|
|
Broj 1215, 11. septembar 2009.
| Neću prihvatiti produžetak mandata stranim
sudijama |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD)
Milorad Dodik izjavio je da neće prihvatiti moguću odluku visokog
predstavnika u BiH da nametne produžetak mandata stranim sudijama i
tužiocima u BiH.
On je kazao da visoki predstavnik u BiH "nema nadležnosti u toj oblasti",
navodeći da bi, u slučaju da se nametnu zakoni koji bi produžili mandat
stranim sudijama i tužiocima, SNSD mogao u parlamentu da blokira primenu tih
zakona na teritoriji RS.
 "Mislim
da je dobro da upozorimo na vreme da ne bude nesuglasnica ukoliko do toga i
dođe", rekao je Dodik (slika desno) novinarima posle sastanka sa liderom
Srpske demokratske stranke (SDS) Mladenom Bosićem, dodajući da je ubeđen da
bi takav stav podržale i ostale političke stranke u RS.
Mandat stranim sudijama i tužiocima u BiH trebalo bi da bude okončan krajem
godine, ali predstavnici međunarodne zajednice, kao i političke stranke iz
Sarajeva smatraju da za to nisu stvoreni uslovi.
Prema Dodikovim rečima, zakoni koje su u prošlosti nametali visoki
predstavnici su antiustavni i nezakoniti.
Dodik je najavio da će posla-nički klubovi SNSD-a i SDS-a parlamentu
predložiti usvajanje zaključaka kojima se ukida zabrana političkog delovanja
osobama koje su ranije smenili visoki predstavnici. |
| |
| |
|
| |
| Nismo dali saglasnost za otvaranje konzulata |
| |
Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio jeda Podgorica nije dala
saglasnost da Srbija otvori tri konzulata u Crnoj Gori. Vujanović je u
intervjuu Radiju Crne Gore ocenio da je to pitanje prenaglašeno i da nije
povezano sa davanjem agremana Igoru Jovoviću za ambasadora u Beogradu.
 "Ne
mislim da je to uopšte povezano niti je iko saopštio da je to uslov.
Naprotiv", kazao je Vujanović.
U međuvremenu, srpsko ministarstvo spoljnih poslova obavestilo je crnogorsko
ministarstvo da je predsednik Srbije Boris Tadić dao saglasnost za
imenovanje Jovovića na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Crne
Gore u toj državi.
Vujanović nije mogao da odgovori na pitanje kada će Crna Gora poslati
ambasadora u Prištinu, ali je naveo da postoji puno razumevanje kosovskih
vlasti koje "neće vršiti pritisak".
Vujanović je u više navrata rekao da je uslov za puno uspostavljanje
diplomatskih odnosa između dve zemlje stvaranje uslova za povratak
raseljenih i priznavanje crnogorske manjine na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Skopljanac provalio u kuću Jovanke Broz |
| |
U kuću Jovanke Broz, supruge nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza
Tita, provalio je 43-godišnji Skopljanac Pero Davitkovski, saopštila je
makedonska policija.
Prema navodima makedonske policije, Davitkovski je preskočio betonsku ogradu
kuće Jovanke Broz na Dedinju. On je tvrdio da je razlog provale to što je
sin Jovanke i Tita.
Kako je rečeno agenciji Beta u makedonskoj policiji, Davitkovski je rođen
1966. godine, ima završenu osnovnu školu i do sada je bio optuživan za
provalu, falsifikovanje putnih isprava i prekršaje u saobraćaju.
Daviktovski živi u Skoplju ali trenutno se nalazi u Beogradu. Policija
Srbije kod njega je našla pasoš na kome se vidi da često putuje, a između
ostalog i da je bio na hadžiluku u Jerusalimu, prenose makedonski mediji. |
| |
| |
|
| |
| Ubice Amara Mistrića izručene iz Hrvatske u
BiH |
| |
Policija Federacije BiH preuzela je danas od hrvatske policije Edina Vuka i
Anela Heraka koji su osumnjičeni za ubistvo mladića Amara Mistrića (23) u
Sarajevu, pre mesec dana.
 Vuk
i Herak su osumnjičeni su da su u Sarajevu ubili konobara Mistrića, koji je
posle isteka radnog vremena odbio da im posluži piće.
Zbog ubistva Amara Mistrića, građani Sarajeva su nekoliko dana protestovali
tako što su blokirali glavnu saobraćajnicu u prestonici BiH, zahtevajući
hapšenje Vuka i Heraka i bolju bezbednosnu situaciju u gradu.
Herak i Vuk su uhapšeni 16. avgusta u Omišu u Hrvatskoj, a od tada su bili u
hrvatskom pritvoru u Bilici.
Oni su uhapšeni na osnovu međunarodne poternice. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska potvrdila sukob srednjoškolaca |
| |
Portparol hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija
Mario Dragun potvrdio je da su se u Pragu sukobili učenici srednjih škola iz
Hrvatske i Srbije, pri čemu, na sreću, niko nije povređen.
Dragun je u izjavi internet portalu Indeks rekao da je Ambasada Hrvatske u
Pragu poslala Ministarstvu informaciju o verbalnom sukobu i gurkanju učenika
Medicinske škole iz Zadra i učenika Matematičke gimnazije iz Beograda.
Budući da se sukob završio bez posledica, odnosno bez povre-đenih i bez
materijalne štete, protiv učenika iz Hrvatske neće biti podneta prijava, te
će učenici obe škole nastaviti planirani program svojih maturskih putovanja.
Indeks navodi da se, prema pisanju beogradskih medija, incident dogodio kada
su se beogradski učenici vraćali iz diskoteke u svoj hotel.
Zadarski učenici su ih dočekali na hotelskom parkingu prilikom izlaska iz
autobusa i verbalno provocirali.
Direktor beogradske gimnazije Srđan Ognjanović rekao je da se sukob, na
sreću, završio dobro i da su nastradali vodič i jedan od profesora koji su
odgurnuti kada su pokušali da uđu u hotel i razgovaraju sa upravom da bi
sprečili napad.
Fizički sukob učenika sprečen je kada su se beogradski učenici na
insistiranje profesora vratili u svoj autobus u kojemu su proveli noć, a
sledećeg dana njihova agencija "Modena travel" prebacila ih je u drugi
hotel.
Slučaj je, piše Indeks, prijavljen praškoj policiji, a gimnazijalci su
nastavili planirano putovanje.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je zbog napada uputilo oštru protestnu
notu Ambasadi Hrvatske u Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| Makedonija najbrža po reformama u JIE |
| |
Makedonija je za 37 mesta poboljšala položaj na listi Svetske banke Uslovi
poslovanja za 2010. godinu i zauzela 32. mesto na listi 183 država, što je
najbolji plasman za zemlje bivše Jugoslavije, saopšteno je.
Kako je rečeno na video konferenciji Svetske banke i Međunarodne finansijske
korporacije (IFC), Makedonija je od juna 2008. do juna 2009. godine
poboljšala uslove poslovanja u domenu pokretanja poslovanja, izdavanja
građevinskih dozvola, zapo-šljavanja radnika, upisa imovine, dobijanja
kredita, zaštite ulagača i naplate poreza.
Na pitanje novinara kako objašnjava to što Makedonija ima manje stranih
investicija od zemalja koje su sporije po reformama, jedan od autora
izveštaja Tea Trumbić kazala je da je potrebno vreme da se reforme sprovedu
i osete pozitivni efekti reformi.
"Verujemo da ćete privući više stranih investitora jer kompanije, kada traže
područje za ulaganje, posmatraju i ove indikatore (na osnovu kojih se Uslovi
poslovanja prave) i već smo videli u zemljama koje su prethodnih godina bile
brze po investiranju da su se ulaganja povećala", kazala je ona.
Na listi Uslovi poslovanja zemlje se rangiraju prema 10 kategorija koje se
odnose na regulativu za poslovanje preduzeća od osnivanja do gašenja
preduzeća, ali nisu uzeti u obzir pokazatelji poput makroekonomske
stabilnosti, infrastrukture i bezbednosti.
Sve zemlje bivše Jugoslavije rangirane su iza Makedonije - Slovenija na 53.
mestu, Crna Gora na 71. mestu, Srbija na 88. mestu, Hrvatska na 103. mestu,
a Bosna i Hercegovina na 116. mestu. Srpska pokrajina Kosovo nalazi se na
113. mestu.
Najbolje plasirane zemlje na toj listi su Singapur, Novi Zeland, Hong Kong,
SAD, Velika Britanija i Danska.
Najbrža po reformama ove godine je Ruanda, koja je prešla sa 143. na 67.
mesto. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska i Slovenija na pragu rešenja
dugogodišnjeg spora |
| |
Hrvatski elektronski mediji objavili su ekskluzivnu, ali nezvaničnu
informaciju da je spor Hrvatske i Slovenije oko državne granice okončan i da
će Ljubljana za koji dan deblokirati pregovore Hrvatske o prijemu u Evropsku
uniju.
 Mediji
navode da bi u Ljubljani na sastanku premijera Slovenije i Hrvatske, Boruta
Pahora i Jadranke Kosor, na slici desno, trebalo da bude objavljen model
rešenja spora oko državne granice, koji međudržavne odnose opterećuje već 18
godina i zbog kojeg Slovenija od decembra prošle godine blokira pristupne
pregovore Hrvatske sa EU.
Kao pouzdani izvor te informacije, osim domaćih, mediji navode neimenovani
diplomatski izvor iz Brisela.
Premijerka Kosor je održala vanredni sastanak s predsednicima stranaka
vladajuće koalicije, od kojih je zatražila i dobila podršku za postizanje
dogovora sa Slovenijom. Učesnici sastanka nisu želeli da daju izjave
novinarima.
Ministar spoljih poslova i evropskih integracija Gordan Jandroković koji je
takođe prisustvovao sastanku, novinarima je kratko u prolazu dobacio da će
dvoje premijera posle sastanka objaviti pojedinosti dogovora.
Slovenčki premijer je na konferenciji za novinare po-sle sednice Vlade
izjavio da očekuje da će dve strane uskoro uspešno rešiti međudržavne
sporove.
Pahor je rekao da bi, "ako bu-du ispunjeni svi uslovi koje je Slovenija
navela u pregovorima", problemi između dve države mogli biti rešeni do kraja
ove godine.
Dodao je da su u poslednje vreme pregovori ministarstava spoljnih poslova
Slovenije i Hrvatske bili intenzivni, otvoreni i konstruktivni.
Hrvatski mediji podsećaju da je Kosor poslednjih dana u nekoliko navrata
ponovila da je vrlo optimistična uoči sastanka s Pahorom i da veruje da će
se problem sa Slovenijom uspešno rešiti ove godine.
Kosor je rekla da je u pregovorima s Pahorom "postignuta atmosfera poverenja
i obostranog poštovanja" i rekla da je Hrvatska spremna da, odmah posle
deblokade, u kratkom roku otvori i zatvori nekoliko pregovaračkih poglavlja
da bi na-doknadila vreme potrošeno tokom desetomesečne blokade.
Najava mogućnosti rešenja dugogodišnjeg spora objavljeni su posle susreta
premijera Kosor i Pahor u dvorcu Trakošćanu 31. juna ove godine.
Taj sastanak je sazvan tri sedmice posle iznenadne ostavke bivšeg premijera
Hrvatske Ive Sanadera čija vlada za više od šest godina nije uspela da reši
granični spor.
To je, kako tvrde nezvanični izvori, vrlo brzo uspelo novoj premijerki, ali
tek pošto je po kratkom postupku razrešila funkcije gotovo sve članove
hrvatskog dela međudržavne komisije za granicu, i pošto je, takođe prema
nezvaničnim informacijama, pokazala spremnost za kompromis i popuštanje radi
nalaženja obostrano prihvatljivog rešenja. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska vlada najavila ublažavanje zabrane
pušenja |
| |
Hrvatska vlada je zvanično predstavila predlog izmena Zakona o ograničenju
korišćenja duvanskih proizvoda, koje predviđaju da pušenje ipak bude
dozvoljeno u kafićima i kafanama, dok bi zabrana pušenja u restoranima i
hotelima i dalje ostala na snazi.
Predložene izmene omogućavaju vlasniku kafića da izabere da li će njegov
ugostiteljski objekat biti namenjen pušačima ili nepušačima.
 Precizira
se i da površina prostora predviđenog za pušenje ne sme biti manja od 10
kvadratnih metara i da prostor ne sme zauzimati više od 20 posto ukupne
površine kafića, uz obaveznu ventilaciju.
Kafić namenjen pušačima, prema novim propisima, mora da zadovoljava vrlo
stroge uslove provetravanja prostora, filtriranja dima i odvođenja vazduha
zagađenog duvanskim dimom, a u kafićima će na vidljivom mestu morati da bude
istaknut propagandni materijal o štetnosti pušenja.
Pored toga, reklamiranje duvanskih proizvoda drastično je smanjeno, pa je od
sada u svim prodavnicama, kioscima i na svim mestima na kojima se prodaju
duvanski proizvodi zabranjeno isticanje bilo kakvih reklama za cigarete,
logo simbola proizvođača cigareta, svetlećih reklama, letaka i ostalog
reklamnog materijala.
"Nama je i dalje primarna zaštita ljudskog zdravlja", rekao je na sednici
vlade hrvatski ministar zdravstva Darko Milinović.
On je priznao da su izmene zakona donete pod pritiskom ugostitelja koji su
vladu optužili da im je zbog zakona o zabrani pušenja, koji je donet pre
samo nekoliko meseci, značajno opao promet u kafićima, pogotovo za vreme
turističke sezone.
Milinović je upozorio da stroga zabrana pušenja u bolnicama, školama i
vrtićima, kao i objektima javnih službi i javnim prostorima, restoranima i
hotelima, i dalje ostaje na snazi.
Najavljene zakonske izmene moraju da prođu redovnu parlamentarnu proceduru i
stupiće na snagu pošto ih potvrdi Sabor i budu objavljene u služzbenim
novinama. |
| |
| |
|
| |
| Trgovinski deficit 1, 31 milijardi dolara |
| |
Trgovinski deficit Makedonije za prvih sedam meseci ove godine dostigao je
iznos od 1,31 milijardi dolara a robna razmena je opala za 37,4 odsto u
odnosu na isti period lane.
Značajan pad uvoza i izvoza posledica je globalne ekonomske krize, precizira
Državni zavod za statistiku.
Ukupna vrednost izvoza robe za sedam meseci 2009. je 1,45 milijardi dolara,
dok je make-donski uvoz bio 2,76 milijardi dolara. Pokrivenost uvoza izvozom
iznosi 52,5 odsto.
U izvozu i dalje dominiraju proizvodi od čelika, tekstil i feronikl.
Makedonija najviše uvozi naftu, struju i vozila.
Pretežno trguje sa Nemačkom, Srbijom, Grčkom, Italijom i Rusijom. |
| |
| |
|
| |
| Obeleženo 18 godina nezavisnosti |
| |
Centralna proslava obeležavanja 18 godina nezavisnosti je održana u parlamentu,
dok je u rezidenciji šefa države Đorđa Ivanova organizovan ručak za bivše
predsednike.
Predsednik Sobranja Trajko Veljanovski je u govoru rekao kako veruje da će i
južni sused (Grčka) poštovati evropske standarde i kriterijume i da se neće
ponoviti Bukurešt, misleći na samit NATO u Rumuniji kada Makedonija nije
dobila poziv za članstvo zbog spora sa Atinom o imenu te bivše jugoslovenske
republike. |
| |
| |
|
| |
| Pripremljeni nacrti odgovora na dve trećine
pitanja EU |
| |
Crna Gora je pripremila nacrte odgovora na dve trećine pitanja koja joj je u
procesu stabilizacije i pridruživanja postavila Evropska komisija (EK),
izjavila je ministarka za evropske integracije Gordana Đurović.
 Ona
je, posle sednice Vlade na kojoj su usvojeni polugodišnji izveštaj o
antikorupcijskim merama i godišnji izveštaj o napretku u procesu
pridruživanja, kazala da upitnik EK sadrži 2.178 pitanja, a da sa
potpitanjima predstavnici crnogorskih institucija treba da daju blizu 4.000
odgovora.
"Četvrtina pitanja je još u institucijama koje su nadležne za njih. Rešili
smo sva sporna pitanja i očekujem da ćemo u roku do 30. novembra dostaviti
odgovore EK", kazala je Đurović nakon sednice Vlade.
Ona je kazala da će im u pripremi odgovora pomoći stručnjaci iz Slovenije, a
u reviziji nacrta odgovora iz Makedonije.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren predao je u Podgorici crnogorskom
premijeru Milu Đukanoviću upitnik EK za članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji
22. jula ove godine.
Odgovori će pomoći EK da uradi, kako je kazao Ren, "poštenu, korektnu i
tačnu procenu" spremnosti Crne Gore da ispuni obaveze članice EU. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
