|
|
Broj 1215, 11. septembar 2009.
| Nova forma antisemitizma u svetu |
| |
Evropu, Sjedinjene Američke Države i Latinsku Ameriku zahvatio je talas
antisemitizma. Antisemitsko nasilje događalo se periodično i ranije ali Pol
le Žandr iz organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč kaže da
je ovogodišnji talas incidenata drugačiji.
Prema njegovim rečima, ovi napadi su bili nasilniji i rašireniji, zabeleženi
su u više zemalja sveta nego ranije.
Samo u prvim mesecima ove godine broj antisemitskih incidenata širom sveta
dostigao je 250, što je dramatičan skok u poredenju sa 80 takvih ispada u
istom periodu 2008.
Smatra se da je ofanziva Izraela u pojasu Gaze, kada je ubijeno više od
1.300 Palestinaca, glavni razlog povećanog animoziteta prema Jevrejima.
U antisemitskim incidentima se ponavljala ista matrica: Izrael se poredi sa
nacističkom Nemačkom kroz crtanje kukastih krstova i kroz slogane.
Rabin Endrju Beker prati globalni antisemitizam kao specijalni izaslanik
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). On ukazuje da se sve
više uočava nova forma antisemitizma u kojoj se ne napadaju pojedinci već se
izdvaja i demonizuje jevrejska država.
Le Žandr kaže za Glas Amerike da Hjuman rajts voč osuđuje antisemitizam, ali
i izražava verovanje da Izrael ne bi trebalo da bude pošteđen bilo kakvih
kritika.
"Istina je da retorika na protestima postaje sve više antisemitska. Ali to
ne znači da pojedinci ne bi trebalo da imaju pravo da se uključe u legitimne
proteste protiv akcija izraelske vlade", smatra on.
Stručnjaci kažu da je ključni element u istraživanju antisemitizma njegovo
redovno praćenje. Le Žandr navodi da od 56 zemalja OEBS-a samo jedna
četvrtina ima razvijen sistem za praćenje takvih incidenata.
"Veliko je pomanjkanje podataka što dovodi do neinformiranosti čak i vlada.
Zbog toga vlasti nisu pripremljene za talas nasilja kakav smo imali u
januaru ove godine. Vlade nisu bile upoznate s raširenošću problema, te nisu
bile spremne da odgovore na napade".
Joanis Dimitrakopulos, iz Agenciji EU za osnovna ljudska prava, veruje da
nedostatak praćenja antisemitskih incidenata posebno dolazi do izražaja u
zemljama s malom jevrejskom zajednicom.
"Neke zemlje ne odgovaraju na naše napore i uveravanja da je neophodno da
registriraju sve antisemitske incidente. Spomenuo bih Mađarsku, Rumuniju i
Grčku, ali ima i mnogo drugih".
Prema rečima Dimitrikopulusa, talas antisemitizma koji se pojavio u Evropi,
posebno u Francuskoj i Britaniji, neprihvatljiv je. "Imate li jedan, stotinu
ili hiljadu incidenata - za nas se radi o načelu, a ne broju i to je jako
važno".
Vandali su ove godine oskrnavili sinagogu u glavnom gradu Vezecuele,
Karakasu, što je prvi takav napad u istoriji te zemlje.
I u SAD je napadnuto nekoliko sinagoga, zatim hebrejska škola u Cčikagu, u
San Franciscu je oskrnavljen spomenik holokaustu.
U Vašingtonu je jedan belac ubio čuvara u Memorijalnom muzeju holokausta.
Pre toga, vlasti su uhapsile cetvoricu Amerikanaca koji su navodno
pripremali bombaške napade na dve sinagoge u Njujorku.
Endrju Beker smatra da takvi incidenti u SAD, iako nedopustivi, ipak nisu
dostigli alarmantne razmere.
"Sveukupno, to je manji problem u SAD nego u gotovo bilo kojoj drugog zemlji,
naročito evropskoj.
Mislim da kad se osvrnemo na američku javnost, možemo videti uopšteno
pozitivnu sliku", zaključuje Beker. |
| |
| |
|
| |
| Na mestu srušenih bliznakinja i dalje
gradilište |
| |
Osam godina nakon terorističkih napada na Njujork 11. septembra 2001, velika
neizvesnost i dalje vlada na džinovskom gradilištu koje se nalazi na mestu
srušenih "kula bliznakinja" Svetskog trgovinskog centra.
Radovi su počeli samo na izgradnji dva od predviđenih pet oblakodera i
nesumnjivo će proći decenije dok celokupan projekat ne bude gotov.
 Završetak
izgradnje pet oblakodera na mestu srušenog Svetskog trgovinskog centra
prvobitno je planiran za početak naredne decenije, ali sve ukazuje da to
neće biti ostvareno.
Prema projektu arhitekte Danijela Libeskinda, kule treba da "uokvire" veliki
Memorijalni centar čija je izgradnja takođe u početnoj fazi. Na početku su i
radovi na podizanju Kule slobode, koja će biti visoka 541 metar, kao i na
jednoj od četiri poslovne zgrade.
Na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra sada se nalazi lavirint od
betona i čelika. Iako većina delića te velike slagalice poprima oblik,
potpuno je jasno da će biti potrebne godine da bi taj veliki plan bio
ostvaren.
Razlozi kašnjenja su mnogobrojni - političke svađe, tehničke poteškoće,
recesija, pa je zbog svega toga vrednost radova dostigla više milijardi
dolara, piše agencija Asošijeted pres.
Nakon višemesečnih uzaludnih pregovora, bivši vlasnik kula i trgovac
nekretninama Lari Silverstajn obratio se posredniku radi novih pregovora o
njegovom zakupu sa predstavnicima vlasti u čijoj je nadležnosti to područje.
Silverstajn je platio rentu za Svetski trgovinski centar na 99 godina samo
šest nedelja pre nego što su zgrade uništene, a nakon rušenja "kula
bliznakinja" angažovao je arhitekte za nove oblakodere koji treba da budu
izgrađeni.
Međutim, Silverstajnov plan izgradnje treće kule neće biti moguće sprovesti
pre 2030, pokazuje nedavna analiza njujorških vlasti.
Kad je reč o petoj kuli, ona se retko pominje kao ostvariv plan. Na mestu
predviđenom za njenu izgradnju i dalje se nalazi oblakoder kontaminiran
toksičkim delićima srušenih "kula bliznakinja". Radovi na raščišćavanju
zgrade zaustavljeni su nakon incidenta 2007. kada su poginula dva vatrogasca.
Prema anketi objavljenoj prošlog meseca, više od polovine njujorških birača
misli da se obnova mesta na kojem je bio Svetski trgovinski centar, odvija
loše.
Više od 60 odsto njih misli da prioritetni projekti - Kula slobode i
Memorijalni centar posvećen 11. septembru - neće biti završeni u previđenom
roku.
Libeskindov projekat obnove tog mesta izabran je 2003. Svi su pozdravili
njegove planove kao smele i njegovu viziju poslovnog kvarta. Za Libeskinda,
projekat je bio i ostaje "jedinstven i kompletan" i treba da predstavlja "američke
vrednosti".
Njujorške vlasti su prošle godine ponovo pomerile rokove za obnovu mesta
terorističkog napada, ocenjujući da će Memorijalni centar, Kula slobode i
podzemni saobraćajni čvor biti otvoreni između 2011. i 2014.
Za kompletan kompleks, kako je zamišljen, rokovi su zasad krajnje neizvesni.
Predstavnik njujorških vlasti Kris Vard lakonski kaže da će biti gotov kada
to omogući ekonomska situacija. |
| |
| |
|
| |
| Kriza zatvara čuvene britanske pabove |
| |
Pab, stara i obožavana britanska institucija, po svemu sudeći, nije otporan na
ekonomske nedaće. Lokali se zatvaraju alarmantnom brzinom - samo u protekloj
godini zatvoreno ih je gotovo 2.400, uz gubitak 24.000 radnih mesta.
Upućeni kažu da će se to nastaviti ukoliko vlada ne smanji porez na pivo.
Pab, kao "sveto ugostiteljsko mesto", vekovima je bio središte društvenog
života. Tu se dolazilo na kriglu piva, cigaretu i naravno razgovor.
Ekonomska kriza, zabrana pušenja u zatvorenom prostoru i visoki porezi na
pivo, doveli su pabove u opasnost.
 Bridžit
Vols, koja je u tom poslu 42 godine, kaže da se i kultura pabova menja. "Ljudi
ne idu u pabove kao što su to radili godinama. Sada vole restorane. Ili kupe
jeftino piće u samoposluzi i piju kod kuće, jer i kod kuće danas imaju razne
zabave".
Kućna zabava ipak nije jedino što ljudi traže. U pabovima više nema
prostorija koje su nekada bile ispunjene dimom. Pušači danas moraju da izađu
napolje. To takođe šteti poslu.
"Ako u pabu ne mogu da popiju kriglu piva i popuše cigaretu, onda će to
raditi kod kuće", kaže Bridžit Vols.
Na godišnjem Velikom britanskom festivalu piva u Londonu, izložene su
stotine vrsta - gorkih, svetlih, crnih piva, i mnogo je oduševljenih
posetilaca. Moglo bi se poverovati da će pabovi trajati večno.
Ali Nil Vilijams, iz Britanskog udruženja za pivo i pabove, upozorava da je
problem ozbiljan. "U Velikoj Britaniji se svake nedelje zatvori oko 50
pabova. Ako nešto ne preduzmemo, zatvaraće se i više", upozorava on.
U nacionalnom Udruženju kažu da gašenje ovih lokala govori mnogo o padu
prihoda i finansijskoj nesigurnosti ljudi. Britanci trenutno žele da imaju
više gotovine u džepu.
Pabovi se zatvaraju zbog recesije koja primorava ljude da štede.
Vilijams navodi da se porez na pivo koje se toči u pabovima povećao za 20
odsto u proteklih 18 meseci. Sve u svemu, naglašava on, vremena teška.
Zabrana pušenja se vremenski podudarila sa mnogim drugim uslovima
otežavajućim za posao: porastom cena, rapidnim pogoršavanjem ekonomske
situacije, velikim povećanjem poreza...
Stjuart Mils, vlasnik internet servisa koji omogućuje pretplatnicima da
dobijaju svoju poštu u lokalnom pabu, vidi sadašnju krizu ipak i kao izvor
nekih novih mogućnosti.
"U suštini, pokušavamo istovremeno da uradimo dve stvari: da dovedemo više
ljudi u pab češće, ali i da pomognemo da pab sačuva svoje mesto u srcu svake
lokalne zajednice".
Nije to lako jer se i ukusi menjaju. Vinski barovi, koji su nedavno počeli
da ulaze u modu, odvlače iz pabova jedan broj mušterija.
Ipak, britanska ljubav prema pabovima uliva vlasnicima nadu da posao nikada
neće potpuno da presuši. Jer u Britaniji i dalje ima vise od 53.000 pabova. |
| |
| |
|
| |
| Kanadska Magna i ruska Sberbanka kupuju Opel |
| |
Američki Dženeral motors saopštio je da će konzoricijum kanadske kompanije
Magna internešenel i ruske Sberbanke kupiti većinski udeo u njegovom
evropskom ogranku Opel.
Opel trast, koji je vlasnik 65 odsto Opela, odobrio je prodaju većinskog
udela Magni i Sberbanci.
Na Opel trast je preneta kontrola nad kompanijiom pre nego što je GM u SAD
zatražio zaštitu od poverilaca a kako bi se osiguralo da Opelova imovina ne
ode poveriocima GM.
Magna i Sberbanka će kupiti 55 odsto Opela, GM će zadržati svoj udeo od 35
odsto, a ostalih 10 podsto će pripasti radnicima.
GM je saopštio da će zadržati manjinski deo i nastaviti da proizvodi
automobile u saradnji s Opelom.
Američka kompanija je navela da ključna pitanja, poput podrške sindikata
radnika i finansijskog paketa od nemačke vlade, još treba da budu do kraja
rešena, ali da očekuje da će ugovor biti sklopljen u "narenih nekoliko
meseci".
Dogovor je pozdravila nemačka kancelarka Angela Merkel koja smatra da će se
time sačuvati radna mesta.
Opel zapošljava 49.000 radnika u Evropi, od kojih 25.000 radi u Nemačkoj gde
se nalaze četiri velike fabrike i sedište kompanije. GM je 1929. godine
kupio Opel, koji je počeo da proizvodi automobile 1899. godine. |
| |
| |
|
| |
| Al Kaida stoji iza novih napada u Iraku |
| |
Teroristička mreža Al Kaida stoji iza većine napada u Iraku od kraja juna,
kada su se američke snage povukle iz iračkih gradova, rekao je američki
general Čarls Džejkobi.
"Smatram da većina spektakularnih napada od 30. juna ima pečat Al Kaide",
rekao je Džjekobi na videokonferenciji sa Pentagonom.
Najmanje 22 osobe su poginule i 45 je ranjeno u snažnoj eksploziji kamiona
bombe u kurdskom selu na severu Iraka.
Džejkobi koji je drugi čovek američkih snaga u Iraku, rekao je da su na meti
javna mesta na kojima se okupljaju civili, i da pobunjenici žele da
podstaknu versko nasilje i unište ugled iračkih snaga koje su u gradovima
preuzele kontrolu od američkih snaga.
"Smatramo da Al Kaida i dalje predstavlja veliki problem. Oni su dosta
oslabili u odnosu na pre nekoliko godina, ali su i dalje u stanju da izvedu
spektakularne napade zbog kojih smo zabrinuti", rekao je Džejkobi.
Prema njegovim rečima, Al Kaida u Iraku će nastaviti da "testira iračke
bezbednosne snage", ali su one dorasle izazovu. Ocenio je i da Al Kaida i
drugi pobunjenici koji deluju u Iraku, "ne mogu da održe ovaj operativni
ritam". |
| |
| |
|
| |
| Rekordan broj siromašnih u SAD |
| |
Stopa siromaštva u Americi dostigla je najvišu vrednost u poslednjih 11 godina
i iznosi 13,2 odsto, saopštio je državni Statistički biro.
Svaki sedmi Amerikanac ili nešto manje od 40 miliona ljudi je prošle godine
živelo u siromaštvu. To je najviša stopa siromaštva od 1997. godine kada je
iznosila 13,3 odsto.
U odnosu na 2007. godinu kada je stopa siromaštva iznosila 12,5 odsto, broj
siromašnih se povećao za 2,5 miliona.
Granicu siromaštva za četvoročlanu porodicu predstavlja godišnji bruto
prihod od 22.025 dolara, u šta nisu uračunati kapitalni dobici, akumulirano
bogatstvo i socijalna pomoć u vidu bonova za hranu.
Broj Amerikanaca koji nemaju zdravstveno osiguranje, prošle godine se popeo
na 46,3 miliona pošto zbog krize gube i posao, i osiguranje, saopštio je
Statistički biro.
Godišnji izveštaj Statističkog biroa pruza uvid u ekonomsko stanje američkih
domaćinstava u 2008. godini, a objavljen je dok se u Kongresu vodi žučna
debata o reformi zdravstvenog osiguranja koju je predložio predsednik SAD
Baraka Obame.
U izveštaj nisu ušli podaci za prvu polovinu 2009. godine kada je nekoliko
stotina hiljada Amerikanaca ostalo bez posla, a verovatno i bez zdravstvenog
osiguranja.
"Situacija se pogoršala za proteklih 12 meseci. ... Procenjuje se da je broj
ljudi bez zdravstvenog osiguranja porastao za najmanje šest miliona", rekao
je predsednik Obama.
Prošle godine je oko 46,3 miliona ljudi bilo bez zdravstvenog osiguranja,
što je više nego 2007. godine kada ih je bilo 45,7 miliona. Najviše ljudi
koji nisu imali zdravstveno osiguranje bilo je 2006. godine - 47 miliona.
Zdravstveno osiguranje preko poslodavca prošle godine je imalo 176,3 miliona
ljudi što je manje nego 2007. godinekada ih je bilo 177,4 miliona.
Broj ljudi koji imaju državno osiguranje se sa 83 miliona povećao na 87,4
miliona ljudi.
Većina Amerikanaca ima privatno osiguranje koje im najčešće obezbeđuje
poslodavac, ali mnoga, posebno manja preduzeća ne uplaćuju osiguranje za
svoje zaposlene.
Za decu i siromašne osiguranje plaća država.
SAD su jedina razvijena zemlja koja nema opšte zdravstveno osiguranje za sve
svoje građane. |
| |
| |
|
| |
| Spoljnotrgovinski deficit SAD najveći za šest
meseci |
| |
Deficit SAD u trgovini sa svetom u julu je bio najveći za šest meseci zbog
velikog rasta uvoza automobila i nafte.
U julu je američki spoljnotrgovinski deficit povećan 16,3 odsto, na 32
milijarde dolara, i bio je najveći od januara, saopštilo je danas
Ministarstvo trgovine SAD.
Uvoz je u julu porastao 4,7 odsto na mesečnom nivou, najviše od 1992, dok je
izvoz povećan 2,2 odsto.
Vrednost uvoza dostigla je 159,6 milijardi dolara i jul je bio drugi
uzastopni mesec rasta nakon što je prethodnih 10 meseci uvoz bio u padu zbog
smanjenja tražnje u SAD u uslovima recesije.
U julu je uvoz automobila i delova skočio 21,5 odsto u poređenju sa junom
dok je račun za uvoznu naftu porastao 3,6 odsto, na 22,4 milijarde dolara,
odnosno do najvišeg nivoa od decembra.
Američki izvoz vredeo je u julu 127,6 milijardi dolara i to je bio treći
uzastopni mesec rasta. Povećanju su najviše doprinele veće isporuke civilnih
aviona, kompjutera, mašina i medicinske opreme.
Julski deficit SAD u trgovini sa Kinom, koji se smatra politički osetljivim,
dostigao je 20,4 milijarde dolara i bio je 10,8 odsto veći na mesečnom nivou.
Za sedam meseci ove godine zaključno sa julom SAD su u trgovini sa svetom
zabeležile deficit od 355,5 milijardi dolara, gotovo upola manji od ukupnog
deficita u 2008. od 695,9 milijardi.
Analitičari kažu da je rast spoljnotrgovinskog deficita novi dokaz da se
recesija bliži kraju i očekuju da se u 2010. deficit vrati na nivo beležen
pre recesije. |
| |
| |
|
| |
| Uspešna proba raketnog motora za let na Mesec |
| |
U blizini napuštenog gradića Promontori, u američkoj državi Juta, uspešno je u
četvrtak prvi put isproban raketni motor koji NASA priprema za naredno
putovanje čoveka na Mesec.
U deliću sekunde se, kako je i trebalo, zapalilo pola miliona kilograma
moćnog goriva, šaljući visoko u nebo veliki oblak prašine i peska.
 Duže
od dva minuta plamen je grmeći kuljao iz rakete Ares 1, dugačke 47 metara,
horizontalno pričršćene uz tlo.
Probu je posmatralo više od 4.000 ljudi, a mnogi su je pratili u TV-prenosu.
Nova raketa je jača zamena za par raketa na čvrsto gorivo koje se koriste za
lansiranje spejs-šatla, i već se naziva najmoćnijom na svetu.
Prvi pokušaj probe pre dve nedelje nije uspeo zbog kvara kompjutera.
Raketa i oprema uz nju koštaju 75 miliona dolara, dok kolaju pitanja o tome
da li će čitav projekat ponovnog putovanja na Mesec uopšte biti finansiran.
Ares 1 je glavna komponenta u povratku NASA-e planovima za Mesec koje je
nagovestio bivši predsednik SAD Džordž Buš 2004. godine. Ideja je da Ares 1
digne kapsulu nazvanu Orion, sa posadom, do Međunarodne svemirske stanice u
orbiti Zemlje. Orion bi odatle, uz tesku opremu koja bi bila dopremljena
drugom raketom koju tek treba izgraditi, krenuo put Meseca.
Posle problema sa finansiranjem, kašnjenja projekta i teničkih problema,
predsednik SAD Barak Obama je zadužio posebnu komisiju da oceni osnovanost
tog plana. Prvi izveštaj komisije, objavljen u utorak, ukazuje da za to nema
dovoljno novca u sadašnjem budžetu SAD, uz sugestiju da Ares 1 možda nije
najbolja opcija jer je preskup.
Međutim, upravo na tu raketu NASA je do sada utrošila većinu od 7,7
milijardi dolara koliko je do sada koštao projekat povratka na Mesec, i već
je u Svemirskom centru na Floridi postavila raketu koja će biti testirana u
novembru.
Konačna odluka će zavisiti od ocene komisije koja se očekuje kroz nekoliko
nedelja. |
| |
| |
|
| |
| Berluskoni ne razmišlja o ostavci zbog
seks-skandala |
| |
Premijer Italije Silvio Berluskoni odbacio je novinarska pitanja o mogućnosti
da podnese ostavku zbog seks-skandala, ocenivši da je najbolji italijanski
premijer svih vremena.
Berluskoni je rekao da razmišlja da tuži prostitutku Patriciju D'Adario koja
tvrdi da je snimala Berluskonija tokom prošlogodišnje noći koju je, kako
kaže, provela s njim, u njegovoj kući.
Levo orijentisani nedeljnik Espreso dobio je kopiju audio-kasete na kojoj se
čuje da muškarac, identifikovan kao Berluskoni, kaže D'Adario da ga sačeka u
velikom krevetu dok se on istušira.
Berluskoni je na konferenciji za štampu sa premijerom Španije Žozeom Luisom
Sapaterom na Sardiniji rekao da je žrtva skandala i da nikada nije "platio
ni liru, ni evro za seksualne usluge".
"To kažem i jer je, za one koji vole da osvajaju (žene), osvajanje radost i
najlepše zadovoljstvo. Ako morate da platite, pitam vas u čemu je tu
uživanje", rekao je Berluskoni dok je Sapatero, ne reagujući, gledao pred
sebe.
Berluskoni je na udaru kritike od prletos, kada je njegova supruga objavila
da se razvodi zbog njegove sklonosti ka mlađim ženama. Dok ankete pokazuju
da Berluskoni i dalje ima podršku većine Italijana, skandal je pogoršao
njegove odnose sa Katoličkom crkvom i ključnim političkim saveznicima na
desnici.
Upitan o ostavci, Berluskoni je najpre zibegao odgovor, a potom se pohvalio
dugovečnošću svoje vlasti i rekao: "Iskreno verujem da sam najbolji (premijer)
koga je Italija imala u svojoj 150-godišnjoj istoriji, i to temeljim na
onome što sam učinio i što činim".
Skandal je izbio pošto je supruga 72-godišnjeg Berluskonija, Veronika Lario
(Veronica) proletos rekla da se razvodi, navdeći da je on bio na proslavi
18. rođendana napuljske manekenke Noemi Leticije (Noemi Letizia) i da je
njegova stranka kandidovala starlete za poslanike Evropskog parlamenta.
Posle te izjave premijerove supruge, nekoliko mladih žena, uključujući
D'Adario, iznelo je da im je Berluskonijev prijatelj Đanpaolo Tarantini (Gianpaolo)
platio da dođu na zabave u Berluskonijevim kućama.
Tarantini se izvinio što je izazvo skandal i rekao da je, bez premijerovog
znanja, devojkama platio putovanje i druge troškove.
Berluskoni je danas potvrdio da je bio na tim zabavama, ali je rekao tvrdio
da su "lepe žene" bile Tarantinijeve, a ne i njegove prijateljice. |
| |
| |
|
| |
| Otmičari aviona uhapšeni, putnici i posada
oslobođeni |
| |
Najmanje pet osoba uhapšeno je u sredu uveče zbog otmice aviona u Meksiku, a
svi putnici i članovi posade su oslobođeni, preneli su lokalni mediji.
Televizija je prikazala snimak policije koja na aerodromu u Meksiko Sitiju
izvodi najmanje pet osoba sa lisicama iz aviona. Kako se navodi, avion su na
kratko oteli Bolivijci koji su tražili da se sastanu sa predsednikom Meksika
Felipeom Kalderonom.
Avion sa 104 putnika leteo je iz Kankuna za Meksiko Siti.
Sekretar za saobraćaj Huan Molinar izjavio je da su svi putnici i članovi
posade bezbedni, ali nije rekao koliko je osoba uhapšeno ni koji je bio
motiv otmice, navodeći da je istraga u toku.
Molinar je rekao da nije bilo bombe u avionu, iako su putnici rekli da su
otmičari imali paket koji je ličio na eksplozivnu napravu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
