|
|
Broj 1211, 14. avgust 2009.
| Muke po Suad Hagi Mohamud |
| |
Slučaj Suad Hagi Mohamud, 31, iz Toronta, koja se protiv svoje volje nalazi u
Keniji od maja meseca, polako počinje da se rešava.
Upravo taj momenat odugovlačenja naterao je ontarijskog premijera Daltona
Mekgvintija da zameri federalnoj vladi što nije dovoljno efikasna, kada
treba pomoći kanadskim državljanima koje nevolja zadesi u inostranstvu. Kako
je istakao, u ovom konkretnom slučaju su izneverena očekivanja, a da za to
nema nikakvog opravdanja.
Potom se oglasio i premijer Stiven Harper, obećavši da će nadležni iz
Agencije za pograničnu službu morati da objasne svoj doprinos mukama kroz
koje je prošla Mohamudova.
 Kanadskoj
državljanki Mohamudovoj 21. maja nije odobreno da se ukrca na avion i vrati
iz Najrobija, gde je došla na dve nedelje da poseti bolesnu majku, zato što
su aerodromske vlasti smatrale da njene usne i crte lica ne odgovaraju onima
sa slike na pasošu. Kanadski konzularni zvaničnici su je nazvali
prevarantkinjom, poništili njen pasoš i predali slučaj ke-nijskim vlastima
na dalju obra-du. Ništa nije vredelo što je ona nudila i pokazivala ostala
dokumenta koja je imala pri sebi, kao dokaz svog identiteta. Tražila je
takođe da joj se uzmu otisci prstiju, radi identifikacije, ali uzalud.
U zatvoru je provela osam dana, a potom je puštena uz kauciju, ali je protiv
nje podignuta optužnica za lažno predstavljanje. Skoro cela naredna dva i po
meseca ona provodi u jednom bednom hotelu u Najrobiju, a i to zahvaljujući
pomoći humanih ljudi.
Konačno je 22. jula, posle pregovora obavljenim uz pomoć njenog advokata,
postignut dogovor da suđenje ne počne dok se njen identitet ne potvrdi DNK
analizom. Za analizu su uzorke DNK morali da daju i njen bivši suprug Husein
Aspskir i sin Mohamed Husein.
Ministar inostranih poslova Lorens Kenon tih dana je doveo je u sumnju da je
ona uo-pšte Kanađanka, obrazloži-vši da svi kanadski državljani imaju u
svojim pasošima slike koje odgovaraju njihovom izgledu. Postojale su i
sumnje, takođe ljudi sa zvaničnih mesta, da se radi o zameni identiteta sa
jednom od sestara po ocu.
Rezultati DNK analize su, pak, u potpunosti razrešile sve eventualne dileme,
jer su pokazale da je ona majka svog sina sa 99,99 odsto verovatnoće.
Federalna vlada trenutno priprema pasoš, koji će omogućiti Mohamudovoj da se
napokon vrati kući, no to se očigledno odužilo preko nekog norma-lnog i
očekivanog roka i nateralo ontarijskog premijera Me-kgvintija da uputi
kritike.
U međuvremenu, o njenom dvanaestogodišnjem sinu Mohamedu Huseinu i dalje
brinu prijatelji. |
| |
| |
|
| |
| Milion dolara na ravne časti |
| |
Ljudska mašta smišlja svašta, posebno kada je u pitanju način da se dođe do
novca. Ovih dana ubedivo najoriginalniju ideju izneo je Džejms Halstram, 72,
sa Ostrva princa Edvarda, kada je ponudio bombašu da podele raspisanu
nagradu.
O čemu se zapravo radi?
Nedavno je Enkana povećala na milion dolara nagradu onome čije informacije
omoguće hapšenje osobe odgovorne za podmetanje bombi na cevovodima ove
kompanije kod Doson Krika. To je dalo ideju Džejmsu Halstramu da, u nekoliko
no-vina u Britanskoj Kolumbiji, objavi oglas u kome poziva bombaša da mu se
javi i nudi mu polovinu nagrade, prebačenu na račun u inostranstvu, u za-menu
za prijavljivanje njega ili nje policiji.
RCMP se odmah oglasio, navodeći da se radi o protivzakonitoj ponudi, kojom
se omo-gućava da prestupnik profitira na račun krivičnog dela koje je
izvršio. No, Halstram iako mu je jasno da ovo neće dati nikakve konkretne
rezultate, smatra sa jedne strane da je njegov predlog sasvim realan. On,
naime, jer veruje da postoji mogućnost da se bombaš polakomi na novac i
prekine sa opa-snim podmetanjem eksploziva. Halstram insistira da u ovom
slučaju cilj, a to je stavljanje kriminalca iza rešetaka, opravdava sredstva,
u ovom slučaju materijalna. |
| |
| |
|
| |
| Firma iz Toronta dobila spor protiv
Majkrosofta |
| |
Mala firma iz Toronta i4i dobila je ove nedelje sudski spor protiv Majkrosofta
oko patenta.
Sud iz Teksasa, naime, ustanovio je da je američki kompjuterski gigant
prekršio patentna prava ove kanadske firme stavljanjem određenih
karakteristika u softver za svoj popularni program Word.
 Uz
ovakvu presudu ide i materijalna kompenzacija od dodatnih 90 miliona dolara,
uz prethodno određenu svotu od 200 miliona dolara za nanetu štetu.
Majkrosoft, takođe, posle roka od 60 dana neće smeti u SAD-u da prodaje
softver za ovaj program, ukoliko je u njemu patentirana tehnologija, koja se
odnosi na extensible mark-up language, XML, odnosno na mogućnost stvaranja
formulara i šablona sa određenim poljima.
Treba reći da su i4i i Majkrosoft svojevremeno sarađivali kako bi omogućili
korisnicima da, uz ostale funkcije, imaju i XML, sve dok Majkrosoft nije od
Worda 2003, počeo automatski da uključuje i taj segment.
Majkl Valpi, osnovač firme i tvorac sporne tehnologije, u svom saopštenju je
izrazio oduševljenje odlukom suda, dok je Majkrosoft najavio da će se žaliti. |
| |
| |
|
| |
| Leonard Koen u Beogradskoj areni |
| |
Čuveni kantautor Leonard Koen (Leonard Cohen) održaće koncert 02. septembra
2009. u Beogradskoj areni, koja je i organizator ovog događaja.
Već četiri decenije Leonard Koen je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih
muzičara našeg vremena, figura čije delo vremenom dobija sve dublje značenje.
Svojom ozbiljnošću i širinom tema njegove pesme su postavile standard koji
se ne može uporediti ni sa jednim drugim muzičarem. Beskompromisno se bavio
najvećim temama ljudskog života (seks, duhovnost, religija, moć), uvek
potpuno svestan koliko su neuhvatljivi odgovori na pitanja koja postavlja.
Pitanja i put koji je prešao jesu ta neuhvatljiva materija njegovog rada,
ali i razlozi zbog kojih njegove pesme nikad ne gube svoju ogromnu emotivnu
snagu.
 Njegov
prvi album 'Songs of Leonard Cohen' (1967.) otkrio je svetu njegov
nesumnjivo ogroman talenat. Tu su se našle pesme poput 'Suzanne', 'Sisters
of Mercy', 'So Long, Marianne' i 'Hey, That's No Njay to Say Good', danas
već odavno klasika. Da Koen nije snimio više ni jedan album, njegova
reputacija bila bi potvrđena i ovim prvim. Međutim, naredna dva albuma,
'Songs From a Room'(1969.) na kom je i klasik 'Bird on the Njire', i 'Hate'
(1971.), bili su dokaz da debitantski uspeh nije bio samo početnička sreća.
(Sva tri albuma ponovo su izdata u aprilu 2007.)
Koen se pokazao i kao dorastao novoj publici, izdavši dva uzastopna albuma,
'I'm Your Man'(1988.) i 'The Future'(1992.), koji ne samo da su među
najboljima u njegovoj karijeri, nego savršeno oslikavaju jedno izuzetno
komplikovano vreme. Pesme poput 'Ain't No Cure for Love', cinično nazvane
'I'm Your Man' i najeksplicitnije 'Everybody Knows' prenose nam Koenovo
viđenje savremenog sveta, uz njemu svojstvenu perspektivu, analizu i mudrost.
 Slično
tome, na naslovnoj numeri 'The Future', Koen iro-nično opisuje sebe kao 'malog
Jevrejina koji je napisao Bibliju', a njegova zaokupljenost jevrejskom
kulturom, opsednutost hrišćanskom ikonografijom i duboka posvećenost
budističkoj uzdržanosti, čine ga idealnim komentatorom novog milenijuma i
apokaliptičnih strahova izazvanih njegovim dolaskom. Uz naslovnu numeru, 'Njaiting
for the Miracle', 'Closing Time', 'Anthem' i 'Democracy' stvara jedan
kulturni pejzaž ispresecan strahovima, koji čezne za novom nadom.
Od tada je Koen izdao 'Ten New Songs'(2001.) i 'Dear Heather' (2004.), kao i
'Blue Alert'(2006.), na kom je kao producent i koautor sarađivao sa svojim
nekadašnjim pratećim vokalom, Anjani Tomas, koja i peva na albumu. Sva tri
albuma samo su učvrstila njegovo mesto kao vrhunskog savremenog kantautora.
Sa svoje 72 godine Koen i dalje stvara izuzetne pesme, i u isto vreme uživa
u zasluženim počastima koje se odaju umetnicima sa statusom legende.
Dokumentarni filmovi, nagrade, albumi-omaži i brojni umetnici željni da
snime njegove pesme, govore o nemerljivom doprinosu koji je Koen dao, kako
sam kaže u jednoj numeri, 'Tornju Pesme'.
Poklonici njegove muzike su brojni poznati izvođači, među kojima su: U2,
REM, Sting, Nik Kejv, Rufus Vejnrajt kao i pokojni Džoni Keš.
U prodaji su ulaznice po cenama: 2800, 2950, 3200, 3400, 3450, 3800 i 4500
dinara. Karte se mogu nabaviti na sledećim prodajnim mestima: biletarnica
Beogradske arene, Bilet servis, Eventim, Card Service, IPS, Mamut Store, kao
i putem sajtova www.arenabeograd.com i www.tickets.rs . |
| |
| |
|
| |
| Britanska Kolumbija puna geografa i
globtrotera |
| |
Za svoje poznavanje geografije, žitelji Britanske Kolu-mbije zaslužili su
najvišu ocenu i proglašeni su za najsvetskije građane na severnoameričkom
kontinentu.
 Istraživanje
su sproveli Međunarodno udruženje za proučavanje Kanade i Udruženje
američkih geografa, koji su proveravali poznavanje geografije, ali i
spremnost da se pu-tuje van zemlje. Žitelji atlanskog dela Kanade pokazali
su najbolje znanje iz lokalne geo-grafije, ali su zato stanovnici Britanske
Kolumbije bili bolji od svih ostalih po poznava-nju geografije sveta i po
putovanjima u inostranstvo. Skoro svaki treći anketirani iz pro-vincije
smatra da zaslužuje ocenu vrlo dobar za poznavanje globalne geografije, a
preko četiri petine stanovnika boravilo je u inostranstvu u po-slednje tri
godine. Najveći broj išao je u SAD, a potom slede Meksiko, Azija i Latinska
Amerika, sve u mnogo većim ra-zmerama od sunarodnika iz bilo koje druge
kanadske provincije i američke savezne države.
Itelji Ontarija su na časnom drugom mestu po putovanji-ma, s tim što je kod
njih Evropa druga najposećenija destinacija.
Stanovnici Alberte i Kvebeka, kao i američkog srednjeg zapada, pak, u
najmanjem broju smatraju da njihovo znanje iz geografije sveta može da se
oceni kao solidno. Za stanovnike Kvebeka još je ustanovljeno da su najmanje
zainteresovani da vide svet van svoje provincije i države.
No, čak i uz kvebečku 'tromo-st', Kanađani su daleko otvore-niji za
upoznavanje inostranstva i pokretniji od komšija Amerikanaca. Tek svako
drugi je u najvećem delu zemlje išao u inostranstvo u poslednje vreme, a
najmanje stanovnici sa ameri-čkog juga, tek nešto više od trećine njih u
poslednje tri godine. Ali, za tako nešto verovatno postoje i drugi razlozi,
sem klasične sklonosti ka putovanjima. |
| |
| |
|
| |
| Velikodušan čovek Milomir Glavčić |
| |
Čak i oni koji nikada nisu upoznali Milomira Glavčića, 85, iz Nijagara Falsa
sasvim sigurno mogu da kažu da je on velikodušan čovek i da nije zaboravio
odakle je krenuo u beli svet.
Priča o Glavčiću objavljena je nedavno u beogradskoj Politici, a povod je
bio što je za seosku slavu, Svetog Iliju, darivao sa po 50 evra svakog od
360 žitelja svog rodnog sela Kovači kod Jošaničke Banje, a svakog samca sa
po 100 evra.
Nije ovo jedina pomoć Milomirova već on, po rečima sinovca Radoja, već
godinama pomaže celu familiju, ukupno 64 rođaka, dva puta godišnje i to
pozamašnim svotama.
Milomir Glavčić je otišao iz rodnog kraja pred kraj Drugog svetskog rata i,
preko Grčke i Italije, stigao u Kanadu. Od tada nije nikada bio u domovini,
prvo iz ustručavanja i straha zbog nekih neizvršenih obaveza prema vojsci,
ali se kasnije nagomila-vala nostalgija i sada se pita kako bi podneo put i
emocije. Novac je stekao mukotrpnim radom i mudrim ulaganjem, deca su otišla
svojim putem, a on sa suprugom živi lepo. Kaže da mu je drago da može da
pomogne drugima i to mu dođe kao neka pilula od koje se bar desetak dana
oseća dobro, veselo i živahno.
Novčanim prilozima pomogao je i obnovu porušene crkve u Kovačima, susednom
Žerađu i gradnju jedne crkve u Kanadi.
Svoje uspomene i iskustva pretočio je u autobiografiju "Trn u nozi na
dugačkom putu". |
| |
| |
|
| |
| Umesto u Australiju, stigli u Novu Skošiju |
| |
Za razliku od stanovnika Britanske Kolumbije, Joanes Ruten i njegov
petnaestogodi-šnji unuk Nik, iz Amsterdama, Holandija, nisu se baš
prosla-vili u znanju geografije.
U stvari, još uvek se ne zna koga treba kriviti, njih ili zaposlene u
turističkoj agenciji preko koje su kupili avionske karte za Sidnej. Problem
je u tome što su njih dvojica žele-li da dođu u Sidnej, Australija, a našli
su se u gradu istog imena, ali u Novoj Skošiji.
Deda i unuk uz sebe nisu imali ni jedan kanadski, već samo australijske
dolare.
U pomoć su im priskočili ljudi iz Er Kanade, i zajedno sa Delta Sidnejem im
obezbedili besplatno prenoćište u hote-lu. Napravljen je plan putovanja
nazad u Amsterdam, gde bi trebalo da ustanove zašto su oti-šli na potpuno
suprotni kraj sveta od željenog.
Porodica Ruten iz Amsterdama, ali i iz Sidneja, Austra-lija, potpuno je
zbunjena onim što se desilo, a ponajviše rođak koji ih je uzalud čekao na
au-stralijskom aerodromu.
Ovo nije prvi slučaj ovakve zabune, ali mora se priznati da se ipak događa
relativno retko. |
| |
| |
|
| |
| Pedeset miliona vakcina protiv gripa tipa A
H1N1 |
| |
Federalna vlada očekuje da će 50,4 miliona vakcina protiv gripa tipa A H1N1
biti dovoljno za imunizaciju svih zainteresovanih građana.
Po rečima dr Dejvida Batlera-Džonsa, načelnika službe za zaštitu zdravlja
stanovništva, toliki broj dovoljan je za dve doze za oko tri četvrtine
stanovnika, ili po jednu dozu za svakog žitelja, uz dodatnu drugu za
polovinu Kanađana, ukoliko se ukaže potreba za tim. On tvrdi da iskustva sa
sezonskim gripom i nedavne sprovedene ankete potvrđuju da će količine biti
više nego dovoljne za sve koji budu želeli da se vakcinišu protiv meksičkog
gripa.
Federalna vlada odlučila je i da pomogne provincijama i teritorijama time
što će pokriti skoro dve trećine ukupnog računa za poručene vakcine. |
| |
| |
|
| |
| Zahtev Kanadi da vizama ne ograničava prijem
izbeglica |
| |
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice UNHCR traži od Kanade da ne koristi
vizni režim kao način za ograničavanje broja izbeglica.
 Ovaj
apel usedio je zbog nedavnog uvođenja viza za građane iz Meksika i Češke i
obrazloženja da je proteklih nekoliko godina najviše zahteva za azil došlo
upravo od izbeglih lica iz ove dve zemlje. Abraham Abraham, predstavnik
UNHCR-a za Kanadu, naglašava da ono što je važno je da mogućnost zaštite
treba da dobiju lica kojima je ona zaista i potrebna.
U obrazloženju odgovora na potez Otave stoji da, po konvenciji UN o izbeglim
licima, iz 1951. godine, čiji je Kanada potpisnik, osigurava se pri-stup
teritoriji zemlje licima sa opravdanim potrebama za bezbednošću i sigurnošću.
Na samitu u Meksiku premijer Stiven Harper je, posle sastanka sa meksičkim
predsednikom Felipeom kalderonom, prokomentarisao da je konzervativna vlada
bila primorana da uvede vize zbog povećanja broja nelegitimnih zahteva i da
će one biti potrebne sve dok se ne reformiše kanadski sistem za prihvat
izbeglih lica. On je rekao da je greška u kanadskom zakonu, koji podstiče
podnošenje lažnih prijava, i da odluka o vizama nema nikakve veze sa vladom
predsednika Kalderona. |
| |
| |
|
| |
| Od Toronta do Montreala za $1 |
| |
Uskoro će između Toronta i Montreala saobraćati dvospratni autobusi prevoznika
Coach Canada, koji je u vlasništvu Stagecoach Group.
Kako se naglašava, novi megabas autobusi najnovija su reč moderne
tehnologije, sa posebnim akcentom na aspekt zaštite životne sredine. U njima
ima mesta za 81 putnika, a opremljeni su besplatnim bežičnim internetom
(Wi-Fi) i strujnim napajanjem.
Prodaja promotivnih karata, po ceni od samo jednog dolara, počeće 19.
avgusta, isključivo onlajn,na www.megabus.com. Na ovu cenu treba dodati i
takse i cenu rezervacije od 50 centi. U kompaniji tvrde da će biti oko deset
hiljada promotivnih karata, pre nego što cene podignu na iznos između deset
i šezdeset dolara. |
| |
| |
|
| |
| Odlazak Majka Zafirovskog iz Nortela |
| |
Jedno od najvećih iznenađenja bila je iznenadna najava predsednika i izvršnog
direktora kompanije Majka Zafirovskog da napusti firmu. On je došao pre
četiri godine, sa velikim očekivanjima da će revitalizovati nekada vodeću
nacionalnu kompaniju, koja se bavi telekom tehnologijom.
Sada je, međutim, kompanija u stečajnom postupku i usred rasprodaje svoje
imovine, prihodi u drugom kvartalu ove godine manji su za četvrtinu u odnosu
na prošlu, i gubitak je dostigao 274 miliona američkih dolara.
Nortelov bord od sada će imati tri, umesto dosadašnjih devet članova. Uprkos
brojnim zahtevima, premijer Stiven Harper odbacio je da se založi da
zaustavljanje rasprodaje firme. On smatra da nema opravdanja menjati propise
kako nekad poznata kompanija ne bi otišla u strane ruke.
Jedan od onih koji su se založili za ostanak Nortela u domaćim rukama je
Majk Lazaridis, osnivač kompanije Research in Motion. On je apelovao je na
federalnu vladu da izvrši restrukturisanje Nortelove imovine, kako bi se
izbeglo da stranci imaju kontrolu nad tehnologijom koju je nazvao 'nacionalno
blago'. Na hitnom sastanku komiteta za industriju, pri Donjem domu, on se
založio da se ponovo razmotri prelazak kompanije u ruke švedskog giganta
Eriksona. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
