|
|
Broj 1212, 21. avgust 2009.
| Reforma zdravstva uzburkala strasti |
| |
Reforma zdravstva koju je najavio američki predsednik Barak Obama, rasplamsala
je strasti. Na iznenađenje mnogih, pogotovo demokrata i medija, dobar deo
građana je uplašen i besan - besan na političare.
"Ovo nije reforma zdravstva, ovo je pokušaj uspostavljanja kontrole.
Političari žele da kontrolišu naše živote", vikao je na javnoj raspravi u
Ajovi jedan građanin. Atmosfera je slična širom zemlje.
 Demokratski
senatori i kongresmeni pokušavaju da smire ljutite građane u svojim izbornim
jedinicama, a građani žele da znaju koliko će koštati taj najavljeni, kako
mnogi kažu, "socijalistički zdravstveni sistem".
Obama je, možda prvi put od kada je stupio na položaj, primoran da se brani.
On, naime, teškom mukom pokušava da progura reforme zdravstvenog sistema i
obezbedi zdravstvenu zaštitu za sve američke građane, a što je jedan od
njegovih prioriteta na unutrašnjem planu, kažu analitičari.
Reforma zdravstva je prilično komplikovan posao - tiče se svih 300 miliona
Amerikanaca, a dve stranke imaju prilično različite stavove o tome kako bi
je trebalo sprovesti.
Obama i njegovi demokrati ističu da je glavni cilj reforme proširiti
zdravstveno osiguranje na 46 miliona Amerikanaca koji ga sada nemaju i
istovremeno sniziti cene lekarskih i bolničkih usluga.
Predsednik tvrdi da je opozicionim republikancima jedino stalo da blokiraju
tu reformu, a ne da poprave sistem koji je i skup i nedeletvoran. "Slično su
postupali i 1993, kada je zdravstvo pokušao da reformiše Bil Klinton", rekao
je nedavno Obama.
"Svaki put kad se približimo usvajanju reforme, suprotstave nam se razne
interesne grupe i lobiji. Koriste sav svoj uticaj i moć. Njihovi saveznici u
Kongresu plaše i dezinformišu narod. Uvek isto. Ovaj put im ne smemo
dopustiti da uspeju. Ovaj put neće proći", naglasio je američki predsednik.
Konzervativni protivnici Obaminog plana ne odustaju od kritika i tvrde da bi
novi sistem zdravstvene zaštite za sve bio preskup a da bi kvalitet
zdravstva opao kada se u njegovu organizaciju umeša država. Oni takođe
smatraju da predložene reforme nisu fer prema zaposlenim Amerikancima.
"Ti ljudi žele da svi mi svakog dana idemo na posao kako bismo, umesto njih,
plaćali njihovo zdravstveno osiguranje", kažu mnogi. Neki čak dodaju da "ne
žele da se Amerika pretvori u Rusiju, da se pretvori u socijalističku zemlju".
Zdravstvo predstavlja šestinu američke ekonomije, na njega otpada više od 15
odsto ukupnog društvenog proizvoda. Reforma zdravstva je ogroman posao. Ona
će, na ovaj ili onaj način, uticati na život svakog građanina. Zbog toga
želimo da se to pitanje reši na kvalitetan način, kažu republikanci.
Ankete pokazuju da podrška Obaminom planu reforme zdravstva opada. Kritike
su blokirale zamah reforme, koji je proletos bio vidljiv. Tvrdnje o širenju
državne moći - o čemu govore republikanci - građanima izgleda zvuče
uverljivo.
Demokratska stranka, međutim, smatra da u javnoj raspravi nije toliko došao
do izražaja iskreni bes građana, koliko je reč o "orkestriranoj kampanji"
aktivista Republikanske stranke.
Obama i demokrati u Kongresu žele da se zakon o reformi zdravstva usvoji pre
kongresnih izbora u novembru sledeće godine. Republikanci se pak nadaju da
će efikasna blokada ove reforme povratiti ugled njihove stranke i doneti im
glasove koje su izgubili na izborima 2006. i 2008.
Čnjenica je ipak da i same demokrate, pa i Barak Obama, još nisu ponudili
jasne odgovore na neka ključna pitanja. Jedno od njih je - kako to Bela kuća
namerava da zdravstvenu zaštitu ponudi svima i da istovremeno, kako tvrdi,
smanji troškove zdravstvenog sistema?
Obama kaže da nije rasipnik i da neće odobriti zakon o zdravstvenoj zaštiti
koji bi povećao budžetski deficit. Ipak, čini se da i dalje ima dosta onih
koji u to nisu ubeđeni i da će se Amerikanci načekati pre nego što dobiju
novi zakon o zdravstvu. |
| |
| |
|
| |
| Ubistva Čarlsa Mensona i dalje aktuelna |
| |
Divljačka ubistva krajem 60-tih godina "porodice" Menson u Los Anđelesu,
nastavljaju i posle 40 godina da zaokupljaju javnost i tragovi te morbidne
fascinacije se mogu naći u knjigama, turističkim brošurama i internet
sajtovima.
O autorima masakra 9. i 10. avgusta 1969. godine pod vođstvom psihopatskog
gurua Čarlsa Mensona može se podrobno čitati na internetu, dok su knjige o
tim ubistvima ponovo izdate, a u jednoj turističkoj brošuri se govori
detaljno o Mensonu i njegovim sledbenicima.
 Skot
Majkls ima turističku agenciju koja nudi i turu "Dragi nestali", posvećenu
ubistvima Mensonovih sledbenika. Postala je kultna tura u Los Anđelesu.
"To je stvarna horor priča", rekao je Majkls francuskoj agenciji AFP. "Ona
uključuje mlade atraktivne ljude i postala je velika kriminalistička priča
koja privlači javnost", dodao je on.
Uprkos godinama, ubistva su i dalje šokantna za turiste.
Menson, na suđenju predstavljen kao usamljeni ludak sa impresivnom
sposobnošću ubeđivanja, naredio je svojim sledbenicima da ubijaju ljude iz
luskuznih kvartova Los Anđelesa, gde žive belci, s ciljem da izazove
apokalitični rat na rasnoj osnovi.
Premda je porodica Menson ubila najmanje devetoro ljudi, nasilje koje se
dogodilo 9. i 10. avgusta, kada je sedmoro njih ubijeno, ostavilo je najviše
traga.
Među žrtvama je bila Šeron Tejt, supruga čuvenog reditelja Romana Polanskog.
Bila je u osmom mesecu trudnoće i imala je 26 godina. Izbodena je nožen dok
je molila napadača, i to ženu, da joj ne ubije bebu.
Šeron Tejt i četiri osobe su ubijene te večeri u njenoj kući u Holivud Hilsu.
Mensonovi sledbenici su ušli u kuću i ubili ih. To su bili Čarls Votson
zvani Teks, Suzan Atkins, Patriša Krenvinkel i Lida Kazabijan.
Suzan Atkins je posle masakra u kući, uzela peškir natopljen krvlju Šeron
Tejt i ispisila "Svinja" na ulaznim vratima kuće.
Naredne noći, Menson i još šest njegovih prijatelja ušli su u kuću
preduzetnika Lena LaBjanke. Ubili su njega i njegovu suprugu Rozmari.
Britanski novinari Ajvor Dejvis ponovo je izdao knjigu "Five to Die" (Petoro
mrtvih) posle 40 godina od tih ubistava. Dejvis smatra da je Menson "ubio
duh 60-tih godina".
"To je bilo vreme Vudstoka, mira, vodi ljubav s komšijom, a onda je došao
Menson sa 'ubi svog suseda'", rekao je Dejvis.
"Najstrašnije što se dogodilo u kući Šeron Tejt, nije samo ubistvo svih tih
ljudi, već ubistvo jedne generacije, načina življenja i lepe atmosfere",
dodao je britanski autor.
Menson i četiri člana njegove "porodice" - Atkinsonova, Votson,
Krenvinkelova i Lesli Van Houten - su uhapšeni. Dobili su doživotnu robiju,
jer je 1972. godine u Kaliforniji na kratko vreme bila ukinuta smrtna kazna.
Menson sada ima 74 godine. Njegovi sledbenici su u nekoliko navrata tražili
njegovo oslobađanje, ali je sud svaki put to odbio.
Suzan Atkins (61) ima tumor na mozgu i prošle godine je tražila da bude
oslobođena, ali bezuspešno. Njen zahtev će ponovo biti razmotren 2.
septembra u Los Anđelesu. |
| |
| |
|
| |
| Izbori u atmosferi izneverinih nada i nasilja |
| |
Kako su se bližili izbori u Avganistanu, održani juče, 20. avgusta, sve su
veće sumnje u njihovu verodostojnost s obzirom na povećano nasilje, pretnje,
pritiske i moguće krađe izbornih rezultata.
Nasilje je poslednjih meseci dostiglo neverovatne razmere, najveće od
svrgavanja talibana sa vlasti 2001, pa se čini da veliki broj Avganistanaca
nije izašao na predsedničke i lokalne izbore, ocenjuju analitičari.
 Većina
njih ipak veruje da će predsednik Hamid Karzai pobediti na izborima. Međutim,
s 41 kandidatom i prilično snažnim izazivačima - bivšim ministrom spoljnih
poslova Abdulahom Abdulahom i bivšim ministrom finansija Asrafom Ganijem -
drugi krug izbora smatra se vrlo verovatnim.
Kad je medunarodna zajednica postavila Karzaija za predsednika 2001, mnogi
su ga, naročito u SAD, videli kao svetlo nade za avganistansku budućnost
nakon pada talibana.
Sada, kada se Karzai bori za novi mandat ta slika je prilično izmenjena.
Karzaijevu vladu mnogi Avganistanci danas doživljavaju kao korumpiranu, u
zemlji i dalje dominiraju siromaštvo i nepismenost, a talibani, za koje se
smatralo da su poraženi, ponovno su se pojavili kao pobunjenička sila punog
intenziteta.
Zato predstojeći izbori predstavljaju važan test i za američke snage i
ostale savezničke vojnike u okviru NATO-a koji treba da omoguće slobodan i
bezbedan izlazak na birališta. Američki predsednik Barak Obama je odmah po
dolasku u Belu kuću najavio slanje dodatnih snaga u Avganistan upravo zbog
pogoršanja bezbednosne situacije.
Samoubilački napad u kojem je u subotu ubijeno sedam civila ispred sedišta
NATO-a u centru Kabula, samo je pojačao strahovanja. Zabrinutost je još veća
pošto su talibani u nedelju najavili "novu taktiku", odnosno napade na
birališta na dan glasanja, dok su do sada samo pozivali građane na bojkot
izbora.
Avganistanski ministar odbrane Abdul Rahim Vardak kaže kako ne može da obeća
potpunu sigurnost za izbore, ali da će vlasti učiniti sve što mogu da
zaštite biračka mesta od talibana. "Učinićemo sve što možemo da sprečimo
napade, ali nema dovoljno sredstava da se osigura potpuna bezbednost".
Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Heratu Mohamed Faridon Soriš
zato očekuje da će veliki broj birača od ukupno 17 miliona ostati kod kuće
iz straha od nasilja, a vlasti procenjuju da bi više od 10 odsto birališta
od ukupno 7.000 moglo da bude zatvoreno takođe zbog nasilja.
Stručnjaci ukazuju da slab odziv birača može da dovede u pitanje legitimnost
izbora, a veliki broj njih pominje i moguću krađu izbora.
Pozivajući se na više izvora, agencija Frans pres piše da su neki kandidati
u kampanji delili novac građanima, a Međunarodna krizna grupa navodi da su
birački spiskovi menjani, kao što je slučaj u Nuristanu, na istoku
Avganistana, gde je upisano 443.000 birača iako tu živi 130.000 stanovnika.
Posmatrači ističu da su se iluzije o demokratizaciji zemlje, od
predsedničkih izbora 2004, kada je izlaznost bila 75 odsto, raspršile za
ovih pet godina. Na političkoj sceni i dalje vladaju isti ratni komandanti
od kojih su mnogi bliski saradnici predsednika Karzaija, koga mnogi, uprkos
svemu, vide kao pobednika na ovim izborima.
Bez obzira na ishod izbora, administraciju u Kabulu čekaju složeni zadaci -
teška bezbednosna situaciju, izgradnja demokratskih institucija i borba sa
duboko ukorenjenom korupcijom.
Demokratija će u Avganistan jednog dana sigurno doći, ocenjuju analitičari,
ali sve ukazuje na to da u državi u kojoj je toliko toga, od zakonodavstva
do izbornog sistema, od početka loše ustrojeno i podložno brojnim
zloupotrebama, to neće biti kratak niti bezbolan proces. |
| |
| M.M. |
|
| |
| 21 poginuo u sukobima u Somaliji |
| |
Najmanje 21 osoba poginula je danas u sukobima pobunjenika i pripadnika
provladinih snaga u Somaliji, izjavili su očevici.
Snage somalske vlade izvele su napad na uporište islamističke grupe Al-Šebab
u gradu Bulovardu, oko 200 kilometara severno od glavnog grada Mogadiša. U
akciji je poginula 21 osoba, od čega najveći broj pobunjenika.
 Komandant
vladinih snaga Adan Jusuf Mohamed rekao je da su "teroristi pretrpeli velike
gubitke", a pobunjenici su saopštili da su uspeli da odbiju napad.
Ekstremistička grupa Al-Šebab negira navode iz SAD da je povezana sa
terorističkom organizacijom Al-Kaidom. Ta grupa, koja se zalaže za uvođenje
šerijatskog zakona, otvoreno deluje u Mogadišu.
Somalija je bez stabilne vlade od 1991. godine. Vlada i mirovne trupe
Afričke unije kontrolišu deo Mogadiša. |
| |
| |
|
| |
| Promena granice zbog topljenja glečera |
| |
Švajcarska je proširila svoju teritoriju na uštrb Italije zbog topljenja
glečera u Alpima.
Švajcarska vlada danas je odobrila pomeranje granice do 150 metara na nekim
mestima unutar italijanske teritorije.
Promene su učinjene pošto je švajcarski Federalni ured za topografiju
utvrdio da se razvođe koje je od 1942. definisalo granicu dve zemlje,
proširilo zbog topljenja glečera.
Topograf Danijel Gutkneht izjavio je da je Švajcarska postala "malo" veća
ali da promena "neće biti uneta u mape".
Italijanska ambasada u Bernu saopštila je da je promena granice odobrena u
Rimu.
Promena je uvedena kod skijaškog centra Firgšatel Zeselban, u blizini vrha
Materhorn, na švajcarskoj teritoriji. |
| |
| |
|
| |
| Stanovnik L'Akvile bi da se useli kod
Berluskonija |
| |
Jedan stanovnik L'Akvile koji je ostao bez doma u zemljotresu od 6. aprila,
rekao je da "drži za reč" premijera Silivija Berluskonija i zatražio da se
useli u jednu od njegovih rezidencija, piše italijanska štampa.
Popunjavajući uputnik Civilne zaštite, neophodan da bi dobio nužni smeštaj,
Antonio Bernardini je u rubirici "poželjan smeštaj" napisao: "Ako je moguće
u Vili Čertoza ili Palati Gracioli ". To su premijerove kuće na Sardiniji i
u Rimu.
"Svi misle da je moj zahtev provokacija, ali nije. Neka Berluskoni održi
obećanje i pošalje snažan signal, a ako neće mene, neka primi bar desetak
žrtava zemljotresa", izjavio Bernardini.
Sutradan posle razornog potresa u kojem je poginulo oko 300 stanovnika
L'Akvile i okoline, predsednik vlade je obećao da će "tri svoje kuće staviti
na raspolaganje žrtvama". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
