|
|
Broj 1214, 4. septembar 2009.
| Deca su jezički genijalci |
| |
Bebama nije ništa teže odrastanje u dvojezičnom okruženju nego da slušaju samo
jedan jezik. Deca do sedme godine života mogu lako da nauče nekoliko stranih
jezika, a naučnici nastoje da otkriju kako im to uspeva i da li i odrasli
mogu da se služe njihovim "trikovima".
"Mislimo da magija koju deca primenjuju tokom učenja i neki principi koji im
pomažu, mogu biti korisni i za odrasle", kaže dr. Patricia Kul sa
Univerziteta u Vašingtonu, inače članica međunarodnog tima koji pokušava da
otkrivene mehanizme primeni u učenju kod odraslih.
 Svaki jezik koristi jedinstvene varijacije zvukova a bebe se rađaju s
mogućnošću da razluče sve njih. Problem je što vremenom ova sposobnost slabi.
Dr. Kul navodi primer: Japanci ne razlikuju "l" i "r" - njima "rake" i
"lake" zvuče jednako. No naučnici su utvrdili da sedmomesečna beba rođena u
Tokiju i sedmomesečna beba iz Sietla reaguju jednako na oba zvuka. Ali do
11. meseca japanska beba, koja ne odrasta u engleskom jezičkom okruženju,
gubi ovu sposobnost.
Naučnici kažu da ovladavanje dominantnim jezikom ometa učenje drugih, manje
poznatih. Mozak ignoriše te zvuke koji se ne uklapaju.
Ali zato bebe koje rastu u bilingvalnom okruženju - tako da im se obraća na
dva različita jezika - mogu da nauče oba za isto vreme za koje druge bebe
nauče samo jedan jezik. U proseku i monolingvalne i bilingvalne bebe
započinju da govore oko prve godine izgovarajući oko 50 reči do 18. meseca.
Istraživači su se pitali kako to da bebe koje istovremeno uče dva jezika ne
progovore kasnije od onih koje uče samo jedan. Došli su do zaključka,
objavljenog u magazinu "Science", da bilingvalni mozak postaje fleksibilniji.
No, šta bi moglo da pomogne onima koji su propustili da nauče još neki jezik
kao deca? Da bi se "stopio" s novim jezikom, bebinom mozgu treba lična
interakcija - TV i CD nisu dovoljni. Naučnici zato pokušavaju da poboljšaju
tehnike uz pomoć kojih odrasli obično uče.
Dr Kul i naučnci sa univerziteta u Tokiju i Minesoti pomogli su u razvoju
kompjuterizovanog programa za učenje jezika na kojem su prikazani ljudi koji
govore "mama-jezikom", usporeno preterujući sa zvucima koje roditelji obično
koriste pri razgovoru s bebom.
Skeniranje mozga MEG aparatom (za magnetnoencefalografiju) pokazalo je da
japanski studenti ovom metodom mogu bolje da razlikuju njima strane engleske
zvuke. A i izgovarali su ih bolje.
Naučnici ukazuju na još jedan značajan faktor. Učenje je, kažu oni,
najsjajnija i najzabavnija igra u životu. Sva deca veruju u to od rođenja.
Prestaju da veruju kada ih odrasli ubede da je učenje težak posao, što je
greška u pristupu.
Oni potsećaju da je ljudski mozak fleksibilniji od superkompjutera, da je
sposoban da zapamti sedam činjenica u sekundi, svake sekunde do kraja života,
da je s godinama sve bolji ukoliko ga pravilno koristimo.
Bebe uče najbolje zato što su otvorene, energične, razigrane... Zato beba
odgajana u kući u kojoj se govore tri jezika nauči sva tri bez teškoća.
Dobra vest za odrasle je da ako su spremni da usvoje ključne elemente
bebeine strategije učenja, mogu to da čine i brže od njih. Kako? Između
ostalog, da prave mnogo grešaka. Malo dete ne brine da li će zvučati dobro,
da li će imati perfektan izgovor i gramatiku, ono se samo prepusti i govori.
Greške se potom ispravljaju "u hodu".
Ljudski mozak je dinamičan, može se menjati u bilo kom uzrastu. Od rođenja
do kraja života. Ako je izložen stimulativnoj okolini - menja se na
pozitivan način. I obrnuto. |
| |
| |
|
|
| Internet u krizi srednjih godina |
| |
Naučnici predvođeni profesorom Lenom Klajnrokom su tada, pre 40 godina, želeli
da stvore otvorenu mrežu za razmenu podataka, a upravo ta otvorenost je
izrodila internet, Jutjub, Fejsbuk...
Danas, međutim, ta otvorenost kao da se gubi jer iako je internet postao
široko dostupan i brži nego ikad, veštačka ograničenja prete da uspore
njegov razvoj.
To bi se, kažu, moglo nazvati i "krizom srednjih godina" za koju postoji
mnoštvo razloga. Neželjena pošta i napadi hakera izazvali su postavljanje
zaštitnih filtera, autoritarni režimi širom sveta ograničavaju pristup
mnogim sajtovima, a neki su čisto komercijalni.
 "Običan korisnik interneta danas ima više mogućnosti da se igra, komunicira
sa drugima ili kupuje, ali s druge strane, dugoročne prognoze ukazuju da
postoji i više mogućnosti za kontrolu informacija", rekao je za agenciju AP
Džonatan Citrain, profesor prava i jedan od osnivača Berkman centra za
internet i društvo, na Univerzitetu Harvard.
Tišina koja je u početku pratila razvoj interneta, doprinela je njegovom
procvatu, bez zakonskih i komercijalnih ograničenja koja bi mogla da
obeshrabre ili čak zabrane eksperimente.
"Tokom većeg dela njegovog postojanja, niko nije čuo za internet. To mu je
dalo vremena da dokaže svoju funkcionalnost i ustoliči se", kaže profesor
Citrain.
Ni američka vlada, koja je u najvećoj meri finansirala rani razvoj interneta
za potrebe vojske, nije se mnogo mešala, puštajući inženjere da grade svoj
ideal otvorene mreže.
"Dozvolite slobodan pristup i procvetaće hiljade cvetova. Jedna stvar koju
možete predvideti u vezi s internetom je da ćete biti iznenađeni njegovim
neočekivanim primenama", kaže Klajnrok koji predaje na kalifornijskom
univerzitetu u Los Anđelesu od 1963. godine.
Idealizam, međutim, nestaje, a neslaganja između velikih kompanija Gugl i
Epl prete da uspostave jedno novo ograničenje, jer Epl namerava da dozvoli
korišćenje programa za pristup internetu na svom uređaju Ajfonu samo za one
aplikacije koje kompanija odobri. Epl insistira na tome da su ograničenja
potrebna kako bi se zaštitila deca, privatnosti korisnika i kvaliteta rada
telefona.
Drugi proizvođaci istovremeno pokušavaju da sačuvaju otvorenost koja postoji
na ličnim računarima, pa tako Guglov sistem "android" otvorenog koda
omogućava svakom korisniku da slobodno piše i razmenjuje programe.
I internet provajderi mogu da ograniče korišćenje interneta tako što će
ograničiti mesečni protok podataka. Neki već ispituju mogućnost uvođenja
znatno slabijeg protoka uz posebno naplaćivanje njegovog prekoračenja.
Niko ne pomišlja na uklanjanje svih ograničenja. Filteri za bezbednost i
neželjenu poštu postali su nezamenjivi kako se internet širio, a njihovo
uklanjanje dovelo bi do velikih nevolja.
Ono što vodeći inženjeri žele da izbegnu su ograničenja koja su tako jaka da
guše nove ideje pre nego što se i pojave. Ako noviteti ni ne stignu do
korisnika, možda nikad nećemo znati šta sve propuštamo, ocenjuju stručnjaci. |
| |
| |
|
|
| Ana Ivanović napušta tenis |
| |
Posle neprijatne eliminacije od Katarine Bondarenko u prvom kolu US opena i
slabih rezultata u poslednje vreme nekada prva teniserka sveta Ana Ivanović
objavila je da će na neko vreme prestati da igra kako bi povatila formu,
prenela je španska Marka!
 "Želim
da se na neko vreme odvojim od tenisa kako bih uspela da se vratim na staze
uspeha. Razočarana sam jer sam protiv Bondarenko pravila neverovatne greške.
Izdao me je i moj najjači udarac (forhend), loše sam birala poteze i nisam
bila dovoljno sigurna u sebe. Dugo nisam imala odmor i jedva čekam da se
sklonim od sveta tenisa jer smatram da će mi to pomoći da se vratim u
nekadašnju formu", rekla je Ana Ivanović i dodala da bi volela da se vrati u
sam vrh svetskog tenisa.
Do pre samo godinu dana Ana je bila prva igračica sveta sa Gren slemom u
džepu (Rolan Garos), ali je sitaucija po nju po-čela loše baš na
prošlogodišpnjem US openu gde je eliminisana u drugom kolu ne bi li u
međuvremenu ispala sa liste prvih deset teniserki sveta.
Đoković spreman da osvoji titulu
Siguran start Novaka Đokovića uliva poverenje srpskim ljubiteljima tenisa
koji od njega, ali i Jelene Janković, očekuju da stignu u samu završnicu US
Opena. Način na koji je Đoković došao do trijumfa protiv Ivana Ljubičića
(6:3, 6:1, 6:3) i meča druge runde protiv Australijanca Karstena Bola je
nešto što svaki teniser može da poželi na grend slemu - minimalan utrošak
energije i pobeda u tri seta.
Đoković je izvojevao još jednu pobedu, uspeo je da se "pomiri" sa publikom u
Njujorku po-sle prošlogodišnjih izjava posle meča sa Endijem Rodikom.
- To je prošlost. Šta je bilo, bilo je, da budem iskren, sada mi sve to liči
kao na običnu svađu sa devojkom! Dešava se, to je nešto iz čega može mnogo
da se nauči. U Njujorku mi je oduvek bilo kao da sam kod kuće, igrao sam
ovde veoma dobro u protekle tri godine. Danas je sa navijačima bilo sve u
redu, nadam se da će tako biti i u narednim kolima - izjavio je Đoković.
- Osećam da sam se stvarno dobro spremio. Što se igre tiče, protiv Ivana
Ljubičića se videlo da sam u dobroj formi. Zadovoljan sam igrom na početku
turnira i nadajmo se da ću nastaviti ovako. Imam šanse da osvojim drugu
grend slem titulu - poručio je Novak. Četvrti teniser sveta želi da na
Flašing Medouzu ostvari maksimalno dobar rezultat, kao i ostatku sezone kako
bi poku-šao da popravi plasman. Zbog toga je nedavno angažovao bi-v-šeg
četvrtog igrača sveta Amerikanca Toda Martina. Novak i Tod su zaokružili
prvu zajedničku nedelju saradnje. |
| |
| |
|
|
| Laptop umesto sveske i olovke |
| |
Početak školske godine uvek je podrazumevao kupovinu neophodnog školskog
pribora. No, više je nego očigledno da se vremena menjaju i da ono što je
trebalo učenicima do pre samo nekoliko godina, polako počinje da odlazi u
istoriju.
Sve češće se, naime, dešava da učenici umesto olovaka i svezaka, u svoje
torbe stavljaju laptop i USB memoriju ili prenosivi hard-drajv. Beleške se,
sasvim sigurno ne 'hvataju' na isti način, ali to znači da se menja i proces
učenja, što zbog napretka tehnologije i znanja i veština baratanja njome kod
dece na veoma ranom uzrastu, zbog činjenice da deca brže kucaju nego što
pišu, potom zbog lakše i neuporedivo bolje organizacije beležaka, ali i zbog
cena koje neprestano padaju i čine sve te moderne naprave svakim danom sve
dostu-pnijim.
Ipak, ovo se još uvek odnosi ponajviše na studente na koledžima i
fakultetima, mada ni kod sre-dnjoškolaca noutbuk računar nikako nije
izuzetak. Fleš memorije, pak, najčešće služe da se đaci osiguraju da se neće
izgubiti ono što im je važno.
Uz razumevanje svih praktičnih potreba i koristi, nikako ne treba zaboraviti
da i 'moda' i želja da se ne zaostaje za kolegama ima značajnu ulogu pri
uvođenju tehnologije u učionice i slušaonice.
Potvrdila je to i Ketrin Žiro-Bogard, predsednica nacionalne Federacije
studenata, koja je rekla da sve veći broj studenata kupuje laptop zbog
potrebe za uklapanjem, što se može okarakterisati kao svojevrsni i sve veći
vršnjački pritisak na njih. |
| |
| |
|
|
| WHO 'čisti' planetu |
| |
Austrijska novinarka tvrdi: Svinjski grip je napravljen kako bi se vakcinom
proredila populacija planete i ostvarila globalna kontrola!
.jpg)
'Kaznena prijava protiv Bakstera, (AG Baxter International) i Avire (Avir
Green Hill Biotechnology) zbog razvijanja, proizvodnje, raznošenja i
oslobađanja biološkog oružja za masovno uništenje u Austriji između
decembara 2008. i februara 2009. godine, s namerom izazivanja globalne
pandemije virusa ptičjeg gripe, te namerom da profitira od te pandemije',
stoji u početku teksta tužbe koju je austrijska novinarka Džejn
Burgermeister (Jane Burgermeister) podnela 8. aprila 2009. državnom
tužilaštvu u Beču.
Svoje razloge, među kojima je i sumnja da su Bakster i Avir razvijali
biohemijsko oružje u saradnji s tzv. Illuminatima ili grupom Bilderberg,
navela je na svom blogu.
Najveći zločin u istoriji čovečanstva
Jane Burgermeister je sada otišla korak dalje - upozoravajući kako je na
pomolu najveći zločin u istoriji čovečanstva, odlučila je uložiti krivičnu
tužbu američkom Federalnom istražnom birou (FBI) protiv Svjetske zdravstvene
organizacije (SZO - NjHO, Njorld Health Organization), Ujedinjenih nacija i
nekoliko visokih vladinih i farmaceutskih službenika zaduženih za vakcine,
uz optužbe za planiranje masovnog ubistva.
Pored toga, novinarka će na američkim sudovima tražiti sudsku zabranu protiv
obaveznog vakcinisanja protiv svinjskog gripa.
Prema Burgermeister, bioterorizam promiče grupa američkih bankara koji
kontrolišu Federalne rezerve, kao i SZO, UN i NATO. Grupa zaverenika se
takođe infiltrirala u vrh američke države.
WHO isporučio ptičji grip laboratorijima koji su ga oslobodili
Grupa koju optužuje novinarka, kako bi ujedno proredili civilizaciju i
naknadno zaradili od prodaje vakcine, preko Bakstera i drugih kompanija,
oslobodili su veštački stvorene viruse - ptičji i svinjski grip i upotrebili
obavezno vakcinisanje u nekim zemljama. Naravno, u svrhu suzbijanja
pandemije.
Njena se nova tužba velikim delom oslanja i na onu iz aprila. Tad je
Burgermeister podnela dokaze o tome da su laboratoriji Bakstera u Austriji
namerno oslobodili 72 kilograma aktivnog virusa ptičjeg gripa. Virus je
navodno za 16 laboratorija u četiri zemlje isporučila Svetska zdravstvena
organizacija, a iako se kod opasnih supstanci, posebno onih klasifikovanih
kao bio-oružja, primenjuju određene metode osiguranja, ovaj put je taj
postupak izostao.
Oslobađanje tih virusa služi, tvrdi dalje Burgermeister, SZO-u kako bi nakon
što prođe dovoljno vremena uvela stanje pandemije, te počela distribuciju
vakcine, u koju bi bile ubrizgane i razne smrtonosne bolesti te bi nastupilo
proređivanje svetske populacije.
SAD će prvi biti 'pročišćen'
Novinarka tvrdi da još od 2008. godine američka vlada uvodi mere namenjene
smanjivanju ustavnih sloboda građana kako bi, kad dođe vreme, mogli
sprovesti obavezno vakcinisanje. Tu naravno i mediji igraju ulogu,
uveravajući ljude u ozbiljnost svinjskog gripa, i najavljujući vakcine.
Konačno, ono što grupa koja je pokrenula čitav vrtlog zavere pokušava
postići, prvenstveno u SAD, je kontrola nad celom Sjevernom Amerikom u svrhu
nesmetanog iskorištavanja njenih prirodnih resursa. Kasnije će se sličan ili
isti proces odvijati, prema prognozama, u čitavom svetu. Jesu li izjave
nekih od optuženih mesec dana nakon inicijative Burgermeister naznaka
istinitosti njenih tvrdnji?
- Virus je sada nezaustavljiv. Svet ulazi u rani stadijum prve epidemije
gripa u 21. stoleću. Ipak, ne očekujemo dramatičan i nagli skok u broju
fatalnih zaraza - izjavila je Margaret Ćan, direktorka NjHO-a 11. lipnja.
Tom izjavom, pišu svjetski mediji, SZO je dala farmaceutima zeleno svetlo za
pronalaženje vakcine. Štaviše, "svaka zemlja će morati da vakciniše građane
protiv svinjskog gripa i moraće odabrati ko će sve, osim medicinskih sestara
i doktora imati prioritet za vakcinisanje", rekla je Maria-Pol Kini,
direktor Inicijative Svjetske zdravstvene organizacije za istraživanje
vakcine.
- Veće Svjetske zdravstvene organizacije je prepoznalo da je pandemija
virusa H1N1 nezaustavljiva te da se svim zemljama treba omogućiti pristup
vakcini - zaključila je Kini, a već sad je vlada Velike Britanije objavila
kako će, zbog rastućeg broja zaraženih i umrlih od svinjskog gripa,
vakcinisati sve svoje građane.
M.S.
www.javno.com |
| |
| |
|
|
| Trabant u novom ruhu |
| |
Automobil "trabant", simbol Istočne Nemačke, dobio je novo ruho i 20 godina
posle pada Berlinskog zida biće predstavljen na Sajmu automobila u
Frankfurtu, koji počinje 15. septembra.
Prototip "trabanta nT" ili "novog trabanta", električnog naslednika
automobila kog su Nemci od milja zvali "trabi", nastao je zahvaljujući
saradnji kompanija IndiKar i Herpa.
"Trabi", vozilo koje je bilo predmet podsmeha zbog sintetičke karoserije,
smrada izduvnih gasova ali i maksimalne brzine od samo 120 kilometara na
sat, bio je gotovo i jedini automobil koji su sebi mogli da priušte
stanovnici Istočne Nemačke, ali posle 10 do 15 godina na listi čekanja.
 Novi
"trabant" zadržao je pravougaoni izgled svog prethodnika ali je napravljen
tako da poštuje prirodnu sredinu. To će biti "električni auto sa krovom
obloženim solarnim pločama, namenjen gradskoj vožnji ili za kratke
razdaljine", kaže Ronald Gerševski, čelnik kompanije IndiKar.
"U unutrašnjosti automobila nalaziće se priključci za GPS, mobilni telefon i
ajPod", dodao je Gerševski a prenosi Frans pres.
"To neće biti model sa starinskim izgledom pošto ne želimo da nas uhvati
nostalgija za Istočnom Nemačkom".
"Novi trabi" je pre svega "ekološka i osvežavajuća novina" i moći će da
pređe 250 kilometara sa jednim punim rezervoarom.
Eventualno puštanje u prodaju novog "trabanta" za sada se, međutim, tek
razmatra.
Kompanije IndiKar i Herpa se nadaju da će automobile moći da počnu da
prodaju od 2012. godine, ali još nisu našle investitore koji bi finansirali
projekat.
Zato sve nade polažu u Sajam automobila u Frankfurtu, kako bi našle
finansijere i počele serijsku proizvodnju "novog trabija".
Herpa je na ideju o novom modelu došla nakon što je prodala stotine hiljada
minijaturnih maketa "trabanta". Posle pada Berlinskog zida otkupila je prava
na tu marku mitskog i jedinog automobila proizvedenog u Istočnoj Nemačkoj.
Kompanija IndiKar je 2007. godine na Sajmu automobila u Frankfurtu sprovela
anketu među posetiocima i od 11.500 anketiranih, 93 odsto je podržalo ideju
o proizvodnji modernog "trabanta". Mnogi ispitanici su izrazili spremnost da
takvo vozilo i kupe.
Danas su stari "trabanti" gotovo sasvim nestali iz saobraćaja.
U fabrici VEB Zaksenring automobilverke Cvikau proizvedeno je tri miliona
bež, svetlo plavih, maslinasto zelenih, oker i roze "trabanta" od kojih je
danas samo nekoliko desetina hiljada i dalje registrovano.
Prvi "trabant" proizveden je 1957. u gradu Cvikau a ta vozila pravljena su
još dve godine posle pada Berlinskog zida, do 1991.
Stanovnici Istočne Nemačke imali su običaj da svojim vozilima, koja su
smatrali članom porodice, daju nadimke kao što su Miha ili Bert.
Nostalgičari i dalje redovno organizuju okupljanja starih "trabanta" koje
posećuju kolekcionari, ljubitelji i radoznali.
U Berlinu postoje turistički obilasci grada u "trabantima" i svake godine
hiljade ljudi obiđe prestonicu u tim automobilima.
Godine 2005, povodom 15. godišnjice ujedinjenja Nemačke, jedinstven model je
prodat na aukciji. Bio je to "gobi" - sastavljen od prednjeg dela
Folksvagenovog "golfa" i zadnjeg dela "trabanta".
"Gobi" je predstavljao ujedinjenje dva simbolična automobila, jednog iz
Istočne i drugog iz Zapadne Nemačke. |
| |
| |
|
|
| Jesu li Hrvati zaista lenji kako tvrdi
Svetska banka |
| |
Najnovija studija Svetske banke o stanju u Hrvatskoj, u kojoj se kritikuje
izrazito niska kultura odnosa prema radu, šokirala je domaću javnost i
izazvala oštre polemike oko toga koliko zaista radi prosečni hrvatski radnik
i kolika mu je stvarna produktivnost u odnosu na platu.
Već danima je javnost podeljena oko toga da li je Svetska banka preterala
kada je Hrvate optužila da nisu motivisani za rad, jer je država u protekle
dve decenije stvorila kulturu zavisnosti od državnih nadoknada, posebno od
socijalne pomoći, ali i od vojnih, invalidskih i povlašćenih penzija, koje
isisavaju značajan novac iz državnog budžeta.
 U
studiji Svetske banke se navodi da Hrvati u proseku efektivno rade svega 3,5
sata tokom osmočasovnog radnog vremena, da uglavnom uživaju u povlasticama
koje nudi država, a da su im bez obzira na to plate u proseku najveće u
regionu.
Svetska banka je ocenila da sistem socijalne brige u Hrvatskoj ne potstiče
ljude da traže posao, jer im se više isplati da žive od socijalne pomoći, a
istovremeno sa strane rade "na crno" i tako višestruko štete državnom
budžetu.
Hrvatska ima previše vojnih veterana koji su sa statusom osigurali i solidnu
vojnu penziju, značajno višu od prosečnih radničkih primanja, a fleksibilni
propisi koji regulišu uslove dobijanja invalidske penzije potstiču
zloupotrebu i stvaraju veliki broj lažnih invalida.
Izrazito nepovoljno rešen sistem penzionog osiguranja motiviše radnike da
odlaze u prevremenu penziju a mnogi od njih kasnije rade "na crno",
uskraćujući državi inkasiranje poreznih davanja.
U istoj studiji se tvrdi da u Hrvatskoj svega 57,1 odsto radno aktivnog
stanovništva ima posao, dok je taj postotak u zemljama Evropske unije i
preko 70 odsto, zbog čega je privredni rast značajno sporiji nego što bi
trebalo da bude, što opet utiče na standard građana.
Na optužbe Svetske banke da Hrvati imaju demotivirajući odnos prema radu
reagovali su i poslodavci, koji tvrde da već godinama teško nalaze radnike
dovoljno školovane za posao koji se nudi, ali i dovoljno zainteresovane za
rad i napredovanje u službi.
Pasivnost u odnosu prema poslu ne namerava više da toleriše ni Vlada, što je
najavila ovih dana i premijerka Jadranka Kosor. Ona je kazala da će "od sada
oni koji ne žele da rade prolaziti loše" i najavila da vlada na jesen sprema
uvođenje novog sistema plata u javnim službama.
Taj sistem će se zasnivati na nagrađivanju rada i motivisanju napredovanja
na poslu.
Oni kritičniji, međutim, ne veruju u te najave vlade i optužuju premijerku
da je najnovijim kriznim porezima samo dodatno opteretila ionako premali
procenat radnog stanovništva da se ne bi smanjivale privilegije onih koji
žive na državnom budžetu.
Najoštriji kritičari i privredni analitičari upozoravaju da je upravo
Jadranka Kosor svoju političku karijeru izgradila na borbi za privilegije i
subvencije ratnim vojnim veteranima i postradalima iz Domovinskog rata, onim
istim, tvrde, čija prava sada želi da ukine.
Upravo je država, ukazuju kritičari, kupujući socijalni mir na hiljade radno
sposobnih ljudi poslala u prevremenu penziju, masovno je dodeljivala statuse
ratnih veterana uz obilate vojne penzije, gomilala državnu administraciju i
tako godinama stvarala čitavu vojsku ljudi koji samo troše, a ništa ne
privređuju.
Veliki problem leži i u činjenici da se u Hrvatskoj već godinama ne ceni rad
ni zalaganje na poslu, a materijalno bogatstvo i visok društveni položaj
stiču se "nekim drugim" kanalima.
Iako niko od kritičara te "druge" kanale otvoreno ne nabraja, javnost dobro
zna da se čitava jedna generacija novostvorenih tajkuna doslovno preko noći
obogatila mutnim poslovima, korupcijom, bliskim vezama sa političkim vrhom,
a neretko i sa kriminalnim grupama.
Upravo zbog takvog odnosa prema radu, koji je s druge strane stvorio vojsku
radnika koji jedva preživljavaju od svog redovnog posla, građani nemaju
pozitivan stav prema radu i radnim obavezama, a bogaćenje na brzinu bez
prevelikog truda postalo je životni moto novih generacija, upozoravaju
analitičari. |
| |
Sandra Carić Hercog
Zagreb |
|
|
| Za pušenje kriv Kolumbo a Srbima pride i
Turci |
| |
Cigareta možda skraćuje dosadu, ali sigurno skraćuje i život. Šest miliona
ljudi širom sveta umreće iduće godine zbog posledica pušenja, procenjuju
stručnjaci Američkog društvo za borbu protiv raka.
Tokom prošlog veka cigarete su u grob odvele 100 miliona ljudi dok se za 21.
vek predviđa da bi od posledica pušenja mogla umreti čak milijarda ljudi.
Smatra se da godišnje samo u Evropi od posledica pušenja umre oko 500.000
stanovnika.
 Pušenje
produbljuje i ekonomsku krizu jer svake godine košta globalnu privredu 500
milijardi dolara kroz direktne medicinske troškove, smanjenje produktivnosti
i štete za okolinu.
Zahvaljujući antipušačkim kampanjama i zabranama, od 1970-ih godina broj
pušača polako se smanjuje u bogatim zemljama kao što su SAD, Britanija i
Japan, ali se povećava u većini zemalja u razvoju.
Trenutno je broj pušača u svetu narastao na jednu milijardu i 250 miliona.
Duvan ubija između trećine i polovine pušača i oni u proseku umiru 15 godina
pre nepušača. Izlaganje pasivnom pušenju svake godine ubije 200.000 ljudi u
svetu.
Iako naučne studije u poslednjih dvadesetak godina nedvosmisleno ukazuju da
su pušenje i duvanski dim vodeći faktori rizika u nastanku niza opasnih
bolesti, mnogi i dalje veoma lako padaju u tu zamku a iz nje se teško
izvlače.
Neko se smatra bivšim pušačem tek kada navrši godinu dana kontinuiranog
nepušačkog staža, što ne uspeva svako. A za sve su, kažu, krivi Kolumbo, a
Srbima pride i Turci.
U Evropu je duvan stigao posle Kolumbove ekspedicije na ostrvo San Salvador,
gde je sa domorocima popušio prvu lulu mira. Kolumbo je zapisao da "u novoj
zemlji muškarci i žene hodaju s nekim upaljenim zavijutkom u ustima. Od toga
su sasvim obavijeni dimom".
Dvadesetak godina nakon otkrića Amerike duvan je prvo stigao u Portugaliju a
zatim u Španiju. Uzgajao se kao ukrasna lekovita biljka. Evropom je počeo da
se širi tek 40 godina kasnije.
Kroz istoriju duvan se koristio na razne načine. Severnoamerički Indijanci
su ga upotrebljavali u kultnim radnjama i narodnoj medicini, kasnije su ga
ljudi ušmrkavali, žvakali, seckali za lule, uvijali u list kukuruzovine i na
kraju u papir.
Uprkos prvobitnim uverenjima da duvan ima lekovita dejstva, ubrzo su doneti
propisi o zabrani upotrebe duvana, a kazne su u nekim državama bile toliko
rigorozne da su prekršioci sakaćeni ili ubijani.
Vlasti su kroz istoriju pokušavale na razne načine da zabrane ili smanje
upotrebu duvana. Međutim, bez nekih rezultata.
Pošto se ta strast nije mogla obuzdati, pušačima su nametnuti porezi. U
Francuskoj se 1674. godine osniva državni monopol nad duvanom kao
najsigurnija vrsta državnih prihoda. Francuski primer sledio je ceo svet jer
je duvan bio finansijski veoma unosan.
U Srbiju je duvan stigao sa turskim osvajačima. Od tada Srbi "neguju"
pušačku tradiciju pa su danas treći u svetu po broju pušača, posle Turaka i
Grka, i visoko na listi smrtnosti od posledica pušenja.
Srbi su u prvo vreme duvanu pripisivali isceliteljska svojstva. U starim
zapisima se navodi da se duvan "cenio više nego hleb", a pušili su svi. Žene,
doduše, ređe i to tek posle udaje. Muškarci su pušili u kući, na poslu, ali
ipak najčešće u kafanama.
Običaj je bilo da vlasnici kafana goste sačekuju sa čibukom u ruci. A, kako
je duvan bio skup porok, žene su često išle kod vračara u nadi da će im one
pomoći da muževe odviknu od duvana.
Današnje zabrane pušenja na javnim mestima nisu novina u Srbiji jer je "pušiti
na sokaku ili sa čibukom hodati" bilo zabranjeno još ukazom iz 1824. godine.
Bezuspešno, manje više, kao i danas. |
| |
| |
|
|
| Odelo i kravata troše struju |
| |
Vlada je u utorak objavila odluku da službenici treba da nose košulje sa
otkopčanom kragnom i pantalone, čime se menjaju pravila oblačenja koja su na
snazi od 1982. godine.
 Pravilo
se odnosi na službenike srednjeg i visokog ranga koji ne bi trebalo da nose
odela od marta do novembra kada temperatura dostiže 40 stepeni.
To je najnovija u nizu vladinih mera za uštedu elektične energije u zemlji
koja ima stalni manjak struje iako samo 45 odsto od 150 miliona stanovnika
Bangladeša ima pristup elektricnoj energiji. U zemlji se proizvodi oko 3.800
megavata struje dnevno, a potrebno je 5.000.
Vlada je u junu naredila pomeranje satova za jedan čas u nazad što je prvi
pokušaj uštede energije dužim korišćenjem prirodnog, dnevnog svetla.
Ušteda oko 350 megavata struje dnevno planira se od februara sledeće godine,
kada će vlada, uz pomoć Svetske banke, besplatno podeliti 26,5 miliona
štedljivih sijalica. |
| |
| |
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
