|
|
Broj 1216, 18. septembar 2009.
| Predviđa se povećanje nezaposlenosti u Kanadi |
| |
Stručnjaci OECD-a tvrde, na osnovu podataka iz prethodnih ekonomski kriznih
vremena, da je oporavak kanadskog tržišta rada posle recesije uvek
dugotrajan proces. Oni smatraju da će fiskalni stimulativni paket različitih
mera federalne vlade za smanjenje potrošnje i taksi, usporiti porast
nezaposlenosti. Izveštaj potencira da su nezaposlenošću posebno teško
pogođeni muškarci iz starosne grupe 15 do 24 godine, gde je stopa 16,3 odsto
ili skoro dvostruko viša od ukupne.
Organizacija, koja ispituje ekonomsku i socijalnu politiku u trideset
zapadnih demokratskih zemalja, smatra da je porast nezaposlenosti u Kanadi
posebno zabrinjavajući zbog toga što socijalni program ne prati potrebe na
zadovoljavajući način. Oni pokazuju da je kanadski socijalni program među
najnepovoljnijima, jer po podacima iz 2007. godine zauzima 19. mesto od
ukupno 29.
 Ipak,
Džon Martin, direktor agencije za zaposlenost, rad i socijalna pitanja,
smatra da vlada ne bi trebalo, tokom jesenjeg parlamentarnog zaseda-nja, da
svojim merama o atraktivnijim beneficijama ugrozi mobilnost radne snage.
Vlada premijera Stivena Harpera je najavila ove nedelje da će pojedinim
kategorijama radnika produžiti socijalnu pomoć i do 20 nedelja, s tim da će
to važiti dok privreda ne ojača.
Optimistički, ipak, deluje tvrdnja iz izveštaja da je ono što čeka Kanadu u
domenu nezaposlenosti zapravo povoljnije od perspektive u nekoliko vodećih
zapadnih ekonomija. Primera radi, nezaposlenost se u SAD-u više nego
udvostručila u poslednje dve godine, dok je u Kanadi porasla za 2,6 odsto, a
prognoze govore da će krajem iduće godine stopa nezapo-slenosti u mnogim
evropskim zemljama biti dvocifrena.
Predstojeći sastanak G20 trebalo bi da pospeši uvođenje mera za sprečavanje
dugotrajne nezaposlenosti, kako bi se sprečilo stvaranje izgubljene
generacije mladih i povećanje broja onih koji idu ka siromaštvu. |
| |
| |
|
|
| Jak dolar prepreka za privredni oporavak |
| |
Zamenik guvernera Banke Kanade Džon Marej upozorava da jak dolar predstavlja
svojevrsnu prepreku za ekonomski oporavak zemlje.
 Govoreći
u Berlinu, na poslovnoj konferenciji, Marej je primetio da Kanada, u
poređenju sa mnogim drugim zemljama, ima određene prednosti, poput zdravijeg
bankarskog sektora, malog vladinog duga i izbalansiranije porodične
potrošnje.
Statističari kažu da je inflacija u u avgustu, odnosno tri meseca za redom,
negativna. Cene na malo pale su za 0,8 odsto u osmom mesecu ove, u poređenju
sa istim mesecom prošle godine. Ističe se da je je osnovni razlog cena
goriva, koja je u poslednjih godinu dana pala za petinu.
Ekonomski eksperti smatraju da Kanadi ne preti opasnost od deflacije, dugog
perioda sa stalnim padom cena koji izaziva probleme u ekonomiji. Oni
predviđaju da će inflacija tokom jeseni preći nulu jer će cene goriva
porasti. |
| |
| |
|
| |
| Političar ponovo u sukobu sa zakonom |
| |
Ove nedelje ponovo se dogodio incident koji je jednog političara prikazao u
potpuno drugačijem svetlu.
Na sreću, ovaj incident prošao je bez ljudskih žrtava.
Rahim Džafer, 37, bivši šef poslaničkog kluba Konzervativne stranke i suprug
državne ministarke za pitanja žena Helene Gergis, optužen je vožnju u
alkoholisanom stanju i posedovanje kokaina. Vozačka dozvola mu je privremeno
oduzeta, a on će se pojaviti na sudu 19. oktobra.
Džafer je bio prvi musliman koji je izabran u Donji dom Parlamenta 1997.
godine, kao predstavnik izborne jedinice Edmonton-Stratkona. Tada je imao 25
godina. Poslaničko mesto držao je sve do prošlogodišnjih izbora, kada je
izgubio od rivalke Linde Dankan iz NDP-a. Rođen je u Ugandi, a u Kanadu je
kao dečak došao sa svojom porodicom, bežeći od režima diktatora Idija Amina.
Do romanse sa Helen Gergis, Džafer je bio poznat kao veoma zabavan i omiljen
na zabavama u Otavi. Njih dvoje venčali su se prošle godine, dan nakon što
je izgubio na izborima. On je najavljivao povratak na političku scenu, ali
ovaj incident će mu verovatno pokvariti planove. |
| |
| |
|
| |
| Vlada neće pasti? |
| |
Po prvobitnim najavama upućenih, podnošenje najnovijeg vladinog izveštaja o
federalnom budžetu i privredi, predviđeno za 18. septembar, moglo je značiti
početak pada vlade i raspisivanje izbora. No, potom je postalo gotovo
izvesno da izbora još uvek neće biti, jer je vlada najverovatnije obezbedila
podršku opozicionih stranaka, NDP-a i Bloka Kvebekva.
Lider NDP-a Džek Lejton je nagovestio da njegova stranka po-zdravlja
najavljenu dodatnu socijalnu pomoć za otpuštene radnike, izjavivši da je
važnije boriti se za prava nezaposlenih nego za nove izbore. On ističe da će
njegova stranka proučiti predlog koji je iznela ministarka za ljudske
resurse Dajen Finli o pri-vremenom produženju socijalne pomoći za radnike
koji su radili sedam godina u poslednjoj deceniji. Blok Kvebekva pak,
namerava da pruži podršku konzervativcima zbog poreskih olakšica za
renoviranje kuća.
Najglasniji u napadima na vladu su Liberalna stranka i njen lider Majkl
Ignatief, koji i dalje imaju nameru da obore Harpera i obezbede prevremene
izbore, što je pre moguće. Ignatief kaže da je razlog za smenu na vlasti i
želja za vraćanjem međunarodnog ugleda zemlji koji je uzdrman tokom
Harperove vlade. |
| |
| |
|
| |
| Prodavci ne mogu da kupe srećku u svojoj
radnji |
| |
Mnogo toga dogodilo se u poslednje dve godine u i oko Lutrijske korporacije
Ontarija, a jedna od mera za sređivanje stanja trebalo bi da bude i zabrana
da ovlašćeni prodavci na svom prodajnom mestu kupe srećku.
 Zabrana
će početi da se primenjuje od novembra, a predstavnici korporacije veruju da
to može biti jedan od načina da se popravi slika o njima u očima javnosti.
Odluku je saopštio premijer Dalton Mekgvinti, naglašavajući da svako ko
kupuje srećku ili naplaćuje dobitak mora to da radi kao mušterija, u cilju
veće transparentnosti poslovanja.
U Britanskoj Kolumbiji već je na snazi slično ograničenje kupovine.
Zabrana se u Ontariju uvodi zbog već iskazivanih sumnji u taličnost
prodavaca, koji su ponegde imali zavidno veću učestalost dobitaka nego
ostali igrači na sreću. Finansijska inspekcija, primera radi, potvrdila je
da su u poslednjih 13 godina 'insajderi' dobili 198 miliona dolara. Izvršena
je provera pojedinih dobitaka i podnete su neke prijave.
Izveštaj provincijskog ombudsmana Andre Marina, iz 2007. godine, među
preporukama za saniranje stanja u korporaciji dao je ovaj, ali i još neke
predloge koji će u narednom periodu biti ispoštovani, budući da
nepravilnosti sa dobicima nisu jedini primećen problem u korporaciji.
Krajem prošlog meseca otpuštena je direktorka korporacije Keli Mekdougald,
koja je pre dve godine angažovana da sredi stanje posle otkrivenih skandala,
a ovih dana je, smatrajući da je u stvari žrtva u celoj priči, podnela tužbu
kojom potražuje od korporacije.
Pprovincijske vlade i ministra finansija Dvajta Dankana nadoknadu od oko
devet miliona dolara. Među razlozima nalaze se kršenje ugovora, nanošenje
moralne i materijalne štete, rušenje ugleda, kao gubitak prilike da unapredi
reputaciju.
Svi članovi Saveta korporacije podneli su ostavku istog dana kada je
direktorka Mekdougald otpuštena. Vlada je naložila inspekcijskim organima da
provere da li je i u kojoj meri bilo nepravilnosti i zloupotreba kod
plaćanja raznoraznih računa koje su napravili rukovodioci korporacije.
Predstavnici opozicije optužili su vladu premijera Daltona Mekgvinitija da
je odugovlačila sa objavljivanjem dokumenata o skandalu u korporaciji. |
| |
| |
|
| |
| I na Olimpijadi u Los Anđelesu sporan pol
pobednice |
| |
Kontroverze oko toga da li je Kaster Semenja, svetska šampionka na 800 metara
iz Južne Afrike, ženskog ili muškog roda, podsetile su na sličan slučaj iz
davne 1932. godine.
Na Olimpijskim igrama, održanim te godine u Los Anđelesu, Kanađanka Hilda
Strajk osvojila je srebrnu medalju, dok je zlato pripalo Poljakinji Steli
Volš. Njih dve su, u stvari, zajedno prošle kroz cilj sa vremenom 11,9
sekundi, ali je sudijskom odlukom zlato dobila Volšova. Ona je potom
osvojila osamnaest svetskih rekorda u sprinterskim i skakačkim disciplinama
za svoju rodnu Poljsku, iako je živela uglavnom u SAD-u, gde je i ubijena,
1980. godine, u oružanoj pljački u jednoj prodavnici u Klivlendu, gde se
slučajno zatekla. Autopsijom je utvrđeno da je Volšova u stvari hermafrodit,
odnosno da ima i muške i ženske polne orga-ne.
 Ni
jedan rekord, niti pak medalja nisu joj oduzeti, jer u vreme kada se
takmičila nisu postojale nikakve provere. Njihova primena počela je na
Oli-mpijadi 1968. godine.
Međunarodna federacija atletskih asocijacija je, posle ozvaničenja rezultata
autopsije Volšove, saopštila da Kanađanka Strajk može da se smatra
olimpijskom pobednicom za 1932. godinu, ali su zvaničnici Federacije i MOK-a
ipak rekli da neće biti uručena nova zlatna medalja.
Strajkova je, šest meseci pre svoje smrti, izjavila da ona nema nameru da
traži zlatnu medalju, a da zvaničnici Federacije znaju gde mogu da je nađu,
ako žele. Njena unuka kaže da joj je i sama činjenica da je davne 1932.
godine bila zvanično najbrža žena na svetu, bila dovoljno u tom trenutku.
Uz sve dileme i u jednom i u drugom slučaju, ostaje ubeđenje da ovde ne
treba oduzimati medalju, jer ove sportistkinje nisu svojim postupkom namerno
želele da nekoga obmanu. Ne treba zaboraviti da je majka priroda u stvari
njih obmanula. |
| |
| |
|
| |
| Zvanično izvinjenje ministarke Aglukak |
| |
Ministarka zdravlja Liona Aglukak i zvanično je uputila izvinjenje
starosedelačkim za-jednicama zbog, kako se ističe, uvredljive i bezosećajne
greške sa kesama za telo, isporu-čenim u okviru priprema za epidemiju gripa
H1N1. Ona naglašava da je uvređena kao ministarka i kao pripadnik
starosedelačkog naroda i da je odmah zatražila detaljnu istragu o čitavom
događaju.
 Po
obećanju ministarke Aglukak, javnosti će biti predstavljeni rezulati istrage
o tome kako su i zašto, po nalogu Ministarstva zdravlja, na desetine kesa za
telo dopremljene starosedelačkim zajednicama u Manitobi.
Jasno je da su kese uznemirile pripadnike starosedelačkih zajednica, ali i
ostale, jer predstavljaju veoma nepovoljnu prognozu onoga što može doneti
epidemija. Takođe, mnogi predstavnici opozicije i poglavice ovo shvataju i
kao naznaku da vlada nije učinila dovoljno da pripremi zajednicu za slučaj
pandemije.
Dejvid Batler Džons, nadležan za javno zdravlje, naglašava da su kese za
telo potpuno nepotrebne, ali da zato svako domaćinstvo u cilju prevencije i
lečenja od gripa treba da ima pripremljene stvari, kao što su sapun,
termometar, tilenol (acetaminofen) i preparate za dezinfekciju ruku.
Pored toga, insistira se i na vakcinaciji, posebno najrizičnijih grupa
stanovnika.
Prve kliničke provere vakcine pokazuju da jedna doza, ka-kva će biti
korišćena u Kanadi, obezbeđuje stoprocentnu zaštitu od gripa tri nedelje
na-kon vakcinacije, saopštava proizvođač GlaksoSmitKlajn.
Ankete Kanadijen Presa Haris Desime, pak, pokazuju da će se manje od
polovine Kanađana odlučiti za vakcinu protiv meksičkog gripa. Roditelji nisu
sigurni da li da zaštite svoju decu vakcinom sa dodatkom koji omogućava
smanjene doze.
Međutim, nadležni iz Agencije za javno zdravlje preporučuju da ideju o
vakcinaciji ne treba odbaciti, a još manje preporuke o zaštiti. Posebno se
preporučuju da se trudnice i hronični bolesnici, čije zdravlje je ugroženije,
unapred dogovore sa svojim lekarom kako kod prvih simptoma bolesti najlakše
i najbrže da obezbede sebi antiviralne lekove tamiflu ili relenca.
Provincijski zdravstveni zvaničnici Nove Skošije najavljuju, pak, da neće
slediti najnovija uputstva Svetske zdravstvene organizacije o ograničavanju
širenja virusa gripa tip A H1N1.
Sporna preporuka SZO je da bi škole trebalo zatvoriti pre nego što se jedan
odsto populacije razboli, a dr Robert Streng naglašava da kanadski
zvaničnici nisu konsultovani niti unapred obavešteni o ovoj iznenadnoj
odluci. Obrazloženje SZO-a je da bi u slučaju da se škole zatvore na vreme i
sprečavaju okupljanja, bio smanjen pritisak na zdravstvenu službu u vreme
vrhunca epidemije.
Dr Strend smatra da je ova odluka nerealna i neopravdana, jer se deca ne
mogu držati zatvorena u kućama dva meseca. Ona se takođe kosi sa pokušajem
da se na minimum svedu po-sledice koje bi po društvo i privredu mogla imati
epidemija, budući da bi javio problem čuvanja dece. |
| |
| |
|
| |
| Bez vežbe i provere, lako do lažne diplome |
| |
Novinarka Toronto Stara Diana Zlomislić je, istražujući kako se sve može stići
do diplome, ustanovila da je moguće bez ikakve obuke, vežbi ili provere,
moguće dobiti sertifikat o osposobljenosti za negu obolelog pacijenta.
Ona je, lažno se predstavljajući, uspela da u roku od svega nekoliko nedelja,
na neregistrovanom privatnom koledžu u Nort Jorku uz neveliku novčanu
nadoknadu, nauči kako da izmisli radnu biografiju, napravi dokaze o radu i
bude uverljiva tokom intervjua za posao.
Zlomislić ističe da joj na koledžu nisu tražili nikakva dokumenta, niti pak
dokaz o znanju engleskog jezika. Koledž zvučnog imena, Ontarijska akademija
za nauku i tehnologiju, vodi Ken Miler uz pomoć nekoliko osoba ruskog
porekla. Miler je jedini 'profesor' i hvali se da je izdao na hiljade
diploma osobama za negu bolesnika.
Miler nudi i dodatne usluge za sređivanje dokumenata za razvod ili useljenje,
a jasno je da su mu glavni studenti upravo osobe koje su ovde došle kao
negovatelji, rade taj posao i žele da ostanu u Kanadi.
Na potencijalno veliku opasnost koju predstavljaju ovakvi koledži ukazao je
nedavno i pro-vincijski ombudsman Andre Marin, kritikujući provinciju što ne
uspeva ih da zatvori. On upozorava da u provinciji mo-žda ima na hiljade
privatnih koledža koji se bave samo izdavanjem diploma ljudima bez ikakvih
kvalifikacija. Još je simptomatičnije kada poslodavci poveruju u diplomu,
smatrajući da je koledž - koledž, kaže Marin. |
| |
| |
|
| |
| Simbolična nagrada za pronađeni novac |
| |
Mat Magura, kurir iz Vinipega, pre nekoliko dana je pronašao skoro 20 hiljada
dolara na automatu za podizanje novca. Palo mu je na pamet da bi mu taj
novac dobro došao, ali je momentalno odbacio i samu pomisao na to, znajući
da ne bi bio u stanju da ga zadrži pošto nije njegov, već tuđ.
Stoga je pokupio novac, koji je bio u kovertama za depozit, i odneo ga u
centralu Asiniboin Kredit Uniona, u ulici Mejn. Ispo-stavilo se da je
ovlašćena kompanija, koja se time bavi, novac izvadila iz automata tokom
sakupljanja, ali da je on sticajem okolnosti ostavljen. Ukupno je bilo osam
hiljada dolara u kešu, a ostatak je bio u uredno složenim čekovima.
Zahvalna banka nagradila je Maguru kuponom za Boston Picu, u vrednosti od 50
dolara, a on je rekao da je srećan što je uopšte dobio nagradu. |
| |
| |
|
| |
| Ljubav posle pedesete često bez blagoslova |
| |
Kanađani preko pedesete ne odriču se ljubavi, niti pak zajedničkog života sa
izabranim partnerom. Međutim, mnogi će možda biti začuđeni da se partneri u
tim godinama ne odlučuju baš često da stanu pred matičara.
 Ispostavlja
se da se moda promenila i da ono čime su doskora mladi iznenađivali svoje
roditelje, sada praktično roditelji priređuju svojoj deci. Sve češće, naime,
pedesetogodišnjaci i šezdesetogodišnjaci žive u vanbračnim zajednicama.
Razlozi za takav izbor su brojni, da pomenemo samo nekoliko - posle
neuspelog braka mnogi često ne žele ponovo da iskušavaju sreću, pred zakonom
su bračne i vanbračne zajednice izjednačene, ali i zbog finansijske
samostalnosti izostaju doskora uobičajeni, ekonomski razlozi za vezivanje.
Pored toga, nikako ne treba odbaciti ni to da su ljudi u nekim godinama
stekli samopouzdanje i saznanje da potpis ništa suštinski ne menja ni u
emotivnom pogledu.
Najbliži članovi porodice neretko imaju problem da prihvate izbor novog
partnera svog bližnjeg i odluku o zajedničkom životu, pa stariji često kažu
da su stalno u obavezi da vode računa o tome šta će neko reći, u mladosti
roditelji, a sada deca. |
| |
| |
|
| |
| Kafka i misaoni proces |
| |
Svi oni sa bivših jugoslovenskih prostora koji su se do sada pitali zašto su
tokom svog gimnazijskog obrazovanja čitali neke od knjiga iz obavezne
školske lektire, počinju da dobijaju odgovor na to pitanje.
Šalu na stranu, naučnici sa Univerziteta Britanska Kolumbija, na čelu sa
profesorom psihologije Stivenom Hajnom, zaista su se pozabavili ispitivanjem
uticaja knjiga Franca Kafke na čitaoce. Ispitanici su dobili zadatak da
pročitaju priču Seoski doktor, s tim što je jedna grupa dobila verziju koja
u sebi sadrži besmislen niz događaja, dok je druga grupa dobila verziju sa
smislenim sledom.
Nakon toga, trebalo je da urade jedan iskonstruisan gramatički zadatak.
Stručnjaci objašnjavaju da se tu radilo o odgovoru mozga na takozvanu 'pretnju
smisla', odnosno pokušaju da se unutar datog pronađe neka veza.
Ispostavilo se da su oni koji su pročitali verziju priče bez smisla imali
više uspeha u obavljanju gramatičkog dela, odnosno bili su motivisaniji i
uspešniji u pronalaženju smisla u veštački iskonstruisanom gramatičkom
zadatku. Naglašava se da je pročitano štivo u suštini bilo svojevrsna vežba
za mozak, i da je pripremilo ispitanike za ono što je sledilo.
Drugim rečima, priča je pozitivno uticala na visprenost i snalažljivost
čitalaca. |
| |
| |
|
| |
| Slike lorda Biverbruka pripale Frederiktonu |
| |
Umetnička galerija Biverbruk u Frederiktonu nastaviće da privlači turiste i
poklonike umetnosti zahvaljujući slikama koje su sada i zvanično, sudskom
odlukom, u njenom vlasništvu.
Radi se o slikama iz ostavštine lorda Biverbruka, britanskog političara i
novinskog magnata, rođenog u Kanadi, koji je umro 1964. godine. Galerija je
imala dokaz da su sporne slike lordov poklon, dok je Fondacija koja se brine
o njegovoj imovini tvrdila da se radi samo o delima datim galeriji na
pozajmicu.
Spor je trajao godinama, da bi odluka stigla neposredno pred obeležavanje
pedesete godišnjice ove umetničke institucije.
Galerija je sada vlasnik 85 dela izuzetne umetničke vrednosti iz kolekcije
lorda Biverbruka, među kojima se nalaze i slike Tarnera, Frojda, Hilijarda i
Gejnsboroa. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
