|
|
Broj 1213, 28. avgust 2009.
| Ah taj kupaći kostim... |
| |
Kupaći kostim, posebno onaj namenjen ženama, zavisno od modnih kretanja, kroz
istoriju je menjao oblik, materijale i izgled, pa ima veoma zanimljivu
prošlost.
Doduše, naši daleki preci bili su zakleti nudisti, počev, kažu, od Adama i
Eve. U staroj Grčkoj i Rimu i žene i muškarci kupali su se goli ali, kao što
je to nalagala moda tog doba, pokrivene glave.
 U
srednjem veku golotinja je postala nezamisliva, a budući da nije postojala
posebna odeća za kupanje, ljudi su u vodu ulazili uobičajeno odeveni.
Prva posebna odeća za kupanje pojavila se istovremeno s otkrivanjem mora i
morske obale kao idealnog mesta za odmor, krajem 18. veka, i nalikovala je
odeći u kojoj se u to vreme spavalo.
Prvi ženski kupaći kostim lansiran je 1825. Za manje od dva veka taj deo
odeće koji je prvobitno prekrivao celo telo, pretvorio se u nekoliko "krpica"
na "kritičnim tačkama".
Cilj prvog ženskog kupaćeg kostima je bio da sakrije suluetu tela. Uz dugu
haljinu, ispod koje se nosio korset, komplet su činile i posebne cipele i
duge crne čarape, kao i šešir. Kupanje bez čarapa smatralo se egzibicijom.
Ova "odela" su bila luksuz sve dok Francuzi i Amerikanci nisu počeli da ih
masovno proizvode. Međutim, ti kupaći kostimi su pravljeni od vune pa
kupanje u njima nije bilo baš lagodno jer bi, natopljeni vodom, bili teški i
po više kilograma.
Vremenom je moda za kupanje ipak postajala udobnija. Ženski kupaći kostimi
su počeli da se šiju od čvrste pamučne tkanine, a sastojali su se od tunike
kratkih rukava u mornarskom stilu koja je dosezala ispod kolena. Ispod nje
su se nosili korset i duge pantalone do članaka.
Žene su tako u korsetima, obmotane metrima tkanine, ulazile u vodu samo do
bokova, sve dok američka plivačica i glumica Anet Kelerman nije napravila
revolucionarni korak.
Anet se 1907. pojavila na plaži u Bostonu u jednodelnom kupaćem kostimu,
sašivenom po uzoru na muški kostim za kupanje. Iako je bio napravljen od
čvrstog pamuka, imao duge nogavice i bio zakopčan do grla, kostim je izazvao
veliki skandal jer je, posebno mokar, nepristojno prianjao uz telo.
Jednodelni kostimi za kupanje bez rukava i s nogavicama do kolena koji su,
umesto od čvrstog platna, bili pravljeni od mnogo primerenijeg pletiva, na
plažama su se odomaćili tek nakon Prvog svetskog rata.
Tridesetih godina prošlog veka "otkriva" se sunčanje, koje lekari u to doba
svesrdno preporučuju. Odeća za kupanje postaje sve otvorenija, da bi se,
nakon vrlo smelih jednodelnih kostima koji otkrivaju ramena, gornji deo leda,
dekolte i noge, 40-ih pojavili i prvi, još izazovniji, dvodelni kupaći
kostimi.
Tek što su se oni odomaćili, stvaraju se uslovi za novu revoluciju u modi za
kupanje. Inspirisani američkim atomskim eksperimentima na atolima Bikini u
južnom Pacifiku, francuski modni kreatori stvorili su najoskudnije dotad
viđene dvodelne kupaće kostime.
Prezentacija bikinija na modnoj reviji u Parizu 1946, gde ga je nosila
erotska plesacica Miselin Bernardi, izazvala je pravi skandal. Jedan
američki modni novinar napisao je da bikini otkriva o ženi koja ga nosi sve
osim devojačkog prezimena njene majke.
Krajem 60-ih pripadnici mlade generacije započinju borbu za oslobadanje od
ustaljenih društvenih normi, za seksualne slobode i slobode u odevanju koje
donose mini suknje i providnu odeću.
Sedamdesetih bikini se još više smanjuje i postaje zaista minijaturan.
Pojavljuje se takozvana string verzija biknija, omiljena i danas. To je
model sačinjen od svega tri trouglasta dela koji se vezuju pantljikama.
Kako telo i golotinja prestaju da budu tabu, javlja se i toples, a potom
sledi još jedan korak dalje.
Iako su od početka 20. veka bile obavezni deo odeće striptizeta i erotskih
plesačica, tange postaju neobično popularne krajem 80-ih na plažama Brazila,
odakle se početkom 90-ih sele na američke i evropske plaže.
Modni stručnjaci kažu da nas i u bliskoj budućnosti očekuju vrlo zanimljivi
modeli, barem kada je reč o materijalima. Najavljuju se kostimi koji će se
menjati u zavisnosti od toga da li su suvi ili mokri, kao i oni koji će se
osušiti u rekordnom roku ili uopšte neće upiti vodu. |
| |
| |
|
|
| Koje upozorenja vam šalje telo |
| |
Da malo pažljivije osluškujemo vlastito telo shvatili bi poruke koje nam ono
šalje i šta se krije iza određenih simptoma koje često primećujemo na sebi,
ali na njih ne obraćamo pažnju?
Mnoge probleme sa zdravljem moguće je preduprediti, dovoljno je da malo
pažljivije osluškujemo vlastito telo da bismo shvatili poruke koje nam ono
šalje. Šta se krije iza određenih simptoma koje često primećujemo na sebi,
ali na njih ne obraćamo pažnju?
 Kosa
Kosa vam odjednom postala:
suva - hitno počnite unošenjem vitamina E;
masna - povedite računa o nervima, ispavajte se i izbegavajte stres;
bez sjaja - organizmu nedostaju vitamini iz grupe B.
Posle češljanja na češlju primećujete ceo pramen kose. To je jedan od
simptoma pada imuniteta.
Treba da otkrijete razlog: dajte krv na analizu.
Bore i podočnjaci
Na čelu su vam se pojavile bore, a ispod očiju ljubičasti podočnjaci. To su
simptomi hroničnog umora. Krenite na plivanje i masažu. Manite se drastičnih
dijeta: uživajte u voću, orašastim plodovima i crnoj čokoladi.
Jezik
Isplazite se pred ogledalom. Zdrav jezik je nežnoružičaste boje.
Ako je obložen belom skramom - imate tegobe sa želucem i crevima; ako je žut
- nešto nije u redu sa jetrom, a ako je plavkast - u pitanju je srce.
Očni kapilari
Primećujete da su vam popucali kapilari u očima. Nadajmo se da se radi samo
o zamoru očnih mišića. Ukoliko vam se to dešava često, moguće je da imate
povišen očni pritisak i probleme sa cirkulacijom u mozgu. To su problemi
preko kojih ne smete da pređete.
Plavičasti trougao
U trouglu između nosa i usana zapažate plavičaste senke, a usne su vam blede
- proverite srce. To može biti prvi znak srčane insuficijencije ili
poremećaj rada srčanih zalistaka.
Oči
Oči su vam ispupčene i cakle se - hitno proverite štitnu žlezdu.
Budite se s otečenim donjim kapcima. To su bubrezi ili bešika: moguće je da
ih preopterećujete slanim, masnim i dimljenim proizvodima i pivom pre
spavanja, ili ste "zakačili" neku infekciju.
Beonjače su vam dobile žućkastu nijansu - to je siguran znak poremećaja rada
jetre ili žučne kese.
Obraz i vrat
Obrazi i vrat vam se zacrvene pri najmanjem fizičkom naporu - proverite
pritisak i od sada to radite redovno, jer je to simptom hipertenzije.
Otekao vam je vrat u predelu jabučice - pokažite to endokrinologu jer je
moguć pojačan rad štitne žlezde.
Nov mladež
Na telu ste zapazili nov mladež - odmah se konsultujte s dermatologom.
Nabrekli sitni zglobovi
Primetili ste da su vam sitni zglobovi na rukama nabrekli - to je simptom
poliartritisa i reumatizma.
Ukoliko su vam otekli zglobovi lakta ili kolena, u pitanju su artritis ili
artroza.
Masna jetra
Masna jetra ili steatoza danas je jedan od vodećih zdravstvenih problema. U
Americi se sa tim problemom sreće čak 25 odsto stanovništva, a ovo oboljenje
se sve češće javlja.
Masna jetra je rezultat aukumulacije masti u jetri koja prelazi pet odsto
težine jetrenog tkiva.
Ova bolest se dugo smatrala benignim oboljenjem i jednim od pokazatelja
sitnih problema sa metabolizmom. Novije studije, međutim, pokazuju da je
masna jetra ozbiljno oboljenje koje može da dovede do ciroze jetre.
Glavni uzroci
Glavni uzroci nastanka ove bolesti su alkoholizam, šećerna bolest i povišena
telesna masa. Takođe i dugotrajne terapije lekovima mogu da dovedu do ovog
stanja.
Simptomi
Simptome je, kao i kod većine oboljenja koja su vezana za jetru, teško
prepoznati.
Retko može da se oseti neprijatan pritisak ispod desnog rebranog luka.
Pacijent se oseća malaksalo i sa povremenim mučninama.
Dijagnoza
Najčešće se ova bolest dijagnostikuje slučajno, prilikom sistematkog ili
utrazvučnog pregleda.
Lečenje
Uglavnom se preporučuju stroge dijete i mirovanje. |
| |
| |
|
|
| Nacionalni savet srpskog rasejanja |
| |
Stotine hiljada građana Srbije pripadnici su nacionalnih manjina koje, i imaju,
i osnivaju svoje nacionalne savete. Treba im dati podršku za sva delovanja
koja su od sveobuhvatne koristi Srbiji i svim njenim građanima.
 Pripadnici tih nacionalnih manjina su fizički u Srbiji, ali su (većina od
njih) srcem i mislima izvan nje, kao naprimar pripadnici mađarske manjine u
Vojvodini, što je i normalno i razumljivo.
Za razliku od nekoliko stotina hiljada građana, pripadnika manjina u Srbiji,
oko tri miliona Srba živi rasuto po svetu (deo dobrovoljno, deo prisilno)
ali Srbija im je primarno i u srcu i u mislima.
Tim pre je neshvatljivo, nedemokratski je i neprihvatljivo, da srpsko
rasejanje nema svoj Nacionalni savet?!
Bez takvog saveta dijaspora nikada neće imati ni ona, Zakonom o savetima
nacionalnih manjina, zagarantovana ista prava, a samim tim ni srazmerno
identičnu pomoć države Srbije, da delujemo na očuvanju našeg jezika, naše
kulture, na obrazovnom i na medijalnom polju.
Dakle na istim područjima koja su obuhvaćena predlogom zakona o Savetima
nacionalnih manjina u Srbiji. Tada bi razlika među nama bila prihvatljiva,
odnosno: država Srbija omogućuje savetima nacionalnih menjina, između
ostalog, da u Srbiji efikasnije deluju na očuvanju njihovog maternjeg jezika,
njihove kulture, školstva i otvaranja medija na njihovom maternjem jeziku…
ali isto to omogućuje i srpskom rasejanju.
Ili postoji od nekog prihvatljiv razlog da matica Srbija ne prihvati
Nacionalni savet srpskog rasejanja? Ili da odbije da našoj dijaspori u
Nemačkoj, Engleskoj, švedskoj, Americi, Australiji i… omogući ista i prava i
uslove, kao manjinama u matici, da i mi u rasejanju možemo da delujemo na
očuvanju srpskog, našeg maternjeg jezika i naše kulture?
Da naša deca u belom svetu uče srpski jezik i da u tim zemljama funkcionišu
medije na srpskom?
Dešavanja u Srbiji su jasan pokazatelj da je krajnje vreme da se rasejanje,
bar po ovom pitanju, ujedini i organizuje. Da od matice zahtevamo da
najbrojniju srpsku "manjinu" u svetu (srpsku dijasporu) država Srbija
tretira na isti način kao što se u Srbiji poštuju i tretiraju manjine i
uvažavaju njihova politička, demokratska i ljudska prava. Ni manje ni više.
I ne samo zbog toga. Nacionalni savet srpskog rasejanja bi ostvario
mogućnost osmišljenog delovanja za dobrobit svih građana Srbije i
sveobuhvatnog srpskog naroda. Bez obzira da li živimo u rasejanju, u Srbiji
ili u Republici Srpskoj.
Tokom zadnje dve decenije mnoga dešavanja na prostorima bivše SRJ
predstavljana su svetskoj, ali i građanima u bivšim jugoslovenskim
republikama, a danas državama, selektivno i jednostrano, pristrasno i
netačno.
Neadekvatno reagovanje "srpske strane", kao i neshvatljiva i neprihvatljiva
pasivnost sadašnje države Srbije, ali i srpskog rasejanja, omogućilo je i
omogućuje i dalje da se neosnovano negativna, većim delom režirana i netačna
slika o Srbiji i Republici Srpskoj, kao i o srpskom narodu u celini, sve
više učvršćuje. A trebalo bi da je suprotno.
Deo medija i mnogi političari u demokratskim zemljama su u osmišljenoj
nameri da složen mozaik raspada bivše Jugoslavije i građanskog rata,
predstave kao jednobojno platno.
U tome su išli toliko daleko (a istim putem koračaju i dalje) da se i za
istinita i za neistinita dešavanja i zločine, osuđuje samo jedan, čitav
narod (srpski) što je civilizacijski neprihvatljivo.
Potreba osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je mnogobrojna:
- Ispravljanje negativne i nekorektne slike o srpskom narodu u svetskoj
javnosti.
- Informisanje javnosti zapadnih zemalja o nepoštovanju sprazuma, dogovora i
obaveza potpisanih od strane novonastalih država, naprimer Hrvatske,
egzistencijalno važnih za srpsku populaciju u toj zemlji, kao i za izbegle,
i iz Hrvatske prognane Srbe.
- Informisati Vlade i Parlamente zemalja Evropske Zajednice, i druga
relevantna odredišta, i zahtevati da reaguju za što hitnije rešavanje
pitanja isplate stečenih penzija prognanih i izbeglih iz Hrvatske; vraćanje
njihovog stanarskog prava i garantovanje imovinske i lične sigurnosti za sve
koji su se vratili ili koji će se, eventualno, vratiti u Hrvatsku.
- Praćenje i informisanje o dešavanjima u Bosni, odnosno, u, i sa Republikom
Srpskom.
- Praćenje i informisanje o (ne)dešavanjima na Kosovu i svakodnevnim
pritiscima kojima je i dalje izloženo nealbansko stanovništvo, prvenstveno
Srbi.
- Zakonom omogućeno delovanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja, i u
Srbiji, i izvan nje, pod istim premisima kojima se omogućuje delovanje i
aktivnosti Saveta nacionalnih manjina u Srbiji.
Navedeni primeri su samo nekoliko na brzinu nabacanih primera, a potreba i
spektar delovanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je isto tako važan i
neophodan i na polju očuvanja kulture, jezika, obrazovanja i etničkih medija…
Primarni cilj Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je:
- Povratiti ugled srpskog naroda u svetu
- Razobličavati i ukazivati na neprihvatljivo prisutne suprotnosti u
izvestajima NVO i drugih institutivnih predstavnika Evropske zajednice i
Amerike, koji su prisutni u Srbiji i državama u okruženju.
- Kontinuirano, koordinirano i masovno, uz pomoć organizacija našeg
rasejanja i uticajnih pojedinaca u svetu, informisati o realnom dešavanju i
životu u Srbiji, posebno na Kosovu i Raškoj oblasti, ali isto tako i u Bosni
i Republici Srpskoj.
- Pokrenuti srpsko rasejanje da bude korektno informisano. Da zahtevaju od
medija i političkih i društvenih struktura u tim respektivnim državama, da
se Srbija i srpski narod uvažavaju isto kao i svi ostali narodi i države,
što je u skladu sa važećim zakonima tih zemalja i međunarodnim i ljudskim
pravima.
- Prioritet u godinama koje su pred nama je da naše rasejanje bude
činjenično i detaljno upoznato sa pravima i životu nacionalnih manjina u
našoj matici. Prvenstveno Albanaca i Bošnjaka u Raškoj oblasti, kao i Mađara
u Vojvodini. Da ustavom zagarantovana prava tih manjina u Srbiji upoređuju
sa pravima Srba u državama u okruženju, ali i sa pravima drugih manjina u
drugim državama u svetu, i da o tome informišu njihovo okruženje.
- Da se angažuje za omogućavanje da srpsko rasejanje može da utiče na
politička i druga dešavanja u matici. Onoliko koliko to čine nacionalne
manjine u Srbiji, mada je srpsko rasejanje skoro desetostruko brojnije od
najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji.
Nikola Janić,
Inicijator osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja i domaćin druženja
i razgovora 20-tog avgusta 2009. u Beogradu. www.janic.se/?p=1048 |
|
|
| |
|
|
| Gašenje jedne epohe |
| |
Edvard Kenedi, poslednji stub politički moćne i kontroverzne američke porodice
koja ne prestaje da intrigira javnost već decenijama, umro je izgubivši
poslednju bitku - sa tumorom na mozgu.
Smrću 77-ogodišnjeg Edvarda Kenedija, nestala je i poslednja prava ikona
američke političke dinastije koja je na scenu stupila 1960-ih.
 I mada još mnogo Kenedijevih danas ulazi na političku scenu, a mnogi
prognoziraju da će steg porodičnog imena u Vašigntonu preuzeti neka žena
Kenedijevih, izvesno je da se jedna epoha ove porodice gasi. Možda ona
obeležena tragedijama.
Mada je Edvard Kenedi - jedan od senatora sa najdužim stažom u istoriji -
podlegao bolesti, njegova smrt pokrenula je ponovo priče o "zloj sudbini"
Kenedijevih, tim pre što je nedavno umrla i Junis Kenedi, senatorova sestra.
Kada je sve počelo, pre stotinak godina brakom Rouz Ficdžerald i Džozefa
Kenedija koji su izrodili devetoro dece, ništa nije upućivalo da će porodica
postati jedna od najlegendarnijih u SAD.
Džozef je bio vrlo vešt kontroverzan biznismen. Stekao je ogromno bogatstvo
bankarskim transakcijama, u filmskoj industriji, trgovini nekretninama, ali
i švercom alkohola u vreme prohibicije 1920-ih godina.
Pripadnost visokim krugovima u Vašingtonu (na osnovu bogatstva) i
finansijska pomoć Frenklinu D. Ruzveltu u kampanji za predsednika 1932,
odvela je Džozefa u London kao ambasadora.
Iako očaran politikom, nije se pokazao vičan - odabrao je pogrešnu stranu
pred Drugi svetski rat, naime, iskazao je simpatije prema nacističkoj
Nemačkoj. Svoje političke ambicije preneo je od tada na sina Džoa, pilota,
spremajući ga za Belu kuću. Kao marinac, Džo je, međutim, poginuo 1944. u
bici u Normandiji.
I tako je, kažu, i počela saga o tragedijama Kenedijevih, o njihovoj slavi i
bogatstvu, ambicioznim mladostima uporno prekidanim smrću... Članovi
dinastije nasleđivali su milione, ime, harizmu, šarm i zlu kob.
Mlađi brat Džoa, takođe marinac, Džon, umalo je doživeo istu sudbinu u
borbama protiv japanske mornarice na Pacifiku, ali se plivanjem spasao iz
potpoljenog čamca, da bi usledile medalje i najviša priznanja za hrabrost,
ali i teška povreda kičme.
Par godina kasnije (1948), jedna od sestara - Ketlin, poginula je u
avionskoj nesreći. Druga, najlepša iz klana ali i pomalo retardirana -
Rouzmeri, podvrgnuta je tada novoj, i kako se pokazalo, za nju fatalnoj
metodi lečenja, lobotomiji.
Ali, Kenedijevi tada još nisu bili ono što će postati početkom 1960-ih, kada
je "bratski trolist" na velika vrata ušao u politički vrh zemlje: Džon je
izabran za predsednika SAD, Robert mu je bio desna ruka kao ministar pravde,
a mlađi Edvard, poznatiji kao Ted, zauzeo je Džonovo mesto u Senatu (koje
nije napustio do smrti).
Ulazak na velika vašingtonska vrata, otvorio je širom i vrata tragedijama
koje su počele da se nižu. Simbol mladosti, nove Amerike i novog sveta,
predsednik Džon Ficdžerald Kenedi je ubijen u Dalasu 1963. Samo pet godina
kasnije, nameren da nastavi porodični zavet i ponovo Kenedijeve uvede u Belu
kuću, ubijen je Robert.
Godinu dana kasnije, sudbina je zapretila i Edvardu, ali se iz automobilske
nesreće na ostrvu Čapakidik on spasao a stradala je njegova sekretarica.
Tada je, kažu mnogi, jedini preživeli od braće shvatio "poruku sudbine" i
odustao od ambicija da zasedne u Beloj kući. Ali ne i da prekine politički
anganžman.
Edvardovo odustajanje od političkog vrha nije zaustavilo tragičnu spiralu -
najpre je njegov sin, kao tinejdžer oboleo od raka i amputirana mu je noga.
Njegov nećak, Dejvid, Robertov sin, predozirao se u 28. godini, a stariji
Majkl, poginuo je na skijanju u Aspenu, udarivši u drvo.
Onda je Džon junior (sin ubijenog predsednika Džona), skupa sa suprugom
Ketlin i njenom sestrom, poginuo srušivši se avionom kojim je sam pilotirao,
u okean.
Uz tragedije, Kenedijeve su pratili brojni pravi i izmišljeni skandali, puni
droge, alkohola, preljuba, misterija. Za mnoge je bila zadužena nekad
obožavana a onda neshvaćena Džonova udovica, Žaklina.
Ni dan danas nije potpuno podignut veo sa sudbine još jedne američke ikone,
Merilin Monro, za čiju se smrt direktno ili indirektno krive Kenedijevi (Džon
i Robert, kao njeni verovatni ljubavnici).
Uprkos svemu, Kenedijevi se smatraju porodicom koja je najodanije i
najbeskompromisnije služila američkom društvu. Bogati, obrazovani, lepi,
dosledno su se borili za ono u šta su verovali bez obzira na protivljenja
čak i sopstvenim partijskim (demokrate), crkvenim ili društvenim krugovima.
Bili su svi redom - a Edvard najviše od svih - borci za ista prava na
obrazovanje i zdravstvenu zaštitu za sve Amerikance, a pre svega protiv
rasne segregacije.
Zanimljivo je da Kenedijevi nikada nisu tražili ni privilegije zbog
učinjenog ni sažaljenje zbog tragedija. Njihova priča je, kako oni sami
veruju, priča o uspehu, ne o tragediji.
Tako je i Edvard Kenedi, navela je njegova porodica u saopštenju o smrti,
verovao da "najbolji dani tek dolaze". |
| |
| M.M. |
|
|
| Intelektualci, upomoć! |
| |
U Crnoj Gori su sve učestaliji relevantni politički pozivi da se smeni
sadašnja vlast. Takve ideje dolaze od aktuelnih, ali i od bivših političara,
čak i onih koji su tačno pre 21 godinu, takođe u avgustu, učestvovali u
inauguraciji populističkog pokreta koji je 1989. doveo do smene "stare,
odnarođene" vlasti.
Današnji opozicioni političari se, za razliku od pre dve decenije, sada
obraćaju "intelektualcima", i to sa prekorom zašto ne dižu glas protiv "korumpirane,
mafijaške vlasti Mila Đukanovića".
Visoki funkcioner opozicione Nove srpske demokratije Goran Danilović uputio
je otvoreno pismo "crnogorskim intelektualcima", uz prekor da su oni "najodgovorniji
za trenutno stanje u kome se nalazi Crna Gora".
 Danilovć ima u vidu upravo intelektualce koji su se svih ovih godina
zalagali za nezavisnu Crnu Goru. On ih uverava da ne treba da se plaše "prosrpskog"
dela opozicije. "Nemojte se plašiti za crnogorske simbole ukoliko podržite
opoziciju, među kojom je i 'temeljno opasna, srpska'", poručio je Danilović.
Danilović očekuje od intelektualaca da "stvore ili podrže političku elitu
koja može da menja stvarnost".
I lider opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Medojević pozvao je
intelektualce da se "uključe u borbu za političke promene". Prema ocenama
Medojevića, situacija u Crnoj Gori je "sada ista kao 90-ih godina, kada se
postavljalo pitanje da li učestvovati u ratovima ili mirnim putem rešiti
probleme".
"Danas je ulog potpuno isti i svi moramo da damo doprinos", poručio je
Medojević, založivši se "za mirnu promenu vlasti na izborima". Prema
njegovim rečima, neophodno je formirati "front", ali kao "jedinstvenu
opozicionu listu koja bi bila otvorena za sve".
Pozivi za okupljanjima stigli su i od nekih bivših političara, simptomatično,
od nekadašnjih lidera Socijaldemokratske partije (SDP) Crne Gore, članice
sadašnje vladajuće koalicije.
Univerzitetski profesor Ilija Vujošević, nekadašnji visoki funkcioner SDP,
ocenio je da je neophodna "prekompozicija ove vlasti". To je pitanje isto
toliko važno koliko i pitanje nezavisnosti Crne Gore, smatra Vujošević. Ako,
prema njegovoj oceni, ne dođe do "prekompozicije", u Crnoj Gori će opet
ulica odigrati ulogu presudnog političkog faktora.
I Žarko Rakčević, nekadašnji lider SDP, uverava javnost da "ima prostora i
potrebe za političkim okupljanjem onih koji žele demokratsku i slobodnu Crnu
Goru".
Rakčević kaže da je sadašnja crnogorska vlast "osiona", da ne podstiče
individualne i kolektivne slobode, da "nekontrolisano upravlja nacionalnim
resursima", a da njenog lidera, premijera Mila Đukanovića, prate afere iako
je "mogao biti državnik i reformator".
Pozivi za "smenu vlasti" u Crnoj Gori aktuelizovani su naročito nakon
incidenta gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše sa novinarima lista "Vijesti",
6. avgusta, nakon čega su te novine svoje stranice otvorile za seriju
kritičkih tekstova o ponašanju vlasti.
Zastupnici "potrebe okupljanja" i "smene vlasti", koji se oglašavaju preko "Vijesti",
imaju u vidu i nezavidnu ekonomsko-socijalnu situaciju u Crnoj Gori, kojoj
će na jesen doneti nove teškoće. Štrajkove su najavili prosvetni radnici,
zatim, radnici Željezare, Kombinata aluminijuma i drugih, preostalih
preduzeća.
Međutim, u eventualnim masovnim protestima, nije moguća, kao pre dve
decenije, "radnička udarna pesnica", jednostavno zato što mnoge fabrike više
ne postoje, ili je broj zaposlenih u njima sveden na svega koju hiljadu.
Nema više radnika podgoričkog "Dakića", nikšićke železare, i drugih, koji su
mitinzima, od avgusta 1988. do januara 1989. godine, davali snagu i pečat.
Verovatno, otuda sada pozivi "intelektualcima".
Zagovornici nove "antibirokratske revolucije" bi verovatno hteli da ona bude
"finija, suptilnija", pošto se od one prošle sada ograđuju čak i mnogi njeni
organizatori, a o učesnicima i da se ne govori. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
|
| Mafijaški kum u suknji |
| |
Kumovi u italijanskoj mafiji danas sve češće nose suknju, što im uopšte ne
smeta da dok podižu decu i kuvaju špagete čvrstom rukom upravljaju
kriminalnim grupama.
Kume, koje ne haju što ih zovu muškaračama, osvajaju visoke pozicije u
hijerarhiji Kamore, napuljske kriminalne organizacije.
 Žene su put do vrha u mafiji same prokrčile. Sve je počelo pedesetih godina,
kada je bivša misica kojoj su tepali lutkica, tada u drugom stanju, potegla
"Smit i Veson" na čoveka koji je naručio ubistvo njenog muža. Sina je rodila
u zatvoru.
Od tada i pogotovo danas, kada država pojačava borbu protiv Kamore, žene sve
češće "vuku konce" i preuzimaju "kormilo" od muškaraca.
"Sve je više žena na visokim mestima u Kamori", kaže za AP komandir
karabinjera u oblasti Napulja Gaetano Maručia i dodaje da je reč o udovicama
ili suprugama mafijaških kumova koji su u zatvoru.
Napuljski tužilac Stefanija Kastaldi, koja istražuje organizovani kriminal,
dopunjuje "listu kuma" majkama, sestrama i ćerkama mafijaša i podseća da
porodična dimenzija Kamore ima čvrsto uporište u italijanskom društvu.
Žene Kamore još se najviše bave "ženskim" poslovima, poput prepakivanja
kokaina i heroina u kuhinji, ali ih je sve veći broj i na pozicijama sa
kojih se odlučuje o trgovini drogom vrednoj više miliona dolara .
Takođe ih ima i u "akcijama". Jedna kobna "akcija" zbila se 2002. Tada su
pripadnice nežnijeg pola iz rivalskih klanova Kamore posle žestoke svađe
posegle za pištoljima i mašinkama. U pucnjavi su ubijene dva starije gospođe
i jedna 16-godišnjakinja.
Neke od Kamorinih kuma su rame uz rame sa kumovima. Jedna od njih je Marija
Ličardi, "prava kuma", kako kaže Kastaldi, "koja je sestra jednog 'bosa' i
sedi sa 'bosovima' i donosi odluke".
Ličardi, koju zovu Malena zbog sitne građe, uhapšena je 2001. Bila je na
listi 30 najtraženijih kriminalaca u Italiji. Sada je u zatvoru, pod
najstrožim režimom, u gotovo potpunoj izolaciji.
"Ona je zatvorenik ali i dalje komanduje. Zatvor ne predstavlja barijeru",
ističe sociolog sa univerziteta Federiko II u Napulju Ana Marija Zakarija,
koja istražuje ulogu žena u kriminalnom sindikatu.
Ličardi se smatra odličnim pregovaračem i baš ona je uspela da mameći novcem
ubedi neke Kamorine članove da ostanu verni klanu, navodi Zakarija.
Marija nije jedina - u julu su karabinjeri uhapsili 11 žena iz napuljskog
kriminalnog klana Sarno zbog trgovine drogom. U drugoj akciji uhapšene su
majka i dve ćerke a tužilaštvo ih tereti za organizovani kriminal.
Zakarija smatra da žene Kamore slede model matrijarhalnog društva. Veštine
koje koriste u baratanju kućnim budžetom ili podizanju dece prenose na "novi
nivo" - pozajmljuju novac sa kamatom, plaćaju klincima iz komšiluka da
dojave dolazak policije i ugovaraju brakove pripadnika rivalskih klanova.
Ona dodaje i da za žene "bosove" ne važe neka surova pravila kao za muškarce
ali da one svejedno "eliminišu neprijatelje ili rivale nemilosrdno". Kume su,
kao i kumovi, i kada ne nose pištolj odgovorne za "potoke krvi".
Najbolji primer je Končeta Prestieri, kuma moćnog klana Di Lauro.
Istražiteljima je jedan pokajnik ispričao da je njen klan rivalskog kuma "odvukao
u podrum, mučio, ubio i isekao na delove". Posle ubistva svi su se okupili
oko kuhinjskog stola na koji im je sinjora Prestieri ubrzo iznela špagete.
Kamorine žene iskoristile su i činjenicu da su posle ubistva tužilaca
Đovanija Falkonea i Paola Borselinija 1992. na Siciliji italijanske vlasti
ograničile posete mafijašima u zatvoru na članove porodice. "Većina 'bosova'
izabrala je da viđa supruge. One su prenosile poruke i naređenja i održavale
kontakt", navodi Kastaldi.
I dok ženama Kamore niko ne stoji na putu do moći, žene sicilijanske Koza
nostre nemaju iste mogućnosti.
Istoričar iz Milana Ombreta Ingrasi, pisac knjige o ženama u sicilijanskoj
mafiji, to objašnjava činjenicom da je Koza nostra u suštini klub muškaraca
koji članove ne bira po srodstvu.
Ipak, to ne znači da su žene Kamore "slobodnije", smatra Zakarija i podseća
da kum, prema Kamorinim pravilima, može da ima ljubavnice i javno se sa
njima šepuri, jer time dokazuje snagu, dok Kamorine kume ne smeju da
iznevere svoje muškarce. |
| |
| M.K. |
|
|
| Predsednički kandidati - od Hebranga do
Severine |
| |
Među deset razloga zašto bi Severina trebalo da se kandiduje za predsednicu,
navodi se i sledeće: zato što ima ogromnu popularnost u Hrvatskoj ali i na
čitavom Balkanu, što je u uvek spremna da "popu kaže pop, a bobu bob", što
je svojim brojnim javnim nastupima dokazala da može sjajno da odigra
političku ulogu.
 Izbori za novog hrvatskog predsednika nisu još ni raspisani, tek se nagađa
da bi se novi prvi čovek Hrvatske mogao birati krajem ove ili početkom iduće
godine, ali je nezvanična predizborna kampanja već uveliko počela.
U medijima se iz dana u dan pojavljuju nova imena predsedničkih kandidata,
ali je ime koje je istakla vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ),
na čijem je čelu aktualna premijerka Jadranka Kosor, izazvalo najburniju
reakciju javnosti.
HDZ je kao svog kandidata predstavio Andriju Hebranga, nekadašnjeg bliskog
saradnika Franje Tuđmana i pripadnika desnog krila stranke.
On je sin bivšeg hrvatskog i jugoslovenskog komunističkog lidera Andrije
Hebranga, koji je u vreme Informbiroa i sukoba sa Staljinom 1948. uhapšen, a
nedugo potom, pod još potpuno nerazjašnjenim okolnostima, u zatvoru u
Beogradu izvršio samoubistvo, a po njegovim sinu bio je ubijen.
Hebrangov problem, kako ga vidi javnost u Hrvatskoj, ne leži u onome što on
jeste, već u onome što govori, a građanima, potencijalnim glasačima još je
ostala u živom sećanju ne tako davna Hebrangova izjava da on kao političar
"ne laže, samo ponekad ne govori istinu".
Ta nepromišljenost, uz brojne druge gafove, uključujući i često dvosmislene
izjave o ustašama i NDH, njegovim političkim protivnicima mesecima je
služila kao oružje za diskreditaciju Hebranga kao moralne osobe i ozbiljnog
političara.
Među građanima i samo spominjanje njegovog imena izaziva podsmeh, što njega
nije sprečilo da istakne svoju kandidaturu, uz podršku svoje stranke.
Iako su analitičari i dobri poznavaoci političkih prilika u Hrvatskoj
sugerisali najjačim opozicionim strankama da se udruže i istaknu zajedničkog
kandidata jer tako imaju daleko više šanse da pobede suparnički HDZ, to se
ipak nije dogodilo.
Za kandidata najsnažnije i najbrojnije opozicione stranke u zemlji,
Socijaldemokratske partije (SDP), istaknut je Ivo Josipović, jedan od
uglednijih pravnih stručnjaka u Hrvatskoj i višegodišnji aktivist za ljudska
prava.
Zanimljivo je da je Josipović kao predsednički kandidat SDP-a, umesto na
temelju stranačkog dekreta ili međusobnog dogovora stranačkog vrha, izabran
na unutarpartijskim izborima koji su sprovedeni sredinom jula i na kojima su
učestvovali svi članovi stranke, što je jedinstven slučaj u dosadašnjoj
političkoj praksi u Hrvatskoj.
Iako deo političkih analitičara Josipoviću zamera da je gotovo neprimetan i
relativno nepoznat u široj javnosti, te da mu nedostaje prepoznatljiva
harizma i ona toliko potrebna pozitivna agresivnost u javnim nastupima,
njegovi politički protivnici ističu da posebno cene to što Josipović nije
sklon "prljavoj" kampanji i vređanju protivnika kako bi prikupio političke
poene.
Istarski demokratski savez (IDS) odlučio je da njihov kandidat bude
predsednik stranke Ivan Jakovčić, a Hrvatska narodna stranka (HNS)
predstavila je Vesnu Pusić, iskusnu i odmerenu političarku koja uprkos tome
ima vrlo loš rejting u desno orijentisanom glasačkom telu zbog višegodišnje
kritike vladavine Franje Tuđmana.
Sredinom juna ove godine svoju kandidaturu za predsednika države najavio je
i popularni televizijski novinar i voditelj poznate emisije "Latinica" Denis
Latin.
On je izjavio da ga je na kandidaturu "naterala" kampanja nazvana "Denisa
Latina za predsednika", koju su njegovi obožavaoci pokrenuli na Fejsbuku
nakon jedne od emisija "Latinice" u kojoj se govorilo o zaštiti ljudskih
prava.
I predstojeće predsedničke izbore, baš kao i sve dosadašnje, nesumnjivo će
obeležiti razni kandidati, pa i oni koji nemaju praktično nikakve šanse za
pobedu, ali pokušavaju da osvoje makar i mali deo medijskog prostora i
steknu "pet minuta slave".
Iako su ovlašćenja predsednika države Ustavom svedene u vrlo uske okvire, na
osnovu kojih on ima pravo, zajedno sa Vladom i parlamentom, da odlučuje o
kreiranju spoljne politike i kontroliše rad tajnih službi, ta je funkcija
ipak vrlo privlačna kako već afirmisanim političarima, tako i potpunim
anonimcima.
Predizbornu atmosferu za još neraspisane izbore dodatno je razgalila
inicijativa grupe obožavalaca popularne pevačice Severine, pokrenuta na
Fejsbuku s ciljem da upravo Seve postane nova predsednica Hrvatske nakon
odlaska Stjepana Mesića.
Među deset razloga zašto bi Severina trebalo da se kandiduje za predsednicu,
navodi se i sledeće: zato što ima ogromnu popularnost u Hrvatskoj ali i na
čitavom Balkanu, što je u uvek spremna da "popu kaže pop, a bobu bob", što
je svojim brojnim javnim nastupima dokazala da može sjajno da odigra
političku ulogu.
Isto tako, i zato što ljudima pruža nadu i radost življenja, što je njena
blistava pojava u suprotnosti s mrzovoljnim političkim figurama i što joj ne
bi bio nikakav problem da skupi 10.000 potpisa za kandidaturu. |
| |
Sandra Carić Hercog,
Zagreb |
|
|
| Tragičan kraj romanse |
| |
Slučaj svirepog ubistva američkog modela Džasmin Fjore, 28, gotovo da je rešen
i zatvoren.
Ona se marta prošle godine udala za Rajana Dženkinsa, 32, nekada uspešnog
trgovca nekretninama iz Kalgarija, potom učesnika u rijaliti šou programu
'Megan želi milionera'. Njihov buran brak se u međuvremenu raspao, oni su i
dalje održavali veze, ali nije delovalo da će se romansa okončati tragično.
Njeno unakaženo telo pronađeno je 15. avgusta bez prstiju i zuba, i policija
je identifikaciju uspela da izvrši na osnovu serijskog broja silikonskih
umetaka za grudi.
Nekoliko dana po pronalaženju njenih posmrtnih ostataka i potrage američke i
kanadske policije za njim, kao jedi-nim osumnjičenim, Dženkins se obesio u
sobi motela u mestu Houp, Britanska Kolumbija. Kanadska policija ustanovila
je da mu je njegova polusestra pomogla da dobije sobu u motelu. On je, pre
toga, iz Amerike stigao čamcem iz Blejna do Point Robertsa, u blizini
Vankuvera, malog naselja na poluostrvu do koga se kopnom može stići samo iz
Kanade. To mesto je dobro poznavao, budući da su njegov otac i pomajka tu
imali kuću.
Zna se da je Fjore, nekoliko dana pre nego što je tragično nastradala,
pokupila iz zatvora svog bivšeg supruga Dženkinsa, osuđenog za dilovanje
drogom, kako bi na plaži proslavili njegovo oslobađanje. Poslednji put je
bila viđena živa kada su se njih dvoje prijavljivali na recepciji pomodnog
hotela u San Dijegu.
 Kalifornijska policija locirala je beli mercedes Jasmine Fjore na parkingu
kod restorana u Santa Moniki i nju kako se vozi sa Dženkinsom , neposredno
pre nego što je pro-nađeno njeno unakaženo telo, što smatraju za ključni
dokaz pri rasvetljavanju ubistva. Veruje se da bi tu mogao da leži odgovor i
na pitanje gde je ona zapravo ubijena i da li je ubici neko pomagao u
zločinu.
Najverovatnije je da je bolesna ljubomora razlog za ovo ubistvo i
samoubistvo, pošto se zna da je njemu strašno smetalo što ona i dalje
održava veze sa svojim bivšim ljubavima. Ispostavlja se, međutim, da će
mnogo toga ostati nerazjašnjeno. Pre svega, slika pametnog, talentovanog,
kreativnog Dženkinsa, kakvog su znali porodica i prijatelji, gotovo
drasti-čno se razlikuje od one koju o njemu daju mediji, ali i prijatelji iz
američkih dana. |
| |
| |
|
|
| Partizan hrabrom igrom do Lige Evropa |
| |
Fudbaleri Partizana plasirali su se u Ligu Evropa pošto su na gostovanju
pobedili slovačku Žilinu sa 2:0, u revanš-utakmici baraža za to takmičenje.
Golove za Partizan postigli su Lamin Dijara u 59. i Brana Ilić u 65. minutu.
Partizan je plasman u grupnu fazu takmičenja Lige Evropa izborio ukupnim
rezultatom od 3:1, pošto je u prvoj utakmici pre sedam dana u Beogradu bilo
1:1.
 Žreb za grupnu fazu takmičenja u Ligi Evropa obaviće se danas u 13 sati u
Monaku.
Takmičenje u Ligi Evropa počinje 17. septembra.
"Crno-beli", koji su počeli bez najboljeg fudbalera Almanija Moreire,
solidno su odigrali prvo poluvreme, iako je najbolju šansu za gol u prvom
delu meča imala domaća ekipa.
Prvi je zapretio Partizan preko Nemanje Tomića, čiji šut u petom minutu sa
ivice kaznenog prostora je završio u rukama golmana Dušana Perniša.
Žilina je uzvratila u osmom minutu, kada je Tomaš Oravec izbio sam ispred
Mladena Božovića, ali ga je sustigao Mladen Krstajić i u poslednjem trenutku
izbacio loptu u atu.
Samo minut kasnije, slovačka ekipa imala je novu priliku za vođstvo, ali je
pokušaj Patrika Mraza iz slobodnog uda-rca završio iznad prečke.
Iako su, kao i u prethodnim mečevima igrali povučeno, fu-dbaleri Partizana u
13. minutu su izveli dobar kontranapad - Siniša Stevanović je dobro
centrirao sa desne strane, ali je Ljajić sa samo nekoliko metara slabo
šutirao petom.
U 27. minutu Žilina je imala najbolju priliku u prvom po-luvremenu - posle
centaršuta Vladimira Lajtnera, Oravec je ostao sam na pet metara šutirao
glavom, a Božović odličnom intervencijom sačuvao mrežu.
I poslednju šansu u prvom delu utakmice imali su domaći, u 35. minutu, kada
je šut Martina Viskočila sa ivice kaznenog prostora zamalo otišao pored
desne stative Partizanovog gola.
Početak drugog poluvremena obeležila je "iseckana" igra obe ekipe na sredini
terena, a Partizan je do vođstva došao u 59. minutu posle kontranapada.
Nenad Đorđević je dugom lo-ptom pronašao najboljeg igrača meča, Branu Ilića,
na levoj strani, ovaj je akciju produžio do Ivana Obradovića, koji je na
petercu pronašao Dijaru, a Senegalac je, uz malo poteškoća, smestio u mrežu.
Hrabru igru "crno-beli" su krunisali drugim golom u 65. minutu, posle
sjajnog prodora Brane Ilića, koji je prešao trojicu igrača i preciznim
udarcem sa 15 metara poslao loptu iza leđa Perniša.
Domaći su posle drugog pri-mljenog gola krenuli na "sve ili ništa" i
stvorili još par prilika za gol.
Prvu je u 73. minutu propu-stio rezervisa David Kobilik, čiji šut je završio
preko gola, a identičnim ishodom završi-la se i prilika u kojoj se minut
kasnije našao Oravec.
U samoj završnici meča "crno-beli" su se povukli, ali su se branili veoma
pametno, dok su nervozni domaći sve češće grešili i na kraju morali da
čestitaju boljoj ekipi na prolazu u Ligu Evropa.
Navijači Žiline, grupa pod nazivom "Šošoni", sredinom prvog poluvremena
istakli su transparent na kojem je pisalo "Kosovo je Srbija", što je oko 350
pristalica Partizana propratilo aplauzom.
Međutim, oni su na kraju utakmice preskočili ogradu i krenuli ka
Partizanovicm navijačima, ali je ih je policija na vreme zaustavila.
Stadion: Pod Dubnom, Gledalaca: 10.650, Sudije: Volkvarc, Jensen, Kristensen
(Danska), Žuti kartoni: Pečalka, Lijetava, Kobilik (Žilina), Ljajić, Dijara,
(Partizan).
ŽILINA: Perniš, Pečalka, Mraz (Kobilik 71'), Pjaček, Lejtner, Širek,
Viskočil (Rilke 64'), Jež, Cimakuridže, Adauto (Lijetava 63'), Oravec.
PARTIZAN: Božović, Stevanović (Gavrančić 84'), Obradović, Đorđević, Krstajić
(Knežević 55'), Jovanović (Fejsa 66'), Petrović, Tomić, Ljajić, Ilić, Dijara. |
| |
| |
|
|
| U Njujorku provesti dve nedelje |
| |
Rezultati na američkoj seriji daju Jeleni za pravo da se nada dobrom rezultatu
na US Openu, dok Ana stiže u Njujork bez igre, samopouzdanja i psihološke
stabilnosti. Ako želi da se vrati u sam svetski vrh, Ivanovićeva, trenutno
11. teniserka na WTA listi, moraće u Njujorku da okrene potpuno novi list.
Krajnje je vreme da proradi servis, do ove sezone Anino moćno oružje, koji
je u poslednje vreme preslab za ozbiljnija dostignuća.
Stručnjaci su jasni u ocenama da je loš početni udarac proizvod mentalne
nestabilnosti i da će se popraviti čim se Beograđanka psihološki podigne. U
razgovoru za novi broj "Fitnes magazina" u Severnoj Americi, bivša pobednica
Rolan Garosa dala je obećavajuću izjavu pred start poslednjeg grend slema u
tekućoj sezoni.
- Da biste bili uspešni, morate da imate kratkoročno pamćenje. Morate da
zaboravite loše treninge ili izgubljene mečeve i da verujete u svoje
sposobnosti - objasnila je Ana.
Ivanovićeva je istakla da se ne predaje, i pored krize koja je drma dobrih
12 meseci i koja je počela upravo dolaskom na teniski presto.
- Moja najveća snaga je borbeni duh. Možda neću dobiti svaki meč, ali se
nikada neću ni predati ako gubim. Monika Seleš mi je bila uzor, a sećam se
koliko se ona borila za svaki poen. Kada sam odrastala, Monika je igrala
stvarno vrhunski tenis. Bitan uslov uspeha je i izgurati trening kada vam
nije do toga jer ono što uradite danas učini vas snažnijim sutra -
zaključila je Ivanovićeva.
 S druge strane, Jelena Janković se vraća na mesto najvećeg grend slem uspeha
s osmehom. Osvojeni turnir u Sinsinatiju i odlične partije u Torontu veliko
su ohrabrenje pred odbranu prošlogodišnjeg finala. Peta teniserka planete
sigurno želi da ode korak više i konačno zapuši usta kritičarima koji joj
spočitavaju što još nije podigla najvrednije trofeje belog sporta.
- Imam veliko samopouzdanje. Volim Njujork, posle Beograda i Rima to mi je
omiljeni grad koji nikada ne spava. Nijedan turnir nema čar kao US Open i
verujem u pobedu - poru-čila je Jelena Janković.
Priča se da se vraća i Žistin Enen
Jedna od najboljih teniserki svih vremena Belgijanka Žistin Enen (27), koja
je u proleće prošle godine iznenada objavila da završava karijeru, sprema se
za povratak. Izvor blizak njenom okruženju je izjavio da je olimpijska
pobednica iz Atine 2004. i sedmostruka gren-slem šampionka počela pre
nekoliko meseci s pripremama za egzibicione turnire u Šarlroi (Belgija) i
Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati) u decembru. Tu vest je potvrdio i njen
pres-ateše, ali ona još ne želi da se javno izjašnjava. Elke van Dongen
Rodrigez, supruga nekadašnjeg dugogodišnjeg trenera belgijske teniserke
Karlosa Rodrigeza, rekla je da se pripreme za dva turnira potkraj godine
zaista obavljaju, ali o pojedinostima nije htela da govori. Enenova je
jedina koja se povukla kao prvoplasirana na svetskoj listi. Iz poretka je
odmah izbrisana na sopstveni zahtev, a na čelo je automatski izbila Ruskinja
Marija Šarapova.
U svetlu nedavnog zapaženog povratka Belgijanke Kim Klajsters (26), jedno
vreme najbolje teniserke sveta, pobednice Međunarodnog prvenstva SAD 2005,
koja je postala i majka dok je pauzirala više od dve godine, počelo je da se
spekuliše i o vraćanju Francuskinje Meri Pirs (34). Ona se povukla 2006.
zbog povrede. U poslednje vreme trenira u akademiji Nika Bolitjerija na
Floridi, jednoj od najčuvenijih teniskih škola na svetu, a njen kondicioni
trener smatra da je u vrlo dobroj formi. Pirsova je pobedila na Međunarodnom
prvenstvu Au-stralije 1995. i na "Rolan Garosu" 2000.
Bojana Jovanovski u drugom kolu kvalifikacija za US Open
Teniserka iz Srbije
Bojana Jovanovski plasirala se u drugo kolo kvalifikacija za US Open,
pobedom 6-4, 6-2 nad Kineskinjom Lu & 272;ingđing. Sledeća protivnica Bojane
Jovanovski je 11. nosilac kvalifikacija Ruskinja Jekaterina Bičkova, javio
je AP.
Treći teniser sveta Rafael Nadal ocenio je da nije u najboljoj formi pred
početak Otvorenog prvenstva SAD, ali da veruje da može da trijumfuje na
poslednjem grend slemu u sezoni. Nadal je napravio dvomesečnu pauzu zbog
povrede kolena. On nije učestvovao na Vimbldonu, gde je trebalo da brani
titulu, jer je, kako je rekao, više razmišljao o povredi nego o igri.
Bivši broj jedan rekao je agenciji AP da se trudi da ne razmišlja o povredi,
ali da se sada oseća mnogo bolje i da veruje da može da osvoji prvi "Ju Es
open" u karijeri. Nadal je do sada u karijeri osvojio 36 titula u singlu, od
kojih šest grend slem. On je osvojio četiri uzastopne titule na Rolan Garosu
(od 2005. do 2008. godine), titulu na Vimbldonu osvojio je 2008. a na
Otvorenom prvenstvu Australije trijumfovao je ove godine. Takođe, osvojio je
i zlatnu medalju prošle godine na Olimpijskim igrama u Peki-ngu. Nadal je od
18. avgusta 2008. do 5. jula 2009. bio prvi na ATP listi, a zbog sjajnih
rezultata na šljaci dobio je nadimak "kralj šljake". Španac je od 2005. do
21. maja 2007. zabeležio 81 uzastopnu pobedu na šljaci. Takmičenje na
poslednjem grend slem turniru u sezoni - Otvorenom prvenstvu SAD u Njujorku
počinje u ponedeljak 31. avgusta. |
| |
| |
|
|
| Ratovanje pomoću robota i džojstika |
| |
Američka vojska ubrzano regrutuje nove ratnike koji nikad ne spavaju i nikad
ne krvare - robote koji menjaju način ratovanja kako na nebu tako i na
zemlji.
Najnovija dostignuća robotike predstavljena su ovog meseca na sajmu američke
mornarice u Merilendu a među njima je bio i bespilotni helikopter na
daljinsko upravljanje i mali robot sa dugim vratom, koji podseća na glavnog
junaka animiranog filma "Voli" i koji može da se izvine kako bi provirio
kroz prozor.
 Helikopter čije je ime "MQ-8B fajer skaut" biće prvi put upotrebljen do
kraja godine na ratnom brodu "Mekineri" i služiće za lociranje trgovaca
drogom u Tihom okeanu, saopštila je američka mornarica a prenosi Frans pres.
Robot "pakbot" opremljen je gusenicama i može da pređe preko stenovitog
terena, kao i da pokupi i deaktivira eksplozivne naprave uz pomoć mehaničke
ruke kojom upravljaju vojnici iz zaklona.
Oko 2.500 takvih robota već je raspoređeno u Iraku i Avganistanu, zemljama u
kojima bombe ručne izrade koje postavljaju pobunjenici odnose najviše života
među američkim vojnicima.
Lakša verzija "pakbota", od šest kilograma, može se prenositi u rancu i od
skora je dostupna, navodi kompanija ajRobot koja ga komercijalizuje.
"Verujem da smo na početku revolucije daljinskog upravljanja", kaže Gari
Kesler koji nadgleda programe o bespilotnim avionima za američku vojsku.
Poput drugih zvaničnika Pentagona, Kesler voli da poredi razvoj robotike sa
pojavom tenkova i aviona - svojevremeno novih tehnologija koje su izmenile
dotadašnji način vođenja ratova.
Samo pre šest godina američka vojska nije posedovala gotovo nijedan od ovih
robota u svom arsenalu dok ih danas ima najmanje 10.000 na zemlji i 7.000 u
vazduhu - od malog "rejvena" koji može da poleti iz ruke, do glomaznog
"global hoka", špijunskog aviona dužine 13 metara i raspona krila 35 metara,
koji može da leti 35 sati neprekidno.
Američka ratna avijacija se isprva protivila upotrebi bespilotnih letelica
ali sada priznaje da obučava veći broj operatera takvih aviona i helikoptera
nego pilota bombardera i borbenih aviona.
Teledirigovanih "naprava" ima na hiljade u Iraku i Avganistanu i one satima
iz vazduha špijuniraju neprijatelja, traže podmetnune bombe ili ispaljuju
rakete a da pri tom ne ugrožavaju život vojnika.
Bespilotni avioni "predator" i "riper" opremljeni preciznim raketama "helfajer"
redovno izvode napade na zone u Pakistanu u kojima se kriju talibanski
pobunjenici i vođe Al Kaide.
Početkom avgusta u paljbi iz jednog od tih aviona ubijen je lider
pakistanskih talibana Bejtulah Mehsud. U napadima su, međutim, poginuli i
mnogi civili, navele su pakistanske vlasti.
Mladi američki vojnici izgleda da se sa lakoćom privikavaju na ratovanje uz
pomoć džojstika, tvrdi zvaničnik kompanije ajRobot.
"Današnji vojnici odrasli su uz video igre i upoznati su sa ovom vrstom
komandi, što skraćuje njihovu obuku", rekao je on. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
