|
|
Broj 1212, 21. avgust 2009.
| Biljana Topić četvrta na svetu |
| |
Troskokom od 14,52 metara, ličnim i po računanju IAAF državnom rekordu,
osvojila je četvrto mesto na svetu, a to je plasman kakav su dosad na
svetskim šampionatima imala štafeta 4 h 100 m (Jovković, Đurović, Mačev,
Branković) u Tokiju 1991. Četvrtim mestom Biljana Topić ponovila je najbolji
plasman na svetskoj sceni svog supruga i trenera Dragutina, koji je na
Olimpijskim igrama u Atlanti takođe bio četvrti.
Iako su Topić najavljivali sve što se desilo na Olimpijskom stadionu u
Berlinu, bilo je teško poverovati da će takmičarke koje imaju znatno bolje
rezultate od naše reprezentativke, skakati slabije, a da će ona biti bolja
nego ikad, ali kako je krenulo takmičenje malobrojnim navijačima Biljane
Topić, neminovno, na pomisao je pala i medalja...
 U
prvom pokušaju odrazila se 14,1 santimetar prerano i doskočila do 14,21 što
joj je donelo peto mesto u prvoj seriji. Prvi zadatak, siguran skok u prvoj
seriji je bio ostvaren. U drugom sa 14,38 m, čime je popravila svoj najbolji
nrezultat sezone iz kvalifikacija za santimetar, izbila je na treče mesto.
Sačuvala ga je i u trećoj seriji, a kada su otpale De Oliveira, Bujin, Ali i
Ripakova čiji je lični rekord 15,11 i Nzola Mesto počeo je "vatromet".
Osmorka u malom finalu sada je mogla i da rizikuje, da eks-perimentiše sa
zaletom i odrazom i skokovi sus e naglo produžili. Ruskinja Pjatih je
skočila 14,58 i potisnula reprezentativku Srbije na četvrto mesto. Ona je
odgovorila svojim najboljim skokom u ne baš dugoj troskokaškoj karijeri, ali
tih 14,52 nisu bili dovoljni da se sačuva bronza.
Ali za medalje ima vremena, jer ne bi trebalo zaboraviti da je ovo bilo prvo
veliko finale Biljane Topić u karijeri, a da su iza nje ostale Ruskinja
Lebedeva, najtrofejnija atletičarka u daljinskim skokovima (dalj i troskok)
i mnoge sjajne i mnogo iskusnije troskokašice. Zlato je odbranila Kubanka
Jargeris Savinj sa 14,95 m, srebro je osvojila njena zemljakinja Mejnel Gej
sa 14,61, a bronza je, ponovimo, pripala Pjatihovoj.
Biljana Topić je naša juna-kinja, ali junaci trećeg dana šampionata sveta
bili su nova svetska šampionka na 100 m i večiti šampion na 10.000 m.
Jamajčanka Šeli-En Frejzer je sa 10,73 postavila najbolji rezultat sezone u
svetu i sada uz olimpijsko zlato iz Pekinga ima i svetsko iz Berlina Četvrti
put uzastopno svetski prvak na 10.000 m je Kenenisa Bekele, a lavovski posao
najboljem dugoprugašu današljice odradio je Eritrejac Uer-senaj Tedese
diktirajući tako jak tempo da su na kraju ostali samo njih dvojica. Naravno,
majstor završnice Bekele je lako stigao do trijumfa sa novim rekordom
svetskih prvenstvaa 26:46,31.
Primož Kozmus, jedini olimpijski šampion u atletici sa prostora bivše SFRJ
postao je i svetki prvak. Slovenački as je imao tri najduža hica u finalu u
bacanju kladiva i od samog početka stavio je do znanja rivalima da je zlato
njegovo.
U poslednjem hicu finala, potpuno rasterećen, hitnuo je kladivo do 80,84
metra i srebrnog Poljjaka Ciolkovskog ostavio za sobom metar i 54 santimetra.
Treće mesto u poslednjoj seriji izborio je Rus Zagorni nadmašivši Mađara
Parsa, koji je u Berlin došao sa daleko najboljim rezultatom sezone 81,43 m.
Srećan sam jer me moje telo danas nije razočaralo. Očekivao sam da će Pars
danas biti mnogo jači, a sad imam dva dana da posmatram ostale, a u sredu se
vraćam kući rekao je Kozmus.
U trci na 3.000 m stiplčez za žene olimpijska šampionka Gulnara Galkina (Rusija)
diktirala je tempo od početka do poslednjeg kruga a onda prvo mesto predala
svojoj zemljakinji Juliji Zarudnjevoj. Međutim ni Zarudnjeva nije izdržala
pod napadom Marte Domingez (Španija) koja je osvojila titulu prvakinje sveta,
a Galkina je ostala i bez bronze. |
| |
| |
|
| |
| Loš dan u Berlinu |
| |
Dragutin Topić u skoku uvis i Dragana Tomašević u bacanju diska nisu uspeli da
se približe svojim najboljim ovogodišnjim rezultatima, koji su bolji od
normi za plasman u finala. Učešće na 12. prvenstvu sveta završili su u
kvalifikacijama.
Dragutin Topić je u Berlinu bio bolji trener nego takmičar. Kao takmičar, na
svom sedmom svetskom prvenstvu u konkurenciji 29 učesnika kvalifikacija (odustao
Kazahstanac Zasimovič) bio je poslednji, jer je 2,15 m savladao tek iz
trećeg pokušaja, dok su Sirijac Gazal i Belorus Zajcau to učinili u prvom.
 Jednostavno
naš rekorder, koji je ove sezone preskočio 2,31, je imao loš dan. Startovao
je na 2,15 i već na toj visini, koju sa lakoćom preskače u zagrevanju,
videlo se da mu ne ide. Dva puta je rušio letvicu, treći put je preskočio,
ali ni na 2,20 m nije uspeo da izvede ni jedan dobar skok. Pokušavao je,
trudio se, ali uzalud. Na kraju u finale u skoku uvis sedmorica skakača su
ušli preskočivši 2,30 m (norma) i još petorica sa 2,27 m preskočenih u prvom
pokušaju.
Nije bilo zdravstvenih razloga za Topićev neuspeh i obja-šnjenje bi se moglo
potražiti u dvojnosti njegove uloge u Berlinu. Očigledno tenzija vezana za
njegov trenerski posao i uspeh (četvrto mesto), ali i to što je Biljani
Topić izmakla medalja za samo šest santimetara, ostavili su trag na njegovim
skokovima.
I Dragana Tomašević došla je u Berlin, na svoj treći svetski šampionat,
zdrava i spremna, ali nije uspela da ostvari normu od 61,50 m.
Reprezentativka Srbije se popravljala iz hica u hitac. U prvom disk joj je
prerano iskliznuo iz ruke i završio na 58,32 m, u drugom je doleteo na
59,30, a u trećem samo osam santimetara duže 59,38, iako je trener Danilo
Krtinić između svakog bacanja hrabrio svoju učenicu, ponavljao joj savete
koje je, sigurno, čula već hiljadu puta.
Ne znam, sve je bilo u redu samo nije uspela da izvede ni jedan savršen
hitac. Ona je bacačica koja vredi za 65 metara, ali ne uspevamo to da
ostvarimo. Razlog su uslovi smatra trener Krtinić.
Tako je Tomaševićeva na kraju bila 19. sa 59,38 metara (2,51 m slabije od
najboljeg ovogodišnjeg rezultata). Drugi put na svetskim prvenstvima nije
dobacila do finala, a uspešna, i to veoma, bila je samo na debiju u
Helsinkiju 2005. kada se plasirala u finale i sa 60,56 metara osvojila sedmo
mesto. Ipak pri vrednovanju njenog plasmana mora se uzeti u obzir da je
nadmašila sedam takmičarki koje imaju bolji lični rekord od nje.
Od devetoro reprezentativaca Srbije preostao je još samo hodač Nenad
Filipović, kojeg u danas očekuje trka na 50 km (9,10 č).
Ponosan na ženin uspeh
"Bol u leđima osetio sam već u zagrevanju (prim: reč je o staroj povredi),
ali pokušao sam da skačem i da pružim maksimum, ali nažalost i bol je deo
sporta. Nije lako biti trener i vrhunski sportista.
Posle Biljaninog nastupa istrošio sam se. Živeo sam za to da ona uđe u
finale i maksimalno sam se tome posvetio, a ona je pokazala kako se skače na
svetskim prvenstvima. Veoma sam ponosan na uspeh svoje žene", rekao je
Dragutin Topić. |
| |
| |
|
| |
| Bolt postigao najbolji rezultat u istoriji |
| |
Koliko je vredan novi svetski rekord Juseina Bolta (9,58) najbolje se može
videti u poređenju sa ostalim svetskim rekordima u atletici.
Naizgled, teško je porediti trku na 100 metara sa maratonom, skokom s motkom
ili bacanjem kladiva, ali u atletici odavno postoje parametri za poređenje
svih disciplina, bez obzira da li je reč o trčanju, skokovima ili bacanjima.
 Tim
tablicama (kod nas poznatim pod nazivom "Mađarske tablice") već decenijama
se vrednuju najbolji individualni rezultati na atletskim takmičenjima,
računaju ekipni pla-smani...
Prema njima, a reč je o zvaničnom mernom sistemu Međunarodne asocijacije
atletskih federacija IAAF, Boltovih 9,58 sekundi vredi 1.344 boda na tablici
na kojoj je maksimum 1.400 bodova.
Da bi neko u svojoj disciplini mogao da postigne rezultat jednako vredan
ovom morao bi da znatno nadmaši postojeće rekorde.
To će biti teško i samom Juseinu Boltu. Da bi na stazi od 200 metara, u
kojoj drži svetski rekord od Igara u Pekingu sa 19,30, postigao jednako
vredan rezultat onom sa 100 metara, morao bi da bude mnogo, mnogo brži i da
200 m pretrči za 19,08 sekundi.
Teško je poverovati da bi Bolt na 200 m mogao da dostigne onog Bolta sa "stotke".
A kako je u drugim disciplinama? Vrednost ovih 9,58 na 100 m možda je
najlepše uporediti sa skokom motkom, recimo u ženskoj konkurenciji. Jelena
Isinbajeva je svetska rekorde-rka sa 5,05 metara, a ako želi da postane "motkaški
Bolt", morala bi da preskoči 5,32 metara. Jednostavno, nemoguće!
Bolt je za novi svetski rekord primio premiju od 100.000 dolara, a istu sumu
dobiće svi novi rekorderi, bez obzira na stvarnu vrednost njihovog rekorda.
Pomalo nepravedno... |
| |
| |
|
| |
| Podneću prijave protiv klubova |
| |
Da su mladi srpski igrači izuzetno cenjeni na evropskom fudbalskom tržištu
odavno je poznato. Evropski velikani imaju poverenja u naše tinejdžere, koji
su se dokazali na jakim evropskim takmičenjima prethodnih godina, skoro u
svim generacijama.
Omladinci Srbije su nedavno igrali polufinale Evropskog prvenstva u Ukrajini,
a mladi "orlovi" su na istom ta-kmičenju igrali završni turnir u Švedskoj.
Na ovo treba dodati i da su prethodnih godina čak dva puta bili
viceša-mpioni Starog kontinenta.
 Nije
tajna ni da se upravo među Srbima mogu naći vrlo jeftini, a kvalitetni
igrači. Srbija nije članica Evropske unije, ali zato ume da proizvodi, iz
godine u godinu, najbolje što današnji fudbal ima da prikaže. Ipak, nizak
rejting naših klubova i pozicija u UEFA nas stavlja u neravnopravan položaj,
koji često ume da rezultuje i besplatnim ustupanjem igrača strancima.
Međutim, i pored mnogih transfera koji su nas obrado-vali proteklih meseci,
godina, srpski klubovi su na gubitku. Primera ima raznih, od drastičnih, gde
srpski klubovi gotovo da nisu dobili ni evro za odla-zak fudbalera koga su
obučava-li godinama, pa do onih u kojim su uspevali da solidno naplate
višegodišnje ulaganje u svoje tinejdžere.
Reklo bi se da su najbolje prošli crno-beli, koji su uspeli dobro da zarade
prodajom Stevana Jovetića u Fjorentinu (8 miliona evra, pola otišlo
menadžeru) i tandema Tošić Ljajić (17). Samo jedna sezona ovih igrača u Ligi
šampiona u crno-belom dresu bi im podigla cifru bar za 50 odsto.
Klub iz Humske je imao i jedan žestok gubitak, kada je Sulejmani otišao bez
dozvole Partizana u Herenven za 240.000 evra, da bi kasnije na njemu zaradio
neverovatnih 16,25 miliona evra, ostvarivši najveći transfer u holandskom
fudbalu!
Direktor mlađih selekcija Srbije Milovan Đorić važi za velikog protivnika
trgovine mladim igračima, najavljuje da će posegnuti za zakonskim merama
kako bi pokušao da spreči neravnopravan odnos snaga na tržištu.
- Uskoro ću podneti prijavu protiv svakog kluba koji kupuje igrače 96-97
godište pa na gore. Propisi jasno kažu da fudbaler može da dođe u klub tek
kada završi osmogodišnju školu. Ali, ovde se izvrdavaju propisi, kupuju se
deca od 12-13 godina, pa se preprodaju sa 17. To je trgovina decom. Da
vidimo koliko ih je posle uspelo? Većina od te dece posle postanu socijalni
slučajevi, zapuste školu - rezigniran je Đorić.
On smatra da igrač treba da napusti matični klub tek kada se potvrdi kao
reprezentativac, ali nikako ispod 21,22 godine.
- Matićev primer je jedan od retkih dobrih. Ali, mnogi su preranim odlaskom
ugrozili karijere, sad ih nema nigde. Kad ste videli da je iz naše lige
otišao igrač sa 25 godina? Toga više nema. Upravo zbog toga ne bi trebalo da
se dozvoli igranje strancima u našoj ligi, jer je to treća klasa. Bolje je
da forsiramo naše igrače.
I strani klubovi koriste rupe u zakonu.
- Otimaju nam decu, ubace ih da jednom odigraju meč za njihov omladinski tim,
i ođednom ispada da su prošli njihovu školu.
Dobri rezultati mlađih selekcija došli su kao posledica oštrije kontrole u
mlađim selekcijama Srbije.
- Svaki selektor neke generacije mora da mi pokaže spi-sak, kako bih ga
pregledao i video da nema neko ubačen a da mu tu nije mesto. Ja znam sve te
kli-nce, prošao sam Srbiju uzduž i popreko. Sadašnji selektori su sjajni,
čestiti momci, koji ne dozvoljavaju raznim menadžerima da ubacuju svoje
igrače. Uticaja sa strane više nema uverava Đorić.
Za poznatog menadžera Zorana Stojadinovića računica je jasna jedino novcem
se može zaustaviti odliv talenata.
- Ako igraču ponudite dobar ugovor, on sigurno neće promeniti sredinu. Zašto
bi neko iz Reala prešao u Juventus za iste pare? Istina je, dešavali su se
propusti i velikim klubovima, Barselona je nepažnjom pustila Fabgregasa, ali
je to greška skauta. Zvezda i Partizan to ne mogu da spreče.
Stojadinović, koji je posredovao u mnogim transferima, protivi se odlasku
fudbalski nerazvijenih dečaka u ino-stranstvo.
- Protivim se tome. Ako računamo procentualno, od deset fudbalera, možda će
jedan ili dvojica da naprave nešto, preostali će ili da propadnu ili da se
utope u prosek.
Možda grešim, ali to pokazuje moje iskustvo, počev od 1995. godine. Jer,
dešavalo se da fudbaler prvo ode u inostranstvo, ali vrlo brzo mora da se
vrati u Srbiju, kako bi se dopunio i afirmisao. Tek onda je spreman za
pečalbu zaključuje Stojadinović.
Lov na vunderkindove traje već desetak godina. Prelazak Seska Fabregasa iz
Barselone u Arsenal postao je uzor za kupo-vinu tinejdžera.
U Srbiji su prvi slučajevi zabeleženi još 1998. godine, kada je kadet Goran
Lovre prešao iz Partizana u Anderleht, a za njim je krenuo i Miljan
Mrdaković, koji je tada imao 16 godina. Jedno je sigurno, a to je da su svi
ovi igrači odigrali koju sezonu (više) u Zvezdi ili Partizanu, kase "večitih"
bi bile bogatije za nekoliko desetina miliona evra... |
| |
| |
|
| |
| Odlaze za male pare |
| |
Selektor mlade reprezentacije Ratomir Dujković takođe nije pristalica odlaska
igrača sa nepunih 18 godina.
 -
Naši potencijali se ne smeju olako puštati u inostranstvo. Onda se desi da
kada odu preko i vrate se u nacionalni tim, ne mogu da se uklope, jer se
tamo drugačije radi. Odlazak jeste dobar za njihov razvoj i nadogradnju, ali
ne sa 16 godina smatra Dujković.
Ni selektor mladih "orlova" ne nazire rešenje problema.
- Ne znam kako klubovi mogu da se odbrane. Menadžeri obično prave dogovore
sa roditeljima, pošto su deca maloletna. Pokažu im neku cifru, roditelji
vide profit, a ustvari se često desi da oni budu najoštećeniji. Uzmu ih za
male pare. |
| |
| |
|
| |
| Vujošević ide na devetu titulu, a Zvezda na
devetog trenera |
| |
"Crvena zvezda će dobiti kvalitetnog trenera na nivou renomea kluba koji će
moći da odgovori talentu i potencijalu igrača..." Ovako je generalni
menadžer "crveno-belih" Milan Opačić pokušao da rela-ksira košarkaške
navijače na početku nove sezone, u koju po-pularni klub ulazi sa starim
navikama bez šefa stručnog štaba.
 Šta
o tome misle u Partizanu, nije teško naslutiti. Odlaskom Svetislava Pešića
koji je za godinu dana u svim segmentima vaskrsnuo Zvezdu, vratio navijače i
bukvalno milovao pehar namenjen drža-vnom prvaku, komšijama je sigurno
laknulo. Tvrde da Duško Vujošević u devetoj sezoni može na miru da sklapa
mozaik devete uzastopne titule, sa bonus trofejima u regionalnoj ligi i
domaćem kupu, uz ekstra poslasticu, igranje u Evroligi.
"Crveno-beli" će promovisati devetog trenera u Vujoševićevoj "eri"... Iako
se sadašnja Zvezdina uprava ne može staviti u kontekst potonjih (predsednik
Vučićević je u ostavci), koje su se oslanjale više na političku i
finansijsku moć, a ne na auto-ritet znanja, ostaće zabeleženo da nije
izbegla sindrom trene-rske vrteške koji je popularni klub u poslednjoj
deceniji gurnuo na marginu.
Trener koji je za osam sezona osvojio s Partizanom 16 trofeja (osam titula i
po tri Kup i NLB lige) i prvi kandidat za šefa stručnog štaba Crvene zvezde:
Duško Vujošević i Aco Petrović.
Lako je setiti se stvorene anomalije dovođenja neautoritativnih trenera ili
"velikih" koji su zbog pomisli o dugom i lagodnom boravku na klupi i "dilova"
sa poslodavcima prodali postulate trenerske filozofija. Tako su umesto
kamena temeljca razvoja igrača i stvaranja rezultata postajali obični
službenici, bez zaštite, poput glinenih golubova.
Još pre mnogo godina Svetislav Pešić je govorio da je najveći kvalitet
trenera ako ga igrači vole. Dodao je tada trofejni stru-čnjak da za to u
našoj košarci ne postoje uslovi jer to ne dozvolja-vaju oni koji organizuju
cirkus, uz opasku da smo apsolutni rekorderi po smenama trenera. Angažman u
Crvenoj zvezdi nije mu tada bio ni u mislima, ali fakat je da je klub sa
Malog Kalemegdana ve-rovatno rekorder u širim razmerama. Jednostavno,
kontinuitet je shvaćen na potpuno pogrešan način.
Od nastanka Crvenu zvezdu je vodilo 30 trenera. "Zlatno doba" kluba vezuje
se za ime jednog od osnivača Nebojšu Popovića, koji je osvojio deset
uzastopnih titula prvaka (1946-1955), a šampionski prsten osvajali su i
Milan Bjegojević (1969), Bratislav Đorđević (1972), Vladislav Lučić (1993,
1994), a u osvajanju poslednjeg u sezoni 1997/98, učestvovali su Ranko
Žeravica, Tom Ludvig, Vladislav Lučić i Mihajlo Pavićević . Pored Popovića
još dve legende su predvodile Zvezdu, Aleksandar Gec i Zoran Slavnić, kao i
trofejni selektori Ranko Žeravica (najduže posle Popovića, od 1979 do 1986),
Aleksandar Nikolić i Svetislav Pešić. U klupskoj istoriji još su zapisani :
Đorđe Andrijašević, Nemanja Đurić, Strahinja Alagić, Dragiša Vučinić, Mile
Protić, Vlado Đurović, Duško Vujošević, Veselin Matić, Mihajlo Uvalin,
Borislav Džaković, Jovica Antonić, Momir Milatović, Stevan Karadžić,
Miroslav Nikolić, Zoran Krečković, Aleksandar Trifunović, Zmago Sagadin,
Dragan Šakota i Milan Škobalj. |
| |
| |
|
| |
| Napredak tehnologije zadaje muke MOK-u |
| |
Sviđa vam se ta spravica koja služi za telefoniranje, slušanje muzike i
fotografisanje? Marketing stručnjacima Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK)
ona izaziva glavobolju.
Vrtoglava brzina tehnološkog napretka otvorila je neočekivano teška pitanja
za MOK.
Ova organizacija u mnogome se oslanja na novac sponzora prilikom održavanja
Olimpijskih igara. Razne kompanije spremne su da ulože desetine miliona
dolara samo da bi njihov proizvod imao ekskluzivno pravo da bude ukrašen
olimpijskim krugovima.
 Panasonik
ima prava na audio i video, Samsung na bežičnu komunikaciju, Ejser na
kompjutere - i tako dalje među 12 sponzora prve kategorije.
Kada, međutim, kompanije prodaju uređaje koji spadaju u sve tri kategorije -
ko će dobiti pravo na oglašavanje?
"Do sada smo uspevali da izađemo na kraj sa tim, ali postaje teško. Nikada
ne znate šta će se desiti za četiri godine", rekao je za AP Gerhard Hajberg,
šesf marketinške komisije MOK.
Ta nesigurnost otežaće MOK-u sklapanje velikih ugovora u budućnosti.
MOK-ovih 12 elitnih sponzora doneli su skoro 900 miliona dolara od 2005. do
2008, što je oko 40 odsto prihoda organizacije. Olimpijski komitet se nada
da će preći granicu od milijardu dolara za ciklus od 2009-2013, što je
period u koji su uključene Zimske igre u Vankuveru sledećeg februara i
Letnje u Londonu 2012.
Trenutno je angažovano devet sponzora, a MOK se nada još jednom. Panasonik i
Samsung imaju ugovore do kraja 2016, ta-ko da organizacija za sada ima
stabilnost u oblasti tehnologije. A teško je zamisliti i da će na kompanije
kao što su Koka-Kola ili Mekdonalds uticati tehnološki razvoj.
Dok kompanije pažljivo vagaju kako troše svaku paru, moraju uzeti u obzir da
li će moći da prodaju svoje ključne proizvode pod olimpijskim ugovorom.
Trajanje svakog ciklusa doprinosi neizvesnosti, jer ko može da predvidi
kakvi uređaji će biti popularni do Igara u Londonu 2012. godine.
"To nije lak zadatak. Svet se menja", kaže Đanpjero Morbeljo, poptpredsednik
marketinga firme Ejser.
MOK je, barem do sada, uspevao da odgovori na sponzorske dileme čestim
pregovorima.
"Na današnjem tržištu više nego ikad imamo uređaje sa višestrukim funkcijama.
Ako Panasonik ili drugi elektro-nički sponzor razvije novi proizvod,
dogovorimo se sa MOK-om u koju od postojećih kategorija proizvod spada.
Razgovori se uvek obavljaju u kolegija-lnoj atmosferi", ističe Aleks Nunoja,
Panasonikov generalni menadžer za olimpijski marketing.
Mnogo novca zavisi od tih pregovora. Kompanije su uvek bile ograničene u
reklamiranju nekog proizvoda strogim olimpijskim ugovorim.
Samsung, na primer, pristaje da ne reklamira svoje televizore jer bi to bilo
kršenje Panasonikove kategorije. Ali, pošto uređaji sa više namena postaju
sve popularniji, svaki sponzor želi da što bolje iskoristi svoj dogovor sa
MOK-om.
Morbeljo iz Ejsera predlaže da se "pametni telefoni" posmatraju kao računari,
pošto ih većina ljudi koristi više kao lične kompjutere nego kao telefon.
Gjehjun Kvon, Samsungov šef globalnog sportskog marketinga, misli da bi
netbuk (mini laptop računar koji se uglavnom koristi za pristup internetu)
trebalo da bude u kategoriji prenosnih uređaja.
Piter Grejem, koji proučava olimpijski margeting, smatra da bi MOK mogao da
razmotri da uvede dvogodišnji ciklus. To bi omogućilo više fleksibilnosti da
se stvore nove katego-rije i poprave stare zbog napretka tehnologije. |
| |
| |
|
| |
| Pobednica trke na 800 metara moraće na
proveru pola |
| |
Južnoafrička tinejdžerka Kaster Semenija, koja je postigla peto najbrže vreme
u istoriji u trci na 800 metara i postala svetski šampion sa samo osamnaest
godina, će morati da se podvrgne proveri pola, prenosi Dejli telegraf.
Semenija je sjajnu sezonu krunisala trijumfom u Berlinu sa vremenom od
jednog minuta, 55 sekundi i 45 stotinki, ali se, zbog neverovatnog napretka
i izuzetnih rezultata u poslednjih godinu dana, našla u centru pažnje i zbog
kontroverze oko toga da li je ona zaista žena ili muškarac. Otkako je
atletičarka doputovala u Berlin, postala je predmet brojnih rasprava zbog
svoje muškobanjaste građe i crta lica.
 U
Međunarodnoj atletskoj federaciji su priznali da su zabrinuti zbog glasina
da bi Semenija trebalo da se takmiči u muškoj konkurenciji, pa su zatražili
od Atletske federacije Južne Afrike da pruži dokaze o polnoj pripadnosti
atletičarke.
Nik Dejvis, predstavnik Međunarodne atletske federacije, rekao je da su
doktori u Južnoj Africi počeli da testiraju Semeniju, ali da je potrebno
dosta vremena dok stignu rezultati.
Do tada Semeniji je dozvoljeno da se takmiči u ženskoj konkurenciji. "Moramo
da budemo sigurni da se pravila poštuju i da se u konkurenciji žena takmiče
isključivo žene", izjavio je Dejvis. Majkl Seme, trener atletičarke je
odlučno negirao glasine: "Razumem da ljudi postavljaju takva pitanja, zato
što liči na muškarca", rekao je trener, dodajući da su Semeniju u Kejptaunu
jednom zaustavili kada je pokušala da uđe u ženski toalet, jer su mislili da
je muškarac.
Provera polne pripadnosti nije stvar samo fizičkih ispitivanja, jer postoje
i mnogi drugi polni uslovi koji ne utiču na spoljašnji izgled. Proverom će
biti ustanovljeno da li Semenija poseduje neku abnormalnost, koja joj može
pružiti prednost u odnosu na ostale takmičarke.
"Moramo biti veoma pažljivi, jer se ovde radi o delikatnom problemu. Ona je
ljudsko biće koje celog života živi kao žena, a sada se nalazi u poziciji da
se preispituje njena polna pripadnost", rekao je Nik Dejvis. |
| |
| |
|
| |
| Poraz Ane Ivanović |
| |
Srpska teniserka Ana Ivanović nije uspela da se kvalifikuje u treće kolo
Rodžers kupa u Torontu nakon što je izgubila od Čehinje Lucije Safarove sa
2:1 u setovima (3:6, 7:5, 6:3).
 Ana
je vodila sa 6:3, 5:3 i servirala za meč, ali nije mogla da zabeleži pobedu.
Naša igračica pokazala je bolju formu u odnosu na svoju pobedu u tri seta
nad Magdalenom Ribarikovom u jučerašnjem napetom meču.
U prvoj polovini meča je bila bolja od svoje protivnice, ali je na kraju
platila cenu zbog neiskoriščenih šansi. Ivanovićeva je rano u prvom setu
oduzela servis svojoj protivnici, i povela sa 1:0 u setovima. Brejk u sedmom
gemu drugog seta joj je doneo čvrstu prednost, i dva gema kasnije je
servirala za meč. Safarova je uzvratila dok je Ana imala problema sa
pronalaženjem prave dužine svojih udaraca.
U stvari, Čehinja je dobila sedam uzastupnih gemova, pošto je osvojila drugi
set i povela sa 3:0 u odlučujućem. Bila je puna samopouzdanja i rano je
udarala lopticu, neutrališući snagu Aninih udaraca.
Sjajna bekhend dijagonala je pri rezultatu 2:4 Ani dala priliku za brejk,ali
ju je Safarova spasila. Levoruka teniserka je servirala briljantno, i nije
joj bilo moguće oduzeti pobedu, stoji na sajtu naše teniserke.
Anin sledeći turnir je US Open, koji počinje 31. avgusta u Njujorku. |
| |
| |
|
| |
| Safina posle poraza slomila reket |
| |
Najbolja teniserka sveta, Ruskinja Dinara Safina ispala je sa Rodžers kupa u
Torontu nakon poraza od Francuskinje Aravan Rezai a sav bez je iskalila na
reketu koji je slomila.
U odlučujućem trećem setu napravila je nekoliko velikih grešaka, a onda je
posle presudnih poena slomila reket i u suzama napustila teren.
"To je moja pamet. Dozvolila sam da izgubim meč na početku turnira, prvi put
posle februara. Znala sam tačno šta treba da radim, ali nisam koristila
mozak i slušala trenera", rekla je Safina. |
| |
| |
|
| |
| Đoković u trećem kolu u Sinsinatiju |
| |
Teniser Srbije Novak Đoković plasirao se u treće kolo turnira u Sinsinatiju
pošto je pobedio Ivana Ljubičića iz Hrvatske sa 2:0 (7:6, 6:4).
 Meč
je trajao jedan sat i 40 minuta.
Đoković, koji je postavljen za četvrtog nosioca, opravdao je ulogu favorita
u duelu sa 54. igračem sveta. Teniseru Srbije to je treća pobeda u duelima
sa Ljubičićem u kojima je zabeležio i jedan poraz.
U prvom setu Đoković je tek u završnici uspeo da savlada Ljubičića. Imao je
prednost od 5:4 i 6:5, ali je ovaj deo igre okončao u taj breku.
U nastavku, teniser Srbije je poveo sa 4:2, međutim, Ljubičić se nije
predavao i učinio je ovaj meč zanimljivim do kraja.
U narednom kolu Đoković će se sastati sa pobednikom meča između Francuza
Žeremija Šardija i Amerikanca Džona Išnera.
Nagradni fond turnira u Sinsenatiju je 3.000.000 dolara. |
| |
| |
|
| |
| Težak poraz Crvene zvezde u Pragu |
| |
Fudbaleri Crvene zvezde izgubili su u Pragu od češke Slavije sa 0:3 i značajno
umanjili šanse da u revanš meču baraža izbore plasman u Ligu Evropa.
Dvostruki strelac za doma-ći tim bio je Zdenjek Šenkerik, koji je mrežu "crveno-belih"
zatresao u 34. i 65. minutu. Treći gol za Slaviju postigao je u 81. minutu
rezervista Stanislav Vlček.
 Zvezda
je u Pragu, kao i u prvom meču prethodnog gola kvalifikacija sa Dinamom iz
Tbilisija, prikazala slabu partiju, bez ideje u napadu i vrlo nesigurna u
odbrani.
Trener Vladimir Petrović pokušao je da do povoljnog rezultata stigne počevši
meč sa šestoricom igrača na sredini terena i Dejanom Lekićem usa-mljenim u
napadu. Priliku da debituju u dresu Zvezde dobili su Milan Vilotić i Nenad
Srećković, koji je zamenjen već na poluvremenu.
Početak susreta nije nagoveštavao još jednu slabu partiju Zvezde u gostima
na evropskoj sceni, pošto su gosti prvi stigli do šanse, ali je Lekić posle
centaršuta Vladimira Bogdanovića iz voleja pogodio samo spoljni deo mreže.
Minut kasnije u prilici se našao i Savio, ali je glavom šutirao za malo
neprecizno.
To je, međutim, bilo sve što je Zvezda prikazala pred publikom u Pragu.
Slavija je, sa druge strane, tek ulazila u ritam.
Prvu šansu imao je u sedmom minutu Adam Hloušek, koji je ostavljen sam posle
dubinske lopte Šenkerika, ali je njegov volej odbranio golman Zvezde Bojan
Pavlović.
Usledilo je 15 minuta igre na sredini terena, ali je taj miran period
prekinula prilika Ladislava Volešaka u 33. minutu kada je napadač Slavije sa
sedam metara šutirao pored gola, iako su gosti još jednom proti-vničkog
igrača ostavili samog.
Nesigurnost u odbrani konačno im se osvetila minut kasnije, kada je Hloušek
pored Đorđa Tutorića centrirao sa leve strane, a Šenkerik uspeo da u duelu
sa Vilotićem zahvati loptu glavom i sa pet metara Slaviju dovede u vođstvo
od 1:0.
Minimalan poraz bi Zvezdi ostavio realne šanse da pred punim tribinama u
Beogradu nadoknadi zaostatak, ali se Slavija nije zaustavila.
Domaći su u 65. minutu dugom akcijom izbacili iz igre kompletnu odbranu
Zvezde, ali na kraju nisu uspeli da upute šut ka golu beogradske ekipe. Sve
dok se lopta nije odbila do Tutorića, koji je oklevao sa ispucavanjem.
Igrači Slavije su iskoristili njegovu nesmotrenost i ponovo stigli u posed
lopte, koju je potom, na pet metara od gola Zvezde, zahvatio Šenkerik i lako
matirao nemoćnog Pavlovića.
Prilike za Slaviju su nastavile da se ređaju. Prvo je Matej Krajčik opasno
šutirao već u 66. minutu, a ubrzo se oprobao i Jaroslav Černi, ali su
obojica bili za malo neprecizni.
Treći put, ipak, odbrana Zvezde kapitulirala je u 81. minutu, kada je
kapiten Slavije Černi prošao Vujadina Savića i snažno šutirao sa 16 metara.
Pavlović je loptu samo na kratko odbio, ali je do nje prvi stigao Vlček i
rutinski postavio konačan rezultat.
Slavija je tako stigla na korak od plasmana u Ligu Evrope, pošto je na
večerašnjem susretu prikazala da je mnogo kvalitetniji protivnik od
gruzijskog Dinama i da će teško do-zvoliti Zvezdi da u revanšu za sedam dana
u Beogradu nadoknadi veliki zaostatak.
Duel u Pragu je, inače, protekao bez većih incidenata, osim što su navijači
Zvezde na teren ubacili dve baklje. Meču je prisustvovalo oko 300 navijača
beogradske ekipe, iako je bio najavljen dolazak njih oko 1.000 s tim da
mnogima nije dozvoljen ulazak u Češku. |
| |
| |
|
| |
| Partizan odigrao nerešeno sa Žilinom |
| |
Fudbaleri Partizana odigrali su u Beogradu sa slovačkom Žilinom 1:1, u prvom
meču kvalifikacija za Ligu Evropa.
 Partizan
je poveo sa 1:0, golom Klea u 16. minutu iz penala, a konačan rezultat
postavio je u 34. minutu fudbaler Žiline Adauto kada je izjednačio na 1:1,
takođe iz penala.
Revanš utakmica u Slovačkoj igraće se 27. avgusta.
Zoran Mirković podneo ostavku!
Potpredsednik Partizana Zoran Mirković podneo je ostavku na tu funkciju pred
meč sa Žilinom u kvalifikacijama za Ligu Evrope, navodi Sportski žurnal.
Ostavka je neopoziva, a na narednoj sednici Upravnog odbora trebalo bi da
bude potvrđena iako se čelni ljudi šampiona Srbije trude da zadrže Mirkovića
u Humskoj.
"Nemam komentar. Nije sad trenutak da se priča o tome, najbolje bi bilo da
to ostavimo za neki drugi dan", izjavio je Mirković. Potpredsednik Partizana
doneo je ovakvu odluku zbog eliminacije "crno-belih" u kvalifikacijama za
Ligu šampiona od kiparskog Apoela, naveo je Žurnal.
Posle povlačenja Mirkovića, klub iz Humske sada ima dvojicu potpredsednika,
Mileta Jovičića i Gordana Petrića. Bivši fudbaler "crno-belih" promovisan je
u potpredsednika Partizana 23. jula prošle godine, na dan prijateljske
utakmice sa Olimpikom iz Liona. |
| |
| |
|
| |
| Gubitnici, kukavičluk i ostale sitnice |
| |
Kada je u martu 2007. sever povikao tadašnjem treneru Crvene zvezde,
legendarnom "Princu sa Neretve", Dušanu Bajeviću da ode, on je u toku
utakmice protiv Vojvodine ustao, pokupio svoje stvari i nestao u zaboravu.
Sinoć je komšijski stadion odjekivao povicima sa juga. Zahtev je bio isti,
upućen treneru crno-belih Jokanoviću, koji je pokušavao da suzbije emocije,
ali ostavljen na cedilu od svih, izgleda da nema previše izbora.
 Da
je Partizan odigrao 1:1 u gostima, rekli bi smo da je dobar rezultat. Ali,
ovako odigrati na svom stadionu, ipak ima prizvuk kukavičluka. Jer, kako
objasniti drugačije, do strahom od neuspeha, potez mladog, ambicioznog
trenera koji je, ruku na srce, Pa-rtizanu prošle sezone obezbedio duplu
krunu. Kažu zlobnici, ili možda iskreni poznavaoci, ne zato što je bio bolji
od osta-lih, nego što je direktni rival Zvezda bila gora nego ikad!
Jokanović se sa otkazom suočio već nakon ispadanja iz Lige šampiona. Spasli
su ga drugari iz kraja, sa kojima je pikao fudbal u mlađim danima, sportski
direktor Tomić, potpresednici Pe-trić i Mirković. Upravo danas, pre utakmicu
koja crno-belima znači mnogo, baš Batica Mirković je objavio da napušta brod
koji tone! A Jokanović, ako je suditi po decibelima sa juga, pa i ostalih
delova stadiona, može da broji dane, ili možda sate u šampionu Srbije.
Nije ni komšijski trener, Vladimir Petrović Pižon bio nešto hrabriji. Na
teren, da se suprotstavi Slaviji u Pragu, izveo je tim koji verovatno nikad
više neće ni igrati u tom sastavu. Od tri štopera, jednog desnog beka, tri
zadnja vezna trebalo je izabrati ko će da pokriva levu stranu! I skoro da
niko nije.
Mada, za tri komada u mreži najzaslužnija je kombinacija Pavlović Tutorić.
Golman je pokazao još jednom svoju najveću manu! Prečesto Bojan boksuje
lopte i tako dozvoljava da protivnički navijači imaju više šansi nego
stvarno sami naprave.
Posebno je opasno tako čuvati sopstveni gol ako je gužva u petercu, kakva je
sinoć bila. Tutorić se sudarao sa svima redom, i sa svojima i sa
protivnicima. Loptu je dodavao prvom slobodnom igraču, nažalost u jednom
trenutku je to bio Slavijin. A po odluci trenera je sasvim propao u ulozi
desnog beka! Puštajući Ninkova da igra više u sredini, pored nezamislivo
slabe leve strane, Pižon je oslabio i desnu!
Što se Partizana tiče, atmosfera na stadionu je bila, kao i uvek, skoro
brazilska. Uostalom, novi ljubimac publike Kleo, rođen u Brazilu, i postigao
je gol iz penala. Izjednačio je isto Brazilac, samo igrač Žiline. I isto iz
penala, koji je skrivio golman Božović.
I na stadionu u Pragu je bilo bučno. Oko 2000 delija, koji su preostali
nakon silnih tuča sa policijom, tokom celog puta autobusom od Srbije do
Praga, dostojno su predstavili sami sebi. Verovatno i obezbedili još neku
kaznu za klub u koji se kunu.
Iako za nedelju dana slede revanš susreti, ostaće u sećanju tužno sinoćno
veče za srpski fudbal. Partizan teško da može da u 7 dana da nađe snage i
pameti za pobedu u revanšu. Crvena zvezda je jednom napravila podvig na svom
terenu. Ljudski je nadati se da može još jednom, samo je pitanje s kojim
timom. |
| |
| Milena Ružić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
