|
|
Broj 1212, 21. avgust 2009.
| Srpski FX majstori maskirali zombi paradu u
Sloveniji |
| |
Srpski majstori za specijalne filmske efekte Miroslav Lakobrija i Sendi
Kumalakanta maskirali su, sa saradnicima, učesnike zombi parade koja je, u
okviru Grosmanovog festivala filma i vina, prodefilovala slovenačkim
Ljutomerom.
"Parada je napravljena povodom 105. godišnjice prvog slovenačkog filma, i
planirano je da bude najmanje 105 zombija, ali ih je bilo i više - oko 150",
izjavio je danas Lakobrija za agenciju Beta, nakon što se vratio iz
Ljutomera. Snimak parade može se videti na veb adresi http://www.youtube.com/njatchv=AMgNIJOZ4go
Zombi parada je održana u subotu, pre dodele festivalskih nagrada, a preko
mobilnog telefona, direktnom vezom iz Kanade, otvorio ju je američki režiser
Džordž Romero, tvorac slavnih zombi filmova "Noć živih mrtvaca" (1968) i "Zora
mrtvaca" (1978). Romero po tradiciji otvara slične manifestacije u celom
svetu.
 Učesnici
parade su po završetku šetnje ulicama Ljutomera otišli da na gradskom trgu
gledaju srpsko-špansko-italijanski film za zombijima "Zona mrtvih", u režiji
Milana Konjevića i Milana Todorovića, u kome je Lakobrija radio maske i
specijalne efekte.
Lakobrija je poznat i po radu na filmovima "Život i smrt porno bande", i "TT
sindrom", dok je Sendi Kumalakanta stekao ugled sa "Šejtanovim ratnikom", a
trenutno je angažovan na filmovima "Šišanje" i "Vilenjakova priča".
Grosmanov festival filma i vina nastao je pre pet godina, i održava se u
Ljutomeru - rodnom mestu oca slovenačke kinematografije Karola Grosmana.
Festival prikazuje žanrovske, kultne, retke i zaboravljene filmove, i
dodeljuje nagrade za dugometražni i kratkometražni film, kao i za
dokumentarno muzičko ostvarenje.
Za najbolji muzički dokumentarac proglašen je film "Vlada" o Vladi Divljanu,
članu srpskog novotalasnog benda "Idoli". Film je režirao slovenački režiser
Rudi Uran.
Nagrada za najbolji igrani film otišla je Britancu Džejmsu Votkinsu za horor
triler "Eden Lake", dok je nagrada za životno delo pripala italijanskom
režiseru Ruđeru Deodatu, poznatom po lažnim "mondo" dokumentarcima, od kojih
je najpoznatiji "Kanibalski holokaust" (1980) - inspiracija za kasniji
američki hit "Projekat: Veštica iz blera".
Na Grosmanu je priređena i retrospektiva kratkih filmova Slobodana Šijana,
koji je pre dve godine dobio nagradu za životno delo ovog festivala. Prošle
godine, to priznanje je otišlo klasiku američkog B filma Rodžeru Kormanu.
Grosmanov festival filma i vina trajao je od 10. do 16. avgusta. |
| Euleks da rasvetli sudbine novinara nestalih
u pokrajini |
| |
Udruženje novinara Srbije (UNS) zatražilo je juče od predstavnika Euleksa da
počnu istragu i rasvetle slučaj nestanka trojice srpskih novinara na Kosovu
i Metohiji 1998. i 1999. godine i uhapse i kazne ubice novinara Aleksandra
Simovića.
 Društvo
novinara Kosova i Metohije, kao ogranak UNS-a, istovremeno je uputilo apel
Euleksu da "preko svojih istražitelja učini maksimalne napore u pronalaženju
nestalih novinara sa Kosova i Metohije", saopstio je UNS
UNS sa Društvom novinara KiM podseća da se sutra navršava 11 godina od kako
su Đuro Slavuj i Ranko Perinić iz Radio Prištine nestali na putu za Orahovac.
Slavuj i Perinić su 21. avgusta 1998. krenuli ka Zočištu, u manastir Sveti
Vrači, da naprave prilog o povratku kidnapovanih monaha.
Poslednji put viđeni su u Velikoj Hoči, odakle su, prema rečima meštana,
greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom
terorističke Oslobodilacke vojske Kosova (OVK).
Udruženja novinara podsećaju i da je dopisnik Politike i prištinskog
Jedinstva Ljubomir Knežević nestao 6. maja 1999. godine u podnožju planine
Čičavica, kod Vučitrna.
Kneževićevo telo nije pronađeno, a u Beloj knjizi Vlade Srbije "Albanski
terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji", objavljenoj 2003.
godine, kao osumnjičeni za njegov nestanak pominje se Bekim (Veselj) Šuti,
iz sela Ošljane kod Vučitrna.
Kako piše u knjizi, Knežević je odveden u štab OVK koji se nalazio u selu
Ošljane, gde je mučen, a zatim ubijen.
Dva udruženja od misije EU traže da se pronađu i kazne ubice i novinara i
pisca Aleksandra Simovića, koji je nestao u Prištini, takođe, 21. avgusta
1999. godine. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su u selu Obrinje kod
Glogovca.
UNS sa DNKiM će 30. avgusta, na Međunarodni dan nestalih, u Prištini, ispred
sedišta Euleksa, održati mirno protesno okupljanje. |
| |
| |
|
| |
| Vlada nije razmatrala strategiju za MMF |
| |
Vlada Srbije nije razmatrala strategiju za razgovore s Međunarodnim monetarnim
fondom (MMF), ali ne namerava da predloži povećanje poreza, izjavio je
ministar za životnu sredinu Oliver Dulić.
"Vlada ne namerava da predloži povećanje poreza ili nekih drugih nameta
građanima kako bi obezbedila povećanje budžetskih prihoda", izjavio je Dulić
na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade Srbije.
On je rekao da će na razgovorima s MMF-om, koji počinju 24. avgusta u
Beogradu, biti predloženo da se uštedama troškova za državnu administraciju
smanje javni rashodi.
Dulić je objasnio da je namera Vlade da racionalizacijom broja zaposlenih i
efikasnijim radom državnih činovnika smanji budžeteke rashode za te namene.
"Za sada se ne može precizirati koliko će zaposlenih u državnoj
administraciji biti višak, ni kolike će se uštede postići njihovim
otpuštanjem, ali je izvesno da otpuštanje neće biti linearno, već prema
potrebama drzavnih službi", rekao je Dulić.
Kako je dodao, u svim sektorima se prave planovi o broju radnika koji nisu
potrebni.
Prema njegovim rečima, država će racionalizacijom državne administracije
imati manje troškove i efikasniji državni aparat.
Dulić je rekao da se nada da će u razgovoru s MMF-om biti postignut dogovor
i da neće biti potrebe za radikalnijim merama koje bi Vlada Srbije trebalo
da preduzima da bi uravnotežila budžet.
MMF će s predstavnicima Vlade Srbije i NBS razgovarati o ispunjavanju uslova
iz aranžmana kojim je Srbiji odobren kredit od oko tri milijarde evra. |
| |
| |
|
| |
| Danas počinje Ramazan, mesec posta |
| |
Danas počinje Ramazan, najvažniji i najsvetiji mesec islamske vere. To je
deveti mesec muslimanskog (lunarnog) kalendara, u kojem je, između ostalog,
počelo objavljivanje Kurana.
Tokom Ramazana obavezan je post i to se smatra jednim od stubova islama, a
podrazumeva se potpuno uzdržavanje od jela i pića i telesnih zadovoljstava
od zore do zalaska sunca, i to 30 dana.
Propisano je da nisu obavezni da poste bolesni, trudnice i teški fizički
radnici.
U vreme posta vernici se moraju uzdržavati i od ružnih reči i dela u cilju
opšteg ljudskog pročišćenja.
Po nekim izvorima, muslimani su u početku poštovali jevrejske običaje u
pogledu vremena i načina posta.
Tokom meseca Ramazana život u čitavom islamskom svetu poprima poseban ritam,
ljudi se međusobno više posećuju i zajedno provode večeri.
Za vreme ramazanske večeri, posle posebne molitve - teravije, organizuju se
posela - svake večeri kod nekog drugog.
Ramazanski post se završava kada se pojavi mlad mesec. |
| |
| |
|
| |
| Srpski FX majstori maskirali zombi paradu u
Sloveniji |
| |
Srpski majstori za specijalne filmske efekte Miroslav Lakobrija i Sendi
Kumalakanta maskirali su, sa saradnicima, učesnike zombi parade koja je, u
okviru Grosmanovog festivala filma i vina, prodefilovala slovenačkim
Ljutomerom.
"Parada je napravljena povodom 105. godišnjice prvog slovenačkog filma, i
planirano je da bude najmanje 105 zombija, ali ih je bilo i više - oko 150",
izjavio je danas Lakobrija za agenciju Beta, nakon što se vratio iz
Ljutomera. Snimak parade može se videti na veb adresi http://www.youtube.com/njatchv=AMgNIJOZ4go
Zombi parada je održana u subotu, pre dodele festivalskih nagrada, a preko
mobilnog telefona, direktnom vezom iz Kanade, otvorio ju je američki režiser
Džordž Romero, tvorac slavnih zombi filmova "Noć živih mrtvaca" (1968) i "Zora
mrtvaca" (1978). Romero po tradiciji otvara slične manifestacije u celom
svetu.
Učesnici
parade su po završetku šetnje ulicama Ljutomera otišli da na gradskom trgu
gledaju srpsko-špansko-italijanski film za zombijima "Zona mrtvih", u režiji
Milana Konjevića i Milana Todorovića, u kome je Lakobrija radio maske i
specijalne efekte.
Lakobrija je poznat i po radu na filmovima "Život i smrt porno bande", i "TT
sindrom", dok je Sendi Kumalakanta stekao ugled sa "Šejtanovim ratnikom", a
trenutno je angažovan na filmovima "Šišanje" i "Vilenjakova priča".
Grosmanov festival filma i vina nastao je pre pet godina, i održava se u
Ljutomeru - rodnom mestu oca slovenačke kinematografije Karola Grosmana.
Festival prikazuje žanrovske, kultne, retke i zaboravljene filmove, i
dodeljuje nagrade za dugometražni i kratkometražni film, kao i za
dokumentarno muzičko ostvarenje.
Za najbolji muzički dokumentarac proglašen je film "Vlada" o Vladi Divljanu,
članu srpskog novotalasnog benda "Idoli". Film je režirao slovenački režiser
Rudi Uran.
Nagrada za najbolji igrani film otišla je Britancu Džejmsu Votkinsu za horor
triler "Eden Lake", dok je nagrada za životno delo pripala italijanskom
režiseru Ruđeru Deodatu, poznatom po lažnim "mondo" dokumentarcima, od kojih
je najpoznatiji "Kanibalski holokaust" (1980) - inspiracija za kasniji
američki hit "Projekat: Veštica iz blera".
Na Grosmanu je priređena i retrospektiva kratkih filmova Slobodana Šijana,
koji je pre dve godine dobio nagradu za životno delo ovog festivala. Prošle
godine, to priznanje je otišlo klasiku američkog B filma Rodžeru Kormanu.
Grosmanov festival filma i vina trajao je od 10. do 16. avgusta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
