|
|
Broj 1213, 28. avgust 2009.
| Intelektualci, upomoć! |
| |
U Crnoj Gori su sve učestaliji relevantni politički pozivi da se smeni
sadašnja vlast. Takve ideje dolaze od aktuelnih, ali i od bivših političara,
čak i onih koji su tačno pre 21 godinu, takođe u avgustu, učestvovali u
inauguraciji populističkog pokreta koji je 1989. doveo do smene "stare,
odnarođene" vlasti.
Današnji opozicioni političari se, za razliku od pre dve decenije, sada
obraćaju "intelektualcima", i to sa prekorom zašto ne dižu glas protiv "korumpirane,
mafijaške vlasti Mila Đukanovića".
Visoki funkcioner opozicione Nove srpske demokratije Goran Danilović uputio
je otvoreno pismo "crnogorskim intelektualcima", uz prekor da su oni "najodgovorniji
za trenutno stanje u kome se nalazi Crna Gora".
 Danilovć ima u vidu upravo intelektualce koji su se svih ovih godina
zalagali za nezavisnu Crnu Goru. On ih uverava da ne treba da se plaše "prosrpskog"
dela opozicije. "Nemojte se plašiti za crnogorske simbole ukoliko podržite
opoziciju, među kojom je i 'temeljno opasna, srpska'", poručio je Danilović.
Danilović očekuje od intelektualaca da "stvore ili podrže političku elitu
koja može da menja stvarnost".
I lider opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Medojević pozvao je
intelektualce da se "uključe u borbu za političke promene". Prema ocenama
Medojevića, situacija u Crnoj Gori je "sada ista kao 90-ih godina, kada se
postavljalo pitanje da li učestvovati u ratovima ili mirnim putem rešiti
probleme".
"Danas je ulog potpuno isti i svi moramo da damo doprinos", poručio je
Medojević, založivši se "za mirnu promenu vlasti na izborima". Prema
njegovim rečima, neophodno je formirati "front", ali kao "jedinstvenu
opozicionu listu koja bi bila otvorena za sve".
Pozivi za okupljanjima stigli su i od nekih bivših političara, simptomatično,
od nekadašnjih lidera Socijaldemokratske partije (SDP) Crne Gore, članice
sadašnje vladajuće koalicije.
Univerzitetski profesor Ilija Vujošević, nekadašnji visoki funkcioner SDP,
ocenio je da je neophodna "prekompozicija ove vlasti". To je pitanje isto
toliko važno koliko i pitanje nezavisnosti Crne Gore, smatra Vujošević. Ako,
prema njegovoj oceni, ne dođe do "prekompozicije", u Crnoj Gori će opet
ulica odigrati ulogu presudnog političkog faktora.
I Žarko Rakčević, nekadašnji lider SDP, uverava javnost da "ima prostora i
potrebe za političkim okupljanjem onih koji žele demokratsku i slobodnu Crnu
Goru".
Rakčević kaže da je sadašnja crnogorska vlast "osiona", da ne podstiče
individualne i kolektivne slobode, da "nekontrolisano upravlja nacionalnim
resursima", a da njenog lidera, premijera Mila Đukanovića, prate afere iako
je "mogao biti državnik i reformator".
Pozivi za "smenu vlasti" u Crnoj Gori aktuelizovani su naročito nakon
incidenta gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše sa novinarima lista "Vijesti",
6. avgusta, nakon čega su te novine svoje stranice otvorile za seriju
kritičkih tekstova o ponašanju vlasti.
Zastupnici "potrebe okupljanja" i "smene vlasti", koji se oglašavaju preko "Vijesti",
imaju u vidu i nezavidnu ekonomsko-socijalnu situaciju u Crnoj Gori, kojoj
će na jesen doneti nove teškoće. Štrajkove su najavili prosvetni radnici,
zatim, radnici Željezare, Kombinata aluminijuma i drugih, preostalih
preduzeća.
Međutim, u eventualnim masovnim protestima, nije moguća, kao pre dve
decenije, "radnička udarna pesnica", jednostavno zato što mnoge fabrike više
ne postoje, ili je broj zaposlenih u njima sveden na svega koju hiljadu.
Nema više radnika podgoričkog "Dakića", nikšićke železare, i drugih, koji su
mitinzima, od avgusta 1988. do januara 1989. godine, davali snagu i pečat.
Verovatno, otuda sada pozivi "intelektualcima".
Zagovornici nove "antibirokratske revolucije" bi verovatno hteli da ona bude
"finija, suptilnija", pošto se od one prošle sada ograđuju čak i mnogi njeni
organizatori, a o učesnicima i da se ne govori. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
| |
| Bezopasni (naš) i opasni (tuđi) nacionalizam |
| |
Nacionalizam nije uvek i po pravilu nešto negativno, izjavio je slovenački
ministar prosvete Igor Lukšič, potvrđujući preovlađujuće mišljenje da
slovenački nacionalizam nikoga ne ugrožava, te da nije opasan.
Lukšič je na "Lolipopu", nedavno održanom festivalu mladih partije
Socijalnih demokrata, posvećenom raspravi o toleranciji, obrazložio svoju
ocenu tvrdnjom da je Slovenija upravo nacionalizmom stekla nezavisnost i
državu koju, prema njegovim rečima, jedino nacionalizmom i može da očuva.
Na ove reči visokog državnog funkcionera reagovao je bivši član i bivši
poslanik iste partije, Kopranin Aurelio Juri, rečima da "takvu odu
nacionalizmu u redovima svoje partije još nije čuo".
Činjenica je, međutim, da je u Sloveniji rašireno uverenje da slovenački
nacionalizam nije agresivan, da je "mek" i da nikoga ne ugrožava, za razliku
od drugih, "vanslovenačkih" nacionalizama.
Ova teza prisutna je i kod nekih bivših najviših funkcionera u državi ali ne
samo kod njih.
Na usamljene primedbe da "neagresivni" nacionalizam od "agresivnog" deli
samo tanka linija, i da takva podela ne može da bude prihvatljiva kao što ni
žena ne može da bude "samo malo" trudna, odgovor je najčešće glasio da je
poređenje "neprikladno".
Aurelio Juri, čovek koji je rođen i živi u višenacionalnoj sredini
slovenačkog primorja, na granici sa dve susedne države - Hrvatskom i
Italijom, shvatio je to odavno.
Zbog toga je posle 36 godina i napustio Socijalne demokrate, nakon neuspeha
procesa koji stranka u decembru prošle godine pokrenula za rešenje graničnog
spora sa Hrvatskom.
Juri je uveren da je slovenačka blokada pregovora Hrvatske za ulazak u
Evropsku uniju, "nažalost očekivano", svu priču oko granice i odnose sa
susednom zemljom "još više iskomplikovala i zaoštrila.
Nacionalizam se često krije iza pojma nacionalnog interesa i pravnih
tumačenja, što je vidljivo i u slučaju duga Ljubljanske banke
bosansko-hercegovačkim štedišama.
To pitanje ostaje nerešeno zbog nacionalnog interesa da dug ne ode iz
budžeta države dužnika i pravnog tumacenja prema kojem dug kroz sukcesiju
treba da otplate sve države naslednice bivše Jugoslavije.
Poveriocima ostaje da sačekuju "sporu ali dostižnu pravdu", izgubljenu u
debeloj senci nacionalnog interesa i pravnog tumačenja, koje ga "štiti".
Juri je u razgovoru za agenciju STA naveo da je u sprovođenju politike
socijalnih demokrata prepoznao porast nacionalističkog duha i zato ga raduje
što barem njen deo - najmlađi i najperspektivniji - istrajava u borbi protiv
nacionalizma.
"U trenutku kada nastanak i očuvanje države utemeljujemo na nacionalizmu, i
kada to čini ministar nadležan za vaspitanje i obrazovanje nacionalnog
podmlatka, odričemo se nade u tolerantnije, otvoreno, multikulturno društvo,
bazirano na čoveku, bez obzira na njegovu rasu i nacionalno poreklo", rekao
je Juri. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Karadžić optužuje velike sile za rat u Bosni |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen pred HaškIm
tribunalom za genocid i ratne zločine u BiH, ponovo je optužio "velike sile"
da su "isplanirale" rat u Bosni.
U pisanim intervjuama agencijama Frans pres i Asošiejted pres, on je velike
sile optužio da su rat u Bosni izazvale "radi ostvarenja sopstvenih
imperijalističkih ciljeva" i da su kršile embargo UN na oružje.
 "Velike
sile su isplanirale raspad Jugoslavije i rat u Bosni pre nego što sam ušao u
politiku. One su tada izazvale te događaje koristeći svoje obaveštajne i
vojne službe", tvrdi Karadžić u odgovorima na pitanja agencije AFP.
Karadžić, koji u pritvoru Haškog tribunala čeka suđenje, rekao je da
namerava da sve to otkrije tokom suđenja koje treba da počne u septembru,
jer, kako je ocenio, "svet zaslužuje da sazna istinu".
On je zatražio od Haškog tribunala da naloži grupi od 15-ak zemalja da mu
dostave dokumenta koja, prema njemu, potvrđuju da su one preko vojnika UN
dostavljale oružje Muslimanima u Bosni kršeći time embargo na oružje.
"Saosećam sa žrtvama rata u Bosni, Srbima, Hrvatima i Muslimanima, zbog
njihove patnje", naveo je Karadžić i dodao da će neki od tih ljudi otkriti
kako su za njihove patnje odgovorni, kako je rekao, "njihovi sopstveni
lideri koji su odbacili sve prilike koje su im se pružile da bi se izbegao
rat, kao i neki od njihovih inostranih prijatelja".
U intervjuu agenciji AP, Karadžić kaže da traži dokaze da su SAD navodno
olakšavale dostavljanje iranskog oružja bosanskim Muslimanima. On navodi da
je od više zemalja zatražio dokumenta koja će podupreti njegove tvrdnje da
su one kršile embargo UN na oružje tokom rata u Bosni 1992-95.
Karadžić dodaje da to uključuje i SAD koje su, kako navodi, vojno snabdevale
Armiju BiH, dok je iransko oružje navodno slato preko Hrvatske uz podršku
SAD.
Bivši politički lider bosanskih Srba optužen je pred Haškim tribunalom za
genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH, kao uzimanje
međunarodnih talaca u periodu 1992-95. godine. |
| |
| |
|
| |
| EUPM u BiH još dve godine |
| |
Šef civilnih operacija u okviru bezbednosne i odbrambene politike Evropske
unije Kis Klompenhauerizjavio je u Banjaluci da će Policijska misija EU (EUPM)
ostati u BiH još dve godine.
On je posle sastanka sa ministrom policije Republike Srpske (RS) Stanislavom
Čađom rekao da je to dokaz nastavka snažne podrške koju EU pruža BiH,
dodajući da će EUPM ubuduće svoj mandat usmeriti na podršku borbi protiv
organizovanog kriminala.
Prema njegovim rečima, na tom planu je i do sada postignuto mnogo, navodeći
primer nedavne uspešne policijske operacije protiv trgovine drogom.
"To govori da smo na dobrom putu", kazao je Klompenhauer.
Na današnjem sastanku bilo je reči i o daljoj saradnji sa policijom RS, kako
bi borba protiv organizovanog kriminala bila još uspešnija.
"Funkcionalni pravni sistem zaheva sistemsku saradnju, koordinaciju i stalnu
razmenu informacija između policije, tužilaštva i sudova na svim nivoima.
Želimo da ove institucije rade zajedno na postizanju tog cilja na
pragmatičan način", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, takav pristup učiniće BiH i Evropu sigurnijim mestom.
Ministar unutrašnjih poslova RS Stanislav Čađo izrazio je spremnost za dalju
saradnju sa EUPM-om, posebno u kreiranju ambijenta za borbu protiv
organizovanog kriminala.
On je dosadašnju saradnju sa EUPM-om ocenio veoma dobrom.
Klompenhauer i Čađo nisu želeli da komentarišu današnje hapšenje Petra
Čivčića, policijskog službenika iz Prijedora, osumnjičenog za ratni zločin
na Korićanskim stijenama 1992. godine.
Čađo je samo kratko rekao da "nema potpunu informaciju o tome", dodajući da
je Tužilaštvo BiH zahtevalo da se u vezi s tim ne daju nikakve izjave.
Komentarišući činjenicu da je zbog sumnje da je počinio ratni zločin uhapšen
aktivni policijski službenik, ministar policije RS je kazao da će o tome
sutra imati "odgovarajući stav".
Pripadnici državne Agencija za istrage i zaštitu (SIPA) jutros su uhapsili
Čivčića i Branka Topolu, osumnjičene da su počinili ratni zločin nad više od
200 prijedorskih Bošnjaka na Korićanskim stijenama 21. avgusta 1992. godine. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska razmatra predlog Srbije o skupu
nesvrstanih |
| |
Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija još razmatra
predlog Srbije o zajedničkm organizovanju skupa nesvrstanih zemalja u
Beogradu 2011. godine, potvrdio je portparol Ministarstva Mario Dragun.
On je u kraćoj izjavi agenciji Beta potvrdio da se pismo šefa srpske
diplomactje Vuka Jeremića, koje je u Ministarstvo stiglo prošle sedmice, još
razmatra i da će odluka biti saopštena naknadno.
Jeremić je hrvatskom kolegi Gordanu Jandrokoviću uputio predlog da Hrvatska
zajedno sa Srbijom i ostalim zemljama bivše Jugoslavije učestvuje u
organizaciji skupa Pokreta nesvrstanih.
Skup bi se organizova povodom 50. godišnjice osnivanja tog pokreta, a prema
predlogu održao bi se 2011. godine u Beogradu, gde je bila i prva
konferencija Pokreta nesvrstanih 1961. godine.
Jeremić u pismu navodi da je reč "o posebno važnom jubileju za Pokret
nesvrstanih čiji je jedan od osnivača i najaktivnijih članova bila upravo
bivša Jugoslavija", a njegov je predlog načelno pozitivno ocenjen i iz
kancelarije hrvatskog predsednika Stjepana Mesića.
Dragun je Beti potvrdio da će se Jandroković u nedelju ili ponedeljak
sastati i sa slovenačkim kolegom Samuelom Žbogarom na Bledu, gde će obojica
učestvovati u radu Strateškog foruma.
Taj će sastanak biti prvi zvanični sastanak hrvatskih i slovenačkih
predstavnka nakon nedavnog susreta hrvatske premijerke Jadranke Kosor i
njenog slovenačkog kolege Boruta Pahora, koji su krajem jula u dvorcu
Trakošćanu dogovorili mogući izlazak iz višegodišnje krize međudržavnih
odnosa.
Kosor i Pahor tada su optismistično najavili da će Slovenija i Hrvatska
pripremiti zajednički dokument kojim bi se, uz poštovanje obostranih
interesa, konačno rešilo pitanje nastavka hrvatskih pristupnih pregovora s
Evropskom unijom, koje Slovenija blokira od decembra prošle godine zbog
nerešenog graničnog pitanja.
Dragun je Beti danas potvrdio da nakon skorog sastanka Jandrokovića i
Žbogara na Bledu, uprkos velikim očekivanjima javnosti, niti jedna od strana
neće mnogo više kazati za medije nego što je do sada poznato, jer je
usklađivanje zajedničkog dokumenta i dalje u toku.
"Poslovi na traženju obostrano prihvatljivog i kompromisnog rešenja idu u
dobrom smeru i to je sve što za sada možemo reći", kazao je Dragun. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
