|
|
Broj 1212, 21. avgust 2009.
| Žalim zbog ljudskih žrtava i patnji |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, kome se pred Haškom
tribunalom sudi za genocid i ratne zločine, izjavio je da žali zbog ljudskih
žrtava, razaranja i patnji svih naroda tokom rata u BiH, ali ne i zbog svoje
uloge.
"Duboko žalim zbog rata, ali to nije bio naš izbor", naveo je Karadžić u
intervjuu, u pisanoj formi, za Rojters, koji je objavljen na sajtu britanske
agencije.
Karadžić je optužen pred Haškim tribunalom za genocid i zločine protiv
čovečnosti nad nesrbima u BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95.
 Karadžić
je rekao da "ne žali zbog svoje uloge", kao i da "nije želeo javnu funkciju,
ali kad je imao, izvršavao je dužnosti u najboljem interesu naroda koji mi
je u srcu".
"Žalim zbog onoga što se dogodilo tokom rata u Bosni - izgubljeno je mnogo
života, patnji ljudi pripadnika svih naroda i razaranja porodica i imovine",
naveo je on.
"Najviše sam ponosan što sam izvršavao svoje dužnosti a da nisam tražio
ličnu korist", naveo je Karadžić u pisanim odgovorima iz pritvorske jedinice
Haškog tribunala.
Bivši lider bosanskih Srba je takođe naveo da "nije imao zaštitu u Srbiji",
kao i da "ne veruje da je ima general (Ratko) Mladić".
"Nadam se da će nakon mog suđenja stvari izgledati znatno drugačije i možda
neće ni biti potrebe da se bilo ko drugi hapsi ili sudi, uključujući i
generala Mladića", naveo je Karadžić.
Rojters navodi da je pismo odobrio Haški tribunal i da Karadžić nije želeo
da odgovori na pitanja o svom skrivanju i kontaktima koje je imao.
"Nemam zaista san o nezavisnoj Republici Srpskoj", napisao je Karadžić,
dodajući da "nema razloga da Bosna ne može da se sastoji od dva etnička
entiteta. To ne bi bio prvi takav slučaj u Evropi", izjavio je Karadžić,
navodeći kao primer Belgiju, Švajcarsku i Španiju.
"Moj doprinos istoriji će moći da se proceni kada prođe mnogo vremena",
naveo je Karadžić, ocenjujući da on sam o tome ne treba da sudi.
Karadžić je uhapšen u Beogradu u julu prošle godine, kada se krio kao lekar
alternativne medicine Dragan David Dabić i ubrzo je prebačen u Hag.
Naredna statusna konferencija u postupku protiv Karadžića biće održana u
četvrtak, 20. avgusta. Sudija Ijan Bonomi razmotriće sa tužiocima i
Karadžićem, koji se brani sam, napredak u pripremama za suđenje. |
| |
| |
|
| |
| Klinika pacijentu prećutala da ga je zarazila
HIV-om |
| |
Jedan pacijent bolnice "Rebro" u Zagrebu podigao je tužbu protiv klinike jer
mu je osoblje prećutalo da ga je prilikom operacije srca, obavljene 2003.
godine, zarazilo virusom HIV-a.
Tužbom, koju je u ime pacijenta nedavno podigao zagrebački advokat Josip
Mađarić, bolesnik traži odštetu od 165.000 evra za fizičke i duševne boli,
kao i za ugrožavanje zdravlja i života njega i članova njegove porodice.
Kako navode hrvatski mediji, muškarac čiji identitet nije objavljen, 20.
oktobra 2003. godine je na klinici "Rebro" bio podvrgnut operaciji srca, a
tom prilikom dobio je transfuziju krvi, za koju se naknadno ispostavilo da
je bila zaražena virusom HIV-a, koji izaziva AIDS.
Bolnica je, ne govoreći ništa pacijentu, u novembru te godine u dva navrata
uzorak njegove krvi slala na analizu u bolnicu za infektivne bolesti u
Zagrebu radi testiranja na antitela HIV-a. Oba puta nalaz krvi bio je
granično pozitivan, nakon čega stiže preporuka za ponovno testiranje na
prisustvo virusa.
 Međutim,
klinika "Rebro" (slika desno) je tu preporuku ignorisala i otpustila
bolesnika na dalje lečenje u malu kliniku izvan grada, a potom i na terapiju
u banje, prećutavši mu virus.
Pacijent u tužbi tvrdi kako mu klinika "Rebro" ni na koji način nije dala do
znanja da je zaražen virusom HIV-a, a o tome nisu bili obavešteni ni lekari
bolnice u koju je bio premešten nakon operacije, pa ni osoblje banje u kojoj
je obavio postoperativnu terapiju. Time su dovedeni u opasnost životi i
zdravlje svih njih.
Uz to, pacijent tvrdi da je klinika "Rebro" u dva navrata, bez njegovog
znanja i pristanka, slala uzorak krvi na testiranje na virus HIV-a, što je
protivzakonito.
O prisustvu virusa u svom organizmu pacijent je saznao tek u julu 2004.
godine, kada ga bolnica "Rebro" poziva da ponovno dođe na kontrolu krvi, uz
uveravanje da je verovatno došlo do greške. Međutim, bolnica za infektivne
bolesti nakon ponovljene analize i definitivno potvrđuje da je pacijent
zaražen virusom HIV-a.
Od tada se, kako se navodi u tužbi, šokirani pacijent sasvim povukao u sebe,
odbija kontakte sa rodbinom i prijateljima, izbegava fizičke dodire sa
članovima porodice i ne izlazi iz kuće u strahu da će ga mala sredina u
kojoj živi odbaciti iako se virus HIV-a ne prenosi socijalnim kontaktom.
Njegov strah je u potpunosti promenio njegov život i svakodnevne aktivnosti,
a neizvesnost i strah od jačeg širenja virusa izazvali su tešku depresiju i
svojevrsnu samoizolaciju.
Što je još gore, bolnica "Rebro" odbila je odgovornost za ceo slučaj i nije
pristala na vansudski dogovor o odšteti, tvrdeći kako krivica leži na Zavodu
za transfuziju, koji je poslao zaraženu krv.
No advokat Mađarić tvrdi da je odgovornost klinike što je skrivanjem
činjenice o prisustvu virusa ugrozila život ne samo pacijenta, već i njegove
porodice, kao i lekara i bolničkog osoblja koje ga je lečilo nakon operacije. |
| |
| |
|
| |
| Urednik Vijesti Mihailo Jovović saslušan kao
osumnjičeni |
| |
Istražni sudija Osnovnog suda u Podgorici Nebojša Golubović saslušao je
urednika lista Vijesti Mihaila Jovovića koji je 6. avgusta povređen u
incidentu sa gradonačelnikom Podgorice Miomirom Mugošom i njegovim sinom
Miljanom.
Jovović je saslušan kao osumnjičeni, a ne kao žrtva, rekao je novinarima
posle saslušanja njegov pravni zastupnik Branislav Lutovac. Lutovac je
zahtev za sprovođenje istrage protiv Jovovića okarakterisao kao "vrhunski
pravni nonsens" i objasnio da je urednik Vijesti, "alehemijom činjenica,
doveden u status osumnjičenog, a trebalo je da bude tretiran kao žrtva".
Jovović je, nakon saslušanja koje je trajalo gotovo tri sata, rekao da je
istražnom sudiji ponovio da on u incidentu 9. avgusta ničim nikoga nije
ugrozio.
"Ja sam se od šokantnog napada branio samo rečima", rekao je Jovović koji je
novinare zamolio da profesionalno izveštavaju o čitavom incidentu. Jovović
je rekao da je incident sa Mugošama "prerastao u veliki test za mnoge
institucije u društvu" i da su neke već "pale na testu".
Tužilaštvo je urednika Vijesti Jovovića osumnjičilo da je on u incidentu
naneo povrede vozaču gradonačelnika Mugoše, Draganu Radonjiću.
Osnovno tužilastvo je zahtev za istragu podnelo i protiv sina Miomira Mugoše,
Miljana Mugoše za koga se sumnja da je teško povredio Jovovića, kome je od
njegovih udaraca pukla bubna opna.
Miljan Mugoša je na saslušanju kod istraznog sudije ranije rekao da je
branio svog oca koga su, navodno, napali novinari lista Vijesti. Miljan
Mugoša je, zbog učesća u incidentu, povučen sa mesta trećeg sekretara
ambasade Crne Gore u Vašingtonu.
Opozicija u Gradskoj skupštini Podgorice zatražila je vanrednu sednicu
Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o smeni gradonačelnika Mugoše.
Fotoretporter lista Vijesti Boris Pejović pokušao je da u noći između 5. i
6. avgusta snimi nepropisno parkirani automobil Miomira Mugoše. On je tom
prilikom pozvao Jovovića da razgovara sa Mugošom, nakon čega se dogodio
incident.
Gradonačelnik Mugoša je posle toga saopštio da on i njegov sin nisu napali
novinare Vijesti, nego da su njih napale "nepoznate osobe koje su se krile u
žbunju". |
| |
| |
|
| |
| Omladinske radne akcije u Sloveniji |
| |
Omladinske radne akcije su 60-ih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bile
omiljen način da se provede letnji raspust.
Od Triglava do Đevđelije, mladi su gradili autoputeve i mostove, trudili se
da budu bolji od svojih prethodnika na pruzi Šamac-Sarajevo, prebacivali
norme, dobijali udarničke značke i pohvale, pevali udarničke pesme.
 U
mnogobrojnim omladinskim naseljima mladi iz svih krajeva bivše zajedničke
domovine su se uveče zabavljali, rađale su se nove ljubavi, sticale razne
kvalifikacije, a sklapali su se i brakovi Mojci i Milorada ili Janeza i
Ljupki. "Mi gradimo domovinu, domovina gradi nas", bila je omiljena parola.
Slovenačka nacionalna televizija je nedavno u dva navrata prikazala emisiju
u kojoj se tvrdi sve suprotno... Prema autoru te emisije, mladi Slovenci su
odlazili na radne akcije terani maltene puškama, prisilno, a za izbegavanje
te "obaveze" navodno bili kažnjavani i proganjani...
Međutim, potpuno neočekivano, za negiranje te televizijske priče pobrinula
se upravo nova generacija mladih Slovenaca u Ptuju. Pod pokroviteljstvom
Studentske organizacije Univerziteta u Ljubljani, u Ptuju je ovih dana
počela prva dobrovoljna radna akcija Studentske radne brigade.
Ista televizija je u svojoj informativnoj emisiji prikazala reportažu o tim
mladim ljudima, koji uređuju Spomen park, čiste travnjake i nasipaju pesak
na staze, najavljuju pomoć ljudima u domovima za stare.
"Pomoć drugima nestaje. U novije vreme niko više nije spreman da pomaže
besplatno", kaže student Adrej Pivk. Njegov vršnjak, student hemije Smiljan
Slukan, smatra da je sada vreme za ovakvu dobrovoljnu, romantičnu akciju, za
obnavljanje "socijalističkih ideja u kapitalizmu".
Smiljan se, naravno, šali, ali stara poslovica kaže da je u svakoj šali i
pola istine.
U slovenačkoj javnosti, naročito u njenom siromašnijem delu, sve se češće
izražava sumnja u efikasnost neokapitalizma. Kapitalizam da, ali sa
odgovornim privatnim kapitalom i jačom drzavom, što je bila karakteristika
tržišnih privreda sedamdesetih godina.
Preovlađujuća ideja neoliberalizma u ekonomiji, koja propagira svemoć
regulacije tržišta kroz ponudu i potražnju, bez kontrolne funkcije države,
sve se više dovodi u sumnju.
Slovenija, koju proteklih meseci drmaju propadanje dve najveće firme -
Istrabenca i Pivovarne Laško - u tome nije izuzetak.
Čitanje Marksovog "Kapitala" na Zapadu je danas postalo nužda, a
podržavljenje najvećih banaka uslov opstanka. I država i banaka.
Privatni kapital, kako mu dozvoljavaju konvencije, radi prvenstveno u svoju
vlastitu korist i moguća kolateralna šteta ga ne zanima. A onaj, ko bi morao
stalno imati u vidu opšte interese je država odnosno u njeno ime politika,
podsećaju slovenački mediji.
Odgovornost i humanost, toliko potrebne i u ekonomiji, valja, kažu,
usađivati mladima, a dobrovoljne omladinske radne akcije su odlično mesto za
to. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Ne odustaje se od specijalnog predstavnika za
Balkan |
| |
Politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković smatra da će tema imenovanja
specijalnog izaslanika SAD za Balkan već sredinom septembra biti vraćena u
centar debate, na velika vrata. Trifković je u intervjuu Srni rekao da
očekuje da dalji pristup SAD prema BiH bude uporno, sistematsko mešanje u
cilju postizanja ishoda koji su u dubokoj suprotnosti sa interesima srpskog
naroda.
 Ako
specijalni izaslanik bude imenovan, na šta EU ne gleda blagonaklono, biće
savršeno nebitno ko je ta ličnost, kaže Trifković, jer će on dobiti jasna
uputstva u pogledu željenih ciljeva američke administracije.
"To bi neminovno u BiH obuhvatalo što veći stepen efikasnosti državnih
institucija (centralizaciju po Silađićevom ukusu) i smanjenje ovlašćenja
entiteta (pre svega RS) na najmanju moguću meru'', rekao je Trifković.
Tvrdo jezgro bosanskih ujedinitelja u Stejt Departmentu od toga, naravno, ne
odustaje, kaže Trifković i dodaje da oni koriste lobiste kao potporu svojim
već zacrtanim ciljevima.
''Srbi su ti kojima je neophodno lobiranje u Vašingtonu, koje trenutno
postoji samo nominalno. Bonjački lobisti ne moraju da kucaju ni na čija
vrata, jer su im širom otvorena'', istakao je Trifković.
On smatra da je prisustvo međunarodnih sudija i tužilaca u BiH pravno
apsurdno i politički skandalozno.
"Svaki dalji komentar je suvišan'', rekao je u intervjuu Srni politički
analitičar iz Čikaga Srđa Trifković, koji je direktor Centra za međunarodne
odnose Rokford instituta u Ilinoisu, izvršni direktor Fondacije lorda
Bajrona za balkanske studije i dugogodišnji spoljnopolitički urednik
američkog časopisa ''Hronike''. |
| |
| |
|
| |
| BiH u julu izvezla robe u vrednosti 509
miliona KM |
| |
Ukupan robni promet BiH sa inostranstvom u julu iznosio je 1,591 milijardu KM
(795 miliona evra), saopštio je danas direktor Agencije za statistiku BiH
Zdenko Milinović.
On je kazao da je u julu BiH izvezla robe u vrednosti od 509 miliona KM, a
uvezla 1,082 milijardi KM. U julu se najviše izvozilo u Hrvatsku - 96,9
miliona KM, što je 19 odsto ukupnog izvoza, a zatim u Srbiju - 66,8 miliona
KM (13,1 odsto ukupnog izvoza).
On je naveo da je BiH u Evropsku uniju izvezla robe u vrednosti od 261,7
miliona KM, a najviše u Italiju.
"U istom periodu BiH je najvise uvezla robe iz Hrvatske, i to u vrednosti od
160,6 miliona KM, i iz Srbije - 114,3 milona KM", rekao je Milinović. |
| |
| |
|
| |
| Jeftinije u septembru |
| |
Cene boravka u hotelima Hotelsko-turističkog preduzeća (HTP) Budvanska
rivijera, saopštilo je to preduzeće, u septembru će biti 25 odsto niže nego
u julu i avgustu.
Tako će cene u septembru biti niže 40 odsto nego u septembru i oktobru
prošle godine.
Cene polupansiona u turističkom naselju Slovenska plaža će biti 24 evra, a u
hotelu Aleksandar u Budvi 28 evra.
Pun pansion u petrovačkom hotelu Palas koštaće 35 evra, a polupansion u
dvokrevetnoj sobi u hotelu Kastel Lastva u Petrovcu 21 evro. I ostala
hotelsko turistička preduzeća su za septembar najavila znatno niže cene nego
ranijih godina.
Ministar turizma Predrag Nenezić je danas kazao da letnja sezona protiče u
skladu sa očekivanjima, i da je sada u Crnoj Gori više turista nego u istom
mesecu ranijih godina.
On je kazao da je posebno zadovoljan brojem gostiju na planinama koje su
posećene najviše za poslednjih 15-ak godina.
Prema procenama, broj turista u avgustu u Crnoj Gori biće između 380 i 400
hiljada. To znači da bi vode godine, do kraja avgusta, Crnu Goru posetilo
milion turista, a dobra poseta se očekuje i u septembru. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
