|
|
Broj 1216, 18. septembar 2009.
| Da li je najgore prošlo? |
| |
Jedna od najvećih finansijskih institucija na Vol Stritu, "Liman Braders",
bankrotirala je tačno 15. septembra prošle godine.
Krah te kompanije potresao je bankare, zvaničnike i investitore i doveo do
jednog od najvećih padova berzanskih indeksa u američkoj istoriji.
 Bankrotu
"Liman Bradersa" prethodila je, nedelju dana ranije, 7. septembra, odluka
američke vlade da nacionalizuje hipotekarne banke "Fredi Mek" i "Fani Mej"
koje su držale gotovo polovinu svih stambenih kredita u SAD.
Ta dva kreditna džina došla su na ivicu bankrotstva jer su odobravala
pozajmice milionima Amerikanaca bez provere da li oni mogu da ih vrate.
Za nekoliko dana prošlog septembra, među investitorima i bankarima zavladala
je panika. Vrednost akcija pala je 40 odsto, najveće banke poslovale su samo
zahvaljujući pomoći država. Bila je to uvertira za svetsku finansijsku i
ekonomsku krizu, najtežu od 1929. godine.
Krug se zavrteo. Ljudi su ostajali bez posla, kupovali manje, zbog male
potražnje zaustavljala se proizvodnja. Nastupila je globalna kriza poverenja.
Banke su počele sve manje da pozajmljuju, investitori su povlačili novac sa
tržišta, a ekonomska aktivnost je usporena.
Svet je ušao u recesiju.
Američki Kongres je odobrio 12-cifreni spasilački paket, od 700 milijardi
dolara, za koji je tadašnji predsednik Buš rekao da je "veliki jer je i
problem veliki".
Danas, godinu dana kasnije, pojedine privrede se oporavljaju, ali je stopa
nezaposlenosti i dalje visoka u mnogim zemljama. Globalna ekonomija počinje
da se izvlači iz duboke recesije uz pomoć velikih vladinih intervencija koje
se mere bilionima dolara.
Najveće svetske ekonomije potrošile su 10.000 dolara po stanovniku boreći se
sa finansijskom krizom u poslednjih godinu dana.
Računica napravljena na bazi podataka koje je Međunarodni monetarni fond dao
ministrima finansija Grupe 20 razvijenih zemalja, pokazuje da su najveće
ekonomije ukupno potrošile 10 hiljada milijardi dolara.
Agencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj u međuvremenu je zatražila
strožu regulaciju globalnih finansijskih tržista, ocenjujući da je za
finansijsku krizu odgovorna preterana deregulacija i nepotrebno preuzimanje
rizika.
Kriza u finansijskom sektoru dovela je do sve učestalijih poziva da država
pomnije i oštrije reguliše banke i druge ustanove koje raspolažu novcem.
Jedna od dominantnih tema postala je i nagrađivanje čelnih ljudi u bankama i
finansijskim ustanovama. Prevladava mišljenje da bi tzv. bonusi trebalo da
se smanje a isplaćuju se tek ako se postigne dugoročniji uspeh u poslovanju.
No, takve mere nije lako sprovesti, tvrde stručnjaci.
Mada se svi uglavnom slažu da je visokorizično ponašanje izuzetno dobro
plaćenih bankara bilo jedan od glavnih uzročnika finansijske krize, oni muku
muče da se usaglase oko toga na koji način regulisati ili ograničiti bonuse. |
| |
| M.M. |
|
|
| Otkrivena planina na morskom dnu |
| |
Tragajući za granicama epikoninentalnog pojasa, brodovi dveju zemalja su tokom
poslednja dva meseca oplovili severna, zaleđena područja Arktika, u koja se
retko zalazi.
 Geološki,
epikoninentalni pojas je produžetak kopna čiji je sastavni deo bio tokom
ledenih doba, dok je u međuledenim dobima, kakvo je sada, taj pojas pod
morem, na relativno maloj dubini. Ti pojasi se mogu prostirati i do 500
kilometara od obale.
Pravna definicija epikontinentalnog pojasa je da je to morsko dno i njegovo
podzemlje izvan teritorijalnog mora priobalne države, sve do udaljenosti od
200 nautičkih milja od obale. Priobalna država ima suverena prava nad tim
pojasom radi njegovog istraživanja i korišćenja prirodnih bogatstava. Ta
prava postoje čak i ako ih država ne koristi. Što se takav pojas dalje
prostire, tim je veća moguća korist od njega, a na Arktiku su to nafta i
gas, na šta pretenduju SAD i Kanada.
Direktor programa za prirodne resurse Kanade (Natural Resources Canada)
Džejkob Verhof je izjavio da prvi podaci pokazuju da se epikontinetalni
pojas, te time i državne granice, prostiru dalje na sever nego što se
mislilo.
Tokom istraživanja brod Američke obalske straže je na dubini od gotovo 3.000
metara otkrio podmorsku planinu visoku 1.158 metara, dugačku 19 kilometara i
široku 38 kilometara. Ona se nalazi na oko 1.127 kilometara severno od
Aljaske. |
| |
| |
|
|
| Uzbudljivo leto za Obamine kćerke |
| |
Ako Malija i Saša Obama budu ove školske godine radile sastav na temu "Kako
sam provela letnji raspust", imaće o mnogo čemu uzbudljivom da pišu.
Kćerke američkog predsednika prešle su sa roditeljima desetine hiljada milja,
Atlantski okean, različite vremenske zone i međunarodne granice. Šetale su
Kremljom, obišle mesto snimanja novog filma o Hariju Poteru u Londonu i
slušale o istoriji ropstva u Africi.
 Pored
zvaničnih poseta, 11-ogodišnja Malija i osmogodišnja Saša "istražile" su
američki Zapad tokom porodične posete Nacionalnom parku Jeloustoun i Velikom
kanjonu. Učestvovale su u raftingu po kiši i nevremenu u Montani i brale
breskve u Koloradu.
Poslednje dane letnjeg raspusta provele su na imanju na ostrvu Martas
Vinjards, u Masačusetsu, gde su se igrale u pesku na plaži i vozile bicikl,
i u predsedničkoj rezidenciji u Kemp Dejvidu, u Merilendu, piše AP.
Devojčice su ovog leta imale priliku da gledaju vatromet povodom Dana
nezavisnosti, 4. jula, sa balkona Bele kuće, i da se igraju na travnjaku sa
svojim ljubimcem, portugalskim vodenim psom po imenu Bo.
Pored svega, "prva mama" Amerike Mišel Obama trudila se da održi disiplinu.
"Uveli smo kamp Obama u mojoj kući, što znači da tokom dana nema televizije
i kompjutera sve do večere i malo pre spavanja", rekla je Mišel Obama uoči
početka letnjeg raspusta u junu.
Bela kuća je, međutim, sve samo ne tipični letnji kamp.
Čim se nastava u školi Sajdvel frend završila, Saša i Malija su otputovale s
majkom u Pariz da bi se sastale sa ocem koji je bio u poseti Bliskom istoku
i Evropi.
Predsednik SAD je posle nekoliko dana otputovao za Vašington, ali su Mišel i
devojčice ostale da provedu još nekoliko dana u Parizu i Londonu i
proslavile Sašin osmi rođendan.
U Parizu i Londonu su obišle mnoge znamenitosti, ručale u Jelisejskoj palati
sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i njegovom suprugom Karlom,
dok ih je u Bakingemskoj palati primila britanska kraljica Elizabeta Druga.
Porodica je krenula na put upravo pošto je Malija napunula 11 godina 4. jula.
Najpre u Moskvu, zatim Rim i Ganu i sve to samo tokom jedne nedelje.
Putovanja nisu bila samo bezbrižna i zabavna. Bilo je i tužnih trenutaka, a
dve devojčice su morale i da uče.
Posle posete tvrđavi u Gani, nekadašnjem sabirnom centru za Afrikance koji
su odvođeni u ropstvo, Obama je rekao da će ta poseta pomoći njegovim
kćerkama "koje odrastaju u tako povoljnim okolnostima", da shvate svoju
obavezu da se bore protiv represije i nečovečnosti.
Ta putovanja, ozbiljna i zabavna, daleka ili ne, otvorila su Saši i Maliji
prozor u svet, za šta njihovi vršnjaci nemaju baš priliku.
U istoriji Bele kuće i ranije su deca predsednika pratila svoje roditelje na
zvaničnim putovanjima. Tako je Suzan Ford sa ocem putovala u Kinu, Čelzi
Klinton u Aziju i Afriku, a Barbara i Džena Buš pratile svoje roditelje
tokom više poseta Africi.
Iako prosečna 11-ogodišnjakinja i osmogodišnjakinja teško da tako zamišljaju
najbolji letnji provod, Barak i Mišel Obama žele da, dok su u Beloj kući,
podele iskustvo sa kćerkama, kaže Anita Mekbrajd, nekadašnja šefica kabineta
Lore Buš, supruge bivšeg predsednika SAD Džordža Buša.
"Njihove oči, uši, srca i um su otvoreni prema ljudima širom sveta i za
iskustvima drugih ljudi i druge kulture i to će im dobro poslužiti u životu",
rekla je Anita Mekbrajd. |
| |
| |
|
|
| Vežbanje goji? |
| |
Ako je verovati nekim naučnim istraživanjima, ključ za gubitak kilograma nije
vežbanje, nego preraspodela masti u telu. Iako je istina da fizička
aktivnost sagoreva kalorije i topi kilograme, vežbanje ima i jedan neželjeni
učinak - stimuliše glad. A onda ljudi ponovo unose kalorije i talože
kilograme.
Većina je sklona da veruje da je težina uglavnom stvar volje i da svi mogu
da vežbaju i izbegavaju slatkiše i uživanje u većim količinama hrane.
Naravno, samo ako to zaista i žele. Nažalost, takvih je malo.
Američki psiholozi su utvrdili da će se većina ljudi, koji su sebe naterali
da trče sat vremena, posle toga počastiti nekim slasnim zalogajem pre nego
zelenom salatom. Retki su oni koji su uspešni i dosledni u samokontroli.
Ali, da ne bude zabune, vežbanje ima mnogo prednosti: osim što poboljšava
zdravlje srca, popravlja i mentalno zdravlje, kao i kognitivne sposobnosti.
Novija istraživanja su pokazala da starije osobe koje vežbaju bar jednom
nedeljno imaju 30 odsto bolje kognitivne funkcije od onih koje ne vežbaju.
Neka američka ispitivanja su ipak donela iznenađujuće rezultate. Naime, u
jednom istraživanju gojazne žene su bile podeljene u grupe. Deo njih dobio
je vrlo zahtevan program vežbi, deo manje zahtevan, a deo je samo držao
dijetu bez vežbanja.
Otkriveno je da žene koje su imale najzahtevniji program vežbi nisu ništa
više smršale od žena koje su imale manje zahtevan program ili uopšte nisu
vežbale.
"Ljudi često sami sebi štete, jer nakon vežbi jedu pogrešnu hranu. Misle da
ako su potrošili puno kalorija na vežbanju mogu sebi da dopuste čokoladu,
čime ponište sav svoj trud", izjavio je dr. Timoti Čarč, sa univerziteta u
Luizijani.
Do sličnih zaključaka došlo je i istraživanje sprovedeno na univerzitetu u
Lidsu. Utvrđeno je da su ljudi koji su vežbali pod nadžorom povećali unos
hrane u organizam i to uglavnom štetne hrane, a izbacili voće i povrće.
Uz to, pokazalo se da fizičke vežbe ipak ne mogu da sagore onoliko kalorija
koliko bismo mi to želeli. Tridesetogodišnja žena, teška 70 kg, da bi
sagorela 360 kalorija iz samo jednog pojedenog kolača s borovnicima, trebalo
bi da 33 minuta džogira, ili 66 minuta kosi travu, ili 92 minuta usisava.
Najnovija otkrića mogla bi da donesu novi pogled na dosad preporučivani stil
života, navodi se na sajtu www.tportal.hr. S obzirom da je gojaznost danas u
svetu veliki problem, a preti da će u bliskoj budućnosti biti još veći,
fokus stručnjaka sada je prebačen na mast u telu.
Istraživanja pokazuju da masti imaju znatno važniju ulogu nego što se dosad
mislilo. Masti proizvode više od stotinu različitih hemijskih signala i
hormona. Naučnici s Harvarda veruju da bi se moglo manipulisati mastima u
telu u našu korist.
U ljudskom organizmu postoji tzv. smeđa mast koja je zdravija od bele, jer
brže sagoreva energiju. Naučnici su otkrili da postoje područja gde se
mešaju smeđa i bela mast i smatraju da bi to mogao biti ključ bržeg
sagorevanja kalorija.
"Ako bismo uspeli da reprogramiramo mast u telu na način da ima manje štetne
učinke, mogli bismo da rešimo problem gojaznosti", kaže profesor Ronald Kan
s Harvarda.
Sve su ovo ipak još samo ideje u eksperimentalnoj fazi. Dok se ne pojavi
čarobna pilila za skidanje kilograma bez gladovanja i vežbanja, o čemu
većina ljudi mašta, stručnjaci preporučuju češću fizičku aktivnost manjeg
intenziteta, kao što je pešačenje ili penjanje stepenicama.
To je, slažu se, mnogo bolja opcija od povremenih odlazaka u teretanu. Da bi
se sagorele kalorije, pokreti mišića ne moraju biti ekstremni. Ukratko, kad
se sve sabere, stručnjaci poručuju da je za gubljenja kilograma mnogo
važnije ono šta jedemo, nego koliko se jako trudimo da kilograme istopimo. |
| |
| |
|
|
| Američki predsednici i njihovi psi |
| |
Bivši američki predsednik Hari Truman jednom prilikom je izjavio: "Ako u
Vašingtonu želite da imate prijatelja, nabavite sebi psa".
Možda je baš to, rekli bi cinici, razlog što je tokom velikog dela američke
istorije u Beloj kući uvek bilo pasa.
Činjenica da pas živi u predsedničkoj palati u Americi nije ništa novo niti
neobično. Jednom bivšem predsedniku se pripisuje misao da "Čovek koji ne
voli pse ne zaslužuje da bude u Beloj kući".
 Roj
Rovan, koautor knjige "Prvi psi: američki predsednici i njihovi najbolji
prijatelji" (First Dogs: American Presidents and their Best Friends), kaže
da su svi predsednici SAD, s izuzetkom možda dvojice ili trojice, imali psa.
Čak i pre nego što je postojala Bela kuća.
Džordž Vašington je imao nekoliko pasa. Njegov verni Svitlips pratio ga je i
u borbama u američkom ratu za nezavisnost.
Neki "prvi psi" su, naravno, bili popularniji od drugih. Jedan od
omiljenijih, kaže Rovan, pripadao je Frenklinu Ruzveltu. Njegov Fala je bio
mali crni škotski terijer.
Ruzvelt ga je svuda vodio sa sobom, čak i na krstaricu na kojoj je sa
Čerčilom potpisao Atlantsku povelju.
Tada je i britanski premijer doveo svog psa Rufusa. "Mislim da su se oba psa
dobro zabavila, baš kao i njihovi vlasnici", kaže Rovan.
Predsednici su ponekad svoje pse koristili kao oruđe za odvraćanja pažnje
javnosti, navodi Rovan, a jedan pas je čak, kako se veruje, pomogao da se
preokrene rezultat predsedničkih izbora.
Godine 1928, konzervativni kandidat Republikanske stranke Herbert Huver
činio se suviše "ukočen" i preozbiljan za pobedu na izborima.
Zbog toga su organizatori njegove kampanje odlučili da naprave izborne
postere na kojima se Huver pojavljuje sa svojim velikim policijskim psom.
King Tut, kako mu je bilo ime, dao je svom gospodaru jedan topliji imidž i s
njim se uselio u Belu kuću.
Predsednik Voren Harding je imao erdel terijera kojeg je koristio kad bi u
intervjuima kritikovao politicare iz opozicije, tako da je izgledalo kao da
govori pas a ne on.
Tu je i primer predsednika Bila Klintona, koji je usred skandala s Monikom
Levinski nabavio psa Badija, čokoladnog labradora, kako bi ublažio skandal.
Iako su psi bili omiljeni ljubimci američkih predsednika u bližoj prošlosti,
nije uvek bilo tako, kaže za Glas Amerike Kler Meklin, osnivač Muzeja
predsedničkih ljubimaca.
"Nekad su popularni bili konji, nakon toga i ptice. Prvi američki
predsednici nisu bili previše naklonjeni psima. Psi su ipak vremenom
preuzeli primat u predsedničkim uredima zahvaljujući svojoj privrženosti
domu i ljudima uopšte. Zato ih je i američka javnost lako prihvatila", kaže
Kler Meklin.
Možda ni jedan predsednički pas nije zadobio toliko pažnje, ne samo američke
već i svetske javnosti, kao Bo, ljubimac porodice Obama.
Veče uoči izbora, Barak Obama je u svom govoru u Čikagu spomenuo da planira
svojim kćerkama da nabavi psa. Brojni ljubitelji pasa, kao i uzgajivači
širom SAD, predlagali su mu različite pasmine.
Predsednikova kćerka Malia alergična je na neke vrste pasa pa se zato
porodica odlučila za portugalskog vodenog psa jer mu ne otpada dlaka. Tako
je Bo, uz veliku medijsku pompu, stigao u Belu kuću kao poklon nedavno
preminulog senatora Edvarda Kenedija, koji je i sam bio veliki ljubitelj
pasa.
Rovan kaže da su psi, baš kao i u svetu slavnih i poznatih osoba, postali
važan deo imidža i "prve američke porodice". |
| |
| |
|
|
| Patrik Svejzi - atipična holivudska karijera |
| |
Iako nije imao nekih većih hitova posle "Tačke preloma" (1991), nikada nije
gubio status seks simbola, stečen zahvaljujući ogromnom uspehu "Prljavog
plesa" iz 1987. Tu je glumio profesora plesa što mu je omogućilo da pokaže i
dar za ples i glumu, ali i da iskaže kao kompozitor pošto je napisao pesmu
"She's Like The Wind", za koju ga je inspirisala njegova supruga.
Svejzi je u svet spektakla kročio kroz ples: dete koreografa i industrijskog
dizajnera, sa 20 godina odlazi iz rodnog Teksasa u Njujork gde upisuje
tečajeve plesa u prestižnim baletskim trupama Harknes i Džofri. Na velikim
ekranima debitovao je 1979. u mjuziklu "Skatetown, USA", ostvarenju nalik na
film "Groznica subotnje večeri".
 Slede
godina kad je snimao televizijske serije ("Sever-jug") i televizijske
filmove, a "Prljavi ples" mu donosi globalnu slavu koju potom potvrđuje rola
u "Duhu" (1990) u kojem su mu partnerke bile Demi Mur i Vupi Goldberg .
Vupi Goldberg, koja je dobila Oskara za epizodu u tom ostvarenju, izjavila
je u jednom kasnijem intervjuu da je Svejzi bio jedina ličnost kojoj je
trebalo da se zahvali za taj uspeh.
Već sledeće godine časopis Pipl ga proglašava za "najseksepilnijeg muškarca
na svetu".
Njegova filmska karijera - tokom koje je tri puta bio nominovan za Zlatne
globuse - potom stagnira, mada redovno snima. Poslednja uloga bila mu je u
dramskoj seriji "Beast" koju je snimao uprkos bolesti.
U tom periodu prestao je da uzima lekove protiv bolova da - kako je
objašnjavao - ne bi "otupio" glumu. Emitovano je 13 epizoda koje su imale "pristojnu"
gledanost, navela je kablovska televizija A&E. U isto vreme, zajedno sa
spurugom pisao je memoare.
U Holivudu je negovao imidž "finog momka" i, iako je priznao da je u jednom
periodu imao probleme s alkoholom, ništa nije narušilo njegov ugled.
Njegov privatni život je takođe jedan od retkih primera bračne vernosti u
svetu filma: godine 1975. oženio se svojom ljubavi iz mladosti, Lisom Niemi
koju je upoznao kad je njemu bilo 19 a njoj 15 godina. Devojka je pohađala
časove plesa kod njegove majke.
Lisa je kasnije stekla i pilotsku dozvolu što je je omogućilo da ga lično
prevozi iz Los Anđelesa do medicinskog centra Stanford univerziteta na
severu Kalifornije, u kojem se lečio. Ostala je sa njim do smrti. Par nije
imao dece.
U žižu pažnje javnosti po-novo je došao kad je obelodanio da boluje od raka
pankresa. Iako je nekoliko meseci tajio bolest, glasine o tome da je na
samrti nagnale su ga da u martu prošle godine zadovolji radoznalce,
podsećaju svetske agencije.
U intervjuu TV mreži Ej-Bi-Si datom januara ove godine glumac, vidno mršav i
iscrpljen, pokazao je izuzetnu borbenost i želju da pobedi bolest. U
mesecima koji su usledili nekoliko puta je bio prinuđen da demantuje da je
na samrtnoj postelji.
Rak pankreasa, jedan od najtežih oblika kancera s izuzetno visokom stopom
smrtnosti, odneo ga je 14. septembra. |
| |
| |
|
|
| Predviđa se povećanje nezaposlenosti u Kanadi |
| |
Stručnjaci OECD-a tvrde, na osnovu podataka iz prethodnih ekonomski kriznih
vremena, da je oporavak kanadskog tržišta rada posle recesije uvek
dugotrajan proces. Oni smatraju da će fiskalni stimulativni paket različitih
mera federalne vlade za smanjenje potrošnje i taksi, usporiti porast
nezaposlenosti. Izveštaj potencira da su nezaposlenošću posebno teško
pogođeni muškarci iz starosne grupe 15 do 24 godine, gde je stopa 16,3 odsto
ili skoro dvostruko viša od ukupne.
Organizacija, koja ispituje ekonomsku i socijalnu politiku u trideset
zapadnih demokratskih zemalja, smatra da je porast nezaposlenosti u Kanadi
posebno zabrinjavajući zbog toga što socijalni program ne prati potrebe na
zadovoljavajući način. Oni pokazuju da je kanadski socijalni program među
najnepovoljnijima, jer po podacima iz 2007. godine zauzima 19. mesto od
ukupno 29.
 Ipak,
Džon Martin, direktor agencije za zaposlenost, rad i socijalna pitanja,
smatra da vlada ne bi trebalo, tokom jesenjeg parlamentarnog zasedanja, da
svojim merama o atraktivnijim beneficijama ugrozi mobilnost radne snage.
Vlada premijera Stivena Harpera je najavila ove nedelje da će pojedinim
kategorijama radnika produžiti socijalnu pomoć i do 20 nedelja, s tim da će
to važiti dok privreda ne ojača.
Optimistički, ipak, deluje tvrdnja iz izveštaja da je ono što čeka Kanadu u
domenu nezaposlenosti zapravo povoljnije od perspektive u nekoliko vodećih
zapadnih ekonomija. Primera radi, nezaposlenost se u SAD-u više nego
udvostručila u poslednje dve godine, dok je u Kanadi porasla za 2,6 odsto, a
prognoze govore da će krajem iduće godine stopa nezapo-slenosti u mnogim
evropskim zemljama biti dvocifrena.
Predstojeći sastanak G20 trebalo bi da pospeši uvođenje mera za sprečavanje
dugotrajne nezaposlenosti, kako bi se sprečilo stvaranje izgubljene
generacije mladih i povećanje broja onih koji idu ka siromaštvu. |
| |
| |
|
|
| Srbija preko Rusije do polufinala EP |
| |
Petorica košarkaša Srbije zabeležila su dvocifren košgeterski učinak, a
najefikasniji su bili Uroš Tripković sa 18 i Kosta Perović i Novica
Veličković sa po 13 poena.
Miloš Teodosić je ubacio 12, a Nenad Krstić još 10 poena za Srbiju, koja je
plasmanom u polufinale obezbedila i učešće na Svetskom prvenstvu u Turskoj
2010. godine što je bio i osnovni cilj selektora Dušana Ivkovića pre početka
turnira u Poljskoj.
Najefikasniji u timu Rusije bio je Vitalij Fridžon sa 15 poena, dok je
Sergej Monija dodao 12, a Timofejev Mozgov još 10.
 Odlučujući
period četvrtfinalnog duela sa Rusijom bio je početak druge četvrtine, kada
su srpski košarkaši odličnom odbranom protivnike sprečili da koš postignu
sedam minuta i 29 sekundi.
Srbija je takvu situaciju iskoristila da serijom 17:0, koju je sa devet
poena predvodio Perović, stigne do ubedljivog vo-đstva od 38:24 u 17. minutu
meča.
Najmlađi tim na turniru je u istom ritmu nastavio i u drugom poluvremenu i u
23. minutu, posle trojke Tripkovića i četiri uzastopna poena Veličkovića,
stigao i do 20 poena prednosti - 48:28.
Ubedljivo vođstvo "orlovi" su uspevali da uspešno održavaju do samog finiša
treće četvrtine, kada je Rusija serijom 9:0 zaostatak smanjila na 43:54.
Dva poena Teodosića i trojka Tripkovića početkom poslednje deonice, odbili
su taj napad Rusa, koji do kraja meča nisu uspeli da Srbiji priđu na manje
od deset poena zaostatka.
Srbija je tako otišla u polufinale u kome će joj u subotu protivnik biti
pobednik duela Slovenije i Hrvatske.
Klupa donela prevagu
Selektor košarkaške re-prezentacije Srbije Dušan Ivković ocenio je da su
igrači sa klupe doneli prevagu njegovoj ekipi u pobedi nad Rusijom.
"Igrači sa klupe su bili ključni, iako smo u drugoj četvrtini bili odlični i
u odbrani. Zaista smo igrali kao tim. Zaslužili smo ovu pobedu, izborili
učešće na Svetskom prvenstvu u Turskoj sledeće godine i ispunili naš osnovni
cilj", rekao je Ivković na konferenciji za novinare .
Srpski košarkaši su meč prelomili u drugoj četvrtini, koju su rešili u svoju
korist rezultatom 20:4. Taj period igre počeli su serijom 17:0, koju je sa
devet poena predvodio Kosta Perović čime je zaslužio i pohvale kapitena
Srbije Nenada Krstića.
"Kosta je igrao sjajno. Bio je nezaustavljiv neko vreme i pokazao da ovaj
tim zaista čini 12 igrača. Svako od nas može da da ključan doprinos",
istakao je Krstić, koji je, kao i svi njegovi saigrači, bio prezadovoljan
posle plasmana u polufinale .
"Ovo je sjajan rezultat za nas. Došli smo na turnir sa ciljem da obezbedimo
igranje na Sve-tskom prvenstvu, a sada smo u polufinalu. To je fantastično",
dodao je Krstić, koji je sa 26 go-dina najstariji u timu Srbije.
Selektor Rusije Dejvid Blat, koji je sa ekipom u Poljskoj branio titulu
prvaka, priznao je da je Srbija večeras bila mnogo bolji tim na terenu.
"Ima utakmica posle kojih možeš da pronađeš opravdanja i izgovore, ali ova
nije bila jedna od njih. Srbi su dominirali u svakom elementu. Prilično je
jasno ko je bio bolji. Sve im je polazilo za rukom, a mi nismo imali
odgovore, posebno u drugoj četvrtini", ocenio je Blat.
Veruju u osvajanje medalje
Košarkaši srpske reprezentacije Kosta Perović i Uroš Tripković istakli su da
se njihova ekipa zasluženo izborila za mesto u polufinalu Evropskog
prvenstva u Poljskoj, ali i da se time neće zadovoljiti, ia-ko je i sam
plasman među četiri najbolja tima turnira nadmašio očekivanja.
"Ova ekipa je zaista zaslužila da igra polufinale. Kada smo odlazili iz
Beograda nismo želeli ništa da obećavamo, samo borbu. I dosta smo se borili",
rekao je Perović novinarima u Kratovicama .
"Najbitnije je da smo pobedili na najvažnijoj utakmici turnira i obezbedili
plasman na Svetsko prvenstvo naredne godine", dodao je strelac 13 poena za
srpski tim i istakao kako veruje da njegova ekipa može i do medalje u
Poljskoj.
Perovićev saigrač Tripković, koji je sa 18 poena bio najefikasniji u pobedi
nad Rusijom, izneo je još optimističnije mišljenje.
"Siguran sam da možemo da pobedničkog postolja. Pokazali smo igrom da imamo
karakter, da imamo hrabrost... Mnogo smo srećni... Primarni cilj smo
ostvarili plasmanom na Svetskom prvenstvo, ali se nećemo time zadovoljiti.
Imamo još dve utakmice pred nama i nadam se dve pobede", istakao je
Tripković.
"Odigrali smo izuzetnu utakmicu, posebno u drugoj četvrtini. Možda smo
pobedili lakše nego što su neki očekivali, ali verujte nije bilo toliko lako
kao što je delovalo, iako je normalno da iz meča u meč igramo sve bolje,
ulazimo u formu", istakao je Tripković. |
| |
| |
|
|
| Partizan bolji, ali poražen od Tuluza |
| |
Fudbaleri Partizana izgubili su u Beogradu od francuskog Tuluza sa 2:3 u prvom
kolu Grupe J Lige Evropa.
Strelci za Partizan bili su Mladen Krstajić u 23. i Brazilac Kleo u 67.
minutu. Dva gola za Tuluz, u 29. i 38. minutu, postigao je Fransoa Sirije, a
mrežu Partizana je u 49. minutu zatresao i Antoan Devo.
 "Crno-beli"
će u narednom kolu, 1. oktobra, u Donjecku gostovati favoritu grupe Šahtjoru,
koji je na strani pobedio Briž sa ubedljivih 4:1.
Duel sa Šahtjorom, ipak, teško će biti šansa da Partizan nadoknadi
izgubljeno na susretu sa Tuluzom na kome je pora-žen iako je imao gol
prednosti, terensku inicijativu i mnogo više prilika.
Prvu već u 22. minutu, kada je Radosav Petrović na ivici ka-znenog prostora
pronašao Moreiru, koji je uspeo da zakači loptu pre nego što ga je oborio
protivnički odbrambeni fudbaler i pokuša da lobuje golmana Tuluza Joana
Pelea.
Lob, ipak, nije uspeo, pošto je Pele loptu sproveo u korner, ali navijači
Partizana nisu dugo čekali na gol. Marko Lomić je izveo korner sa leve
strane, a Krstajić glavom doneo prednost srpskom šampionu.
Vođstvo, međutim, nije dugo trajalo, pošto je Sirije izjednačio u 29. minutu,
kada je primio pas sa desne strane, lako se okrenuo između Nenada Đorđevića
i Gorana Gavrančića i rutinski sa manje od 10 metara savladao golmana
Partizana Mladena Božovića.
Brana Ilić je u 36. minutu imao šansu da Partizanu donese novo vođstvo, ali
nije uspeo da iz mrtvog ugla savlada Pele, koji je ubrzo bio na novom ispitu,
pošto je prvi na odbitak naleteo Krstajić, ali je golman Tuluza ponovo bio
siguran i loptu poslao u novi korner.
"Crno-beli" su tako propustili da iskoriste još jednu šansu, dok su igrači
Tuluza bili mnogo sigurniji u sličnim situacijama.
Drugi gol postigli su iz druge šanse na meču, pošto je Sirije, posle duplog
pasa sa Šeikom Mbengeom, sa 20 metara, potpuno neometan, loptu poslao u levi,
bliži ugao Božovića.
Početkom drugog poluvremena iskoristili su i treću priliku. Antoan Devo je
ubacivanje sa desne strane iz prve uputio ka golu Partizana, Božović je
loptu zahvatio nogom, ali se ona nezgodno odbila i prešla mu preko glave za
vođstvo Tuluza od 3:1.
Četvrtu i poslednju šansu gosti su imali u 52. minutu kada je Frenk Tabanu
dobro šutitao iz slobodnog udarca sa oko 20 metara, ali je Božović tada
uspeo da odbrani.
Partizan je ubrzo uspeo da se oporavi od šoka i činjenice da je od prednosti
došao u situaciju da zaostaje dva gola za protivnikom.
Domaći su u 59. minutu imali veliku šansu da smanje zaostatak. Moreira je
uposlio Nemanju Tomića, koji je šutirao sa 10 metara iskosa, ali je Pele
odbio loptu u polje.
Lamin Dijara je prvi stigao do nje i još jednom je uputio ka mreži Tuluza,
ali je loptu na gol liniji stigao i Mbenge i glavom spasio svoj tim, iako je
pogodio sopstvenu stativu.
Partizan je potom i uspeo da postigne drugi gol, pošto se rezervista Kleo
upisao u strelce pet minuta po ulasku na teren. Brazilski napadač je
iskoristio odličan pas Dijare i vratio nadu domaćem timu.
Srpski šampion, ipak, do kraja meča nije uspeo da izjednači, pa i da stvori
neku ozbiljniju šansu.
Pokušaji Tomića i Ljubomira Fejse sa distance nisu urodili plodom, pa će
navijači Partizana nastaviti da čekaju prvu pobedu omiljenog tima u nekom
ligaškom evropskom takmičenju još od 2004. godine, kada je u Beogradu
savladan grčki Egaleo.
Navijači Partizana sinoć na stadionu nisu pravili incidente zbog kojih bi
Evropska fudbalska unija (UEFA) ponovo mogla da kazni njihov tim, ali su
povicima "Ubij, ubij p....a" izrazili neslaganje sa organizacijom nedeljne
Povorke ponosa.
Pre meča su, međutim, pretukli francuske navijače i konobara kafića na
Obilićevom vencu u kome su simpatizeri Tuluza sedeli. Povređeni su zbrinuti
u Urgentnom centru i prema poslednjim informacijama van životne opasnosti su.
Meč Partizana i Tuluza je, inače, bio i prvi u Beogradu na kome je pravdu
delilo čak šest sudija od kojih su dvojica posebnu pažnju usmerili ka
dešavanjima u kaznenim prostorima.
Ta novina na fudbalskim utakmicama deo je eksperime-nta Evropske fudbalske
unije (UEFA), koja pokušava da zaustavi učestala simuliranja igrača, odnosno
glumljenja prekršaja sa ciljem da se prevare sudije i svom timu donese
priliku da gol postigne sa penala.
Novo pravilo biće na snazi na svim utakmicama Lige Evropa.
Stadion Partizana. Gledalaca: Oko 14.000. Sudije: Dereli, Sezertam, Ejisoj,
Turkalp, Ajdinus, Jildirim (svi iz Turske).
Partizan: Božović, Gavrančić (od 51' Tomić), Đorđević, Knežević (od 46'
Stevanović), Krstajić, Fejsa, Petrović, Lomić, Ilić (od 62' Kleo), Moreira,
Dijara.
Tuluz: Pele, Kongre, Kapu, Nunku, Mbenge (od 75' Mačado), Berson, Devo (od
65' Braten), Sisoko, Sirije, Tabanu, Pentekot (od 61' Žinjak).
Zuti kartoni: Lomić, Gavrančić (Partizan); Pele, Sisoko (Tuluz). |
| |
| |
|
|
| Bekam i Šeril Kol najveći uzori mladim
Britancima |
| |
 Homer
Simpson je, s druge strane, odabran za najgori uzor deci, rezultat je
istraživanja koje je sprovedeno među odraslima za organizaciju za odbranu
prava dece Čildrens sosajeti .
Pedeset pet ispitanika ocenilo je da je Bekam, nekadašnji kapiten engleske
fudbalske reprezentacije, dobar ili vrlo dobar uzor za decu, iako 18 odsto
učesnika u ispitivanju smatra da Bekam, koji je i modni uzor, daje loš
primer mališanima.
Šeril Kol, pevačica grupe "Girls Alaud" i supruga fudbalera Ešlija Kola ,
dobila je pozitivan glas 40 odsto ispitanika. Ipak, mišljenja su podeljena,
pošto 18 učesnika u anketi smatra da ona nije dobar uzor za decu.
Što se političara tiče, konzervativac Dejvid Kameron , koji je prema
anketama viđen za budućeg britanskog premijera, najbolje je prošao u potrazi
za najboljim uzorom, kakvim ga smatra 34 odsto ispitanika. Iza njega je
aktuelni premijer Gordon Braun, sa 20 odsto. |
| |
| |
|
|
| Jak dolar prepreka za privredni oporavak |
| |
Zamenik guvernera Banke Kanade Džon Marej upozorava da jak dolar predstavlja
svojevrsnu prepreku za ekonomski oporavak zemlje.
 Govoreći
u Berlinu, na poslovnoj konferenciji, Marej je primetio da Kanada, u
poređenju sa mnogim drugim zemljama, ima određene prednosti, poput zdravijeg
bankarskog sektora, malog vladinog duga i izbalansiranije porodične
potrošnje.
Statističari kažu da je inflacija u u avgustu, odnosno tri meseca za redom,
negativna. Cene na malo pale su za 0,8 odsto u osmom mesecu ove, u poređenju
sa istim mesecom prošle godine. Ističe se da je je osnovni razlog cena
goriva, koja je u poslednjih godinu dana pala za petinu.
Ekonomski eksperti smatraju da Kanadi ne preti opasnost od deflacije, dugog
perioda sa stalnim padom cena koji izaziva probleme u ekonomiji. Oni
predviđaju da će inflacija tokom jeseni preći nulu jer će cene goriva
porasti. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
