|
|
Broj 1217, 25. septembar 2009.
| Za mladog fizičara u Srbiji nema mesta |
| |
Mladi diplomirani fizičar iz Pirota Dragan Manić (29) će od 1. oktobra postati
student doktorskih studija na Univerzitetu Savoje u francuskom gradu Ansiju.
Deo doktorskih studija, koje traju tri godine, obaviće i u Centru za
evropska nuklearna istraživaja u Ženevi (CERN), u Švajcarskoj, udaljenom od
Ansija pedesetak kilometara. Troškove njegovih doktorskih studija plaća
francuska vlada. U Srbiji je morao studije sam da plaća.
 Mladi
fizičar je hteo da nastavi usavršavanje u zemlji i ovde se zaposli, ali
posla nije bilo. Zbog toga odlazi iz Srbije, u potrazi za novim saznanjima u
oblasti fizike elementarnih čestica.
"Ovo je šansa da naučim najsavremenije stvari u oblasti fizike i dođem do
odgovora zašto je svet takav kakav jeste. Odlazim u centar koji je trenutno
najsavremeniji u svetu i u kome rade hiljade naučnika, među kojima ima i
nobelovaca", kaže Manić.
Pošto nije mogao da nastavi dalje usavršavanje u Srbiji, konkurse za
doktorske studije Manić je tražio na internetu. Prijave je slao širom Evrope.
Odbijen je na Univezitetima u Minhenu i Majncu, slao je prijave u Rusiju i
na kraju su ga pozvali iz Ansija.
"Posle razgovora sa profesorima univeziteta Savoje i telefonskog intervjua
obavestili su me da sam primljen i da sam prvi na listi", kaže Manić.
Manić je u martu ove godine diplomirao na Fizičkom fakultetu u Beogradu,
odbranivši diplomski rad sa desetkom.
"Završio sam fiziku u Beogradu i pošto je to fundamentalna nauka nema posla
u industriji i nekim primenjenim strukama. Jedina mesta gde sam mogao da
nađem posao su Institut za nuklearne nauke 'Vinča', Institut za fiziku u
Zemunu i Fizički fakultet. Pokušao sam da se zaposlim i ostanem u zemlji,
međutim, nije bilo posla nigde".
Uglavnom je, kaže, dobijao odgovore da je dobar ali da se strpi jer nema
para. "Ali ja nisam mogao da čekam".
Manić je pre odlaska na doktorske studije u Ansi, deo svog diplomskog rada,
u saradnji sa naučnicima iz Vinče, obavio u Centru Dejzi u Hamburgu. Tokom
leta tri nedelje je boravio u objedinjenom institutu za nuklearna
istraživanja Dubna, nedaleko od Moskve.
"Pozvali su me da neko vreme provedem u ovom institutu da bih video kako se
i na koji način radi. Naučnici u ovom institutu se više bave nuklearnom
fizikom. U ovom institutu se i Jurij Gagarin pripremao za odlazak u kosmos",
priča ovaj talentovani mladić.
U Institut u Hamburgu, dodaje, dolaze stručnjaci iz mnogih zemalja. "Kad
uporedim svoje sa njihovim znanjem, oni nisu ništa bolji od mene. Studije
fizike kod nas su dobre i nisam se uopšte osećao inferiorno".
Doktorske studije se, kaže, baziraju na naučno-istraživačkom radu i većinu
vremena provodiće u CERN-u, "srcu fizike", pripremajući disertaciju. Najviše
se interesuje za fiziku elementarnih čestica koja, kako kaže, čini korak
dalje od nuklearne fizike.
"Ono čime se ja bavim je fizika elementarnih čestica, odnosno fizika visokih
energija kojom može da se ispituje najfinija struktura materije i struktura
samih protona i neutrona", objašnjava Manić.
Iako je još rano da govori šta će biti posle završenih doktorskih studija,
Manić kaže da bi voleo da se vrati i radi u svojoj zemlji.
"Videću najpre kako će proći doktorske studije. Voleo bih da radim u svojoj
zemlji, da se vratim ovde i nastavim naučni rad, da gradim karijeru u Srbiji". |
| |
Zoran Panić
Pirot |
|
| |
| Jelašić: Inflacija do kraja godine devet
odsto |
| |
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić rekao je da je trenutna
inflacija u Srbiji osam odsto i da očekuje da će do kraja godine porasti na
devet odsto.
Jelašić je na otvaranju izložbe "Novac na tlu Srbije" u Čačku rekao
novinarima da je veoma važno da se sledeće godine smanji budžetski deficit
koji je ove godine 4,5 odsto.
Prema njegovim rečima, manjak novca u budžetu mora da se nadoknadi dodatnim
kreditnim zaduživanjem.
"Državni budžet je svakog meseca kraći za 10 do 12 milijardi dinara", rekao
je guverner NBS.
Jelašić je otvorio izložbu - izbor iz numizmatičke zbirke NBS, na kojoj se
može videti novac koji se koristio na tlu današnje Srbije od 4. veka do
danas.
Izložba je prvi put u tom obimu preneta iz Trezora NBS u neki drugi
izložbeni prostor. Pokrovitelj izložbe je Čačanska banka koja time obeleževa
godišnjicu banke. |
| |
| |
|
| |
| Euleks treba da ispita ponašanje policije |
| |
Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković je na današnjem
protestu u selu Bostane zatražila od Euleksa da identifikuje i kazni
policajce koji su se ponašali nasilno i grubo postupali tokom hapšenja Srba
u opštini Novo Brdo.
Trajković je na skupu osudila ponašanje pripadnika policije koji su, kako je
navela, prislanjali puščane cevi i uz glave dece.
Euleks policija je u sredu u zoru uhapsila Svetlanu Stojanović iz sela
Bostane, Dobrivoja Trajkovića, Slobodana i Srećka Martinovića iz zaseoka
Plavica i Srđana Filića iz Jasenovika kod Novog Brda.
Izrazila je žaljenje zbog nasilničkog ponašanja Euleks policije čiji su
pripadnici tokom akcije hapšenja lomili ograde, ambare, vrata, pokućstvo,
zimnicu, čak i ubili jednomesečno kuče.
"Ne bih bila ovde da mislim da su ovdašnji ljudi počinili bilo kakav zločin.
Duboko verujem da je sve što se dogodilo juče samo vid procesuiranja i
iscrpljivanja naroda koji je ostao na svojim ognjištima i to dela naroda -
srpskog koji je najmirniji, najtolerantniji i najsiromašniji na Kosovu i
Metohij", rekla je ona.
Prema njenim rečima, ovdašnjim Srbima jedino je preostalo da protestuju i
zatraže od Srbije da ih aktivno podrži ili da im kaže da ne može da ih
zaštiti.
Oko 200 Srba protestovalo je i danas ispred crkve u centru Bostana zbog
hapšenja njihovih sugrađana koji su osumnjičeni za ratne zločine
1999.godine.
Brat uhapšene Svetlane Stojanović, Dragan, rekao je tokom protesta da je od
branilaca uhpašenih saznao da su se oni danas izjašnjavali o optužnicama
nakon čega će biti doneta odluka da li će ostati u pritvori ili će biti
pušteni da se brane sa slobode.
Na protestu je rečeno da od te odluke zavisi da li će i sutra u selu biti
organizvan protesni skup.
Sinoć je oslobođen jedan od uhapšenih Srba - Dobrivoje Trajković koji je
rekao da ga je policija tokom hapšenja tukla i deci prislanjala puške uz
glavu.
Trajković je rekao da su mu kasnije rekli da je osumnjičen za držanje droge,
a da je uhapšen jer je ometao akciju policije.
Predsednik opštine Novo Brdo Stojan Stanojević rekao je Beti da je policija
kasno sinoć dolazila u selo Jasenovik i tražili brata uhapšenog Srđana
Filića Sinišu, ali da ga nisu našli. |
| |
| |
|
| |
| Obeležavanje 149. godišnjice smrti kneza
Miloša |
| |
Godišnjica smrti kneza Miloša Obrenovića biće obeležena u nedelju 27.
septembra polaganjem venaca i odavanjem vojne počasti kraj sarkofaga vladara
u Sabornoj crkvi u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo rada i socijalne
politike.
Vence će položiti predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike,
Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije i nevladinih organizacija
koje su posvećene negovanju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.
Knez Miloš Veliki vladao je Srbijom u dva navrata, od 1815. do 1839. i nakon
svrgavanja sa vlasti Kneza Aleksandra Karađorđevića 1858, do svoje smrti 27.
septembra 1860. godine.
Bio je jedan od najznačajnijih novovekovnih srpskih vladara. Za predvodnika
Drugog srpskog ustanka izabran je na praznik Cveti, 23. aprila 1815. u
Takovu kraj Gornjeg Milanovca.
Vladavine kneza Miloša Velikog obeležili su postepeno uspostavljanje
autonomije Beogradskog pašaluka u okviru Osmanskog carstva, zavođenje lične
vlasti i sukobi sa političkim protivnicima.
Bio je veliki protivnik donošenja ustava koji bi ograničio njegovu do tada
apsolutnu vlast u Srbiji. Nakon što je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav
politička kriza u Srbiji počela je da se zahuktava.
Ta kriza kulminirala je 1838. godine proglašenjem tzv. Turskog ustava i
abdikacijom kneza Miloša do koje je došlo 1839. godine. |
| |
| |
|
| |
| NIS najbolje plasiran među velikim
kompanijama u regionu |
| |
Naftna industrija Srbije (NIS) najbolje je plasirana srpska kompanija na listi
velikih, gledano prema prihodu, u Jugoistočnoj Evropi.
NIS, u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, sa prihodom od 3,43 milijarde
evra u 2008. u poređenju sa 3,19 milijardi u 2007, na četvrtom je mestu
liste koju su sačinili regionalni portal Sinjuz (SeeNenjs) i konsultantska
kuća Ronald Berger.
 Srpska
naftna kompanija u prošloj godini je, uprkos rastu prihoda, ubeležila
gubitak u poslovanju zbog pada svetskih cena nafte u drugoj polovini 2008. i
slabljenja dinara.
Još sedam srpskih kompanija, uglavnom sa sektora nafte i gasa, našlo se među
100, isključjući finansijski sektor, koje su prošle godine imale odlične
performanse u regionu Jugoistočne Evrope, navodi se u izveštaju Sinjuza i
Bergera.
Elektroprivreda Srbije je na 11. mestu, Delta na 14, US Stil Srbija na 27,
Telekom Srbija na 29, Srbijagas na 47, Jugorosgas na 59. a Lukoil na 92.
poziciji.
Čelno mesto drži rumunski Petrom, koji je u vlasništvu austrijske kompanije
OMV, sa prošlogodišnjim prihodom od 4,85 milijardi evra.
Slede hrvatska Ina sa prihodom od 3,65 milijardi evra i bugarski Lukoil
Neftohim, u većinskom vlasništvu ruskog Lukoila, sa 3,64 milijarde.
U izveštaju SEE TOP 100 naznačeni su i "šampioni" rasta prema povećanju
ukupnog prihoda i neto profita.
Slovenački trgovac naftnim proizvodima Salbatring internacional je prvi po
rastu prihoda. Njegov prihod je u 2008. u poređenju sa 2007. povećan 937
odsto, na 610 miliona evra.
Rumunska Elektrika predvodi sa povećanjem neto profita koji je u 2008.
dostigao 306 miliona evra u poređenju sa 271.000 evra u 2007. zahvaljujući
jednokratnom prihodu od prodaje jednog ogranka. |
| |
| |
|
| |
| Čavić, Higl i vaterpolisti na poštanskim
markama |
| |
 Reprezentativac
Srbije u plivanju Milorad Čavić juče je u prostorijama Jugomarke
fotografisan i na osnovu tih fotografija biće izrađena poštanska marka sa
njegovim portretom.
Planirano je da ta poštanska marka, za međunarodni saobraćaj, izađe sredinom
oktobra zajedno sa poštanskim markama na kojima će biti plivačica Nađa Higl
i vaterpolo reprezentacija Srbije koja je na svetskom prvenstvu ove godine
osvojila zlatnu medalju.
Pre Čavića i Nađe Higl pet sportista je bilo na poštanskim markama. To su
tenisari Ana Ivanović, Jelena Janković, Novak Đoković, Nenad Zimonjić i
Janko Tipsarević. |
| |
| |
|
| |
| Damir Dokić ponovo osuđen na 15 meseci
zatvora |
| |
Otac teniserke Jelene Dokić, Damir Dokić, osuđen je juče na 15 meseci zatvora
na ponovljenom suđenju pred Opštinskim sudom u Rumi zbog ugrožavanja
bezbednosti ambasadorke Australije u Srbiji Kler Birgin i nedozvoljenog
držanja oružja.
 Dokić
je 11. juna osuđen na istu kaznu zbog ugrožavanja bezbednosti, ali je
Okružni sud u Sremskoj Mitrovici krajem avgusta poništio tu presudu Okružnog
suda u Rumi i naložio ponovno suđenje.
Advokatica Bosiljka Đukić, koja zastupa Dokića, rekla je agenciji Beta da je
na današnjem ponovljenom suđenju promenjena kvalifikacija krivičnog dela u
poređenju sa prvim suđenjem, pa je Dokić osuđen za ugrožavanje bezbednosti
više ljudi, a ne jedne osobe kao na prvom suđenju.
Dokić je osuđen na 10 meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti više osoba
i na sedam meseci zatvora zbog nelegalnog držanja oružja, ali pošto
jedinstvena kazna ne sme da dosegne zbir svih kazni, njemu je izrečena
jedinstvena kazna od 15 meseci zatvora, objasnila je advokatica.
"Žaliću se i na ovu nezakonitu presudu. Ovo nije iznenađenje za mene i za
Dokića, očekivala sam nešto slično, jer je scenario bio unapred pripremljen
i bilo mi je potpuno jasno da će nategnuti krivično delo da je Dokić pretio
da će ugroziti bezbednost više ljudi", rekla je Bosiljka Đukić.
Istakla je da je zakon "grubo prekršen" na štetu Damira Dokića.
Bosiljka Đukić je navela da se ambasadorka Australije nije pojavila na
današnjem suđenju jer se pozvala na Bečku konvenciju po kojoj nije obavezna
da svedoči.
U intervjuu povodom izjave Jelene Dokić koju su preneli australijski mediji,
a u kojoj je ona tvrdila da je bila zlostavljana, Dokić je zapretio da će
zbog, kako je naveo, lažnih optužbi ubiti ambasadorku Australije.
Kada je priveden zbog pretnji australijskoj ambasadorki na Dokićevom imanju
pronađeno je oružje za koje nije imao dozvolu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
