SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1213, 28. avgust 2009.

Kineski milioneri i milijarderi
Prosečni kineski bogataš tek je prevalio 40. godinu, obožava proizvode Kartijea, umetničke slike, golf, vozi mercedes R500, uz stan ima bar jednu vilu a i neku seosku kuću za odmor. I pri svemu tome mnogo mu je važniji klasni status nego samo bogatstvo. Ovaj profil kineskog bogataša skiciran je na osnovu najnovijeg istraživanja "Hurun Report", institucije koja detaljno prati i objavljuje izveštaje o bogatstvu u Kini. Ono što možda deluje najzanimljivije je da skoro 900.000 milijardera i multimilionera Kine, po sopstvenom priznanju, nisu uopšte pogođeni finansijskom krizom koja je "pojela" ogromna bogatstva novoobogaćenih pojedinaca i grupa u mnogim zemljama sveta. Supruga prosečnog kineskog bogataša je u proseku od njega mlađa godinu dana, vozi sportske modele (BMV, u poslednje vreme), redovno izlazi sa prijateljicama u klubove za dame iz više klase, nosi "bulgari platinijum" i dijamantske satove. Na odmor odlazi u Tokijo ili Osaku, i u prvim redovima je na mjuziklima i operama bar nekolilko puta godišnje. Njihovo dete u proseku ima 14 godina, već je naučeno da nosi najpoznatije brendove, ima privatne časove klavira, raste okruženo retkim porcelanskim i kolekacijama od žada, i slikama klasicima i modernista koji se baškare na svim zidovima. Danas u Kini, koja ima više od 1,3 milijardi stanovnika, živi 825.000 Kineza-multimilionera (teških više od 10 miliona juana) i 51.000 milijadera. Kineski bogataši su u ovom izveštaju "mereni" juanima. Međutim, čak i da se njihovo bogatstvo izrazi u dolarima (jedan dolar je 7,3 juana), ništa se ne menja u njihovom bogataškom statusu. Iako je bogatsvo bilo praktično izbačeno kao pojam ili društevni status iz kinekse zvanične terminologije, stvari su počele da se drastično menjaju od kada se Kina otvorila prema svetu 70-ih godina prošlog veka. A sa otvaranjem su usledile i promene unutar zemlje. Polako ali sigurno, izdvajala se grupa biznismena koja je bogatstvo stekla na projektima urbanizacije zemlje, kao što su trgovina nekretninama, infrastruktura i bela tehnika, navodi se u izveštaju koji prenosi Čajna dejli. Upravo zahvaljujući tome što su se fokusirali na biznis unutar zemlje, za razliku od onih u drugim državama u tranziciji koji su brzu zaradu potražili kroz izvozne poslove i mahom propali, kineski novobogataši danas nemaju problema sa svetskim kriznim kretanjima. Najveći broj kineskih bogataša izabrao je Peking za život - 143.000 multimilionera i 8.800 milijardera. Sledi Šangaj sa 116.000 multimilionera, i 7.000 milijardera, a na listi gradova sa najvećim brojem "novih aristokrata" su i Hangdžou, Šendžen, Čendgu i Šenjang. "Tokom nekoliko poslednjih godina, pojam bogatsva se promenio u Kini, u svakom smislu. Danas velika većina bogataša tvrdi da im je važnije da budu priznati članovi 'više klaše' nego samo bogataši", kaže Rupert Hugjuverf, osnivač i izdavač Hurun Report. Želja za pripadnošću "višoj klasi" (ksinguicu) ili "novim aristokratama" prilično je izražena u Kini, naročito među mlađim bogatašima ili decom-tinejdžerima već potvrđenih multimilionera. Za to nije dovoljno samo potrošiti 90-ak miliona juana godišnje na održavanje nekretina, kupovinu automobila i drugih luksuznih potreba, već i biti viđeni član nekih klubova, poput Jongfo Lajta, najpopularnijeg pekinškog "klasnog" kluba. Prema navodima Hurun Reporta, ekstra bogati Kinez prosečno potroši oko 5.7 miliona juana samo na kupovinu novih kola i kolekcija, dok za donacije - takođe simbol njihovog statusa - odvaja jedan milion juana godišnje.

Nova češka ofanziva protiv Lisabonskog sporazuma
Češki evroskeptici, okupljeni oko šefa države Vaclava Klausa, kreću u novu ofanzivu protiv Lisabonskog sporazuma, pošto ih je Ustavni sud Nemačke nehotice inspirisao kako da u nedogled odlažu ratifikaciju u Češkoj, a time i u celoj Evropskoj uniji. Ustavni sud Češke već je jednom prošle jeseni odlučio da je taj sporazum o reformi evropskih institucija u skladu sa češkim Ustavom i da nema govora o gubitku suvereniteta zemlje. Tvrdo jezgro čeških evroskpetika, senatori Građanske demokratske stranke, spremaju se ipak da se ponovo žale kod ustavnih sudija. Na sporazum kasnije a prvo na nove pravilnike o radu oba doma parlamenta. Izmene u pravilnike unete su upravo zbog ulitmatuma evroskeptika, koji su zahtevali da poslanici i senatori dobiju mogućnost da spreče češku vladu da bez odobrenja parlamenta prenosi nadležnosti sa nacionalnog nivoa na Brisel. Zauzvrat su svi, osim najtvrdokornijih "klausovaca" među češkim konzervativcima, glasali proletos u oba doma za Lisabonski sporazum. Tako je na braniku fronta protiv Lisabonskog sporazuma, inače neophodnog i za dalja proširenja Unije, ostao samo Klaus koji odbija da ga potpiše i time okonča ratifikaciju u Češkoj. Ustavni sud Nemačke nedavnom odlukom obavezao je političare da donesu prateći zakon koji bi regulisao upravo prenošenje nadlženosti sa nacionalnog na evropski nivo. Česki evroskeptici sada žele da i Češka, kao Nemačka, definiše, kako kaže senator Jirži Obelfalcer, "nekakav minimum suvereniteta". "Izmene u našim pravilnicima kojima možemo da obavežemu vladu na određeni stav u pregovorima sa EU nisu dovoljne. Nije u skladu sa ustavom da parlament odobrava dalje prenošenje nadležnosti na EU drugačijom do ustavnom većinom", kazao je taj glavni inicijator žalbi Ustavnom sudu na Lisabonski sporazum. Oberfalcer i grupa senatora oko njega ne kriju da ne veruju da bi Ustavni sud mogao da odluči drugačije do prvi put - Češka Lisabonskim sporazumom ne gubi svoj suverenitet i nije se kao kocka šećera rastopila u EU, kako Čehe voli da plaši njihov predsednik Klaus. Senatori su zato pribegli onom što Česi zovu "salama strategijom" - prvo će ove sedmice "tužiti" pravilnike, a kada ustavni sud donese nekakvu odluku, žaliće se na neke odredbe Lisabonskog sporazuma, sve u nadi da će sporazum na ponovljenom referendumu u međuvremenu minirati Irci. A ako im ništa od toga "ne upali" napašće ustavnost nekih drugih odredbi sporazuma i tako u krug. U rezervi je i plan da se predloži poseban zakon koji bi obavezao Ustavni sud Češke da permanetno prati da li je ponašanje EU u skladu sa češkim Ustavom. Glavni evroskeptik među šefovima država i vlada EU Vaclav Klaus čeka na poteze senatora i ne krije da nema nameru da potpisuje taj, kako je kazao "mrtav sporazum", dok se o njemu ne izjasni ponovo Ustavni sud. Na senatorske igre žmurke i na Klausa i njegov potpis ne čeka nervozno samo Brisel, već i zemlje zapadnog Balkana ali i drugi koji kucaju na vrata EU, budući da su moćne članice poput Nemačke i Francuske a i mnoge druge im daju za pravo, stavile do znanja da bez Lisabonskog sporazuma nema daljih proširenja Unije.
Daša Pavlović Prag

RAI odbio spotove zbog Berluskonija
Italijanska državna televizija RAI odbila je da emituje reklame za švedski dokumentarni film "Videocracy" posvećen uticaju televizije na italijansku kulturu u poslednjih 30 godina, pošto spotovi, kako smatra, vređaju premijera Silvija Berluskonija. Oba promotivna spota u trajanju od 30 sekundi prikazuju Berluskonija (72) kako se smeje. Prvi počinje montažom oskudno odevene žene koja je godinama radila na televiziji. U drugom se iznose statistike prema kojoj u Italiji nema dovoljno jednakih šansi i slobode štampe i da je televizija primarni izvor inforamcija za 80 odsto Italijana. RAI navodi da su spotovi odbijeni zbog "vređa čast i reputaciju premijera" i jer slika oskudno odevene žene podseća na nedavni skandal oko Berluskonijevog privatnog života. Italijansko-švedski reditelj Erik Gandini odbio je tvrdnju da je film usmeren protiv Berluskonija, ističući da u njemu nema navoda o skandalima.

Britanija i Francuska dobile prve doze vakcine
Francuska i Velika Britanija dobile su prve doze vakcina protiv novog gripa A (H1N1), saopštila su ministarstva zdravlja tih dveju zemalja. Vakcine, međutim, još nisu dobile upotrebnu dozvolu, upozorile su zdravstevne vlasti tih zemalja, najviše pogođenih novim gripom. Francuska ministarka zdravlja Rozelin Bašelo "iz bezbednosnih razloga" nije precizirala količinu, ni odakle su vakcine nabavljene. Francuska je kod francuske laboratorije Sanofi-Paster, švajvarske Novartis, britanske GlaksoSmitKlajn i američke Bakster rezervisala 94 miliona doza vakcina. Britanija je dobila vakcine iz laboratorije Bakster, a odobrenje se očekuje početkom oktobra. U Britaniji je od novog gripa umrlo 66 osoba, a u Francuskoj dve.

U požaru kod Atine stradalo 208 zgrada
U višednevnom šumskom požarui kod Atine stradalo je i 208 zgrada, saopštilo jeMinistarstvo za zaštitu životne sredine. Prema podacima ministarstvu, u požaru prošlog vikenda 65 kuća je potpuno uništeno, a 143 su oštećene. Požar je lokalizovan u utorak, a među oštesćenim i uništenim ima i zgrada javne uprave, crkava, radionica i poljoprivrednih zgrada. Izgoreli su šuma i poljoprivredne kulture na više od 21.000 hektara. Grčke vlasti su saopštile da će izdvojiti novac za obnovu porušenih kuća i za pomoć poljoprivrednicima.

Pronađena bronzana glava konja iz rimskog doba
Bronzana glava konja iz rimskog doba prevučena zlatom pronađena je na arheološkom nalazištu u centralnoj Nemačkoj. Nemački arheolog Egon Šalmajer kazao je da je glava deo statue konja i konjanika i da je "po kvalitetu jedna od najboljih iz tog vremena". Glava sa ornamentima pronađena je ovog meseca na nalazištu Valdgirmes i izložena je u Nemačkom arheološkom institutu u Frankfurtu. Arheolozi na tom nalazištu, na kojem se rimski grad nalazio od 23. godine pre nove ere do 14. godine nove ere, tokom vladavine cara Cezara Augusta, rade od 1993.

Prva simulacija moždane operacije u svetu
U Kanadi je prvi put u svetu izvršena virtuelna simulacija ukljanjanja tumora iz mozga pacijenta. Reč je o operaciji u kompjuterizovanom okruženju pri čemu je skeniran mozak pacijenta i zatim, na dobijenom uzorku izvršena probna operacija. Prvu simulacionu operaciju te vrste izvršio je neurohirug Dejvid Klark (David Clarke) u Naucno-zdravstvenom centru "Kraljica Elizabeta Druga" u atlantskoj luci Halifaks. Koristeći tehnologiju razvijenu zajedničkim radom u nekoliko instituta najveće kanadske naučno-istraživačke ustanove "Nešenel riserč kansil" za kreiranje realističnog okruženja istraživači prvo preduzimaju seriju složenih skenerskih snimanja pacijentovog mozga, uključujući anatomiju i obolele delove. Potom se dobijeni snimci ubacuju u simulator i stvara trodimenzionalna slika celog mozga i najzad vrši virtuelno odstranjivanje tumora pri čemu neurohirurg ima mogucnost da "dodiruje" tkivo i obavlja druge radnje baš kao tokom stvarne operacije koja se kasnije izvodi po istom postupku. Prvi simulator moždanih operacija uslovno se može porediti sa simulatorom letenja. Kao što letački simulator služi obuci pilota i boljoj sigurnosti putnika, tako će i zdravstveni služiti obuci neurohirurga, sigurnosti pacijenata i uspešnosti operacija.

Astronomi otkrili "planetu - samoubicu"
Astronomi su otkrili džinovsku "planetu - samoubicu" koja kruži oko zvezde u sazvežđu Feniks, oko 325 svetlosnih godina daleko od zemlje. Čudna, vatrena planeta je tako blizu svoje zvezde i toliko je velika da na njoj izaziva ogromne plimske talase plazme koji zakrivljuju njenu orbitu oko zvezde. Planeta će se jednog dana spiralnim kretanjem sasvim približiti zvezdi, što može da bude i za milion godina, rekao je naučnik koji ju je otkrio, profesor astrofizike na Univerzitetu Kilu Engleskoj Kol Helije. "Planeta izaziva svoje uništenje stvarajući plime", kazao je Helije. Planeta je oko tri miliona kilometara udaljena od svoje zvezde, što je 50 puta manje od udaljenosti Zemlje od Sunca, a 10 puta je veća od Jupitera, najveće planete u Sunčevom sistemu. Zbog blizine zvezdi temperatura na površini planete je oko 2.100 stepeni, što, zajedno sa veličinom, čini verovatnim da će ova planeta "umreti". Efekat plime koji planeta, izaziva na svojoj zvezdi, sličan je onom koji Mesec izaziva na Zemlji, ali je nekoliko hiljada puta jači. Ova planeta nije otkrivena pomoću teleskopa, već su astronomi zapazili opadanje svetlosti svaki put kad bi se našla između Zemlje i svoje zvezde. Do sada je otkriveno više od 370 planeta izvan Sunčevog sistema. Otkriće "planete - samoubice" toliko je neobično da se astronom sa Univerziteta u Merilendu Daglas Hamilton zapitao da li postoji i drugačije objašnjenje. Verovatno je u pitanju "planeta - samoubica", ali je moguće, istakao je Hamilton, da su neki osnovni fizički proračuni na koje se astronomi oslanjaju, potpuno pogrešni. Odgovor na ovu nedoumicu će se znati za manje od decenije ukoliko planeta nastavi svoju smrtonosnu spiralu, dodao je Hamilton.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"