|
|
Broj 1212, 21. avgust 2009.
| BARAK OBAMA U BEOGRADU |
| |
Potrebna nam je reforma zdravstva i osiguravajućeg sistema. Za tu reformu u
državnom budžetu nema novca, ali pare moraju "negde" da se pronađu. Jedan od
mogućih izvora je oporezivanje bogatijih porodica. I to onih koje zarađuju
više od 225.000 dolara godišnje - rekao je Barak Obama, predsednik SAD, kada
je prošle nedelje u državi Montana započeo obilazak svoje zemlje.
Obama
je govorio u gradu koji se zove Beograd (Belgrade), a koji ima 7.000
stanovnika. Publici se obratio u sportskoj dvorani, šetajući sa mikrofonom u
ruci, bez sakoa i kravate, u beloj košulji sa podvrnutim rukavima. Govorio
je o ekonomskoj krizi i izlasku iz nje, o oporezivanju imućnih građana kao
da se nalazi u glavnom gradu Srbije. Slušalo ga je tek 1.300 ljudi.
 - Gradić Beograd u Montani osnovao je američki farmer Tomas Kvau, kada je
pre 128 godina u dolini Galatin pored Severnopacifičke pruge i šume podigao
prodavnicu i hotel. Bilo je to vreme velike izgradnje pruge kroz SAD, za šta
Amerikanci nisu imali dovoljno novca.
Jedan od investitora u prugu, ali i u gradić pored nje bila je i Kneževina
Srbija. Farmer Tomas Kvau je u znak pažnje 1881. godine odlučio da svojoj
varoši da ime srpske prestonice - piše Josef A. Meničuči, hroničar grada
Beograd u Montani.
To je porodični grad sa 1.200 oženjenih u 1.505 familija, koje, uglavnom
žive od turizma i porodičnih malih prodavnica i restorana. Prvi ljudi
Beograda u Montani su gradonačelnik Li Stivens i potpredsednik grada Robert
J. Reterat. Gradić ima svoju biblioteku, na koju je jako ponosan i svoj
lokalni list. U međuvremenu izrastao je u turističko naselje za odmor, koje
naseljavaju ljudi iz svih krajeva Amerike.
- U SAD postoje još četiri varoši koje nose ime Beograd. Postoje Belgrejd u
državi Mejn, Misuri, Minesoti i Nebraski. Nema direktnih dokaza da su ime
dobili po glavnom gradu Srbije, ali se pretpostavlja da su neki naši ljudi
učestvovali u kumovanju ovih naselja, objašnjava nam Aleksandar Savković,
istoričar iz Pensilvanije.
Beograd u državi Mejn nalazi se severozapadno od Oguste i smešten je između
pet Beogradskih jezera. U njemu živi oko 4.000 ljudi, dok je leti taj broj
udvostručen. Grad je dobio ime Beograd krajem 18. veka.
Istoričari tvrde da je osnivač naselja bio Džon Dejvis, koji je često
putovao Evropom. Veruje se da je posetio Srbiju ili je prosto kao i ceo svet
bio oduševljen oslobođanjem Beograda od petovekovne turske vladavine.
Prilikom pisanja peticije za novu naseobinu građanin Džon Dejvis je
predložio da se ona nazove Beograd - priča nam Savković.
Početkom 19. veka Beograđani su lagodno živeli, je su uzgajali žito i radili
u mnogobrojnim mlinovima. Krajem veka glavni usevi su im postali jabuke i
krompir. Beograd u državi Mejn je danas jedna od četiri američke "pošte na
vodi".
Na stotine pecaroša, jedriličara i skijaša dolazi na Beogradska jezera i
napuštene šumske brvnare da uživa u prirodi. U blizini jezera napravljeni su
i golf tereni. Jedina beogradska farma danas je povrtnjak Frenka Farnhema,
koji i dalje gaji i prodaje svoje povrće, na oduševljenje i stanovnika i
posetioca. Ovaj Belgrejd vode dve žene, Keti Farin, gradonačelnik i sekretar
Elen M. Edgerli, koje rado na internetu čitaju informacije o srpskoj
prestonici Beograd.
Beograd u državi Misuri nalazi se u okrugu Vašington i uzdiže se na 300
metara iznad mora. Ima oko 2.000 stanovnika i prilično razvijen mali i
srednji biznis.
Interesantno je da u svih pet beogradskih varoši u SAD nema nijednog
stanovnika srpskog porekla. Američki predsednik Barak Obama se, inače, u
Beogradu u Monatni zadržao samo nekoliko sati. Turneju je nastavio u
Koloradu. Još nije izvesno kada će Barak Obama doću u glavni grad Srbije,
mada su je upućen poziv da naredne godine poseti jubilarni pedeseti Sabor
trubača u Guču.
SELO U NEBRASKI
Beograd u državi Nebraska je selo, koje se prostire na pola kvadratne milje
površine i ima 91 familiju sa 157 stanovnika. Žene i penzioneri u ovom
Beogradu su u većini. Udaljen je 1.169 kilometara od Vašingtona, prestonice
SAD, a svega 100 kilometara od Linkolna, glavnog grada Nebraske. I ovaj
Beograd je lepo američko odmaralište, jer se u njemu nalaze hoteli i moteli
za putnike namernike.
RUSKI BELOGRAD
Ime naše prestonice nosi još 14 gradova i naselja na tri kontinenta.
Najstariji Beograd van Srbije, podignut 1237. godine, nalazi se u Rusiji.
Naseljavali su ga srpski doseljenici i zvali ga Belogorad. Danas je to
veliki industrijski grad. Ime Beograd imaju i predgrađa u Bostonu i Oklahoma
sitiju, kao i jedno u Londonu.
Najviše gradova sa imenom sličnim prestonici Srbije "beli grad" nalazi se u
Severnoj Americi. Pet je na Floridi, u Ilinoisu, Knazasu, Oregonu i Juti, a
jedan u Kanadi.
PENZIONERSKA VAROŠ
Mala varoš američkih penzionera Beograd u Minesota nalazi se u centralnom
delu države i ima 1.133 stanovnika. To naselje sa nekoliko kuća i staračkim
domom "Belgrade Nursing Home Retirement Homes" je smešteno u šumovitom kraju.
Žitelji se bave negovanjem starih lica i čitaju lokalni list "Belgrade
Weekly on Wednesdays". |
| |
| Marko Lopušina |
|
|
| Kina i Srbija o strateškom partnerstvu |
| |
Predsednici Srbije i Kine Boris Tadić i Hu Đintao postigli su juče u Pekingu
dogovor o uspostavljanju strateškog partnerstva dve zemlje u cilju daljeg
unapređenja bilateralnih odnosa, posebno ekonomske saradnje.
Pored razgovora Tadića i Hua, delegacije Srbije prvog dana posete Kini
učestvovala je i na Trgovinsko-investicionom forumu, a potpredsednik vlade i
ministar ekonomije Mlađan Dinkić i kineski ministar trgovine Čen Deming
potpisali su sporazum o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji u oblasti
infrastrukture.
 Kineski
predsednik Hu Đintao je u razgovoru s Tadićem rekao da će poseta delegacije
Srbije podići bilateralne odnose na viši nivo, prenela je agencija Sinhua.
"Otkada ste postali predsednik Srbije, Vi ste cenili srpsko-kineske odnose i
doprineli razvoju bilateralnih veza", rekao je Hu.
U zajedničkoj izjavi objavljenoj posle susreta dvojice predsednika, navodi
se da "širenje i produbljivanje tradicionalno prijateljskih odnosa ...
predstavlja zajedničku težnju dva naroda" i "suštinski interes dve zemlje" i
da će "doprineti unapređenju harmonije u svetu".
"U cilju daljeg sveobuhvatnog unapređenja bilateralnih odnosa, dve strane su
odlučile da uspostave strateško partnerstvo", piše u toj izjavi.
Srbija i Kina izrazile su spremnost za unapređenje ekonomske saradnje i
trgovinske razmene, kao i za povećanje međusobnih investicija, pri čemu će
vodeću ulogu u tome prepustiti odgovarajućim vladinim resorima, kao i
Mešovitoj komisiji za ekonomsku i trgovinsku saradnju.
U izjavi se navodi da je Srbija potvrdila privrženost politici "jedne Kine"
i da se protivi svakom obliku "nezavisnosti Tajvana", dok je Kina potvrdila
poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i ocenila da je
najbolje rešavenje pitanja Kosova plan prihvatljiv za obe strane, do kojeg
bi se doslo dijalogom Vlade Srbije i vlasti Kosova.
Na zasedanju Trgovinsko-investicionog foruma Tadić se založio za unapređenje
ekonomskih odnosa Srbije i Kine i pozvao kineske kompanije da ulažu u Srbiju.
On je ocenio da će potpisivanjem Sporazuma o strateškoj saradnji Kina
postati ključni partner Srbije u Aziji.
"Kao nov vid saradnje naše dve privrede predlažemo izgradnju nove moderne
luke na Dunavu i bescarinske zone za proizvodne aktivnosti kineskih
kompanija", naveo je Tadić.
On je rekao i da će jedan od mostova preko Dunava u Beogradu biti realizovan
pomoću kredita kineske Eksim banke i uz angažovanje kompanija iz Kine.
Sinhua navodi i da je ministar Dinkić obavestio kineske kompanije o
transportnim kapacitetima Srbije, poreskoj i preferecijalnoj politici za
kompanije u informatičkim, telekomunikacionom i elektronskom sektoru.
Srbija i Kina su se takođe saglasile da će proširiti svoju tradicionalnu
kulturnu, prosvetnu, sportsku, naučnu i tehnološku, kao i vojnu i policijsku
saradnju, kao i da će podsticati prijateljsku komunikaciju među mladima i
nevladinim organizacijama dve zemlje.
Tadić će danas razgovarati s kineskim premijerom Ven Điabaom i predsednikom
parlamenta Vu Banguom. U delegaciji Srbije još je i ministar spoljnih
poslova Vuk Jeremić. |
| |
| |
|
|
| "Srce Sarajeva" srpskom filmu Obični ljudi |
| |
Srpski film "Ordinary People" (Obični ljudi) reditelja Vladimira Perišića
dobio je nagradu "Srce Sarajeva" za najbolji igrani film na 15. Sarajevo
film festivalu.
 Žiri,
kojim je predsedavala srpska glumica Mirjana Karanović, u obrazloženju
nagrade je naveo da "Ordinary people" "kao blistavi trenutak kinematografije,
istražuje univerzalnu zloupotrebu mladih muškaraca u vojsci".
Nagradu za najboljeg glumca na festivalu koji je završen sinoć, dobio je
Relja Popović, koji glumi u filmu "Ordinary People".
Nagradu za najbolju glumicu podelile su glumice iz grčkog filma "Očnjak",
Ageliki Papulija i Meri Coni. Istoimeni film, koji "na metaforičan način, uz
elemente humora prikazuje kako tradicionalna struktura porodice mora da
povrati sigurnost i kontrolu", dobitnik je i specijalne nagrade žirija.
Hrvatski film "Tulum", reditelja Dalibora Matanića dobio je nagradu za
najbolji kratki film, dok je za najbolji dokumentarni film u Sarajevu
proglašen "Kavijar konekšn" Dragana Nikolića.
Sarajevo film festival otvoren je 12. avgusta, a tokom devet dana prikazana
su 232 filma iz 52 zemlje.
Najveće oduševljene publike izazvao je dolazak glumaca Mikija Rorka ,
Stelana Skarsdarda, Džilijen Anderson, Terija Džordža, kao i reditelja filma
"Rvač" Derena Aronofskog. |
| |
| |
|
|
| Vlade Kanade daje kredite studentima |
| |
Ministarka za razvoj i usavršavanje ljudskih resursa Dajan Finli najavila je
da će studentima biti dostupna dva nova programa materijalne pomoći,
Nacionalni program stipendija i Plan za kreditiranje otplate, ukupne
vrednosti 350 miliona dolara.
 Ministarka
Finli veruje da će ovi programi biti od pomoći i studentima i njihovim
porodicama koji mukotrpno pokušavaju da se izbore sa troškovima post-sekundarnog
obrazovanja, posebno u ovo vreme ekonomske nesigurnosti.
Studenti iz porodica sa niskim i srednjim primanjima, oni koji vanredno
studiraju, osobe sa stalnim ili privremenim hendikepom, kao i oni koji
izdržavaju nekog, mogu se prijaviti za jednu ili više stipendija, koje ne
moraju da kasnije da vraćaju. Nisu potrebne pose-bne prijave, već su
dovoljne one koje se predaju za studentske kredite.
Očekuje se da će više od 245 hiljada studenata, odnosno stotinu hiljada više,
sa koledža i fakulteta dobiti ove stipendije.
Plan za kreditiranje otplate, pak, zamišljen je da olakša vraćanje kredita u
skladu sa po-rodičnim prilikama i prima-njima. Oni koji su bez ikakvih ili
sa nedovoljnim prihodima neće biti u obavezi da vraćaju rate, dok ostalima
rata neće moći da bude iznad petine prihoda. Pored toga, period otplate neće
biti duži od 15 godina, a za hendikepirane deset godina.
Treba reći da je za kreditiranje otplate potrebno posebno prijavljivanje.
Zainteresovani se mogu informisati putem telefona 1-888-815-4514 ili u
nadležnim provincijskim ili teritorijalnim službama. Oni koji su kredit
uzeli pre 2000. godine mogu zatražiti i predati prijavu u svojoj
finansijskoj instituciji.
Federalna vlada sarađuje sa većinom provincijskih i teritorijalnih vlada oko
kredita i stipendija za studente, što umnogome pojednostavljuje sve
formalnosti oko dobijanja pomoći.
Studenti se prijavljuju za neku od finansijskih pomoći u provinciji u kojoj
imaju stalno prebivalište.
Dodatne informacije mogu se pronaći na veb-adresi http://www.canlearn.ca/eng/indedž.shtml
Kvebek, Severozapadne teritorije i Nanavut imaju sopstvene finansijske
programe za pomoć studentima. |
| |
| |
|
|
| U potrazi za savršenom čokoladom |
| |
Čokolada koja se topi na vrućini i neprijatno lepi za prste uskoro bi mogla da
bude deo prošlosti, najavljuju švajcarski stručnjaci koji su odlučili da se
pozabave stvaranjem idealne čokolade.
 Savršena
čokolada ne samo da bi imala malo kalorija nego bi mogla da izdrži u čvrstom
stanju i na temperaturama koje premašuju 55 stepeni Celzijusa.
Specijalni način proizvodnje, kao i manja količina kakao putera u njenom
sastavu, doveli bi do traženog rezultata, rekao je Frans presu Hans Vrins,
direktor u sektoru inovacija industrijskog proizvođača čokolada "Bari
Kalebaut".
Takva posebna čokolada koja bi odolela vrućini nije izum 21. veka. Nju već
godinama degustiraju švajcarski i američki vojnici ali ona nikada nije bila
deo industrijske proizvodnje, o čemu mašta kompanija "Bari Kalebaut", koja
želi da poveća prodaju svojih proizvoda širom sveta.
Švajcarske čokolade se prodaju uglavnom u Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj i
Velikoj Britaniji i to uglavnom zbog temperature.
Hans Vrins veruje da će nova čokolada imati velik uspeh pošto jedino
čokolada koja se ne topi može da zadrži svoj ukus. Ona će biti krckava i, uz
pomoć nauke, topiće se isključivo u kontaktu sa pljuvačkom.
To neće biti jedina inovacija na putu ka idelanoj čokoladi: naučnici rade na
ukusu koji bi ljude činio srećnim, i to uz pomoć feniletilamina - molekula
koji deluje protiv depresije.
"Radi se o stimulansu koji je već poznat nauci. Možete ga izolovati i
napraviti čokolade za sreću", dodao je Vrins.
Istraživanja su u punom jeku pošto su se stručnjaci posvetili još jednom
molekulu - teobrominu - čija su svojstva slična kofeinu. Najmanje 230
prirodnih molekula u zrnu kakaoa navodno imaju pozitivan uticaj na zdravlje,
što otvara široke mogućnosti za naučnike.
Industrija čokolade istovremeno obavlja sve više istraživanja kako bi
osvojila nova tržišta, posebno u najtoplijim zemljama sveta. Kompanija "Bari
Kalebaut" nije jedina u Švajcarskoj koja je ušla u takvu avanturu.
Još jedan švajcarski čokoladni gigant - Nestle - planira da u septembru
otvori svoj prvi centar za istraživanja posvećen isključivo pripremanju
visokokvalitetne čokolade.
Taj centar spojiće umeće profesionalaca iz celog sveta i okupiti najbolje
poslastičare, stručnjake za ukus i miris ali i za ambalažu. Sastojci koji će
biti upotrebljeni u spravljanju savršene čokolade drže se u tajnosti.
Nezavisni švajcarski proizvođači čokolade ocenjuju, međutim, da jedino
upotrebom prirodnih sastojaka može da se dobije najbolja i najukusnija
čokolada.
Table otporne na toplotu u potpunosti menjaju prirodu tradicionalnih
proizvoda, rekao je Rože Ror, direktor nezavisnog ženevskog proizvođača "Sokola
Ror".
"Nikada ne bih kupio proizvod a da nisam upoznat sa procesom njegove
proizvodnje ili sa njegovim sastojcima", rekao je on ocenjujući da takve
proizvode neće kupovati ni pravi ljubitelji čokolade. |
| |
| |
|
|
| Biljana Topić četvrta na svetu |
| |
Troskokom od 14,52 metara, ličnim i po računanju IAAF državnom rekordu,
osvojila je četvrto mesto na svetu, a to je plasman kakav su dosad na
svetskim šampionatima imala štafeta 4 h 100 m (Jovković, Đurović, Mačev,
Branković) u Tokiju 1991. Četvrtim mestom Biljana Topić ponovila je najbolji
plasman na svetskoj sceni svog supruga i trenera Dragutina, koji je na
Olimpijskim igrama u Atlanti takođe bio četvrti.
Iako su Topić najavljivali sve što se desilo na Olimpijskom stadionu u
Berlinu, bilo je teško poverovati da će takmičarke koje imaju znatno bolje
rezultate od naše reprezentativke, skakati slabije, a da će ona biti bolja
nego ikad, ali kako je krenulo takmičenje malobrojnim navijačima Biljane
Topić, neminovno, na pomisao je pala i medalja...
 U
prvom pokušaju odrazila se 14,1 santimetar prerano i doskočila do 14,21 što
joj je donelo peto mesto u prvoj seriji. Prvi zadatak, siguran skok u prvoj
seriji je bio ostvaren. U drugom sa 14,38 m, čime je popravila svoj najbolji
nrezultat sezone iz kvalifikacija za santimetar, izbila je na treče mesto.
Sačuvala ga je i u trećoj seriji, a kada su otpale De Oliveira, Bujin, Ali i
Ripakova čiji je lični rekord 15,11 i Nzola Mesto počeo je "vatromet".
Osmorka u malom finalu sada je mogla i da rizikuje, da eks-perimentiše sa
zaletom i odrazom i skokovi sus e naglo produžili. Ruskinja Pjatih je
skočila 14,58 i potisnula reprezentativku Srbije na četvrto mesto. Ona je
odgovorila svojim najboljim skokom u ne baš dugoj troskokaškoj karijeri, ali
tih 14,52 nisu bili dovoljni da se sačuva bronza.
Ali za medalje ima vremena, jer ne bi trebalo zaboraviti da je ovo bilo prvo
veliko finale Biljane Topić u karijeri, a da su iza nje ostale Ruskinja
Lebedeva, najtrofejnija atletičarka u daljinskim skokovima (dalj i troskok)
i mnoge sjajne i mnogo iskusnije troskokašice. Zlato je odbranila Kubanka
Jargeris Savinj sa 14,95 m, srebro je osvojila njena zemljakinja Mejnel Gej
sa 14,61, a bronza je, ponovimo, pripala Pjatihovoj.
Biljana Topić je naša juna-kinja, ali junaci trećeg dana šampionata sveta
bili su nova svetska šampionka na 100 m i večiti šampion na 10.000 m.
Jamajčanka Šeli-En Frejzer je sa 10,73 postavila najbolji rezultat sezone u
svetu i sada uz olimpijsko zlato iz Pekinga ima i svetsko iz Berlina Četvrti
put uzastopno svetski prvak na 10.000 m je Kenenisa Bekele, a lavovski posao
najboljem dugoprugašu današljice odradio je Eritrejac Uer-senaj Tedese
diktirajući tako jak tempo da su na kraju ostali samo njih dvojica. Naravno,
majstor završnice Bekele je lako stigao do trijumfa sa novim rekordom
svetskih prvenstvaa 26:46,31.
Primož Kozmus, jedini olimpijski šampion u atletici sa prostora bivše SFRJ
postao je i svetki prvak. Slovenački as je imao tri najduža hica u finalu u
bacanju kladiva i od samog početka stavio je do znanja rivalima da je zlato
njegovo.
U poslednjem hicu finala, potpuno rasterećen, hitnuo je kladivo do 80,84
metra i srebrnog Poljjaka Ciolkovskog ostavio za sobom metar i 54 santimetra.
Treće mesto u poslednjoj seriji izborio je Rus Zagorni nadmašivši Mađara
Parsa, koji je u Berlin došao sa daleko najboljim rezultatom sezone 81,43 m.
Srećan sam jer me moje telo danas nije razočaralo. Očekivao sam da će Pars
danas biti mnogo jači, a sad imam dva dana da posmatram ostale, a u sredu se
vraćam kući rekao je Kozmus.
U trci na 3.000 m stiplčez za žene olimpijska šampionka Gulnara Galkina (Rusija)
diktirala je tempo od početka do poslednjeg kruga a onda prvo mesto predala
svojoj zemljakinji Juliji Zarudnjevoj. Međutim ni Zarudnjeva nije izdržala
pod napadom Marte Domingez (Španija) koja je osvojila titulu prvakinje sveta,
a Galkina je ostala i bez bronze. |
| |
| |
|
|
| Opijum kao porodični ritual |
| |
Iako su to podaci Ujedinjenih nacija iz 2005. godine, poznavaoci prilika u
Avganistanu kažu da bi novo istraživanje pokazalo da je i taj broj danas
znatno premašen.
Devastirajući uticaj droge na narod Avganistana je strašna cena uzastopnih
ratova i nezamislivog siromaštva. Zavisnost se širi kao infekcija.
 Njeno
suzbijanje, uz iskorenjivanje siromaštva i korupcije, kao i uspostavljanje
stabilnosti u zemlji u kojoj su talibani ponovo digli glavu i pribegli
nasilju, na listi je teških zadataka koji čekaju novu adminstraciju nakon
predsedničkih i lokalnih izbora.
Najveći deo opijuma u celom svetu dolazi upravo iz Avganistana, ali iako se
ogromne količine izvoze, u zemlji ostaje dovoljno droge da broj zavisnika
stalno raste.
Tipičan primer je kuća Avganistanca Islama Bega, iz sela Sarab. Kada došljak
otvori njegova vrata zapahne ga gusti dim opijuma koji se diže kao para
usred zime. Već rano ujutru porodica se okuplja oko opijumske nargile.
U ovaj porodični ritual uključen je i jednogodišnji Semsudin. Niko se ne
uznemirava dok njegova tetka duva opijumski dim u njega. Njegova zavisnost
je počela kada je povredio prst. Deda mu je tada duvao opijumski dim u usta
da umanji bol.
To je u Avganistanu uobičajena praksa čija je posledica ogroman broj dece
zavisnika, a ljudi se pravdaju da je to jedina alternativa lekovima. Opijum
je jedini lek koji im je na raspolaganju.
Islam Beg ima 65 godina ali izgleda mnogo starije. Članovi porodice lulu
salju iz ruke u ruku dok svi ne udahnu otrovnu substancu.
U selu Sarab živi samo 1.850 ljudi, a polovina stanovnika su zavisnici. Za
razliku od zapadnih porodica, uživanje droge je u Avganistanu porodični
događaj.
Islam Beg priznaje da ga je sramota što je pao na tako niske grane. "Počeo
sam da pušim opijum i postao sam zavisnik. Izgubio sam imovinu, izgubio sam
snagu i hrabrost i sada ovde ležim praznog stomaka".
Islam Beg zna da mu deca gladuju jer svaki dinar troši za opijum. Većina
zavisnika na drogu potroši tri ili četiri dolara u zemlji gde se prosečno
zarađuje dva dolara dnevno. Ljudi prodaju zemlju i ulaze u ogromne dugove
zbog droge.
Islam Begova porodica je nekad imala mnogo zemlje i 1.200 ovaca. Ovaca više
nema, prodate su jedna po jedna, da bi se platio opijum, a posle stoke,
prodata je i zemlja.
U Avganistanu ima nekoliko rehabilitacionih centara ali su oni u gradovima,
daleko od sela kao što je Islam Begovo. Najbliži rehabilitacioni centar selu
Sarab, iako je fizički dostupan, ima samo 30 kreveta a na tretman već čeka
2.000 zavisnika.
U malim selima kao što je ovo, svi su povezani i sve porodice zajedno sve
više i više tonu u dugove. Kada više ništa ne ostane, zavisnici prodaju
kćerke za drogu.
Islam Beg se nada da će njegovi unuci izbeći njegovu sudbinu, takođe se nada
da nisu već postali zavisnici.
Ali zavisnost od opijuma je duboko ukorijenjena u, od sveta i Boga
zaboravljenim krajevima Avghanistana, i za svoje žrtve ima sve članove
porodice, od staraca do unuka. |
| |
| M.M. |
|
|
| Kakva je bila sudbina zvezda Vudstoka |
| |
Muzičke zvezde koje su pre 40 godina nastupile na kultnom rok festivalu
Vudstok zadesile su različite sudbine: neki su umrli, a neki su dotakli dno.
Međutim, većina njih i dalje svira, četiri decenije nakon koncerata koji su
u gradiću Betel, u američkoj državi Njujork, održani od 15. do 18. avgusta
1969.
 Džimi
Hendriks je pronađen mrtav, 18. septembra 1970. Pevačica Dženis Džoplin
umrla je mesec dana kasnije.
Smrt Džimija Hendriksa i Dženis Džoplin, kao i Brajana Džounsa iz "Roling
Stonsa" i Džima Morisona iz "Dorsa", simbolizuje kraj epohe koju je
obeležilo eksperimentisanje sa drogama svih vrsta, navodi Frans pres.
Ipak, većina izvođača koji su svirali na festivalu Vudstok i danas su
aktivni a neki imaju zadivljujuće karijere.
Za neke od njih su festival, a posebno film i ploča koji su ovekovečili
događaj, bili odskočna daska u karijeri.
To je slučaj sa bivšim vodoinstalaterom iz Šefilda koji je otpevao pesmu "Bitlsa"
pod naslovom "Njith a Little Help from My Friends". Radi se o Džou Kokeru
koji je upravo tada postao zvezda.
Posle niza privatnih problema, Koker je nestao sa scene ali je 1980-ih
ponovo počeo da osvaja top liste zahvaljujući hitovima kao što su "Unchain
My Heart" i "You Can Leave Your Hat on".
 Vudstok
je obeležio i početak karijere gitariste Karlosa Santane uz njegovu
inovativnu mešavinu džeza, roka i latinoameričkih ritmova. Godine 1999. je
bio na vrhuncu slave albumom "Supernatural" koji je prodat u 25 miliona
primeraka.
Posle smrti bubnjara Kita Muna, članovi grupe "Hu" se 1982. razilaze ali se
povremeno okupljaju kako bi održali koncerte ili išli na turneje.
Jedina dva preživela člana benda, Rodžer Doltri i Pit Taunsend, snimila su
2006. godine album "Endless Njire".
Grupa "Grejtful Ded", koja je već 1969. važila za "kraljeve esid-roka",
obarala je rekorde u posećenosti koncerata u SAD sve do smrti frontmena
Džerija Garsije, 1995.
Drugi pioniri psihodeličnog roka, grupa "Džeferson Erplejn", raspadaju se
posle Vudstoka, ali su se članovi benda od tada okupljali u sastavima "Džeferson
Staršip", "Staršip", "KBC"...
 "Krozbi,
Stils, Neš i Jang" još od Vudstoka nastupaju na vodećim festivalima i
snimaju albume zajedno ili odvojeno, sa ili bez povremenog člana Nila Janga.
Od svih izvođača koji su svirali na festivalu Vudstok, Nil Jang je najbolje
umeo da svoj stil prilagodi vremenu, pa je svirao folk, kantri, garažni rok
a oprobao se i u elektronskoj muzici.
Jang je 1990-ih godina postao uzor generaciji novih grupa kao što su
"Nirvana" i "Sonik Jut", inspirisanih njegovom sirovom muzikom i mračnim
stihovima. Jang važi za "kuma grandž muzike".
Brojni muzičari sa Vudstoka i danas su verni hipi idealima. Tako se američki
folk pevač i gitarista Riči Hejvens, koji je svojim nastupom otvorio
festival, angažovao u oblasti ekologije, a Džoun Baez je 1985. podržala
poljski sindikat Solidarnost a nedavno i mirovne proteste u Iranu. |
| |
| |
|
|
| Bir fest imao 650.000 posetilaca |
| |
"'Bir fest' je nadmašio sva očekivanja i sa posetom od preko 650.000
posetilaca, 15.000 inostranih gostiju, potvrdio epitet najmasovnije
manifestacije u ovom delu Evrope. Bezbednost posetilaca je bila na
maksimalnom nivou, o čemu svedoče izveštaji policije i gradskog zavoda za
hitnu medicinsku pomoć", tvrde organizatori.
 Na
"Bir festu" održanom uz besplatan ulaz od 12. do 16. avgusta, nastupilo je
47 izvođača iz Srbije i inostranstva poput Darka Rundeka, Vlatka
Stefanovskog, Kikija Lesendrića, i bendova "Stereo emsiz" (MC's), "Psihomodo
pop", "Valentino", "Divlje jagode" i "Ortodoks Kelts".
Kako se ističe, na festivalu je popijeno "milion litara piva", koje je bilo
zastupljeno u 45 brendova.
U okviru festivala održana je akcija "Biram da recikliram" tokom koje je na
štandu na trgu Nikle Pašića i na Ušću prikupljeno 1.148 kilograma, odnosno
72.324 komada limenki, koje je donelo 15.166 ljudi.
"Ukupna količina limenki predatih na reciklažu je sačuvala dovoljno energije
da jedan računar radi 9.000 dana. Novcem od otkupa limenki, kao i od sms
poruka biće kupljeni reciklažni kontejneri za beogradske škole", saopštila
je Beogradska kulturna mreža. |
| |
| |
|
|
| Gubitnici, kukavičluk i ostale sitnice |
| |
Kada je u martu 2007. sever povikao tadašnjem treneru Crvene zvezde,
legendarnom "Princu sa Neretve", Dušanu Bajeviću da ode, on je u toku
utakmice protiv Vojvodine ustao, pokupio svoje stvari i nestao u zaboravu.
Sinoć je komšijski stadion odjekivao povicima sa juga. Zahtev je bio isti,
upućen treneru crno-belih Jokanoviću, koji je pokušavao da suzbije emocije,
ali ostavljen na cedilu od svih, izgleda da nema previše izbora.
 Da
je Partizan odigrao 1:1 u gostima, rekli bi smo da je dobar rezultat. Ali,
ovako odigrati na svom stadionu, ipak ima prizvuk kukavičluka. Jer, kako
objasniti drugačije, do strahom od neuspeha, potez mladog, ambicioznog
trenera koji je, ruku na srce, Pa-rtizanu prošle sezone obezbedio duplu
krunu. Kažu zlobnici, ili možda iskreni poznavaoci, ne zato što je bio bolji
od osta-lih, nego što je direktni rival Zvezda bila gora nego ikad!
Jokanović se sa otkazom suočio već nakon ispadanja iz Lige šampiona. Spasli
su ga drugari iz kraja, sa kojima je pikao fudbal u mlađim danima, sportski
direktor Tomić, potpresednici Pe-trić i Mirković. Upravo danas, pre utakmicu
koja crno-belima znači mnogo, baš Batica Mirković je objavio da napušta brod
koji tone! A Jokanović, ako je suditi po decibelima sa juga, pa i ostalih
delova stadiona, može da broji dane, ili možda sate u šampionu Srbije.
Nije ni komšijski trener, Vladimir Petrović Pižon bio nešto hrabriji. Na
teren, da se suprotstavi Slaviji u Pragu, izveo je tim koji verovatno nikad
više neće ni igrati u tom sastavu. Od tri štopera, jednog desnog beka, tri
zadnja vezna trebalo je izabrati ko će da pokriva levu stranu! I skoro da
niko nije.
Mada, za tri komada u mreži najzaslužnija je kombinacija Pavlović Tutorić.
Golman je pokazao još jednom svoju najveću manu! Prečesto Bojan boksuje
lopte i tako dozvoljava da protivnički navijači imaju više šansi nego
stvarno sami naprave.
Posebno je opasno tako čuvati sopstveni gol ako je gužva u petercu, kakva je
sinoć bila. Tutorić se sudarao sa svima redom, i sa svojima i sa
protivnicima. Loptu je dodavao prvom slobodnom igraču, nažalost u jednom
trenutku je to bio Slavijin. A po odluci trenera je sasvim propao u ulozi
desnog beka! Puštajući Ninkova da igra više u sredini, pored nezamislivo
slabe leve strane, Pižon je oslabio i desnu!
Što se Partizana tiče, atmosfera na stadionu je bila, kao i uvek, skoro
brazilska. Uostalom, novi ljubimac publike Kleo, rođen u Brazilu, i postigao
je gol iz penala. Izjednačio je isto Brazilac, samo igrač Žiline. I isto iz
penala, koji je skrivio golman Božović.
I na stadionu u Pragu je bilo bučno. Oko 2000 delija, koji su preostali
nakon silnih tuča sa policijom, tokom celog puta autobusom od Srbije do
Praga, dostojno su predstavili sami sebi. Verovatno i obezbedili još neku
kaznu za klub u koji se kunu.
Iako za nedelju dana slede revanš susreti, ostaće u sećanju tužno sinoćno
veče za srpski fudbal. Partizan teško da može da u 7 dana da nađe snage i
pameti za pobedu u revanšu. Crvena zvezda je jednom napravila podvig na svom
terenu. Ljudski je nadati se da može još jednom, samo je pitanje s kojim
timom. |
| |
| Milena Ružić |
|
|
| Težak poraz Crvene zvezde u Pragu |
| |
Dvostruki strelac za doma-ći tim bio je Zdenjek Šenkerik, koji je mrežu "crveno-belih"
zatresao u 34. i 65. minutu. Treći gol za Slaviju postigao je u 81. minutu
rezervista Stanislav Vlček.
 Zvezda
je u Pragu, kao i u prvom meču prethodnog gola kva-lifikacija sa Dinamom iz
Tbilisija, prikazala slabu partiju, bez ideje u napadu i vrlo nesigurna u
odbrani.
Trener Vladimir Petrović pokušao je da do povoljnog rezultata stigne počevši
meč sa šestoricom igrača na sredini terena i Dejanom Lekićem usa-mljenim u
napadu. Priliku da debituju u dresu Zvezde dobili su Milan Vilotić i Nenad
Srećković, koji je zamenjen već na poluvremenu.
Početak susreta nije nagoveštavao još jednu slabu partiju Zvezde u gostima
na evropskoj sceni, pošto su gosti prvi stigli do šanse, ali je Lekić posle
centaršuta Vladimira Bogdanovića iz voleja pogodio samo spoljni deo mreže.
Minut kasnije u prilici se našao i Sa-vio, ali je glavom šutirao za malo
neprecizno.
To je, međutim, bilo sve što je Zvezda prikazala pred publikom u Pragu.
Slavija je, sa druge strane, tek ulazila u ritam.
Prvu šansu imao je u sedmom minutu Adam Hloušek, koji je ostavljen sam posle
dubinske lopte Šenkerika, ali je njegov volej odbranio golman Zvezde Bojan
Pavlović.
Usledilo je 15 minuta igre na sredini terena, ali je taj miran period
prekinula prilika Ladislava Volešaka u 33. minutu kada je napadač Slavije sa
sedam metara šutirao pored gola, iako su gosti još jednom proti-vničkog
igrača ostavili samog.
Nesigurnost u odbrani konačno im se osvetila minut kasnije, kada je Hloušek
pored Đorđa Tutorića centrirao sa leve strane, a Šenkerik uspeo da u duelu
sa Vilotićem zahvati loptu glavom i sa pet metara Slaviju dovede u vođstvo
od 1:0.
Minimalan poraz bi Zvezdi ostavio realne šanse da pred punim tribinama u
Beogradu nadoknadi zaostatak, ali se Slavija nije zaustavila.
Domaći su u 65. minutu dugom akcijom izbacili iz igre kompletnu odbranu
Zvezde, ali na kraju nisu uspeli da upute šut ka golu beogradske ekipe. Sve
dok se lopta nije odbila do Tutorića, koji je oklevao sa ispucavanjem.
Igrači Slavije su iskoristili njegovu nesmotrenost i ponovo stigli u posed
lopte, koju je potom, na pet metara od gola Zvezde, zahvatio Šenkerik i lako
matirao nemoćnog Pavlovića.
Prilike za Slaviju su nastavile da se ređaju. Prvo je Matej Krajčik opasno
šutirao već u 66. minutu, a ubrzo se oprobao i Jaroslav Černi, ali su
obojica bili za malo neprecizni.
Treći put, ipak, odbrana Zvezde kapitulirala je u 81. minutu, kada je
kapiten Slavije Černi prošao Vujadina Savića i snažno šutirao sa 16 metara.
Pavlović je loptu samo na kratko odbio, ali je do nje prvi stigao Vlček i
rutinski postavio konačan rezultat.
Slavija je tako stigla na korak od plasmana u Ligu Evrope, pošto je na
večerašnjem susretu prikazala da je mnogo kvalitetniji protivnik od
gruzijskog Dinama i da će teško do-zvoliti Zvezdi da u revanšu za sedam dana
u Beogradu nadoknadi veliki zaostatak.
Duel u Pragu je, inače, protekao bez većih incidenata, osim što su navijači
Zvezde na teren ubacili dve baklje. Meču je prisustvovalo oko 300 navijača
beogradske ekipe, iako je bio najavljen dolazak njih oko 1.000 s tim da
mnogima nije dozvoljen ulazak u Češku. |
| |
| |
|
|
| Partizan odigrao nerešeno sa Žilinom |
| |
Fudbaleri Partizana odigrali su u Beogradu sa slovačkom Žilinom 1:1, u prvom
meču kvalifikacija za Ligu Evropa.
 Partizan
je poveo sa 1:0, golom Klea u 16. minutu iz penala, a konačan rezultat
postavio je u 34. minutu fudbaler Žiline Adauto kada je izjednačio na 1:1,
takođe iz penala.
Revanš utakmica u Slovačkoj igraće se 27. avgusta.
Zoran Mirković podneo ostavku!
Potpredsednik Partizana Zoran Mirković podneo je ostavku na tu funkciju pred
meč sa Žilinom u kvalifikacijama za Ligu Evrope, navodi Sportski žurnal.
Ostavka je neopoziva, a na narednoj sednici Upravnog odbora trebalo bi da
bude potvrđena iako se čelni ljudi šampiona Srbije trude da zadrže Mirkovića
u Humskoj.
"Nemam komentar. Nije sad trenutak da se priča o tome, najbolje bi bilo da
to ostavimo za neki drugi dan", izjavio je Mirković. Potpredsednik Partizana
doneo je ovakvu odluku zbog eliminacije "crno-belih" u kvalifikacijama za
Ligu šampiona od kiparskog Apoela, naveo je Žurnal.
Posle povlačenja Mirkovića, klub iz Humske sada ima dvojicu potpredsednika,
Mileta Jovičića i Gordana Petrića. Bivši fudbaler "crno-belih" promovisan je
u potpredsednika Partizana 23. jula prošle godine, na dan prijateljske
utakmice sa Olimpikom iz Liona. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
