SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1217, 25. septembar 2009.

Viski za ispit, BMV za diplomu
Na suđenju profesorima sa više fakulteta u Srbiji koji predaju na kragujevačkom Pravnom fakultetu a optuženi su mahom za korupciju, mnogi su bili (ne)očekivano zaboravni i rasejani, pa je u sudnici bilo i komičnih sitaucija uprkos veoma ozbiljnoj optužnici. Grupa od 22 profesora se tereti za 159 krivičnih dela, od toga 114 dela primanja mita i 45 zloupotreba službenog položaja na fakultetu na kome se diploma mogla dobiti za 12.000 do 16.000 evra ili nov BMV 320D, a pozitivna ocena na jednom ispitu od stotinak do 1.500 evra, unikatnu narukvicu, kvalitetan strani parfem, viski, upaljač ili bez ičega ako je profesor kućni prijatelj. Prema optužnici, korupcija na kragujevačkom Pravnom fakultetu otkrivena je kada je autolimar Saša Jovanović (38) iz Donje Livadice ponudio policijskom inspektoru Tomislavu Spasiću da mu "završi Pravni fakultet" ako odustane od daljeg istraživanja krivičnih dela registracije i prodaje automobila. Muzičar Vladimir Andesilić (63), optužen za posredništvo, najrasejaniji je u sudnici: pošto se nije odazivao na uredno uručene pozive za glavni pretres jednom je priveden, a na naredni pretres opet nije došao jer je "pomešao datume". Na pitanje sudije o bračnom stanju Andesilić je rekao da je neoženjen, a naknadno se setio da je razveden. Profesor Božin Vlašković (55), s poslednjom platom od 120.000 dinara, izjavio je da mu je supruga, nakon njegovog hapšenja, ostala "bez ikakvih sredstava za život" i da je to "jednim dopisom naznačio" predsedniku veća i v.d. okružnog tužioca. Na insistiranje sudije, Vlašković je ipak rekao da je supruga, invalidski penzioner, u vreme njegovog hapšenja imala penziju od 16.000, a sada oko 21.000 dinara. Optuženi profesor Ivan Čukalović (53) je u međuvremenu postavljen za sudiju Ustavnog suda Kosova. On je optužen da je za 600 evra upisao pozitivnu ocenu u indeks policijskom inspektoru koji je otkrio korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Optuženi Novak Purić, sin Sveta Purića, bivšeg dekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu, izjavio je na glavnom pretresu da je poljoprivrednik! Novak Purić (27) završio je fakultet za trgovinu i bankarstvo. Profesor Miodrag Mićović spremno je dočekao pitanje sudije o visini plate odgovorivši da je pripremio šestomesečni prosek. Sudija je profesoru objasnila, što je i sam znao, da se traži približan iznos poslednje plate, uključujući i honorare za zaj mesec. Posle više pokušaja Mićović je odgovorio: 160.000 dinara. Na pitanje da li mu radi supruga, Mićović je odgovorio potvrdno precizirajući da je savetnik. Sudija nije prihvatila tvrdnju profesora Mićovića da ne zna kolika je plata supruge. Na njegovo smeškanje upitala je: "Da li je potrebno da vas opominjem?" Posle licitiranja Mićović je rekao: "Oko 1.000 evra". Mićović je optužen da je studentima prodavao prelaznu ocenu iz svog predmeta za 1.000 evra, strani parfem i viski. Među optuženima je i neuropsihijatar Milorad Veličković (59) koji je, prema navodima optužnice, "dugo godina" poznavao profesora Emiliju Stanković i "od samog početka poznanstva" davao joj poklone. Ona je kasnije zahtevala novac da bi njegovoj kćerki Vesni Veličković Mitrović pomogla da dobije prelazne ocene bez polaganja. Veličković je, prema optužnici, Emiliji Stanković dao 4.000 evra i poklone od oko 1.000 evra. Ona je posredovala kod profesora Ivana Čukalovića i Božina Vlaškovića da Veličkovićevoj kćerki daju prelazne ocene bez izlaska na ispit. Stankovićka je kolege za predusretljivost nagradila sa po 600 evra. Bivši policajac u penziji Radmila Jovanović Canić (55) kupila je, prema optužnici, za 4.100 evra prelazne ocene iz šest predmeta. Na pitanje predsednika veća šta je završila od škole Radmila je jednostavno odgovorila - Pravni fakultet u Kragujevcu. Sada joj je penzija 72.000 dinara. Među optuženima je i muzičar Sreten Dimitrijević (45), otac četvoro dece, zarađuje oko 60.000 dinara, osuđen uslovno 1982. zbog krađe sladoleda. Dimitrijević je preko posrednika za 400 evra obezbedio supruzi - policajcu Katarini Antić - da dobije pozitivne ocene kod tri profesora. Dragana Jovanović, majka Snežane i Marije Jovanović, podigla je 1.000 evra kredit i potpomognuta od brata i sestre sa još 400 evra napabirčila traženu sumu da joj bliznakinje, posle više pokušaja i zdravstvenih tegoba zbog neuspeha, najzad dobiju prelazne ocene kod profesora Bore Čejovića. Sada svi dele istu klupu: oni koji su uzimali i oni koji su davali. Predsednik veća zakazao je ročišta do 22. decembra 2009.
Milosav Slavko Pešić, Smederevo

Gadafi kritikovao Savet bezbednosti
"To ne treba da se zove Savet bezbednosti, već bi ga trebalo nazvati 'savet terora' ", ocenio je libijski lider u svom prvom govoru u UN, na otvaranju generalne debate 64. sednice Generalne skupštine. Gadafi je pozvao na ukidanje prava veta pet stalnih članica Saveta bezbednosti (SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Rusija) ili proširivanje tog tela dodatnim članicama da bi postalo reprezentativnije. Po njegovim rečima, stalne članice Saveta bezbednosti prete manjim zemljama kao državama "druge klase, dostojnim prezrenja". "Sada, braćo, nema poštovanja za UN, nema uvažavanja Generalne skupštine", rekao je Gadafi. Tokom Gadafijevog govora, u kojem je ustao protiv "nejednakosti" članica UN, dvorana svetske organizacije bila je poluprazna. Gadafi je tokom govora citirao delove Povelje UN koji pozivaju na jednakost svih naroda i podsetio na "ekskluzivno" pravo veta pet stalnih članica, "koje mogu da blokiraju sve akcije koje nisu u skladu sa njihovim interesima". On je, takođe, naveo da je upotreba vojne sile u suprotnosti sa duhom UN, sem ukoliko to ne odobri svetska organizacija. Međutim, ocenio je Gadafi, svetska organizacija od kako je osnovana 1945. godine, nije uspela da spreči ili interveniše u 65 ratova širom sveta. "Oko 65 oružanih sukoba je prošlo bez zajedničke akcije UN da ih spreči", istakao je Gadafi. Libijski lider pohvalio je prvi govor predsednika SAD Baraka Obame u UN koji je govorio pre njega. Ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs upozorila Gadafija da treba da govori kratko, da se drži teme, pazi kako se ponaša i da se kreće samo po Njujorku. Iako se od govornika očekuje da ne govore duže od 15 minuta, Gadafijev današnji govor trajao je oko sat i po, što je daleko od rekorda koji drži bivši kubanski predsednik Fidel Kasto, koji je u UN govorio četiri i po sata. Ipak, pred kraj Gadafijevog govora iscrpljeni prevodilac je morao biti zamenjen odmornim.

Filip Filipović najbolji igrač na svetu
Evropska liga plivačkih sportova koja izdaje zvaničnu publikaciju "LEN magazin" sprovela je anketu po kojoj je prema rezultatima Filip Filipović najbolji vaterpolista sveta. Čitaoci su Filipovića verovatno izabrali zahvaljujući njegovim impresivnim partijama na Svetskom prvenstvu u Rimu, gde je bio najbolji strelac i na kojem je Srbija osvojila titulu sve-tskog prvaka. "Ova nagrada je samo potvrda minulog rada, načina na koji sam trenirao i igrao. Ne opterećujem se, već osećam obavezu da nastavim sa dobrim radom. Priznanje je došlo posle zlatne medalje i sigurno je da sam u svemu imao veliku pomoć saigrača iz reprezentacije. Nastavljam dalje, sa željom da budem još bolji", rekao je Filipović. Mađar Peter Biroš dobio je ovo priznanje prošle godine ispred našeg Vladimira Vujasinovića. Inače, Filip Filipović je ovog leta napustio redove Partizana prešavši u Pro Reko.

Sveštenici godinama zlostavljali gluve dečake
To se dešavalo iz noći u noć, nekada u sveštenikovoj spavaćoj sobi, nekada u kupatilu, čak i u ispovedaonici, priča Alesandro Vantini, koji je gluv od rođenja. Dok je bio dečak, sveštenici su ga u katoličkom institutu za gluve, toliko puta nemilosrdno seksualno zlostavljali da je počeo da se oseća "kao da je umro". Vantini i još 66 bivših đaka Instituta Antonio Provolo u Veroni ove godine su se odlučili na korak, neuobičajen za Italiju: izašli su javno sa tvrdnjama da su primoravani na seks sa sveštenicima. Decenijama je seksualno zlostavljanje koje su vršili sveštenici u Italiji bilo obavijeno tišinom. Naročito zato što se crkva u toj zemlji smatra najpoštovanijom institucijom pa i vesti italijanskih medija najčešće počinju papinim izjavama. Čak i oni koji ne dele crkvena gledišta, priznaju značajnu ulogu koju crkva igra u obrazovanju, službi socijalne zaštite i brizi o siromašnima u Italiji. Zbog svega toga, malo ko se usuđuje da je kritikuje. Pa ipak, kako navodi agencija AP, u protekloj deceniji u Italiji su na svetlo dana izašla 73 slučaja da su sveštenici optuženi za seksualno zlostavljanje ukupno 235 žrtava. Većina tih slučajeva izašla je u javnost posle skandala koji je izbio 2002. i u kome je učestvovao jedan rimokatolički sveštenik u SAD. List Boston gloub je te godine objavio tekst o gresima lokalnog sveštenika Džona Gogana, koji je tokom 30 godina seksualno maltretirao više od stotinu dece. Gogan je "za kaznu" premeštan iz parohije u parohiju, a biskup Bernard Lo, koji ga je tako "kažnajvao", bio je toliko kritikovan u javnosti da je u ime iskupljenja predao nadležnima spisak sa više od 80 imena sveštenika koji su takođe bili "zainteresovani" za dečake. Broj otkrivenih takvih slučajeva u Italiji je, međutim, i dalje neznatan u poređenju sa stotinama slučajeva u sudskim sistemima SAD i Irske. Italijanska crkva je do sada morala da plati svega nekoliko stotina hiljada evra žrtvama na ime odštete, dok je, na primer, američka katolička crkva platila čak 2,6 milijardi, a irska 1,5 milijardi dolara. To je posledica činjenice da je italijanska rimokatolička crkva nevoljna da prizna broj slučajeva zlostavljanja, o kojima se do pre deset godina u toj zemlji uopšte nije govorilo. Smatra se i da trenutno prijavljeni slučajevi čine samo vrh ledenog brega. To pitanje je naročito značajno i zbog toga što je Italija, sa 50.850 sveštenika na 60 miliona stanovnika, ispred cele Južne Amerike ili Afrike. Na primer, u SAD, gde Vatikan ima 44.700 sveštenika na 300.000 miliona stanovnika, više od 4.000 njih je od 1950. optuženo za seksualno maltretiranje maloletnika. Italijanski slučajevi zlostavljanja su u najvećoj meri po istom modelu kao i američki i irski: italijanski crkveni velikodostojnici najčešće zlostavljaju siromašne, fizički ili mentalno hendikepirane ili maloletnike zavisne od droge, koji su im povereni na brigu. Tako su na meti bili i gluvi maloletnici u Institutu u Veroni, koji najčešće imaju i ozbiljna oštećenja govora, te lako mogu da sprovode u delo svešteničko upozorenje "da o tome nikome ne smeju da pričaju". Zbog ugleda koji rimokatolička crkva uživa u Italiji, situacija je naročito loša u manjim sredinama, gde ljudi ne samo da ne pričaju o seksu, već je obznanjivanje seksa između sveštenika i maloletnika pravi tabu. "To je tabu nad svim tabuima. To je italijanski provincijalizam", kaže sudija Monika Mađi, koja je pre stupanja na tu dužnost bila tužilac u nekoliko slučajeva pedofilije u Italiji. Vantini i njegovi nekadašnji sapatnici prvi su koji su razbili zaveru ćutanja, potpisavši saopštenje u kome tvrde da su u institutu koji su pohađali od 1950-tih do 1980-tih sveštenici seksualno zlostavljali i telesno kažnjavali svoje štićenike. Iako nisu svi pružili lično svedočenje, 14 od 67 njih priložilo je video trake i pisana svedočanstva u kojima su detaljno opisali patnje, koje su trpeli godinama u školi u Veroni. Oni su u svojoj otpužbi imenovali 24 sveštenika. Sam Vantini (59) je priznao da je godinama ćutao o zlostavljanjima, jer se plašio da će "dobiti batine od sveštenika". "Patio sam od depresije do 30. godine. Moja žena smatra da je dobro što sam progovorio, jer sam tako skinuo ovaj teret s duše", naveo je Vantini, koji je u institutu bio od svoje 6. do 19 godine.

Gastarbajteri sa Zapada idu u Kinu
Mladi ljudi iz SAD, Evrope i nekih azijskih zemalja sve češće dolaze u Kinu u potrazi za poslom. Mnogi od njih predaju engleski jezik, neophodan kineskim studentima i poslovnim ljudma, ili imaju znanje i iskustvo iz informacionih tehnologija i finansija. "Kina je danas zaista zemlja mogućnosti, posebno u poređenju sa zemljama iz kojih stranci dolaze. Pristižu nam ne samo diplomci, već i poslovni ljudi, preduzetnici i direktori kompanija iz celog sveta", kaže za AP Kris Votkins, direktor jedne agencije za zapošljavanje u Kini. On ističe da se broj pristiglih prijava iz inostranstva utrostručio u poslednjih 18 meseci. Endrju Kar, koji ima 23 godine i diplomirao je na Univerzitetu Kornel, video je Kinu kao sigurniju opciju kada su se ponude za zaposlenje u SAD izjalovile zbog finansijske krize. U avgustu je počeo da radi za jednu kompaniju u gradu Šenženu, na jugu Kine, koja se bavi oglašavanjem na internetu. "Video sam šta se dešava i odlučio da bi bilo najbolje da odem pravo u Kinu", priča Endrju. "Većina mojih kolega sa fakulteta je ostala u SAD i bila prinuđena da prihvati svakakve poslove", dodaje Endrju. Mnogi kineski poslodavci zapošljavaju i strance koji ne znaju ni reč kineskog ukoliko imaju znanja i veštine koji su njima potrebni. U firmi u kojoj Endrju radi, od 35 zaposlenih, petoro je stranaca, a direktor Grant Ju razmišlja da ih uposli još. Kina je otvorenija za strane radnike od većine evropskih zemalja i radne dozvole se dobijaju relativno brzo i lako. Poslodavcima je potrebno odobrenje vlasti ukoliko žele da zaposle stranog radnika, a ono se dobija za 15 dana. Broj stranaca koji u Kini imaju radne dozvole prelazi 200.000 i postepeno se povećava iz godine u godinu, pokazuju podaci Nacionalnog statističkog biroa. Mnogi dolaze sa poslovnim vizama i redovno ih obnavljaju, tako da je broj stranaca koji rade u Kini daleko veći. Neki od njih dolaze u Kinu jer smatraju da im se tu pružaju mogućnosti koje ne bi imali u svojoj zemlji. "Godina ili dve iskustva u Kini, u radnoj biografiji može samo da pomogne pri traženju posla kod kuće", smatra 28-ogodišnji Šon Ren, koji već godinu dana radi u kineskoj finansijskoj prestonici Šangaju. On je ranije radio kao bankar u Londonu, ali je zbog krize koja je pogodila finansijski sektor došao u Kinu. Šon ističe da ga, iako ne govori kineski, znanje i kontakti koje je stekao čine veoma poželjnim u toj zemlji, koja omogućava "mnogo brži put ka najvišim pozicijama". Konstantin Šamber, ima 27 godina i u rodnoj Nemačkoj je odbio zaposlenje da bi se kao jedini stranac zaposlio u advokatskoj kancelariji u Pekingu. "Verujem da je Kina danas ono što su SAD bile 30-ih godina prošlog veka i privlači ljude koji žele da zarade novac ili izgrade karijeru", smatra Kristijan. Stranci se ipak sve češće suočavaju sa konkurencijom mladih, obrazovanih Kineza koji govore engleski, a neki od njih se vraćaju u svoju zemlju sa iskustvom stečenim na Zapadu. "Imate mnogo Kineza koji su diplomirali na vrhunskim univerzitetima i rade za 500, 600 dolara mesečno. Teško je biti bolji od njih", smatra Šon. Vladine mere, kao što je finansijski stimulus od oko 500 milijardi evra, pomogle su kineskom tržištu rada stvaranjem novih radnih mesta, ali stručnjaci kažu da 12 miliona ljudi koji u Kini traže posao ipak neće uspeti da ga nađe.

Prethodna vakcina povećava šanse za novi grip?
Neobjavljeni kanadski podaci, uzeti iz studija u Britanskoj Kolumbiji, Kvebeku i Ontariju, nagoveštavaju da osobe koje su prošle godine primile vakcinu protiv gripa imaju dva puta veće izglede da obole od meksičkog gripa. Autori ovo rada, dr Danuta Skovronski, iz Centra za kontrolu zaraznih bolesti Britanska Kolumbija, i dr Gaston De Seres, sa Univerziteta Laval, ne mogu još uvek da komentarišu svoje nalaze, pošto tek očekuju njegovo objavljivanje. Dr Skovronski je samo izjavila da su naučnici svesni da metoda može da utiče na rezultate. Javnost je definitivno uznemirena podacima koji su, makar i ovako nepotpuni, dospeli u medije. Čak i zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije strahuju da bi ove obja-vljene činjenice mogle nepovoljno da se odraze na želju, potrebu i rešenost ljudi da se vakcinišu protiv običnog i meksičkog gripa. Oni su, stoga, najavili da će grupa eksperata proveriti podatke iz kanadske studije. Pri tom je Mari-Pol Kianu, direktorka SZO za istraživanje vakcine, naglasila da sporni efekti nisu nikada do sada prijavljeni. Agencija za javno zdravlje zatražila je stručnu pomoć u zemlji i inostranstvu, nakon što je nedavno obaveštena o ovim rezultatima. Dr Dejvid Batler Džons, glavni rekao je da se radi nezavisna provera, koja bi trebalo da utvrdi validnost dobijenih rezultata. Dr Donald Lou, vodeći mikrobiolog u bolnici Maunt Sinaj u Torontu, izrazio je rezervu prema rezultatima, ali je primetio da se kod pojedinih bolesti zaista javlja efekat povećanog rizika.

Sofija Loren i Brižit Bardo iste i različite
Sofija Loren, crnokosa Italijanka sa očima kao srna i Brižit Bardo, plava Francuskinja s napućenim usnama, dve posleratne filmske zvezde sa eksplozivnom senzualnošću, ovog meseca pune 75 godina. Sofija je proslavila rođendan 20. septembra a Brižit će to učiniti 28. septembra. Malo je reći da je svojevremeno ceo (muški) svet sanjao o te dve evropske ikone. Iako su obe pre svega zavodile svojim telom, obeležile su svet filma sa nekoliko uloga - Sofija Loren u "Ćoćari" i filmu "Jedan poseban dan", a Brižit Bardo u filmovima "Prezir" i "Istina". Obe su se takođe tokom karijere suočile sa cenzurom - Sofija u Italiji zbog filma "Si, si era lui" (Da, da, to je bio on) a Brižit u SAD zbog filma "I bog stvori ženu". Tu se uglavnom i iscrpljuju njihove sličnosti. U skoro svemu ostalom bile su sušte suprotnosti. Sofija, vanbračno dete, imala je teško detinjstvo blizu Napulja. Brižita je rođena u buržujskoj sredini, kretala se u poznatim pariskim krugovima i imala strogo obrazovanje. Prva je pokušala da izađe iz svog sveta preko filma. Druga je izašla na naslovnoj stranici magazina El jer je njena majka bila velika prijateljica osnivača časopisa. Sofija Loren je napravila i karijeru u Holivudu, dok je Brižit uvek odbijala da tamo kroči. Brižit je izabrala da rano napusti film i okrenula se borbi za prava životinja, ne trudeći se da ublaži znake starenja. Sofija još uvek nosi raskošne toalete sa dubokim dekolteom. Brižit je u mladosti predstavljala najsenzualniju francusku glumicu i simbolizovala određenu seksualnu slobodu u konzervativnoj Francuskoj. To se ispoljilo već s njenim prvim filmom supruga Rožea Vadima, koji je izazvao skandal, ali i ličnim životom u kome su se smenjivali muževi i ljubavnici. Ime Brižit Bardo se brzo svelo na inicijale B.B. i obišlo je svet. Sa likom žene deteta, napućenim usnama i nemarno podignutom kosom, BB je osvajala muškarce ali i žene koje su imitirale njen izgled. Za dvadeset godina snimila je oko 40 filmova među kojima je bio veliki broj slabih ali i nekoliko onih koji su ostali zapamćeni kao što su "En cas de malheur" Klod Otan-Lara (1958), "Istina" Anri Žorž Kluzoa (1960), "Privatni život" Luja Mala (1961), "Prezir" Žan Lik Godara (1963). U prvim memoarima izdatim 1997, glumica je priznala da je prošla kroz više perioda depresije, kao i da nije bila u stanju da se bavi sinom koga je podigao njen drugi suprug Žak Šarije. Brižit je imala i kratku pevačku karijeru koja je potekla od ljubavne veze sa Seržom Genzburom koga je srela 1967. godine. On je za nju napisao pesmu "Je t'aime moi non plus" (Volim te, ni ja tebe). BB je napušta film 1973, nešto pre nego što je napunila 40 godina, bez trunke žaljenja, da bi se posvetila odbrani prava životinja. Osnovala je svoju fondaciju 1986, kojoj je dala svoje ime, vreme i novac. Mnogi je kritikuju zbog braka sa bliskim saradnikom šefa nacionalističke stranke Nacionalni front, Žan Mari Le Penom. Sama Brižit za sebe kaže da je desničar. Sofija Loren, glumica klasične lepote, biće zapamćena u svetu svetskog filma antologijskim striptizom pred Marčelom Mastrojanijem ali takođe i potresnom interpretacijom prezrene žene u filmu "Jedan izuzetan dan". "Seksepil je 50 odsto ono što imate i 50 odsto ono što ljudi misle o vama", rekla je zvezda koja je u 71. godini pozirala obnažena za čuveni kalenedar Pireli. Ona je uvek vodila izrazito računa o svom izgledu i još je redovno viđena na modnim revijama svog prijatelja Đorđa Armanija. Čovek Sofijinog života, njen pigmalion i otac njena dva sina bio je producent Karlo Ponti, 22 godine stariji od nje, koga je srela 1953. Od susreta s Pontijem njena karijera je uzletela i ona je počela da snima filmove za međunarodnu publiku kao što je "Pane, amore, e.." (Hleb, ljubav, i..) Dina Rizija iz 1955. godine. Od 1957. godine igrala je u Holivudu uz najpoznatije glumce tog vremena Klarka Gebla, Pitera Selersa, Džona Vejna, Franka Sinatru. Za ulogu žene iz naroda u filmu "Chochara" Vitorija da Sike dobila je Oskara, za šta je takođe dobila nagradu za žensku ulogu u Kanu. Sofija Loren je 1991. godine dobila još jednog Oskara, za životno delo. Živa legenda italijanskog filma će uskoro u Rimu igrati u filmu o svom životu, u kome će tumačiti ulogu svoje majke.

Majčinstvo je najstresniji posao
Ono što su mnoge majke i domaćice oduvek i same znale - sada potvrđuje i nauka. Biti majka i domaćica bez formalnog zaposlenja je najstresniji posao na svetu. Britanski naučnici merili su nivoe stresnog hormona kortizola kod nekoliko kategorija ispitanika tokom njihovog prosečnog radnog dana, a pokazalo se da su oni najviši kod domaćica koje su i majke. Ni saobraćajne gužve, ni mobing na poslu uz stalne pretnje otkazima, ne dižu hormone stresa kao odgajanje dece i obavljanje kućnih poslova. Majke-domaćice trpe i šest puta veći stres nego oni koji rade na poznatim stresnim mestima poput brokera, učitelja ili medicinskih sestara. Domaćice su "kraljice kortizola". Istraživanje je sprovela "Mindlab", nezavisna konsultantska kuća specijalizovana za merenje ljudskih reakcija u najrazličitijim situacijama. Ispitivanje nivoa stresa kod odraslih Britanaca sprovedeno je na pet radnih mesta - roditelja koji ostaju kod kuće, vozača taksija, učitelja, medicinskih sestara i berzanskih radnika. Nakon majki-domaćica na drugo mesto su se "plasirale" medicinske sestre, zatim ljudi s berze koji barataju tuđim milionima, pa učitelji i, na kraju, bez obzira na frustraciju celodnevne bitke s gradskim saobraćajem, vozači taksija. Svi oni su testirani tokom sedam sati, a bili su povezani s opremom za praćenje raznih parametara poput broja otkucaja srca i provodljivosti kože. U nekoliko navrata uzet im je i uzorak pljuvačke za merenje nivoa kortizola, koji je idirektni indikator stresa. Šta toliko uzrujava domaćice i majke? Ključan je osećaj kontrole nad svojim životom koji svako ima, kaže dr. Dejvid Levis iz "Mindlaba". Majke koje ostaju kod kuće imaju vrlo malo ili nimalo specifičnog treninga i najčešće su izolovane od drugih odraslih tokom dana, dodaje Levis. Postoje ipak i rešenja koja sprečavaju da dođe "do pucanja". Psiholog Dženi Trent Hjudž izjavila je za Tajms da je glavni način borbe protiv ovog stresa - biti pomalo sebičan tj. uzeti malo vremena za sebe. "Ako sami za sebe ne možete pravilno da se brinete, kako ćete se brinuti za nekoga drugog? Ako zvocate, lako se naljutite, ako ste umorni i na kraju snaga, kako možete dati najbolje od sebe partneru, deci, celoj porodici i na kraju - iako ne manje važno - sami sebi! To je jedini način borbe protiv stresa", kaže Dženi Hjudž. Od prosečne žene danas se očekuje da bude besprekorna na svim poljima - ljubavi, karijeri, braku, majčinstvu, prijateljstvu, da bude obrazovana, energična, lepa i zgodna, negovana, zanimljiva, maštovita. Sve to dovodi do stresa a on do depresije, glavobolje, nervoze, visokog krvnog pritiska, poremećaja metabolizma i mnogih drugih tegobe. Žene vremenom fizički i psihički posustaju, gube volju za životom, vuku loše poteze, donose pogrešne odluke, strada im zdravlje, ili žargonski rečeno, "pucaju po šavovima". Osim svega toga, naučnici kažu i da ženski organizam drugačije reaguje na stres nego muški. Žensko telo luči više hormona stresa, što se nastavlja u izvesnom periodu i kada prođe stresna situacija pošto ženski hormon progesteron blokira brzo "isključivanje" kortizola. Nauka je dakle sve objasnila ali je nejasno hoće li majkama i domaćicama od toga biti lakše.

Pet šefova iz pakla
Mnogi od nas provedu više vremena na poslu nego s porodicom i prijateljima. Zato šef može da nam napravi pakao od života, što nam se odražava na zdravlje. Evo nekoliko primera kako da izađete na kraj sa pet najgorih tipova šefova. Prekritičan šef On vas samo kudi. Nikada nije našao ni jednu lepu reč o vama. Malo govori, a i kada progovori poželite da ništa nije rekao. Uvek je u pravu, čak i kada nije. Dobiti pohvalu od takvog šefa je isto kao da želite da iscedite suzu iz kamena. Šta ga pokreće? - Ljudi koji žestoko kritikuju druge obično su ekstremno kritični prema sebi. Smatraju da će, ako vas beskrajno gnjave, izvući ono najbolje iz vas. Plaše se da će pohvala samo da vas uspava. Opasnosti? - Bez pohvale vaše samopouzdanje nestaje, a motivacija kopni. Kako da se izborite s njim? - Nikada vas neće pohvaliti, pa zato to i ne očekujte. Pokušajte da uspostavite komunikaciju sa njim na kraju uspešno okončanog projekta. Zatražite sastanak sa šefom i pitajte ga: "Šta je prošlo dobro? Šta je moglo da se uradi bolje? Šta mislite da sam uradio dobro?" To bi trebalo da iz njega izvuče pozitivnu reakciju i omogući vam da posao korektno obavljate i dalje. Šef kom se ne možete približiti Na njihovim vratima, a i na licima, piše: "Ne ometaj!" Od njega vam se ledi krv, a ne smete da ga pitate čak ni za vaš godišnji odmor. Šta ga pokreće? - On se užasava da će biti otkriven. Ili se oseća nesigurno na poslu ili se u dubini duše čudi kako je tako visoko dogurao. Svojim ledenim ponašanjem krije se od drugih da ne bi bile otkrivene njegove slabosti. Opasnosti? - To je začarani krug. Ako ga pitate za mišljenje, u njemu izazivate osećaj nesigurnosti. Tada postaje posebno neprijateljski nastrojen, a i još više uplašen. Kako se s njim nositi? - Ako dolazite kod njega sa problemom, odmah ponudite i rešenje. Dajte mu konkretna rešenja i ne davite sa sitnicama. Šef - najbolji prijatelj On voli da je najpopularnije biće u firmi, a posao mu je na drugom mestu. Šta ga pokreće? Reč je o tipu čoveka koji svima želi da ugodi. Važno mu je da ga svi vole, što zapravo znači da nije u stanju da kaže "ne". Opasnosti? - Ulizice će uvek bolje da prođu od onih koji vole da rade. Kako da se nosite sa njim? - Suočite ga s odgovornošću. Kad se jednom s nečim složio, tražite od njega da to glasno ponovi. Tako će šef teže odstupiti od dogovorenog. Nikada ne pokušavajte da mu objasnite da njegov miljenik radi manje od vas, pričaćete uludo, a postoji šansa da šef počne i da vas prezire. Šef kontrolor "Inicijativa" i "kreativnost" su za tog šefa prljave reči jer on ne samo da već ima sve ideje, nego ih i sam sprovodi u delo. Šta ga pokreće? - On je perfekcionista. Sve treba da bude obavljeno prema njegovim standardima. Uglavnom se nervira što ne može sve sam da uradi. Opasnosti - Kako da napredujete ako vam se ne daje prilika za učenje? Kako da se s njim nosite? - Neophodno je da ga izazovete - ali pripazite na reči kojima to radite. Stavite mu do znanja da znate i želite da radite. Šef - nasilnik Komunicira s podređenima tako da im upućuje uvrede preko cele kancelerije. Rezultat: ne možete da odete u WC od gomile uplakanih žena. Šta ih pokreće? Oni su uzavrelo brdo nesigurnosti. Nasilnik se od svega najviše boji da ne ispadne slabić. Opasnosti? Što se više povlačite pred njim, to je on nasilniji. Oni crpe snagu iz uznemirenosti. Kako da se nosite s njim Takvog šefa ne možete da promenite, pa je onda najbolje da uvrede ne primate lično. Podsetite se da njihovi stavovi izviru iz straha, a ne iz toga što ste vi nešto zabrljali.

Kosovo, rano neprebolna!
Kosovska bitka 1389.godine jeste bila tragedija srpske države ali nije bila i njen kraj, mada je Kosovo odvelo u smrt gotovo sve srpske muške glave.... Posle bitke na Kosovu, bilo je potrebno i snage i pameti da ta, nekada najstabilnija država na Balkanu, opstane na političkoj pozornici. Sama činjenica da je više stotina godina Srbija odolevala naletima muhamedanskih osvajača, govori o otpornosti srpskog naroda. Ponekad je istina, taj otpor bio slab, bilo je i trenutaka potpunog poraza, ali i uspeha i blagostanja. A kada je istorija zbrisala i poslednje uporište srpske srednjovekovne državnosti, Srbi su utonili u mrak turskih go-spodara. Počele su seobe i razdvajanje naroda koji je nekada bio jedan, i koji se nikad više neće ponovo ujediniti u svojoj jedinstvenoj državi... Srbima je od tada do danas, ostala jedino vera u Boga i zavet Svetog Save da sačuvaju svest o samima sebi.... Humanitarno veže "Kosovo je srce Srbije", održano prošlog vikenda u MDG sali Oplenca u Misisagi,uspelo je da okupi ne preteran, ali ipak dovoljan broj ljudi, koji su dolaskom osvedočili svoje zalaganje za humanitarne akcije i time doprineli prikupljanju pomoći za decu Kosova. Organizatori akcije, Radmila Mićić sa suprugom Radetom, posle uvodne dobrodošlice i pročitanih pisama zahvalnica svih primaoca pomoći sa Kosova, prikazali su prisutnima i par dokumentarnih filmova specijalno pripre-mljenih za ovu priliku. Videli smo porodice ostale, ili se vratile na svoja ognjišta, sa nekom posebnom snagom i voljom da tu i ostanu. Dok gledate te neposredne ljude kako staloženo govore u kameru, decu koja su vesela uprkos skoro nemogućim uslovima života, bude vam toplo oko srca, što je takav narod - vas. Ponosan. Jak. Neuništiv. Veče pomoći deci Kosova je pored podrške kandasko-srpske Fondacije "Stara Raška" iz Toronta, imalo sigurnu podršku i samih mnogobrojnih učesnika u programu. Čuli smo hor SKUD "Oplenac" pod dirigentskom upravom Irine Angelov- Mladenović i hor "Kir Stefan Srbin", pod dirigentskom palicom Magistra Jasmine Vučurović. Najdraži izvođači svakako su bili najmlađi. Tako su deca dramske sekcije SKUD Oplenaca, koju vodi režiser Vojin Vasović, odrecitovala pesmu "Savina deca" u sastavu : Aleksandra Papić, Stefan Tubić, Teodora Mirković i Aleksandar Kalas. Čuli smo brata i sestru Nevenu i Uroša Krtolinu koji je govorio pesmu posvećenu porodici Dašić sa Kosova, jednu od mnogih familija koje je Rada Mićić posetila tokom svog humnatiranog puta na Kosovo. Sa dve pesme predstavili su se i poznata Braća Teofilovići. "Jefimiju" od M.Rakića izvela je dramska sekcija "Puls Teatra" koju vodi Magistar Mladen Obradović i to: Nikola Gligorević, Sofija Đogo, Anja Trajković, Petra Lazić i Saša Samardžija. Dragana Stošić je uz klavirsku pratnju Irine Angelov-Mladenović pevala "Nebeski večni dan". Po prvi put bilo je i kratkog izlaganja o Kosovu, narodu koji je tamo i nama koji smo ovde, jednog kanadskog vojnog i bezbednosnog analitičara, poznatog kao Sunhil Ram.  Veče je završeno muzičkim nastupom Irine Angelov-Mladenović za klavirom, Stefana Angelova za bubnjevima i Tajlera Beluza za kontrabasom. Humanitarno veče Rade i Radeta Mićića doneće i ovoga puta radost deci sa Kosova jer je prikupljeno $15.000. Svako ljudsko biće ima svoju nadu, a deca Kosova - svoju Radu.
Ksenija Vučević

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"