|
|
Broj 1214, 4. septembar 2009.
| Brajant automobilom usmrtio biciklistu |
| |
Tragičnim incidentom u ponedeljak oko 9:45 uveče okončan je život Darsija
Šeparda, ali i zaustavljena sjajna karijera i nepovratno promenjen život
bivšeg ontarijskog tužioca Majkla Brajanta, 43.
Šepard, kurir na točkovima, posle osam dana uzdržavanja od pića, napio se i
pokušao da dođe u stan bivše devojke. Na intervenciju policije, udaljen je i
trebalo je da se vrati u svoj novi stan.
Ali, na raskrsnici torontskih ulica Blur i Bej, Šepard je svojom biciklom
naleteo na automobil za čijim volanom je bio Brajant. U kolima je bila i
Brajantova supruga, Suzan Abramovič, sa kojom je te večeri proslavljao
dvanaestu godišnjicu braka.
 Došlo
je do svađe između Brajanta i Šeparda, ali kako i zašto se manji incident
potom pretvorio u tragediju, biće verovatno teško objasniti. Brajant je,
potom, pokušao da prekine svađu time što je želeo da ode, Šepard je pokušao
na silu da ga spreči i uhvatio se za automobil, sa koga je vozač želeo da ga
zbaci. Uz škripu guma, očevici su čuli i viku, Šepard je udario u drvo,
zatim u poštansko sanduče, a onda pao pod točkove Brajantovih kola.
Od zadobijenih povreda, Šepard je preminuo u bolnici.
Brajant je nastavio još malo ulicom Blur, potom skrenuo u Aveniju, pa na
parking hotela Hajat, odakle je pozvao policiju.
Policija je podnela prijavu za krivično delo kojim je izazvao smrt i opasno
upravljanje motornim vozilom koje je kao posledicu imalo smrtni ishod. Nema
naznaka da je Brajant bio pod dejstvom alkohola.
Podjednako kao i sami akteri, Brajant i njegova supruga, i Brajantovi
prijatelji i bivše kolege iz političkog života ostali su bez reči povodom
vesti o onome šta se dogodilo. Svi upućuju reči saučešća porodici žrtve, a
žaljenje zbog onoga što se dogodilo najbolje je izrazio Ujdžal Dosandž,
bivši premijer i provincijski tuži-lac Britanske Kolumbije:
"Tužan sam zbog ovoga. Niko ne treba da se nađe u takvoj situaciji."
U sredu je Brajant na svoju funkciju direktora Invest Toronto podneo
neopozivu ostavku, u kojoj ističe da je bio počastvovan da radi za grad i
njegovu dobrobit u ovom teškom ekonomskom trenutku, ali i napominje da nije
kriv za teške optužbe koje su podnete protiv njega.
Gradonačelnik Dejvid Miler prihvatio je ostavku i zahvalio mu se za sve što
je učinio za proces stvaranja nove gradske agencije.
Ljudi bliski Šepardu kažu da je za sobom ostavio četvoro dece, koja nisu
bila sa njim, da je odrastao u hraniteljskim porodicama i da je imao
problema sa bolestima zavisnosti. Pominju takođe da je bio rešen da svoj
život promeni na bolje.
Suđenje je zakazano za 19. oktobar, a u međuvremenu će istraga na osnovu
dokaznog materijala pokušati da ustanovi šta se zapravo desilo. |
| |
| |
|
| |
| Laptop umesto sveske i olovke |
| |
Početak školske godine uvek je podrazumevao kupovinu neophodnog školskog
pribora. No, više je nego očigledno da se vremena menjaju i da ono što je
trebalo učenicima do pre samo nekoliko godina, polako počinje da odlazi u
istoriju.
Sve češće se, naime, dešava da učenici umesto olovaka i svezaka, u svoje
torbe stavljaju laptop i USB memoriju ili prenosivi hard-drajv. Beleške se,
sasvim sigurno ne 'hvataju' na isti način, ali to znači da se menja i proces
učenja, što zbog napretka tehnologije i znanja i veština baratanja njome kod
dece na veoma ranom uzrastu, zbog činjenice da deca brže kucaju nego što
pišu, potom zbog lakše i neuporedivo bolje organizacije beležaka, ali i zbog
cena koje neprestano padaju i čine sve te moderne naprave svakim danom sve
dostu-pnijim.
Ipak, ovo se još uvek odnosi ponajviše na studente na koledžima i
fakultetima, mada ni kod sre-dnjoškolaca noutbuk računar nikako nije
izuzetak. Fleš memorije, pak, najčešće služe da se đaci osiguraju da se neće
izgubiti ono što im je važno.
Uz razumevanje svih praktičnih potreba i koristi, nikako ne treba zaboraviti
da i 'moda' i želja da se ne zaostaje za kolegama ima značajnu ulogu pri
uvođenju tehnologije u učionice i slušaonice.
Potvrdila je to i Ketrin Žiro-Bogard, predsednica nacionalne Federacije
studenata, koja je rekla da sve veći broj studenata kupuje laptop zbog
potrebe za uklapanjem, što se može okarakterisati kao svojevrsni i sve veći
vršnjački pritisak na njih. |
| |
| |
|
| |
| Geri Duer ambasador u SAD-u |
| |
Premijer Manitobe Geri Duer postavljen je na najznačajniju diplomatsku
funkciju, na mesto novog ambasadora Ka-nade u SAD-u.
Rođen je 1948. godine u Vinipegu. Prvi put je izabran za člana provincijskog
parlamenta 1986. godine, kada je postavljen i za ministra za opštinske
poslove. Lider opozicione NDP postao je 1988. godine, a prvi čovek
provincije 1999. godine. Upravo u trenu-tku kada zaokružuje deset go-dina na
mestu premijera, kao najiskusniji među sadašnjim svojim kolegama, on odlazi
sa te funkcije, smatrajući da je sada pravo vreme da ode ako želi da bude po
njegovom, a ne po raspoloženju birača.
Takođe, ističe da iako je iz NDP-a, kao ambasador će biti predstavnik
konzervativne vlade i to prihvata kao svoju dužnost prema narodu, koji to-kom
izbornih kampanja očekuje međustranačko nadmetanje, ali posle izbora
saradnju između političkih stranaka i njiho-vih predstavnika.
U komentarima, naročito ističu Duerovu otvorenost u kontaktima i sposobnost
ko-munikacije, posebno kada se radi o važnim pitanjima. Ono što ga je
dodatno preporučilo za najvažnije diplomatsko mesto, su brojne uspostavljene
veze sa veoma bitnim i uticajnim ljudima iz SAD-a.
Oženjen je Virdžinijom De-vin i imaju dve ćerke, Emili Rouz i Kejt.
Nagoveštava se da bi sam čin stupanja Duera na ambasadorsku dužnost moglo da
se se poklopi sa susretom premijera Stivena Harpera sa američkim
predsednikom Barakom Obamom u Vašingtonu, 16. septembra. |
| |
| |
|
| |
| Preforsirana deca pate od depresije |
| |
Rezultati jedne psihološke studije, urađene u Kvebeku, ukazuju na porazan
podatak da je kod oko 15 odsto dece predškolskog uzrasta ustanovljen visok
stepen depresije i anksioznosti.
 U
ovoj studiji, prvoj ove vrste, ispitano je skoro 1.800 roditelja dece
starosti od pet do 50 meseci, koji su tvrdili da su njihova deca nervozna,
osetljiva, uplašena, zabrinuta i da imaju problem da se zabave. Postotak
dece raste sa uzrastom, napominje vodeći autor studije Silvana Kot, profesor
socijalne i preventivne medicine sa Univerziteta u Montrealu, navodeći da
problematičan temperament kod bebe od pet meseci već ukazuje na moguću
depresiju i anksioznost kod dece.
Po njenim rečima, drugi značajan faktor koji vodi ka ovakvim problemima kod
dece je depresija majke.
Studija je takođe pokazala da simptomi atipične depresija i anksioznosti
mogu da se otkriju u najranijem detinjstvu, što je veoma značajno za
preventivno intervenisanje. Simptome treba tražiti u problemima sna,
promenama apetita ili koncentracije, gubitku interesa za stvari koje su bile
izvor zadovoljstva, kao i u iznenadnim izlivima besa, kaže montrealski
psiholog Stiven Šehter, na osnovu svog kliničkog iskustva. On insistira da
bi roditelji i nastavnici trebalo da sarađuju i da se razmenjuju informacije
o ovim promenama kod dece.
Psiholog Ejb Vorenklajn smatra da u osnovi psiholoških problema leži u
preforsiranosti dece, odnosno u sve većem pritisku na njih da u što ranijem
uzrastu moraju da savladaju određena znanja i veštine, a da, pri tom,
zaposleni roditelji sve manje vremena provode sa njima, uz sve češće
konflikte. |
| |
| |
|
| |
| Tojota seli pogon u Kembridž |
| |
Tojota je saopštila da će svoj pogon za proizvodnju korole iz Frimonta
preseliti u Kembridž, Ontario, i u Japan u martu naredne godine, kada ističe
ugovor sa Dženeral motorsom. Kako se napominje, sve će biti izvedeno tako da
isporuke vozila na severnoameričko tržište ne budu ugrožene.
Ističe se da je sudbina pogona u Frimontu došla u pitanje u junu, nakon što
je GM najavio povlačenje iz projekta zajedničkog ulaganja.
U ovom pogonu su se, pored tojote, sklapali i takoma pikap i pontijak vajb.
Odluka će značiti da se tamošnji, američki, pogon zatvara, a nije
precizirano koliko novih ljudi će biti zaposleno u novom, ontarijskom pogonu. |
| |
| |
|
| |
| Novi kodeks operatera bežične telefonije |
| |
Kanadski operateri bežične komunikacije usvojili su novi kodeks sa standardima
ponašanja, koji će omogućiti korisnicima da lakše razumeju ugovore koji se
sklapaju pri kupovini mobilnih paketa.
 Novi
kodeks nalaže da korisnici pri sklapanju ugovora dobijaju sve detalje o
stopama, uslovima i pokrivenosti koje se nalaze u okviru ponuda, ali i
obećanje da će mobilni operateri sve informacije davati razumljivim rečnikom.
Ukoliko je ugovor još uvek na snazi, korisnici će moći da odbiju promene
koje kompanija želi naknadno da uvede ili će imati mogućnost da ga prekinu,
bez plaćanja penala, koji su do sada bili otprilike po 20 dolara za svaki
preostali mesec važenja paketa.
Bernard Lojd, predsednik asocijacije bežičnih operatera CVTA i bivši
premijer Nju Brunsvika, naglašava da će, zahvaljujući kodeksu, korisnici na
osnovu dobijenih informacija biti u prilici da donose odluke koje im više
odgovaraju.
No, zahvaljujući predstavnicima pojedinih operatera, odbačen je predlog
federalne vlade da korisnici dobiju poseban alat na internetu za biranje
najpogodnijeg bežičnog paketa. Lord je objasnio da je takva mogućnost
odbačena jer je bilo previše komplikovano da se ubace sve uporedne opcije
cena i paketa svih operatera koji su u zemlji.
Potpisnici novog kodeksa su Bel, Rodžers, Telus, Videotron, MTS Olstrim i
novi operateri, Pablik Mobajl i VIND Mobajl, a podržava ga komesar za
pritužbe na usluge mobilne telefonije, nezavisno telo koje je formirao
federalni zakonodavac za reviziju žalbi korisnika. |
| |
| |
|
| |
| Noć je vreme za internet |
| |
Noć sve više postaje vreme za internet, pokazuje ispitivanje firme Arbor
Netvorks iz Čelmsforda, Masačusets. Oni su početkom jula prikupili podatke
od internet provajdera sa severnoameričkog kontinenta i ustanovili da je
najviše ljudi na internetu u 11 uveče.
Prošlih godina, pak, većina ljudi je surfovala na internetu preko dana.
Treba ipak, reći da se ovi podaci odnose na vreme kada su deca bila na
raspustu, a jedan broj ljudi na odmorima, što verovatno daje sliku koja se
ne može generalizovati. U Arboru planiraju da slične podatke prikupe i u
drugim delovima godine kako bi dobili tačniju šemu ponašanja korisnika
interneta.
Podaci navode na zaključak da je sada povećana internet aktivnost kod kuće u
odnosu na onu na radnom mestu ili u školi. Nije ni to potpuno zamrlo, ali se
tokom radnih sati prikazuje slabiji špic aktivnosti i to oko 4 popodne.
Potom je zatišje, jer je sledećih par sati namenjeno po-vratku kući, obroku
i, eventualno, nekim drugim, socijalnim ili fizičkim aktivnostima.
No, posle osam sati uveče, internet saobraćaj počinje da dobija na
intenzitetu i, po rezultatima do kojih je došla ova studija, takav i ostaje
sve do poprilično iza ponoći.
Ispostavlja se da je oko dva sata broj korisnika interneta isti kao i ujutro
oko devet, kada se na poslu uključuju u mrežu.
Studija naglašava da žitelji Severne Amerike duže ostaju noću uz internet od
Evropljana, kod kojih intenzitet surfovanja naglo pada posle špica u devet
uveče.
Kasni sati obično su reze-rvisani za socijalne i pornografske sajtove, ali
se mnogo koristi i video materijal. Učestvovanje u igrama posebno je aktivno
između osam i 11 sati uveče. |
| |
| |
|
| |
| Žalbe na program urodile plodom |
| |
Kanadska komisija za radio-televiziju i telekomunikacije procenila je ovih
dana da humor iz novogodišnjeg satiričnog šoua Bye Bye 2008, sa CBC-jevog
programa na francuskom jeziku, nije bio prikladan i da su prekršena licencna
pravila.
Na delove ovog programa žalilo se preko 250 gledalaca, posebno na šale u
kojima su se pominjali ljudi crne boje kože, anglofoni, porodično nasilje i
američki predsednik Barak Obama. Komičar je tako, komentarišući Obamu, rekao
da će biti lako izvršiti atentat na prvog američkog crnog predsednika, pošto
je uočljiv ispred Bele kuće.
Odlukom komisije naloženo je Radio Kanadi da se izvini publici zbog
negativnih komentara iz tih delova programa i negativnog prezentovanja crnih
ljudi, koji su prikazani kao lopovi i prosti radnici. Važno je i da
izvinjenje bude u istim terminima u kojima je program emitovan, što je u
skladu sa pripisima o informisanju.
Ovoj mreži skrenuta je pažnja da ubuduće strože povede računa o poštovanju
nacionalnih standarda programa.
Emisije Bye Bye na programu su od 1968. godine i veoma često pored toga što
zabave, znaju i da šokiraju publiku. |
| |
| |
|
| |
| Molba da se vrati ukradeni materijal |
| |
Rendi Jang, koji radi sa grupom Prijatelji veterana, moli poštenog lopova da
mu vrati stvari koje su ukradene iz njegovog vozila prošle nedelje u
Ridžajni, Saskačuan.
 Sve
se odigralo kada je zastao kod jedne prodavnice da se raspita za lokalni
ogranak Kraljevske kanadske legije. Upravo tada je neko provalio u njegov
automobil i odneo pomenuti, prikupljeni materijal i opremu.
Kako ističe, radi se o laptopu i opremi za snimanje, koju je koristio pri
beleženju priča Kanađana, učesnika u ratovima. Ima tu i unikatnih priča,
poput snimka svedočenja jednog veterana obolelog od Alchajmerove bolesti,
koji nikako više nije u prilici da ponovi ispričano. Prikupljeni materijal
je takav da nije interesantan široj javnosti, ali je zato od posebnog
značaja za krug učesnika i poznavalaca i poštovalaca istorijskih tema.
Policija je zatražila od lokalnog stanovništva pomoć u pronalaženju
ukradenog laptopa. |
| |
| |
|
| |
| Manro ne konkuriše za nagradu Skošijabenk
Giler |
| |
Poznata spisateljica i dosadašnja dvostruka dobitnica Alis Manro odbila je da
ove godine bude u konkurenciji za nagradu Skošijabenk Giler, jer želi da
pruži šansu mlađim piscima.
Kako je saopštio Daglas Gibson, predstavnik njenog izdavač Mekkliland i
Stjuart, književnica je bila izričita da se njena najnovija knjiga Previše
sreće, Too Much Happiness, ne nađe u izboru za ovu najprestižniju i
najbogatiju kanadsku književnu nagradu, gde dobitniku pripada 50 hiljada, a
svakom finalisti pet hiljada dolara. Naglašeno je da je ovakva njena odluka
pogubna za izdavača, ali da ona ima sasvim drugo značenje kada se zna Alis
Manro i njena velikodušnost i dobrota.
Organizatori nagrade ističu da su blago razočarani odlukom Manrove, jer je
javnost očekivala da će ovogodišnji izbor biti u suštini dvoboj između dve
izuzetne književne veličine, Manrove i Margaret Atvud, koja takođe ove
jeseni objavljuje novu knjigu. Napominje se, međutim, da niko nije ni
pokušao da utiče na Manrovu da promeni odluku. Ona je dobila nagradu 1998.
godine za Ljubav dobre žene, The Love of a Good Njoman, i 2004. godine za
Begunca, Runanjay, i uz M.G. Vasandžija, jedina je kojoj je to dva puta do
sada pošlo za rukom. |
| |
| |
|
| |
| Put u kosmos za očuvanje voda |
| |
Kosmička avantura Gija Laliberta, osnivača najpoznatijeg, najboljeg i
najbogatijeg cirkusa na svetu, Sirk de soleja, biće mnogo više od pukog
turističkog aranžmana za superbogate. Umesto toga, on će svoje putovanje
uključiti u seriju predstava 9. oktobra u 14 gradova širom sveta, od
Montreala do Moskve, kojima će podići svest o vodi.
Gosti na ovim predstavama biće poznate ličnosti iz najrazličitijih sfera.
Pored bi-všeg američkog potpredsednika Ala Gora, tu su rokeri Piter Gabrijel,
Šakira i U2, astronauti, Kanađanka Džuli Pajet i Belgijanac Frenk Devin,
pobornik zaštite životne sredine Dejvid Suzuki, glumica Tetsuka Kurojanagi,
filozof Vandana Šiva i mnogi drugi, koji će pokazati svoju posvećenost vodi
i njenim izvorima, ali i veru da kroz umetnost i emocije mogu da prenesu
univerzalnu poruku.
Na svakoj od 14 predstava, koje će se baviti različitim temama vezanim za
vodu, uz direktno uključivanje samog Lalibertea iz kosmosa, biće pročitan
deo iz poetske priče autora Jana Martela, a na pozornici sa velikim ekranom
biće izvedena prezentacija poetske socijalne misije vezane za vodu.
Laliberteova fondacija Jedna kap zalaže se za očuvanje voda i obezbeđivanje
pijaće vode, jer je ona izvor života i glavni uzrok humanitarnih kriza u
svetu. Na sajtu fondacije on upozorava da svakih osam sekundi jedno dete na
planeti umre zbog nedostatka čiste vode, što je više nego dovoljan razlog da
se radi na zaštiti i pravednijoj raspodeli vode.
Laliberte polazi na put 30. septembra iz ruske kosmičke baze u Bajkonuru. |
| |
| |
|
| |
| El ninjo bi mogao doneti prijatnu zimu |
| |
Ove zime vreme bi moglo biti prijatno, kaže Dejv Filips najavljujući dolazak
El ninja.
El ninjo je topla pacifička struja koja se javlja svakih tri do pet godina i
menja vremenske prilike uobičajene za severnoame-rički kontinent. Od
pedesetih godina prošlog veka zabeleženo je da se El ninjo javio 17 puta, i
da su skoro svaki put temperature u mnogim krajevima Kanade bilo iznad
prosečnih. Filips je naveo primer Kalgarija, u kome su samo četiri zime sa
El ninjom bile hladnije od proseka, ali i Otave, sa devet toplijih i osam
hladnijih zima. Najkarakterističnije zime bile su 1997-98. i 2006-07, sa
temperaturama koje su im donele četvrto, odnosno treće mesto među najblažim
zimama u poslednjih šezdeset godina.
Filips ističe da vremenske prilike nikada nisu sasvim pouzdane, ali da u
ovom slučaju veruje da će topli talas doneti topliju zimu najvećem delu
zemlje, mada bi u pojedinim krajevima, zbog va-zdušnih strujanja, vreme
moglo biti i gore.El ninjo je počeo u julu, ali se njegovi efekti ne osećaju
do zime. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
