|
|
Broj 1215, 11. septembar 2009.
| Harperu najvredniji poklon od Berluskonija |
| |
Treba reći da je razlog za to veoma prozaičan - Kanada (Canada) je prva po
azbučnom redu, pa je zato u Harperove ruke dospeo prvi primerak serije od
ukupno deset, tom prilikom, poklonjenih numerisanih umetničkih knjiga,
ukoričenih mermerom. Izdavačka kuća Fondacione Marilena Ferari napravila je
svega 33 primerka ove knjige u kojoj su prikazani radovi čuvenog
neoklasicističkog venecijanskog skulptora Antonija Kanave.
 Dileri
umetničkim predmetima procenjuju da baš zbog toga što je knjiga numerisana
kao prva, njena vrednost je dvostruko veća nego kada su u pitanju ostali
primerci. Jedan diler iz Montreala je knjigu procenio na oko 460 hiljada
dolara.
Kako se naglašava, premijer Harper ne može da zadrži ovaj poklon zbog
propisa koji ograničava da federalnim političarima pripadaju samo pokloni
vredni do hiljadu dolara. Ova knjiga sada je u vlasništvu vlade i
najverovatnije će biti poklonjena ili izložena.
Među ostalim poklonima koje je Harper dobio od Berluskonija nalaze se još i
zlatan primerak buduće svetske monete, bade-mantil sa monogramom, peškiri,
papuče, set stolnjak sa salvetama, jakna G8, torba i komplet knjiga Ko je ko
u Italiji.
Ispostavlja se da su mnogi zamerili Berluskoniju zbog tako bogatih darova,
posebno kada se zna da je tema sastanka bila recesija, kao i da je skup
održan u mestu L'Akvila, koje je katastrofalni zemljotres gotovo sravnio sa
zemljom. No, napominje se isto tako da su italijanski umetnici, njih
dvadeset troje, uradili besplatno primerke knjige za samit, kako bi
omogućili svetu da se divi italijanskoj lepoti. |
| |
| |
|
| |
| Počeo Međunarodni filmski festival |
| |
 Od
10-19. septembra u Torontu će biti održan tradicionalni, 34. po redu,
Međunarodni filmski festival, na kome će biti prikazano više od 330
ostvarenja umetnika iz čitavog sveta.
Organizatori veruju da će festival i ove godine zadržati svoju reputaciju
jedne od najznačajnijih manifestacija ove vrste u svetu, zaslužne za
promociju i proveru filmova koji pretenduju na najznačajnije nagrade u
filmskoj industriji.
Preko stotinu ostvarenja će imati svoju svetsku premijeru na festivalu, među
njima i najnoviji film braće Koen A Serious Man, rediteljski prvenac Drua
Berimura Njhip It! i film Džejsona Rajmana Up in the Air, sa Džordžom
Klunijem.
Od svetskih zvezda, pored Klunija, na festival će doći i Penelope Kruz,
Džulijan Mor, Majkl Kejn i Opra Vinfri. |
| |
| |
|
| |
| Međunarodni filmski festival |
| |
Film Gorana Radovanovića "Hitna pomoć", premijerno je van Srbije prikazan na
Međunarodnom filmskom festivalu u Montrealu.U punoj sali bioskopa "Latinski
kvart" publika je sa velikim interesovanjem gledala prvu od četiri
festivalske projekcije Radovanovićeve drame o bolnim društvenim promenama
kroz koje je Srbija prolazila na raskršću prošlog i ovog veka.
"Hitna pomoć" je metafora o svesti da se društvena erozija može prevazići
samo razumevanjem.
"Želeo sam da napravim duboko human film o univerzalnim ljudskim vrednostima
oslikavajući duh pada totalitarizma i ranjivih godina srpske demokratije",
istakao je reditelj Radovanović u medijskim dokumentima o svom dugometražnom
igranom prvencu.
Sineasta je posle projekcije odgovarao na pitanja gledalaca, kanadskih
filmofila ali i pripadnika dijaspore koje je zanimala ne samo savremena
istorijska i filmski obrađena tematika već i sadašnja društveno-politička i
kulturna situacija u Srbiji.
Projekciji filma "Hitna pomoć" prisustvovali su otpravnik poslova Ambasade
Srbije u Kanadi Đorđe Čiklovan kao i dugogodišnji beogradski filmski
profesionalac (Institut za film, FEST) Miroljub Vučković.
"Hitna pomoć", film snimljen u produkciji beogradskog "Nama filma" a u
srpsko-grčko-nemačkoj koprodukciji, konkuriše za nagrade u zvaničnom
festivalskom programu svetskih filmskih (autorskih) prvenaca.
U filmu sedam uloga tumače Vesna Trivalić, Nenad Jezdić, Nataša Ninković,
Tanasije Uzunović, Sonja Kolačarić, Marko Pavlović i Vuk Markićević.
Reditelj Goran Radovanovih (52) jedan je od najčešće nagrađivanih autora
dokumentarnih i kratkih igranih filmova u jugoistočnoj Evropi u protekloj
deceniji.
Član je Evropske filmske akademije, a na Kubi radi kao profesor u
Međunarodnoj filmskoj i televizijskoj školi. |
| |
| |
|
| |
| Toni Gatlif pobednik festivala u Montrealu |
| |
Film "Korkoro" (Sloboda) Francuza Tonija Gatlifa, posvećen ugnjetavanju Roma,
trijumfovao je na festivalu u Montrealu, osvojivši glavnu nagradu, Gran pri
dveju Amerika, kao i nagradu publike.
Režiser, koji je po majci Rom, izjavio je posle uručenja nagrada u
ponedeljak, izjavio je da "Rome preziru, naročito u Evropi" a da uspeh
njegovog filma predstavlja "malu svetlost u crnoj rupi istorije i Francuske".
Specijalni gran pri zvaničnog žirija dobio je Kinez Vang Kvan za "Tkalju", a
njemu je pripalo i nagrada međunarodnog udruženja kritike Fipresci. |
| |
| |
|
| |
| Otkaz preko interneta |
| |
Na iznenađenje mnogih, a najviše samih radnika, rukovodstvo nuklearne centrale
Brus Pauer poslalo je obaveštenje o njihovom otpuštanju - preko e-mejla.
Po nekim izvorima, obaveštenje je stiglo na stotinak adresa.
Uprkos nekim tvrdnjama da je bezbednost nuklearke ovim dovedena u pitanje,
portparol Ros Lamont kaže da ovakav potez ne može imati tako ozbiljne
posledice. On naglašava da zaposleni nisu dali nika-kvu informaciju koja bi
mogla ugroziti sigurnost poslovanja centrale.
Ipak, policija je obaveštena, a to se dešava uvek kada se posumnja da bi
nešto moglo biti povezano sa krivičnim delima.
Lamont ne precizira broj otpuštenih radnika, mada kaže da se radi o
značajnom broju zaposlenih, raznih profila.
Nuklearna centrala Brus Pauer, koja zapošljava preko tri hiljade ljudi,
nalazi se na oko 250 kilometara severozapadno od Toronta, na obali jezera
Hjuron. U ovoj centrali proizvodi se oko petina struje potrebne provinciji. |
| |
| |
|
| |
| Školarci odavno nisu ovoliko uživali u školi |
| |
Rezultati istraživanja dr Redžinalda Bibija, vodećeg kanadskog sociologa i
profesora na Univerzitetu u Letbridžu, više su nego optimistički kada je
školstvo u pitanju.
Na osnovu ispitivanja oko 5.500 tinejdžera, Bibi tvrdi da mladi odavno nisu
toliko uživali u školi. Čak 53 odsto anketiranih đaka pominje količinu
pozitivnog raspoloženja kakva nije viđena od osamdesetih godina prošlog veka
pa naovamo. Bez obzira na često pisanje o nasilnicima koji maltretiraju
svoje drugove po školama, odgovori 84 odsto učenika, prema 78 odsto iz 2000.
godine, pokazuju i da se oni u školskom okruženju osećaju sigurno. Procenat
onih čiji drug je bio žrtva fizičkog napada ili obračuna bandi, takođe,
drastično je smanjen u odnosu na podatke koji postoje iz devedesetih godine
prošlog veka.
 Treba
napomenuti da je uticaj nastavnika na učenike i dalje veoma značajan, kao i
da je poverenje koji mladi imaju prema čitavom obrazovnom si-stemu mnogo
veće od poverenja koje pokazuju prema ostalim segmentima života.
Profesor Bibi tvrdi da su roditelji, tačnije njihov dobar odnos sa decom,
umnogome doprineli da rezultati ove ankete budu ovakvi kakvi jesu.
Ispostavlja se, naime, da se poklapaju podaci o iskazanoj dobroj
komunikaciji sa roditeljima, sa podacima o uživanju u školi. On primećuje da
su i nastavnici takođe, sa svoje strane, učinili napor kako bi mogli bolje
da odgovore na potrebe učenika.
Drugi prosvetari, ali i istraživači, ističu da je obraćanje pažnje na
mentalno zdravlje učenika, a ne samo na fizičko, ono što se može uzeti kao
dodatna pokretačka snaga dobrog raspolo-ženja. Kendis Lind, asistentkinja za
negu sa Univerziteta u Kalgariju, ističe da su se zdraviji vršnjački odnosi,
primetnije mentorstvo i humaniji odnosi na relaciji nastavnik-učenik,
neminovno pozitivno odrazili na sveukupnu atmosferu u školama i odnos prema
obrazovanju. |
| |
| |
|
| |
| Pismenost problematična, ali obrazovanih ima
iznad proseka |
| |
Povodom Svetskog dana pismenosti, koji se obeležava 8. septembra, nacionalni
Savet za učenje izneo je podatak da skoro svaki drugi Kanađanin stariji od
16 godina, tačnije 48 odsto, ima nivo pismenosti od dva ili manje.
Prema podacima iz istraživanja OECD-a iz 2003. godi-ne, stopa pismenosti u
Kanadi je oko proseka.
Po definiciji Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju, pismenost
nije samo pisanje i čitanje, već obuhvata i sposobnost razumevanja i
reša-vanja problema. Kod odraslih se meri skalom od 1 do 5, s tim da najvišu
ocenu imaju oni koji su u stanju da shvate kompleksne informacije u
zahtevnom okruženju. Prosečna ocena 3 daje se za minimalni prag snalaženja u
zahtevima svetske ekonomije zasnovane na znanju, dok se nivoom 2 označava da
osoba ima sposobnost da barata samo sa jednostavnim i jasnim materijalom,
bez komplikovanih zahteva. To praktično znači da oni mogu imati probleme pri
razumevanju reda vožnje, uputstava za lekove ili pri upotrebi tehnoloških
pomagala na poslu.
Na mapi pismenosti u Kanadi, ispostavlja se da je u Sent Džonu, Nju Brunsvik,
sa 53 odsto najveći procenat niske pismenosti, a potom slede Toronto i
Montreal sa po 50 odsto. Sa druge strane, najmanje osoba sa niskom procenom
pismenosti ima u Viktoriji i Ridžajni, gde je tek svaki treći stanovnik sa
ocenom ispod dva.
Mark Lašans, direktor praćenja i izveštavanja pri Savetu, kaže da različiti
razlozi doprinose ovako šarolikoj slici u zemlji. Broj imigranata, prihodi,
proporcija starije populacije, perspektiva koju daje obrazovanje, ali i
postojanje socijalnih programa u određenim delovima zemlje, samo su neki od
činilaca koji utiču na zainteresovanost populacije za obrazovanjem.
Lašans veruje da će nadležni za obrazovanje iskoristiti mapu pri odlučivanju
kom regionu bi trebalo pomoći kod programa opismenjavanja.
Ali, problem pismenosti, sasvim sigurno ima i dodatne aspekte, koji variraju
od jednog do drugog dela zemlje, u zavisnosti od specifičnih razlika.
Sa druge strane, pak, Kanada je visoko iznad proseka OECD-a po broju osoba
koje su završi-le srednje obrazovanje, sa 87 odsto, prema prosečnih 70 odsto.
Takođe je, među sebi sli-čnim zemljama, visoko rangirana po broju osoba sa
fakultetskom diplomom u starosnoj grupi od 25 do 64 godine - čak svaka
četvrta osoba ima završen fakultet. Posebno se izdvaja po broju visoko
obrazovanih među nastarijima, od 55 do 64 godine, po čemu je na četvrtom
mestu među trideset zemalja OECD-a. |
| |
| |
|
| |
| Više zaposlenih žena nego muškaraca |
| |
Statistički podaci za avgust dodali su veru u brzi izlazak iz krize podacima
da su u privredi i privatnom sektoru u tom mesecu neočekivano otvorena nova
radna mesta.
 Posle
razočaravajućih brojki iz jula, u avgustu je zaposle-no novih 27.100 radnika,
odnosno 49.200 u privatnom sektoru. U istom periodu u SAD-u je, primera radi,
broj radnih mesta smanjen za dve stotine hiljada.
Ekonomski eksperti, ipak, upozoravaju da nije sve tako ružičasto, pošto se
povećao i broj ljudi koji traže posao, pa je stopa nezaposlenosti dostigla
čak 8,7 odsto. Pored toga, ono što ne ohrabruje je da se i dalje smanjuje
broj stalnih poslova, pošto se uglavnom traže oni koji će raditi na određeno
vreme.
Od oktobra prošle godine u Kanadi je izgubljeno 387 hiljada radnih mesta, od
čega svega 31 hiljada u poslednjih pet meseci. Najgore su ovog leta prošli
školarci u potrazi za sezonskim poslovima, pošto je kod njih stopa
nezaposlenosti bila druga najviša od 1977. godine.
Zanimljivo je da statisti-čari ističu da je među zaposlenima u prvoj
polovini ove godine bilo više žena nego muškaraca, što je podatak bez
presedana. No, i ovde stvarnost deluje mnogo drugačija kada se raščlani i
ustanovi da žene čine više od dve trećine zaposlenih na određeno vreme, a
nešto ispod dve trećine onih koji primaju minimalac. Čak i na radnim mestima
sa punim radnim vremenom, žene dobijaju tek 71,4 centa na svaki dolar zarade
kolege muškog pola. |
| |
| |
|
| |
| Pas Koda ostaje uz Kejla |
| |
Priča o dečaku Kejlu, koji je odlutao iz kampa u Jukonu, ima dvostruko srećan
kraj. Pre svega, dečak je pronađen živ i zdrav, bez ijedne ogrebotine, a
dobio je na poklon i psa Kodu koji mu je očigledno spasio život.
Priča je počela prošlog četvrtka uveče, kada je dvogodišnji Kejl, iz
Kamplupsa, Britanska Kolumbija, koji je sa roditeljima došao na kampovanje u
Ros River, spazio psa i pošao za njim.
Čim je primećeno da dečaka nema, obaveštene su sve nadležne službe i počela
je potraga koja je trajala punih 25 sati. Angažovan je i helikopter i upravo
je pilot, uz pomoć infracrvene te-hnologije, uspeo da spazi dečaka i psa u
žbunu, otprilike oko dva kilometra od kampa.
Dečakovo zdravstveno stanje je odlično, samo je tražio sok, očigledno više
nego ožedneo od duge šetnje. Pretpostavlja se da je pas tokom noći svojim
telom grejao dečaka, tako da je nema čak ni nazeba.
Porodica Dolan, vlasnici psa, dirnuti onim što se dogodilo, odlučili su da
psa poklone dečaku i njegovoj porodici. Kim Dolan kaže da su njena dva sina
nevoljno pristala da se odreknu svog lju-bimca, ali su se predomislili kada
su se sreli sa Kejlovom poro-dicom i shvatili o čemu se zapravo radi. Ona je
ubeđena da će novi vlasnici razmaziti psa, koji već sada ima mnogo
povlašćeniji status od običnog kućnog ljubimca. |
| |
| |
|
| |
| Skajp ubuduće preko ajfona |
| |
 Usluge
Skajpa (Skype) ubuduće će u Kanadi moći da se koriste preko iPhone i iPhone
Touch, saopšteno je u toj kompaniji. Oni kažu da će aplikacije, koje se
preuzimaju preko Apple Inc. App Store, omogućiti korisnicima da obavljaju
besplatne razgovore sa svima priključenim na Skype, ali i jeftine razgovore
sa ostalima.
 Kako
se naglašava, komunikacija nije moguća preko mobilne telefonije.
Skype se pojavio pre sedam godina i uz pomoć tehnologije VoIP (Voice over
Internet Protocol, glas preko internet protokola) omogućava internet
glasovnu komunikaciju.
Mnogi smatraju da ova tehnologija remeti postojeće tržište, pošto
uspostavlja veze mimo tradicionalnih te-lefonskih kompanija.
Jedna grupa investitora, među kojima je i investicioni ogranak Canada
Pension Plan-a, ostvarila je nedavno dogovor o kupovini 65 odsto Skype-a, po
ceni od oko dve milijarde. Kupovina je obavljena preko internet sajta eBay. |
| |
| |
|
| |
| Beskućnik ponovo spasio ljudski život |
| |
Beskućnik iz Vinipega Feron Hol ovih dana po drugi put je dospeo na novinske
stupce - ponovo je, kao u maju mesecu, spasio iz reke jedan ljudski život.
Međutim, jedan je izgubljen i Hol ističe da ga to mnogo muči.
Hol je prošle nedelje sa grupom prijatelja pio vino pored re-ke, nedaleko od
mosta Norvud, kada je devojka Tara Berdi, inače neplivač, po rečima svedoka,
skočila u reku. Za njom je skočio Kris Harper, 28, da je spase, međutim, ni
on nije znao da pliva.
Hol je pošao za njima ubrzo potom, kada je primetio da se dešava nešto čudno.
Stigavši do njih, zgrabio je prvo devojku, a potom Harpera. Ali, rečna
struja je bila jača, pa je na kraju, dramatično pokušavajući da dozove još
nekog u pomoć, Hol uspeo da spasi devojku, ali je voda odnela mladića pre
nego što je prijatelj uspeo da ga izvuče na sigurno. Na žalost, uputstva
koja je davao Harperu da pokuša da se održi na površini, očigledno nisu bila
dovoljna.
Hol na to gleda kao na lični poraz, smatrajući da nije uradio ono što je
trebalo za svog prijatelja.
Druga stvar koja ga muči je što je čitava grupa bila privedena neposredno
posle nesreće. Hol je proveo jednu noć u zatvoru, a Ha-rperova udovica je
uhapšena zbog kršenja uslovne slobode.
Hol, 44, je alkoholičar, koji živi u Vinipegu ispod jednog mo-sta na reci
Red već sedam godina.
U maju je za spasavanje života jednog tinejdžera dobio priznanje od grada i
provincije, a obožavaoci su se potrudili i da mu pronađu stan. Zanimljivo je
da on ima svoj nalog na Fejsbuku, gde mu još uvek kao adresa stoji 'obala
reke Red'. |
| |
| |
|
| |
| Abotsford prvi po broju ubistava |
| |
Abotsford je preuzeo od Vinipega neslavni primat za prošlu godinu po broju
ubistava, a sudeći po dosadašnjem razvoju događaja, velika je verovatnoća da
će taj grad iz Britanske Kolumbije i ove godine zadržati tu poziciju.
 U
ovoj, uglavnom poljoprivrednoj, gradskoj sredini u dolini reke Frejzer
prošle godine je stopa ubistava dostigla 4,7 na sto hiljada stanovnika, što
je skoro tri puta više od nacionalnog proseka, koji iznosi 1,8 ubistava na
sto hiljada žitelja. Čak je i u Vinipegu, koji je od devedesetih godina
prošlog veka prednjačio po broju ubistava po glavi stanovnika, stopa za
prošlu godinu bila 4,1.
Policija ističe da postoji velika konkurencija između Vankuvera i Abotsforda
u trgovini drogom, ali blizina ame-ričke granice i manje ce-ne nekretnina
čine da potez Abotsford-Mišon bude provincijski centar kriminalne aktivnosti.
U Abotsfordu, gde inače, živi oko 135 hiljada stanovnika, i Mišonu, 35
hiljada, sukobi se uglavnom odvijaju između tri bande organizovanog
kriminala, poznate kao Ujedinjene nacije, Crveni škorpioni i braća Bejkon.
Posebno iznenađuje da oni regrutuju mlade iz srednjeg sloja i da se nasilje
nastavlja čak i posle hapšenja vođa ovih grupa. |
| |
| |
|
| |
| Venčanje u humanitarne svrhe |
| |
Ovog vikenda venčaće se Marlen Hor, 55, i Rik Harker, 64, iz Langleja,
Britanska Kolumbija. Njihovo venčanje biće kruna njihove ljubavi, spektakl i
dobro delo spojeni u jedno.
Sama ceremonija biće obavljena sa mladencima koji konopcima vezani vise sa
dvadesetospratnice. Na ideju je došao Stiven Miler, direktor Društva za decu
sa posebnim potrebama, gde je Harker angažovan već 23 godine. Mladoženja je
ideju odmah prihvatio, jer smatra da posle tradicionalnog venčanja (oboma su
prvi supružnici umrli) vredi prirediti nešto drugačije. Mlada je bila malo
uzdržanija, budući da se plaši visine, ali je potpuno ubeđena da u ovom
slučaju cilj opravdava sredstva.
Oboje su vredno vežbali da sve protekne u najboljem redu, a ubedili su i
svog sveštenika da ceremoniju obavi viseći sa petog sprata.
Venčanje će biti prilika za prikupljanje sredstava za Društvo. Već je
pristiglo 2.500 dolara, a mladenci se nadaju da će iznos biti makar
udvostručen. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
