|
|
Broj 1217, 25. septembar 2009.
| Gde su nestali poklonjeni uzorci kamenja s
Meseca |
| |
Otkriće da je kamen sa Meseca izložen u nacionalnom muzeju u Amsterdamu
zapravo lažan - pokrenulo je pitanje šta je sa ostalim uzorcima u preko 130
zemalja kojima su SAD poklonile lunarno kamenje.
Administracija predsednika Ričarda Niksona darovala je stranim zemljama
skoro 270 komada kamenja koje su američki astronauti sa letova Apola 11,
1969. godine i Apola 17, tri godine kasnije, doneli sa Meseca.
Međutim, jednom broju tih eksponata izgubio se svaki trag.
"Ja uopšte ne sumnjam da su mnogi od uzoraka kamenja sa Meseca izgubljeni
ili ukradeni i da se sada nalaze u privatnim kolekcijama", kaže Džozef
Guthajnc, bivši državni istražitelj kome je traganje za tim lunarnim blagom
postala pasija.
 Rajksmuzeum
u Amsterdamu je prošlog meseca objavio da je testirao kamen veličine šljive,
za koji se verovalo da je sa Meseca, i otkrio da se radi o komadu
okamenjenog drveta. U saopštenju muzeja navedeno je da su oni dobili taj
komad iz zaostavštine bivšeg holandskog premijera Vilema Dresa.
Autentični primerci uzoraka s Meseca datog Holandiji nalaze se u
prirodnjačkom muzeju te zemlje, ali otkriće falsifikata u Rajksmuzeumu
navelo je na razmišljanje o tome koliko su dobro druge zemlje zaštitile
svoje poklone.
Pravo kamenje s Meseca, iako bezvredno po mineralnom sastavu, može da donese
šestocifrene sume novca od kolekcionara na crnom tržištu.
Od ukupno 135 komada kamenja sa misije Apolo 17, poklonjenih raznim zemljama
ili njihovim liderima, jedan vebsajt koji se bavi traganjem za tim
primercima, locirao je samo 25. Vebsajt CollectSpace.com je sajt za
zaljubljenike u istoriju svemira i već dugo pokušava da uđe u trag
poklonjenom kamenju.
Agencija AP koja je imala uvid u prepisku između Stejt departmenta i
američkih ambasada iz 1973. godine, uspela je da nađe još 10 komada kamenja
sa Apola 17 - u Švajcarskoj, Belgiji, Italiji, Barbadosu, Francuskoj,
Poljskoj, Norveškoj, Kostariki, Egiptu i Nepalu.
U toj prepisci je, međutim, bilo jedva 30 konkretnih podataka koji su mogli
istragu da odvedu dalje, kao što je ime osobe koja ih je dobila ili ime
muzeja gde su prvobitno izloženi.
Ekvador i Kipar su među nekoliko zemalja koje su saopštle da nikad nisu čule
za to kamenje. Pet komada predato je afričkim diktatorima koji su davno
umrli ili svrgnuti s vlasti.
Izgledi da se nađe oko 130 komada kamenja sa Apola 11 su još slabiji. Sada
se zna gde se nalazi samo desetak.
"NASA je predala uzorke Stejt departmentu da ih razdeli. Mi nemamo nikakve
beleške o tome kada i kome je to kamenje dato", kaže Dženifer Roš -Nazal,
istoričar američke svemirske agencije.
Istoričarka Stejt departmenta Tifani Hamlin navodi da kancelarija istoričara
u toj ustanovi ne drži podatke o tome šta se desilo sa uzorcima s Meseca, i
koliko je njoj poznato, ni jedna institucija nema takve podatke.
"To možda sada izgleda začuđujuće ali početkom 1970-ih malo ljudi je
očekivalo da će Apolo 17 biti poslednja misija na Mesec", kaže ona.
NASA drži pod ključem veći deo od 382 kilograma materijala s Meseca koji je
sakupljen tokom dve Apolo misije, od čega daje manje komade istraživačima da
na njima rade i pozajmljuje veće komade za izložbe.
Kamenje, ili bolje reći kamenčići, koji su deljeni kao poklon sa Apola 11,
obično su bili zapečaćeni u providnu akrilnu kapsulu da bi se zaštitili i
lakše gledali.
Tokom jedne legalne prodaje uzoraka s Meseca, 1993, mesečeva prašina teška
0,2 grama doneta bespilotnom ruskom letilicom, prodata je na aukciji u
Sotbiju za 442.500 dolara.
Guthajnc navodi da je 1998. radio za generalni inspektorat NASA-e u
operaciji potrage za lažnim mesečevim kamenjem kada mu je za pet miliona
dolara bio ponuđen pravi kamen sa Apola 17 koji je bio poklonjen Hondurasu.
Kamen je posle duge pravne bitke vraćen toj zemlji.
Kamen s Meseca koji je poklonjen Malti sa Apola 17 ukraden je 2004. godine.
U Španiji je nestao kamen sa Apola 17 koji je poklonjen bivšem diktatroru
Francisku Franku. Franko je umro 1975. godine a njegov unuk je demantovao da
je kamen prodat. Frankov unuk je rekao da je njegova majka izgubila taj
kamen ali i dodao da se radi o porodičnom vlasništvu i da su oni imali pravo
da sa njim rade šta žele.
Kamen sa Apola 17, poklonjen Rumuniji, nestao je posle rušenja s vlasti
Nikolae Čaušeskua i njegove egzekucije 1989. godine. Nestao je i kamen dat
Pakistanu, kao i onaj poklonjen Nikaragvi kada su sandinisti došli na vlast
1979. godine. Kamen s Mesece poklonjen Avganistanu nalazio se u nacionalnom
muzeju u Kabulu dok muzej nije opljačkan 1996. godine. |
| |
| |
|
| |
| Vašington post odložio objavljivanje
izveštaja generala |
| |
Američki list Vašington post odložio je objavljivanje članka o izveštaju
komandanta američkih i NATO snaga u Avganistanu, generala Stenlija
Mekkristala, pošto je Vlada SAD ukazala da bi objavljivanje moglo da ugrozi
američke vojnike, preneo je taj list.
Posle dvodnevnih razgovora uredništva Vašington posta i Sekretarijata SAD za
odbranu, list je u ponedeljak objavio tekst bez nekih operativnih detalja iz
Mekkristalovog izveštaja.
Veteran lista, novinar i autor Bob Vudvord rekao je novinarima juče da su se
zvaničnici administracije oštro usprotivili objavljivanju izveštaja, ali da
su posle razgovora sa predstavnicima Vašington posta odlučili da skinu
oznaku poverljivosti sa 98 odsto sadržine dokumenta.
General Mekkristal je u tom izveštaju naveo da bi savezničke snage u
Avganistanu mogle da izgube rat ukoliko u tu zemlju ne bude poslato još
stranih vojnika. |
| |
| |
|
| |
| Žene polako osvajaju trgovačku mornaricu |
| |
Somalski pirati koji otimaju brodove zbog otkupa drže više od stotinu pomoraca
u zarobljeništvu, a među njima je i jedna žena - brodski oficir.
Žene kao Ajsun Akbaj (24) iz Turske, polako se probijaju na više pozicije u
mornarici koja je duže od većine drugih profesija odolevala ženama na
rukovodećim mestima.
 Žene
već dugo čine posadu putničkih brodova, ali se njihov broj povećava i u
trgovačkoj mornarici, na kojoj počiva međunarodna trgovina.
Većina pomorskih puteva je relativno bezbedna, osim Adenskog zaliva, uz
obalu Somalije, gde je 9. jula otet i teretni brod na kome Ajsun služi kao
treći oficir.
"Pirati su rekli Ajsun da može da se javi svojoj porodici kad god poželi
zato što je žena, ali nas je ona zvala samo kada su i drugi zarobljeni
mornari mogli da se jave svojima. Poručila nam je da se ne brinemo", rekla
je njena sestra Ajsen agenciji AP.
Članstvo u Ženskom međunarodnom udruženju za plovidbu i trgovinu (Njomen's
International Shipping and Trading Association), osnovanom 1974. godine, u
poslednje dve godine se uvećalo za 40 odsto, ima podružnice u 20 zemalja i
više od hiljadu članica.
"Muškarci su u prošlosti smatrali da žene ne mogu da rade ovaj posao. Čak su
verovali da žena na brodu donosi nesreću", priča Bjanka Freming, oficir na
jednom nemačkom trgovačkom brodu.
Danas se to menja ali je ženama u mornarici i dalje teže nego muškarcima. "Morate
da radite više od muškarca da biste mogle da napredujete", kaže Bjanka.
Ona je zbog rođenja sina uzela dvogodišnje porodiljsko odsustvo, ali planira
da se vrati na more. Bjankina karijera razvija se u dva smera. Za vreme
dugih plovidbi napisala je roman inspirisan životom žene na brodu, koji je
prodat u nekoliko hiljada primeraka.
Na nemačkim brodovima ima najmanje pet žena oficira, od ukupno 1,400, a na
tim pozicijama ima žena i u Južnoj Africi i na Karibima.
Žene na kopnu lakše mogu da usklade posao i porodicu, ali na moru se
suočavaju sa plovidbom dugom i po nekoliko meseci. Kad se tome doda i
poslovična sumnjičavost muškaraca, ne čudi što je mornarica muški bastion.
Momoko Kitada, sa Univerziteta u Kardifu u Velikoj Britaniji, koja proučava
žene pomorce, i danas se živo seća razgovora sa starešinom u Kobeu u Japanu,
dok je bila kadet na Pomorskoj akademiji.
"Kapetan mi je rekao da se ne trudim da postanem pomorac jer je za ženu
sreća da se uda i ima decu", priča Kitada.
Žene nisu mogle da se upišu na američke mornaričke akademije do 1974. godine,
a danas čine 12 do 15 odsto kadeta.
Kapetan Šeri Hikman priča kako su je jednom pozvali da u srednjoj školi u
Pensilvaniji, koju je i sama pohađala, učenicima predstavi svoju profesiju,
ali je njeno predavanje bilo najavljeno obavaštenjem "samo za mladiće".
"Žene same čak i danas previđaju mogućnosti u mornarici. Najčešće mi kažu da
nisu znale da je ženama dozvoljeno time da se bave", priča Šeri o svojim
iskustvima.
Mnoge žene pomorci napuštaju posao da bi imale porodicu pre nego što stignu
do oficirskih pozicija.
Kapetan Luiza Angel (30), kaže da kompanija za koju plovi, sa sedištem u
Belgiji, radi na stvaranju plana za žene koje žele da imaju porodicu i vrate
se na more ili potraže zaposlenje na kopnu, u okviru pomorske trgovine.
"Nekoliko puta su me zamolili da se slikamo, a više puta su me pitali da li
sam zaista kapetan broda", opisuje Luiza reakcije muških kolega u lukama u
koje je pristajala. |
| |
| |
|
| |
| Žene vojnici traže borbene grunjake |
| |
Žene u švedskoj vojsci zatražile su da im se obezbede specijalni grudnjaci
podesni za borbu, uz argument da sportski brushalteri koje, inače, same
kupuju lako spadaju pri većim naporima kojima su izložene.
Za razliku od muških kolega koji od vojske dobijaju odgovarajući donji veš,
oko 500 Šveđanki u vojnim uniformama prinuđene su da ga same nabavljaju u
prodavnicama, navodi Udruženje žena regruta, koje deluje kao sindikalni
organ.
"Žene moraju da kupuju sportske grudnjake. Ali, oni nisu podesni ni za
borbene situacije ni za slučaj požara, i nisu praktični. Lako spadaju",
kazala je predstavnica za štampu udruženja Paulina Rebinder.
Paulina Rebinder je, takođe, švedskoj vojsci zamerila zbog neravnopravnosti
među polovina, što nije čest slučaj u zemlji koja se smatra naprednom u toj
oblasti.
"Ovo je poruka ženama. Neophodno je da na radnom mestu postoji oprema koja
funkcioniše i koja je pouzdana", dodala je.
"Žene su u švedskoj vojsci već skoro 30 godina, ali im vojska još nije
obezbedila odgovarajuće grudnjake", kazala je Paulina Rebinder, uz ogradu da
pripadnice lepšeg pola od vojske dobijaju novac za kupovinu "običnih"
grudnjaka.
Situacija bi, ipak, mogla da se promeni, pošto je u toku testiranje novih
vojnih grudnjaka koje će dobiti između 800 i 1.000 žena koje će sledeće
godine postati vojnici.
"Moraju da budu spremni do kraja ove ili naredne godine", kazala je Paulina
Rebinder.
Vojna služba u Švedskoj ženama je dostupna od 1980. Od ukupnog broja vojnika,
između četiri i pet odsto su žene. |
| |
| |
|
| |
| Uskoro naknada za sajtove štampanih medija |
| |
Novinski izdavači u SAD, pošto im prihodi od reklama opadaju, proveli su
proleće i leto raspravljajući o tome da li da obustave slobodan pristup
izdanjima koje objavljuju na internetu, dok im se štampani tiraži smanjuju.
Izdavači štampe će, kako se čini, preći sa reči na dela ove jeseni kada se
očekuje da veliki štampani mediji uvedu naplatu za pristup Internet
izdanjima. Oni će proveriti spremnost čitalaca da plate informacije i
zabavne sadržaje koji su u proteklih 15 godina uglavnom bili besplatni.
 To
je do sada bilo moguće pošto je većina izdavača mogla sebi da priušti da
podržava Internet sajtove prihodima od štampanih izdanja. Sada su ti prihodi
opali, baš kao i cene za reklamiranje u internet izdanjima.
Prema nedavnom istraživanju Američkog instituta za štampu, 58 odsto listova
razmatra uvođenje naplate za korišćenje svojih sajtova, navodi Asošijeted
pres.
Od toga, 22 odsto planira da uvede takse pre kraja godine, pokazuje
istraživanje čiji se rezultati zasnivaju na razgovorima sa 118 rukovodilaca
štampanih medija u SAD i Kanadi.
Izdavači će se pre opredeliti za postepen a ne nagli prelazak na plaćanje
internet materijala kako ne bi odjednom blokirali onlajn sadržaj.
Oni su se opredelili za takav obazriv pristup jer još rade na planovima za
naplatu korišćenja materijala na Internetu koji bi trebalo da donesu prihode
a da pritom ne odbiju čitaoce.
Dnevnik Pitsburg Post-Gazet, čiji je tiraž oko 206.500 primeraka, nedavno je
pokrenuo internet stranicu sa izveštajima o sportu, politici i svetu zabave
koji se ne objavljuju u štampanoj verziji. Usluga košta 36 dolara godišnje
ili 3,99 dolara mesečno.
Drugi listovi koji su razmatrali planove o pretplati, međutim, oklevaju.
Za izdavače najveću nepoznanicu pre svega predstavlja pitanje koliko su
korisnici spremni da plate, pošto će internet pretraživači i digitalna
sredstva komunikacije, poput Tvitera i Fejsbuka, i dalje pružati ljudima
veliki izbor besplatnih sadržaja.
Većini listova besplatni sajtovi se nisu isplatili. I pre pojave prvih
problema na internet tržištu ove godine, reklame na sajtovima su donosile
samo male prihode u odnosu na reklame u štampanim izdanjima. Izdavači su
shvatili da moraju da nađu način da zarade na internetu, ali je malo ko od
njih u tome uspeo.
I dok listovi razmišljaju koliko da naplate čitaocima, vodeće kompanije već
nastoje da obezbede tehnologiju da to omoguće. Četiri najveće tehnološke
kompanije, Gugl, Majkrosoft, Aj-Bi-Em i Orakl, saopštile su da su
zainteresovane za onlajn sisteme naplate za izdavače.
Više od 1.000 listova i časopisa potpisalo je neobavezujuća pisma o nameri
da pristupe internet sistemu napalate Džurnalizm onlaj LLC (Journalism
Online LLC), koji planira da počne da prikuplja novac u ime izdavača pre
zime.
Čitaoci će moći da kupe izveštaje od velikog broja izdavača a da ne moraju
da daju podatke o kreditnim karticama i druge lične podatke na svakoj
internet stranici.
Sadržaj će biti distribuiran na internetu a svaki izdavač će određivati
svoja pravila. Kao naknadu, Džurnalizm onlajn planira da zadrži 20 posto
prihoda koje sistem prikupi.
Medijska korporacija Njuz (Nenjs Corp) Ruperta Mardoka, iako se nije
pridružila sistemu Džunralizm onlajna, već prodaje vesti.
Ta kompanija ima najuspešniji model pretplate na internetu za Vol strit
džurnal, sa više od milion klijenata koji plaćaju pristup sajtu. Godišnji
iznos pretplate kreće se od 103 dolara za internet izdanje do 140 dolara za
štampano i internet izdanje zajedno.
Mardok planira da uvede pretplatu i za druga internet izdanja, poput sajtova
Njujork posta i londonskog Tajmsa, ali još nije saopštio detalje.
Pošto prihodi od štampanih izdanja opadaju, izdavači su odlučni da naplate
svoje usluge čitaocima i na internetu, pa makar i samo nekoliko dolara
mesečno. Pitanje je samo ko će se prvi u to upustiti.
Prema najgorem scenariju, uvođenje naknade za internet izdanja će odvratiti
toliko čitalaca da će izdavači izgubiti oglašivače i to toliko da to neće
moći da nadokande gubitak novim prihodima. U najboljem slučaju, listovi će
imati dovoljno klijenata da i dalje budu atraktivni za oglašivače.
Što je još važnije, naplata bi mogla da natera čitaoce da budu spremniji da
plate štampana izdanja ako isti sadržaj na internetu nije besplatan, posebno
ako pretplata na štampana izdanja uključuje i pristup internet sajtu. |
| |
| M.M. |
|
| |
| Počela jesen |
| |
Jesen na severnoj Zemljinoj polulopti počela je u utorak, 22. septembra, u
23.18 po centralnoevropskom vremenu.
U isto vreme na južnoj hemisferi počinje proleće.
Jesen će trajati 89 dana, 20 sati i 29 minuta.
Prvog dana jeseni obdanica je trajala 12 časova i 11 minuta, a noć 11 i 49
minuta.
Zima počinje 21. decembra. |
| |
| |
|
| |
| Novi roman Dena Brauna prodat u 2 miliona
primeraka |
| |
 Novi
roman Dena Brauna "Izgubljeni simbol" prodat je u dva miliona primeraka,
saopštila je izdavačka kuća Dabldej.
Novo delo autora "Da Vinčijevog koda" prag od dva miliona primeraka prešlo
je u prvoj nedelji.
Podaci se odnose na Sjedinjene Američke Države, Britaniju i Kanadu, i
obuhvataju verzije u tvrdom povezu, audio i elektronskom formatu.
"Izgubljeni simbol" je pušten u prodaju 15. septembra, u tiražu o pet
miliona primneraka, koji je ubrzo povećan na 5,6 miliona.
To je prvi Braunov roman posle "Da Vinčijevog koda", izdavačkog fenomena iz
2003. koji je u svetu prodat u više od 40 miliona primeraka. |
| |
| |
|
| |
| Rodila se beba teška skoro devet kilograma |
| |
Jedna stanovnica Indonezije rodila je bebu tešku 8,7 kilograma koja je dobrog
zdravstvenog stanja uprkos rizičnom porođaju. Dečak, koji još nema ime,
rođen je u ponedeljak, carskim rezom, u državnoj bolnici u Kisaranu na
Sumatri, kazao je ginekolog koji je obavio porođaj Binsar Sitangang.
"Zbog težine novorođenčeta, operacija je bila izuzetno teška", dodao je.
Lekar je precizirao da se beba, koja je dugačka 62 centimetra, dobro oseća
nakon što joj je "prvih pet minuta (po rođenju) bila neophodna pomoć pri
disanju". "To je izuzetna beba. Mnogo glasnije plače od drugih beba i stalno
je gladna", ispričao je lekar.
Majka Ani (41) nije išla na redovne kontrole tokom trudnoće i boluje od
dijabetesa, što uvećava rizik od rađanja beba većih od proseka, kazao je
lekar. Žena već ima troje dece, koja su pri rođenju imala oko četiri
kilograma.
Njen novorođeni sin najveća je beba ikada rođena u Indoneziji, četvrtoj
najnaseljenijoj državi na svetu, sa 235 miliona stanovnika. Prethodna
najveća beba u toj zemlji rođena je 2007, sa 6,9 kilograma. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
