|
|
Broj 1213, 28. avgust 2009.
| Spora obnova ruševina u centru grada |
| |
Deset godina nakon obnove prvog objekta oštećenog bombardovanjem 1999, zgrade
Vlade Srbije, biće završena obnova još dve zgrade u centru Beograda: starog
Generalštaba, u ulici Kneza Miloša, i "Doma sudova", u Nemanjinoj. Obnova te
dve zgrade treba da bude završena do kraja ove godine.
Ostale zgrade, među kojima je zdanje bivšeg Generalštaba, kao i zgrada
nekadašnjeg republičkog i saveznog MUP-a, i dalje čekaju na obnovu.
 Neko
vreme turistička atrakcija Beograda, ruševine i danas dominiraju centralnom
beogradskom ulicom Kneza Miloša, a iz nekih još vire pocrnele zavese i svuda
izrasli korov, sve do samih krovova.
Privodi se kraju obnova fasade starog Generalštaba, koji je sagrađen 1928.
godine po projektu ruskog arhitekte Vasilija Baumgartena. Do kraja ove
godine treba da bude useljena kompletno renovirana zgrada u Nemanjinoj broj
9, koja je dobila naziv "Dom sudova".
U njoj će, kako kažu u Ministarstvu pravosuđa, biti smešteni Vrhovni
kasacioni sud, Apelacioni sud, Viši privredni sud, Viši prekršajni sud,
Upravni sud, Republičko javno tužilaštv i Apelaciono javno tužilaštvo.
"Dom sudova", nekadašnji vojni objekt teško oštećen u bombardovanju,
kompletno je renovirano zdanje čija je obnova počela 2005. Sa dozidanim
spratovima, ta zgrada će imati 30 hiljada kvadratnih metara.
Na inicijativu ambasade Italije, 2005. godine je raspisan konkurs za idejno
rešenje obnove u bombardovanju oštećenih zgrada u ulici Kneza Miloša, na
koji se prijavilo 59 mladih arhitekata.
Pokretač te inicijative, tadašnji ambasador Alesandro Zanardi Landi (Alešandro)
je rekao da je inicijativa rezultat uverenja da gosti koji stižu u Beograd
autoputem kod Mostarske petlje stiču pogrešni utisak grada koji pati i ima
teškoća da krene napred. "Ko god se zadrži u Beogradu stekne potpuno
drugačiji utisak", rekao je on.
Na konkursu pod nazivom "Nove kapije Beograda" su dve prve nagrade dobile
grupe arhitekata iz Italije i iz Srbije. Rešenja su predviđala potpuno novi
izgled obe strane brega na početku ulice Kneza Miloša. Grad Beograd je bio
pokrovitelj konkursa, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova, vlasnik oba
porušena kompleksa, odlučilo da proda zgradu bivšeg Saveznog MUP-a.
Zgrada u broju 92 prodata je avgusta 2007. izraelskoj kompaniji "Plaza
centri" kako bi tu bio napravljen luksuzni hotel. Novi vlasnik još čeka na
dozvole kako bi izgradnja najavljenog hotela mogla da počne.
Preko puta te rusevine, u brojevima 101-103, je kompleks zgrada MUP-a, od
kojih je deo rekonstruisan i koristi se. U Ministarstvu unutrašnjih poslova
agenciji Beta je rečeno da još nije doneta odluka o načinu obnove celog
kompleksa. U tom Ministarstvu su potvrdili da je sada samo u toku rušenje i
otklanjanje oštećenih delova zgrade u broju 103.
Potpuno je neizvesna sudbina bivšeg Generalštaba, čije dva razorena zdanja
uokviruju Nemanjinu ulicu. Vlada Srbije još nije odgovorila na inicijativu
Republičke direkcije za imovinu iz 2006. godine da ta zgrada bude prodata,
rekao je Beti pomoćnik direktora te direkcije Srboljub Panić.
On je rekao da je tada zatraženo i da se ukine zaštita te zgrade kao
spomenika kulture, jer bi takva zaštita mogla da obeshrabri potencijalne
investitore.
Spomenikom kulture je proglašena 2005. Time su, prema rečima Panića,
ograničene eventualne intervencije na gabaritu i fasadi.
U toj direkciji je procenjeno da bi se od prodaje dva zdanja bivšeg
Generalštaba moglo očekivati barem 50 miliona evra. Procena je načinjena pre
ekonomske krize, koja je zaustavila investicije i ugrozila tržište
nekretnina u Beogradu.
O prodaji vojnih objekata, kažu u Ministarstvu odbrane, odlučuje Vlada
Srbije, kao vlasnik imovine. Vlada to radi preko Republičke direkcije za
imovinu i u saradnji sa ministarstvima odbrane i finansija.
Prema proceduri, Ministarstvo odbrane priprema imovinsko- pravnu
dokumentaciju vojnih objekata, a Ministarstvo finansija određuje početne
cene.
Panić je rekao da, međutim, nema inicijative za prodaju starog Generalštaba
u ulici Kneza Miloša 33, čija se obnova fasade upravo privodi kraju. Prema
rečima Panića, zgrada starog Generalštaba "zaslužuje epitet spomenika
kulture" i u njoj će, osim nekih službi Generalštaba, biti smešten možda i
Muzej vojske.
Kompleks zgrada bivšeg Saveznog MUP-a u Kneza Miloša 92, gde bi trebalo da
bude hotel "Beograd Plaza", prodat je izraelskoj kompaniji za 29,1 miliona
evra. "Plaza centri" je tada najavila da će u hotel sa pet zvezdica uložiti
150 miliona evra.
U kompaniji "Plaza centri" nisu želeli da komentarišu kada bi mogao da se
očekuje početak izgradnje.
Prema ranijim izjavama iz te kompanije, planirano je da hotel bude površine
100.000 kvadratnih metara, da ima konferencijski centar, restoran u staklu,
šoping centar i poslovni toranj.
Kompanija "Plaza centri" bavi se izgradnjom i izdavanjem tržnih i zabavnih
centara u istočnoj Evropi i deo je izraelske javne kompanije "Elbit imedžing"
(Imaging). Planovi kompanije su bili da u Srbiji izgradi nekoliko šoping
centara i njih investira oko 500 miliona evra. |
| |
| |
|
| |
| Usvojen plan za očuvanje socijalne sigurnosti |
| |
Vlada Srbije usvojila je plan za očuvanje socijalne sigurnosti građana koji su
izgubili posao ili čije firme se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji,
izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković.
Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, on je rekao da plan
predviđa uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje,
kako bi radnici čije su firme u teškoj situacji mogli da povežu staž i da se
leče.
Cvetković je naveo da će biti obezbeđena jednokratna novčana pomoć ljudima
koji ne primaju plate, kao i reprogramiranje dugovanja za struju.
Premijer je najavio da će biti izmenjen sistem kontrole rada preduzeća, koji
će obezbediti da firme redovno uplaćuju doprinose za zaposlene, a ne samo
neto plate.
Vlada je definisala i aktivnosti koje treba doneti u sprečavanju zloupotreba
prilikom privatizacije, a postignut je i dogovor da se sačini sporazum o
socijalnom partnerstvu koji bi potpisali i sindikati i poslodavci.
Vlada je utvrdila kriterijume i načine na koji će u budućnosti odvijati i
obezbeđivati javni skupovi, odnosno štrajkovi i protesti, rekao je Cvetković.
"Ovo nije mera kojom se zabranju skupovi, već kojim se skupovi kanališu u
ono što mogu i tereba da budu", kazao je on. Predviđeno je da svaka jedinica
lokalne samouprave odredi gde mogu da se odvijaju protesti i štrajkovi.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić precizirao je da predlog
vladinih mera podrazumeva da će radnici moći da povežu radni staž od 1.
januara 2004. do 30. juna 2009. godine.
On je kazao da se radi na nacrtu zakona o povezivanju radnog staža koji bi
trebalo da se završi za 10 dana, a očekuje da će ga Vlada usvojiti do kraja
septembra.
Za uplatu zdravstvenog osiguranja onim radnicima kojima u 2009. nisu overene
knjižice predviđeno je izdvajanje 40 miliona dinara, rekao je Ljajić i dodao
da su u toku pregovori o nalaženju modaliteta za uplatu tih sredstava.
Jednokratna novčana pomoć od 5.000 dinara biće namenjena radnicima koji više
od tri meseca ne primaju plate, kazao je on.
"Značaj mera je što obezbeđuje intenziviranje socijalnog dijalog u uslovima
ekonomske krize", rekao je Ljajić i naveo da "nema razloga za proteste i
štrajkove", jer će na taj način vlada biti u dijalogu sa svakom opštinom i
preduzećem gde se problemi dešavaju.
Ljajić je kazao da nema procena koliko radnika nema povezani radni staž, a
prema podacima Poreske uprave od 31. marta ukupna dugovanja za neplaćane
doprinose iznose 59 milijardi dinara. Država će izmiriti obaveze poslodavaca,
ali će svoja potraživanja namiriti konverzijom dugovanja tih preduzeća u
trajni kapital države, kazao je Ljajić.
Primena mera počinje odmah, osim mere za povezivanje staža za koji je
potrebno doneti novi zakon, dok će se rigorozna kontrola uplate doprinosa
primenjivati od 1. januara 2010, rekao je Ljajić. |
| |
| |
|
| |
| Evro će danas vredeti 93,2861 dinar |
| |
Dinar će danas oslabiti prema evru 0,01 odsto i zvanični srednji kurs biće
93,2861 dinar za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prema srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko jednu paru pare više nego
danas, kada je kurs 93,2784 dinara za evro.
Dinar je ove godine bio najslabiji 28. januara, kada je kurs bio 96,34
dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara,
kada je zvanični srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.
Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se
od 8.00 narednog radnog dana.
NBS od 25. februara nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu,
na kojem se formira kurs dinara. Od početka godine je na tom tržištu prodala
551,4 miliona evra, od čega 175,1 milion evra u februaru. |
| |
| |
|
| |
| Formulisana tri cilja za povratak i
integraciju izbeglih |
| |
Komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš izjavio je da su u Beogradu
formulisana tri glavna cilja za stvaranje uslova za bezbedan i dostojanstven
povratak izbeglih i raseljenih i integraciju onih koji žele da ostanu u
Srbiji.
Gutereš je novinarima tokom obilaska izbegličkog naselja u Krnjači kazao da
je potrebno obezbediti obnovljanje kuća, kao i povraćaj stanarskih,
penzionih i drugih prava izbeglica iz Hrvatske i ocenio da je neohopdan "dodatan
pritisak".
"Drugi cilj je da se podrži povratak raseljenih na Kosovo, a treći da se
pomogne integracija u Srbiji izbeglih i raseljenih u skladu sa programom
Vlade o zatvaranju izbegličkih centara", naveo je Gutereš.
Prema njegovim rečima, u tom je potrebna pomoć UHHCR-a i međunarodne
zajednice.
Odgovarajući na pitanje kako teče registacija za povratak na Kosovo, on je
rekao da je ograničcen broj onih koji žele da se vrate, kao i da međunoradna
zakednica treba da osigura uslove za njihov bezbedan i dostojanstven
povratak. On je ocenio da su razgovori u Beogradu bili konstruktivni.
Komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić ocenio je da se dobronamernost
Gutereša videla još prošle godine "kada je Srbija prepoznata kao jedna od
pet zemlja s trajnim izbegličkim problemom".
"To je bacilo fokus na neke zaboravljene probleme koji se tiču pre svega
izbeglica iz Hrvatske i nemogućnosti da im se vrate ili budu kompenozvana
njihova osnovna ljudska prava", kazao je on precizirajući da je reč o
stanarskim pravima, postupcima za obnovu kuća, penzijama i slično.
Cucić je naveo da je stanovište Srbije da svaka zemlja na putu evropskih
integracija mora ispuniti sve obaveze prema svojim građanima, bez obzira na
veru i nacionalnost i ocenio da Srbija te obaveze ima i da ih ispunjava. "Za
neke naše susede još ne postoji isti aršin za sve njihove državljane", dodao
je on.
Prema njegovim rečima, situacija se mora rešiti, jer se "ne može istovremeno
biti garant po Dejtonskom sporazumu da će biti vraćeno stanarsko pravo, a da
to pravo ne priznajete u svojoj zemlji".
U kolektivnom centru u Krnjači živi oko 300 izbeglih i rasljenih iz Hrvatske,
Bosne i Hercegovine i sa Kosova, a među njima je oko 50 dece.
Gutereš se ranije danas sastao sa najvišim funcionerima Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Beogradska premijera Đavolje varoši 9.
oktobra |
| |
Film Vladimira Paskaljevića "Đavolja varoš" imaće 9. oktobra beogradsku
premijeru, u Sava centru, saopštila je distributerska kuća "Taramaunt".
Distributer najavljuje "Đavolju varoš" kao urbanu crnu komediju o Beogradu
danas. "Sudbine nekoliko različitih likova spajaju se na dan kada poznati
srpski teniseri igraju na važnom takmicenju".
Ti likovi su: "siromašna devojčica koja pokušava da priušti sebi časove
tenisa po svaku cenu, biznismen koji ne može da izbegne korupciju, bogati
tinejdžer koji ne može da kupi ljubav, tinejdžerka-sponzoruša koja pokušava
da pronađe bogatog muža, bogate prostitutke koje se prave da su srećne i
taksista koji okrivljuje ceo svet za svoju ličnu nesreću".
Film je imao svetsku premijeru 9. jula na festivalu u Karlovim Varima, nakon
toga je prikazan na festivalu na Paliću, a čeka ga prikazivanje u Montrealu.
Vladimir Paskaljević je diplomirao filmsku režiju na Fakultetu dramskih
umetnosti. Za svoj kratki studentski film "Delfini su sisari" dobio je
nekoliko internacionalnih nagrada.
Autor je zbirke kratkih priča "Optimisti" po kojoj je njegov otac Goran
Paskaljević snimio istoimeni film. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
