|
|
Broj 1218, 2. oktobar 2009.
| Najmoćniji u dva sastava - za bezbednost i za
ekonomiju |
| |
Na samitu G8 u Pitsburgu dogovoreno je da se u Kanadi iduće godine održe dva
skupa. Jedan će biti originalni skup predstavnika G8, koji je već ranije
dogovoren i zakazan za jun iduće godine u Hantsvilu, Ontario.
Na njemu će lideri najmoćnijih zemalja sveta raspravljati o pitanjima
bezbednosti i drugim koja nisu vezana za ekonomiju.
 No,
čelnici su se dogovorili da održe skup i u prošire-nom sastavu, kojim će
zajedni-čkim snagama predsedavati Kanada i Južna Koreja. To će u suštini
biti samit G20, gde su najbogatije industrijske zemlje sveta, uz Kinu,
Brazil, Indiju i ostale najznačajnije privrede u ekspanziji, koje će
pokušati da restrukturišu upravljanje svetskom ekonomijom u periodu po-sle
najveće finansijske krize od vremena Velike depresije.
Ovaj skup će se održati takođe u blizini Toronta, najverovatnije u regionu
Muskoka.
Premijer Stiven Harper već je okarakterisao ovaj skup kao prvi svetski
ekonomski samit, jer će na njemu grupa biti i zvanično označena kao
najmoćnije svetsko telo za donošenje odluka u oblasti ekonomije.
Zemlje članice G20 ostvaruju oko 85 odsto, dok G8 ostvaruju dve trećine
globalnog nacionalnog bruto dohotka.
Britanski premijer Gordon Braun izjavio je, u intevjuu za britansku TV mrežu,
da je cilj stvaranje sistema ekonomske sa-radnje širom sveta. Ideja je
proistekla iz potrebe najmoćnijih industrijskih zemalja u kojima je kriza i
začeta da se, tokom perioda oporavka od krize, oslone na druge zemlje. |
| |
| |
|
| |
| Poruke ne ugrožavaju pravopis |
| |
Pored roditelja, i stručnjaci za jezik često izražavaju zabrinutost da će zbog
načina na koji pišu SMS i internet poruke, deca zaboraviti pravilno pisanje.
Skraćivanje reči, izostavljanje samoglasnika, korišćenje samo početnih slova
reči u izrazima (akronimi), ubacivanje brojeva i znakova, fonetsko pisanje
reči, sve to je sastavni deo poruka koje mladi neprestano pišu, a nikako ne
ide u prilog podsticanju i negovanju pravopisa, smatraju mnogi.
Međutim, rezultati istraživanja istraživača sa Unive-rziteta Alberta tvrde
upravo suprotno. Oni su, prvo, tokom nedelju dana pratili poruke koje su
mladi razmenjivali, a onda su im dali test iz pravopisa. Ispostavilo se da
deca koja znaju da pišu, ne prave greške ni u porukama ni na testu, dok oni
koji su loše prošli na testu nisu bili sjajni ni pri sricanju poruka.
 Istraživači
su, takođe, primetili da postoje razlike između načina na koji dečaci i
devojčice komuniciraju putem interneta. Devojčice u porukama mnogo češće
koriste taj, takoreći, šifrovani način izražavanja, posebno kada govore o
emocijama, a dečaci naglašavaju svoje stavove velikim slovima ili
podvlačenjem.
Zanimljivo je da je ovo istraživanje urađeno na predlog studenata
psihologije, koji su učestvovali u njegovom sprovođenju i povremeno morali
da konsultuju internet rečnike i forume kako bi dešifrovali pojedine
razmenjivane poruke.
U zaključku je profesorka psihologije Koni Varnegen, jedan od autora,
primetila da izmenjen način pisanja, kakav se koristi u porukama, ne podriva
sposobnost dece da pravilno pišu, već ih u suštini podstiče da misle i
kombinuju, tj. da na drugačiji način koriste jezik, i dok čitaju i dok pišu. |
| |
| |
|
| |
| Zaprosio devojku na maratonu |
| |
Torontski maraton prilika je da se okupe ljudi koji vole prirodu, sport i
druženje, i svake godine desi se nešto po čemu se pamti ova manifestacija.
Ovogodišnji maraton sa-svim sigurno najviše i najduže će pamtiti Teresa
Tonko iz Junionvila i Roni Garsija iz Ma-rkama - na cilju trke Garsija je
zaprosio Tonko i ona je pristala da se uda za njega.
Kažu da će svadba biti idu-će godine, možda baš posle sledećeg maratona.
Rezultati koji su ostvarili svakako nisu za potcenjivanje, naprotiv, ali u
njihovoj priči to nikako nije najvažnije. Njihovo najvažnije tek predstoji. |
| |
| |
|
| |
| Duvandžije ponovo idu na sud |
| |
Ontario je, posle kanadskih provincija Britanske Kolumbije i Nju Brunsvika,
svih američkih i pojedinih drugih država, najnovija jurisdikcija koja
sudskim putem traži od duvanske industrije 50 milijardi dolara kao nadoknadu
za pokrivanje troškova zdravstvene za-štite obolelih od bolesti koje su
nastale kao posledica pu-šenja.
Kompanije se takođe optužuju da su, tajeći podatke o opasnostima pušenja i
duvanskog dima, zavaravale korisnike i da nisu na odgovarajući način
doprinosile da spreče mlade da puše.
Tužba je podneta protiv najvećeg kanadskog proizvođača cigareta, Imperijal
Tabaka, ogranka Britiš Ameriken Tabaka iz Londona koji prodaje cigarete du
Morije i Plejers.
Provincijski tužilac Kris Benli kaže da je iznos na-doknade proračunat za
period od 1955. godine naovamo i da poreskim obveznicima taj iznos treba da
bude vraćen. Kako se naglašava, bolesti izazvane pušenjem se u potpunosti
mogu sprečiti, a godišnje ubijaju 13 hiljada ljudi i koštaju 1,6 milijardi
dolara.
 Portparol
Imperijal Tabaka Erik Ganjon nije iznenađen tužbom, koja je došla kao
po-sledica zakona donetog ove godine, već činjenicom da se radi o licemernom
postupku. Po njegovim rečima, sa jedne strane se uzimaju milijarde dolara od
poreza na duvanske proizvode, koji se legalno prave i to na način koji vlada
nalaže, a sada se stvar okreće i podnosi se tužba protiv duvanskih kompanija.
Ganjon primećuje da je vlada regulisala i neke druge stvari koje takođe mogu
biti opasne po zdravlje i bezbednost, poput alkohola i kockanja, i pita se
da li će i tu biti podnete slične tužbe.
Provincijski tužilac Bentli odbacuje mogućnost spora sa pomenutim granama.
On tako-đe kaže da troškovi za zdravstvo višestruko nadmašuju iznos
prikupljenog poreza na duvan, te ističe da se tu ne može sta-vljati nikakav
znak jednakosti.
Pobornici zabrane pušenja pozdravili su ovaj potez provi-ncije i predložile
da sav novac, koji bi mogao biti dobijen u ovom sporu, bude preusmeren u
zdravstvo, a ne u budžet provi-ncije.
Ukoliko provincija dobije spor, svaka od duvanskih kompa-nija bila bi u
obavezi da nadoknadi štetu u skladu sa svojim udelom na tržištu. |
| |
| |
|
| |
| Miler neće treći mandat |
| |
I pored svojevremenih obećanja da će ostati na mestu gradonačelnika Toronta
tokom tri mandata, Dejvid Miler je prošle nedelje saopštio je da ne namerava
da se kandiduje na sledećim gradskim izborima.
 Okružen
članovima svoje porodice, suprugom Džil Artur i decom Sajmonom i Džulijom,
Miler je objasnio da želi više vremena da posveti svojoj porodici. Miler je
primetio da će naredni izbori, sa najverovatnijim kandidatima poput zamenika
premijera Džordža Smitermana, bivšeg lidera konzervativaca Džona Torija i
moguće i bivšeg gradonačelnika Vinipega Glena Mareja, biti veoma neizvesni.
Gradonačelnik Miler je istakao da je dodatni razlog za odustajanje od
kandidature i to što je ostvario zacrtane ciljeve, pa bi ponovno učešće bilo
više zarad ličnih, nego opštih interesa. On je pozvao progresivne snage da
se ujedine i za grad izaberu najboljeg čoveka.
U jednom TV intervjuu, Miler je čak nagovestio da će, po povlačenju sa
funkcije gradonačelnika, možda sasvim izaći iz politike. Ono čime bi želeo
da se bavi moglo bi da bude nešto vezano za pitanja od javnog značaja.
Milerova odluka da se ne kandiduje iznenadila je i njegove najbliže
saradnike.
Najžešću kritiku Miler je dobio i dobija zbog načina na koji je reagovao
tokom letošnjeg štrajka zaposlenih u gra-dskim javnim službama, koji je
trajao 39 dana. Izbori će biti održani novembra 2010. |
| |
| |
|
| |
| Laliberteova dva nosa za dva raspoloženja |
| |
 Gaj
Laliberte putovanjem u kosmos obeležava 25. godišnjicu svetski poznatog Sirk
d'Soleja i svoj pedeseti rođendan, ali i skreće pažnju na značaj pijaće vode.
Poslednjeg dana septembra, iste lansirne rampe sa koje je i Jurij Gagarin
otišao na prvi čovekov let u kosmos, poleteo je brod u kome su pored
Lalibertea, bila još dvojica kosmonauta, Maksim Surajev iz Rusije i Džefri
Vilijems iz SAD-a.
Laliberte je pred odlazak istakao da nema nameru da se bavi bilo kakvim
istraživanjima, jer to nije njegov delokrug, već da će ponuditi zabavu,
pošto je organizator, šoumen i stvaralac. On je svakom članu posade poneo na
poklon po jedan crveni klovnovski nos, dok je za sebe poneo dva - žuti i
crveni, koje će menjati u zavisnosti od toga kako će biti raspoložen.
Dvanaest dana kosmičkog turizma košta 35 miliona dolara. On veruje da će ova
kosmička avantura biti svojevrsna reklama za Sirk d'Solej, ali i za njegovu
Fondaciju Jedna kap. Planirano je da 9. oktobra bude izvedena poetsko
socijalna predstava, koju će či-tanjem pesme o suncu, mesecu i kapi vode
započeti sam Laliberte, a pridružiće mu se aktivisti i slavne ličnosti iz 14
gradova sveta, među kojima su i bivši američki potpredsednik Al Gor i
pevačica Šakira. |
| |
| |
|
| |
| Počeli Dani srpske kulture u Torontu |
| |
U Torontu su počeli Dani srpske kulture, tradicionalna manifestacija koja će
trajati do kraja oktobra.
Dani kulture počeli su koncertom hora "Kir Stefan Srbin" koji neguje i
izvodi stare srpske narodne i duhovne pesme.
Taj hor nastupio je na svečanosti u Generalnom konzulatu Srbije kojom je
obeležena 130. godišnjica od rođenja jednog od najvećih srpskih naučnika
Milutina Milankovića.
Svečanosti je prisustvovao veliki broj zvanica iz naučnog i kulturnog života
Toronta, kao i pripadnici srpske dijaspore.
O životu i radu Milutina Milankovića (1879-1958), inženjera, astronoma,
matematičara, geofizičara i utemeljivača moderne klimatologije i klimatskog
modelovanje govorio je generalni konzul Dragan Grković.
Milutin Milanković je najistaknutije mesto u naučnim krugovima širom sveta
zaslužio teorijom ledenih doba, koja povezuje promene Zemljine orbite sa
dugoročnim klimatskim promenama.
 Završavajući
septembarsku kanadsku turneju (Montreal, Otava, Vankuver, Toronto) sinoć su
na Danima srpske kulture nastupili izvođači stare srpske i balkanske vokalne
muzike braća Teofilović, a gost je takođe bio hor "Kir Stefan Srbin".
Početkom oktobra biće predstavljen književni portret Davida Albaharija. Tada
će Albahari, koji deceniju i po živi u Kalgariju, u provinciji Alberta,
sticajem okolnosti prvi put održati književno veče za pripadnike dijaspore
iz matične zemlje u najvećem kanadskom gradu.
On će govoriti o pisanju "tamo i ovde", o značaju jezika, o ulozi pisca u
društvu, o ličnom iskustvu dolaska u Kanadu i drugim temama, a predstaviće i
novu zbirku "Nema pesma - izabrane priče" ("Stubovi kulture", 2009).
Tokom Dana srpske kulture uslediće prikazivanje filma"Ranjeni orao" Zdravka
Šotre, pozorišna predstava "Ultra nova pokondirena tikva" i izložba
dugogodišnjeg majstora fotogra-fije dnevnika "Toronto star" i drugih
kanadskih medija Borisa Sprema. |
| |
| |
|
| |
| Veličanstvena jednostavnost |
| |
Povodom obeležavanja dana kulture Srbije u Torontu, pod pokroviteljstvom
Generalnog konzulata Srbije a u organizaciji gospodina Nenada Stanko-vića,
prošle subote je na Egli-nton St. George's United Church, Održan unikatni
koncert braće Teofilović.
Oni koji su to veče po prvi put došli da ih čuju, imali su susret sa muzikom
koja je postala "ljubav na prvi pogled".
 Još
davne 1983.godine blizanci Radivoje i Radiša, počeli su sa pevanjem u horu,
u Čačku.
Odatle kreće ljubav prema pevanju, a poseban uticaj na či-tav dalji tok
dešavanja ima i odrastanje u selu Vidovo, koje je oivičeno starim
manastirima, tzv. Srpskom svetom gorom. Kasniji dolazak u Beograd i
upoznavanje sa muzičkim stručnjacima u domenu tradicionalne muzike, rodilo
je ideju kod braće da se napravi duet.
Dvoglas, jedinstven i kod nas i u svetu.
O toj muzičkoj konstrukciji, braća Teofilović kažu, da osnovna deonica
nastaje u etnomuzikološkim zapisima, dok je drugi glas, ono pravo-
arhetipski, što prepoznajemo u nama sa-mima.
Ako ih ko zapita da li se bave etno mizikom, reći će : ne. Bave se muzikom.
Samim sobom. Bave se životom.
Dok slušate i gledate Radivoja i Radišu kako pevaju stare srpske pesme, vi
jednostavno ovu muziku - prepoznajete.
Jer ovo su naši muzički "kodovi".
Osetite snagu glasa i čvrs-tinu veze tokom izvođenja. Osetite se i vi sami,
fizički i emocionalno, kao deo te muzike.
Ovo snažno i glasno pevanje je oslobađajuće, ali istovremeno i pokazatelj
izdržljivosti.
Izvođenjem drevne vokalne muzike Balkana, braća Teofi-lović simbolizuju
poreklo- u smislu kulturne prošlosti.
Ovde se ne radi samo o muzici, nego o potrebi za identitetom.
Oni sažimaju svojom muzi-kom više od dva veka tradicionalnog muzičkog
nasleđa.
Nasleđa u kome je vizantijsko pojanje ostavilo traga, ali i svetovni
karakter, kao i narodna veselja, ljudske patnje,strahovi i želje.
Zvuče pastoralno. Spokojno. Folklorno.
Baš zato njihovu muziku prepoznaju i oni koji nisu sa Balkana.....i tu pada
u vodu čitava hipoteza Burdijea, koji kaže da umetničko delo ima značenje i
izaziva interesovanje samo kod onog, ko ima potrebnu kulturnu kompetenciju....
Tokom večeri braća Teofilovići su izveli neke već znane, ali i nove pesme.
Izdvoji-ćemo semo neke:
" Dimitrije, sine Mitre", "Stoj Drino", "Oj, golube"," Deli Magdalena", "U
selo kavga golema".
Kvalitetu koncerta su doprineli i gosti večeri , hor "Kir Stefan " iz
Toronta, pod rukovodstvom magistra Jasmine Vučurović.
Ronel Alegznder je jednom rekla.... " i dalje ćemo neumorno tragati za
izvornom kulturom. U ovom smislu mi smo obična ljudska bića kojima je dosta
plastike i progresa i koja žele za zarone u nešto što je mnogo više stvarno,
vezano za zemlju, životno, jednom rečju izvorno, pre nego što i to nestane..."
Braća Teofilović neguju tradiciju koja živi u suštini sadašnjosti, što i
jeste njena bitnost. Neguju je kroz muziku, - umetnost najbožanskiju među
umetnostima. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| Kanađani više vole putovanja |
| |
Stručnjaci iz Ipsos Rajda upoređivali su kolike su sličnosti i razlike među
mladima, starosti između 18 i 34 godine, na severnoameričkom kontinentu i
ustanovili su da su, bez obzira na geografsku bliskost, razlike evidentne.
Skoro dve petine Amerikanaca do 34 godine već je u braku, dok je u Kanadi
svega jedna četvrtina stala na ludi kamen. Amerikanci prednjače i u
samostalnosti, pa 45 odsto iz te sta-rosne grupe živi samostalno, u
poređenju sa 35 odsto vršnjaka Kanađana.
 Samanta
Mekera, viši istraživač pri Ipsos Rajdu, zaključuje da su mladi iz SAD-a
više tradicionalni i domaći-nski tipovi, jer teže ka stvaranju domaćeg
ognjišta. Kanađani zato mnogo više putuju. Skoro polovina ispitanika bila je
u inostranstvu, a kod Amerika-naca tek svaki peti.
Primećeno je, takođe, da sa ove strane granice mladi više poštuju apele o
očuvanju životne sredine i reciklaži. Dok svaki treći Kanađanin makar jednom
nedeljno koristi javni prevoz, u Americi to radi svaki peti anketirani.
Slično je da su i jedni i drugi kao tri najvažnije stvari u životu označili
posao, obrazovanje i zdravlje. Istini za volju, Kanađani malo više to i
dokazuju, budući da je obrazovna struktura ispitanih bila viša nego kod
mladih sa druge strane granice.
Anketa je sprovedena putem interneta, krajem maja i poče-tkom juna, a
učestvovalo je po preko hiljadu mladih i SAD-a i iz Kanade. |
| |
| |
|
| |
| Kazna za korišćenje mobilnog u vožnji $500 |
| |
Ontarijski vozači trebalo bi u sledeća četiri meseca da obezbede dodatke za
svoje mobilne telefone i Blekberije, kako ne bi morali da plae kaznu. Zakon
o ograničavanju ometanja vozača tokom vožnje stupa na snagu 26. oktobra, ali
vlada daje period prilagođavanja na nove propise do 1. februara.
Posle toga, kazna za korišćenje mobilnog telefona u vožnji moći će da ide do
500 dolara. Ona će biti određivana kod najtežih prekršaja ove vrste, ali se
napominje da neće biti kaznenih poena.
Izuzetak će biti poziv na broj 911, hitne službe, kao i vozači kamiona i
drugih komercijalnih vozila, koji će imati grejs period od tri godine dok ne
obezbede odgovarajuća tehnička pomagala za komunikaciju bez korišćenja ruku.
Fej Lajons, iz nacionalne Automobilske asocijacije, kaže da je dovoljno samo
normalno razmišljati i odgorono se ponašati, pa neće biti kršenja zakona.
Virdžinijski Institut za saobraćaj ustanovio je u svojoj studiji da su
vozači koji telefoniraju ili pišu poruke dok su za volanom, tri puta više u
opasnosti da izazovu saobraćajnu nezgodu. |
| |
| |
|
| |
| Doživotna robija za ubistvo Stefani Rendžel |
| |
Devetnaestogodišnji Dejvid Begšo osuđen je na kaznu doživotne robije, bez
mogućnosti za pomilovanje u toku deset godina, za ubistvo tinejdžerke
Stefani Rendžel.
Ubistvo se dogodilo 1. januara 2008. godine, a on je naneo fatalne ubodne
rane na nagovor svoje ljubomorne devojke Melise Todorović. Begšo je izvršio
ubistvo četiri dana pre svog osamnaestog rođendana, a kazna mu je određena
kao punoletnom licu.
Na odvojenom suđenju, Todorović je osuđena takođe na kaznu doživotnog
zatvora, bez mogućnosti pomilovanja tokom prvih sedam godina. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
