|
|
Broj 1218, 2. oktobar 2009.
| ČOVEK ĆE LETETI I NA MARS |
| |
Obično nas pitaju da li je stvarno bilo sletanja na Mesec. Naravno da je bilo,
a sad možete da kažete i da ste upoznali ljude koji su u tome učestvovali.
Sad ćete vi novinari da napišete da je američki svemirski program zavisio od
Srba. Ne, mi smo bili samo deo tima od više od 400.000 ljudi - rekao nam je
dr Slavoljub Sem Vujić sa osmehom kada smo se nedavno sreli u Beogradu.
 Jedan
od osmorice Srba koji je radio na konstrukciji "Apola 11" svemirskog
programa Slavoljub Sem Vujić (75) je bio gost Ministarstva za dijasporu
Republike Srbije. Predstavio nam se kao Lala iz Banata koji je u Americi
stekao šest univerzitetskih diploma, izvinjavajući se što mu je "srpski malo
zarđao jer ga ne govori već 50 godina". Učestvovao je i u projektima
američkog Ministarstva odbrane i Agencije za svemirska istraživanja NASA u
projektu "Apolo" od osnivanja, od broja 1 do broja 17.
Dodavši da je na projektima Apola radila "fantastična osmorka Srba", iako ih
je verovatno bilo i više:
- Vasionski brod koji je na Mesec leteo sa kosmonautima Nilom Armstrongom,
Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom projektovali su i Dejvid Vujić, Milisav
Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša - Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić,
Milojko Majk Vučelić i ja - otkriva nam dr Vujić, koji je zajedno sa
inžinjerom Vučelićem održao predavanje na Mašinskom fakultetu.
IDEJA DžONA KENEDIJA
Tom prilikom su ga studenti pitali da li su Amerikanci zaista leteli na
Mesec. I da li u svemiru ima vanzemaljaca. I mi smo ga to pitali.
- Amerikanci jesu leteli na Mesec. Za to su žrtvovali nekoliko kosmonauta.
Samo na letu "Apolo 1" izgorela su trojica mojih prijatelja. Mi nismo
društvo iz Holivuda. Nismo radili sa američkim glumcima da bi smo pravili
filmsku bajku već u Svemirskoj agenciji NASA sa pilotima, koji su nam doneli
mesečevo kamenje. Kada smo ih pitali kako odozgo izgleda Zemlja, rekli su da
je mala kao nokat na palcu. Onda smo se zabrinuli kako će kosmički brod da
pogodi Zemlju i da ih vratimo kući - rekao nam je Vujić.
I objasnio da vanzemaljci posećuju našu planetu, ali ne sleću na kopno, jer
je ono, gledano iz svemira malecko.
- Moj prijatelj Milojko Vučelić tvrdi da je sigurno da u kosmosu postoje i
druga intelektualna bića sem ljudi. Ali, kada vanzemaljci odozgo posmatraju
Zemlju i vide da je ona plava, jer većinu planete čini voda, sigurno je da
su svoju ekspediciju poslali u Tihi okean, a ne na kopno.
 Vanzemaljci
su bili na Zemlji i u više navrata pričali sa delfinima. A deflini
pokušavaju decenijama da nama ljudima nešto kažu, ali mi smo ljudi toliki
egoisti, da ne želimo da čujemo poruke koje ove životinje žele da nam
prenesu od bića sa drugih planeta - kaže Vujić (desno).
Kada je na nedavnoj proslavi četiri decenije od ljudskog leta na Mesec,
bivši astronaut Baz Oldrin javno rekao da bio voleo da leti na Mars,
nehotice je otkrio planove Američke agencije za svemirska istraživanja NASA.
Pitali smo dr Vujića kakvi su planovi SAD sa daljim osvajanjem Meseca i
Marsa.
- U NASA sam od 1967. radio na ispitivanju elektronskih sistema kosmičkih
raketa i projekta "Apolo". Još pre četiri decenije lično sam se uverio da se
SAD spremaju za ljudsko osvajanje Marsa. To je bila ideja Džona Kenedija.
Prihvatio je i predsednik Ronald Regan. A predsednici Džordž Buš stariji i
mlađi su planirali let na Mars, ali su to držali u strogoj tajnosti. Mars je
daleko pogodniji za zemaljska bića i daleko lakši za naseljavanje od Meseca
- kaže dr Vujić.
PRIVLAČNA PLANETA
Problem je, kako kaže naš sagovornik, da sadašnji predsednik Barak Obama ne
želi da osvaja Mars, jer smatra da za putovanje na ovu planetu treba i mnogo
novca, kao i nova svemirska tehnologija, koja će da garantuje siguran let.
- SAD nameravaju da nastave sa letovima na Mesec, odakle će 2020. da se
realizuje prvi ljudsko putovanje na Mars. Ovaj program košta će Amerikance
150 milijardi dolara. Politika NASA je da tek ljudskim osvajanjem Meseca,
ali i Marsa može SAD da vlada planetom Zemljom i kosmosom. Amerikanci se
boje da će Rusi i Kinezi, ako zajedno uđu u vasionski program, da im preotmu
svemir. Zato NASA planira da svoju prvu ljudsku posadu pošalje na Mars 2020.
godine - otkriva dr Vujić.
Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca. Naziva i crvenom planetom
zbog svog izgleda kada se gleda sa Zemlje. Udaljena je 223 miliona
kilometara. Mars je privlačan jer se veruje ima tečnu vodu i uslove za život.
Prva uspešna američka misija je bila sa letilicom "Mariner 4" davne 1965.
godine. SAD, SSSR, Evropa i Japan su potom na ovu planetu slali nekoliko
satelita koji su kružili ili sletali na Mars. Njihove misije su bile uspešne.
Sonda "Phoenix Polar Lander" je lane otkopala uzorke tla za koje je
potvrđeno da sadrže led.
- Za ljudsko osvajanje Marsa kosmički planeri SAD traže budžet od 150
milijardi dolara. Predsednik Obama je, za sada zadovoljan činjenicom da
Amerikanci u svemiru imaju 80 satelita i da kontrolišu čitavu planetu. U
međuvremenu, NASA razvija novu svemirsku tehnologiju i priprema nekoliko
letova sa astronautima na Mesec. Firma "Laki korporacija" je čak uradila
novi tip svemirskih brodova za let na Mesec 2012. godine - tvrdi dr Vujić.
Po njegovom mišljenju Rusija trenuto ima bolje kosmičke rakete od
Amerikanaca. Uz to Kina preti da postane nova supersila. Peking namerava da
2013. godine pošalje svoju ljudsku posadu na Mesec pre Japana.
- Zato se Amerikancima žuri. Namera SAD je, naime, da se prvo Mesec pretvori
u vasionsku bazu sa koje će se leteti dalje prema Marsu sa dva kosmička
broda. Mislim da SAD hoće od Meseca, a potom i od Marsa da naprave svoju
prvu vojnu bazu u svemiru - otkriva dr Slavoljub Vujić.
PRELEPA SRBIJA
Inženjeri dr Vujić i njegov kolega ing. Vučelić su posle Nikole Tesle i
Mihaila Pupina američki Srbi koji su svojim delima najviše zadužili SAD i
civilizaciju. Njihova poseta Srbiji je deo proslave 40 godina od osvajanja
Meseca. Dr Slavoljub Vujić nam je priznao da se oseća veoma prijatno u
Beogradu.
- Izašli smo da prošetamo Knez Mihajlovom ulicom, u kojoj nismo bili pune
tri decenije. Željni smo da vidimo kako naš narod živi, kako izgleda naš
beli grad, šta ima u Skadarliji, da li je i dalje lepa kao pre?
 Na
najvećoj beogradskoj promenadi zagledali su "Ruskog cara", palatu "Progres",
zgradu SANU i po koju prodavnicu cipela. Primetili su da je obuća u Beogradu
skupa kao u Los Anđelosu.
- Nikada ne bih dao 70 dolara za cipele - prokomentarisao je dr Vujić.
I Vujić i Vučelić (desno) bili su gosti Letačke akademije u Vršcu. Posetili
su Novi Sad, Sremske Karlovce i manastire na Fruškoj gori. I oduševili su
se.
- Gledali smo Dunav i fruškogorske vinograde. Videli smo Inđiju i aerodrom u
Batajnici, na čijoj kapiji stoji stari ruski "mig 19". Zvao sam telefonom
mog prijatelja Zvonka Bogdana da mi otpeva omiljenu psemu "Piši mati". Pevao
sam je potom u Skadarliji. Sa Kelemegdana smo gledali ušće Save u Dunav i
uživali. Srbija je prelepa. Narod je divan, jako gostoljubiv. Uz to, ljudi
su ovde jako lepi, lepši nego mi u Americi. U Sremskim Karlovcima smo kupili
slatko vino za naše američke prijatelje komsonaute, a Milojko će u Beogradu
za unuke da kupi majce sa napisima "Samo sloga Srbina spasava". Jer mi smo
jedan ponosan narod i želimo i da naša deca budi takvi ljudi - rekao nam je
na kraju susreta Slavoljub Sem Vujić.
LALA IZ BANATA
 Vujić
je rođen 1934. godine u Foeniu, Rumunija (7 km od mesta Jaša Tomić). Osnovnu
školu je započeo u mestu rođenja. Početkom rata, sa porodicom se preselio u
Jaša Tomić, gde je nastavio školovanje i završio nižu srednju školu, nakon
čega je nastavio školovanje u Vršcu, koje je prekinuo, jer je sa porodicom
emigrirao u Ameriku. U Detroitu je završio elektronsko-komunikacijsku
inženjersku školu, preselio se u Kaliforniju i tamo radio kao inženjer i
administrator na različitim projektima za ministarstvo odbrane. Učestvovao
je u projektima raketa Minuteman, Polaris, Peacekeeper, kao i u projektima
raketa iz programa Small Missile i National Missile Defense. Učestvovao je i
u projektu strategijskog bombardera B-1 Lancer. Osim učešća u projektima
ministarstva odbrane, učestvovao je u programu svemirskih letova Apollo. Za
svoj rad na nabrojanim projektima dobio je više nagrada i priznanja.
Po završetku programa Apolo, dr Vujić je, zajedno sa svojim kolegom g.
Vučelićem, učestvovao u transferu tehnologije, posebno mikroelektronike, u
zemlje istočne Evrope (uključujući bivšu Jugoslaviju i bivši Sovjetski Savez).
Uporedo sa radom u kompanijama North American Aviation i Rocknjell
International, dr Vujić se školovao i stekao šest univerzitetskih diploma
(AA, BS, MA, EMBA, MA, Ph.D). Završio je University of Southern California
(USC), a doktorsku disertaciju Viable National Missile Defense odbranio je
na Claremont Graduate University (CGU).
Dr Vujić je oženjen Beloruskinjom, suprugom Verom i ima dva sina, Ivana i
Stefana i ćerku Sonju.
VUJIĆ RUŠI BAGREME
Kad sam bio mali stalno sam gledao u nebo, da bih video ptice ili avione.
Toliko sam bio zaluđen time, da se po selu Jaša Tomić govorilo kako će
jednog dana, onaj mali Vujić, da udari glavom u bargem i da ga sruši. Jer,
ne vidi kuda hoda. Nisam srušio bagrem, ali sam pomogao da čovek slati na
Mesec. Posle Meseca, ujedinjeni Amerikanci, Rusi i Kinezi mogu da
investiraju 150 milijardi dolara da izvedu prvi let kosmonauta na Mars -
ispričao je studentima svoju priču iz detinjstva dr Slavoljuv Vujić, koji
veruje da će ljudi poleteti na Mars 2020. godine.
LETENjE OKO ZEMLjE
Neko vreme radio sam na projektima aviona za interkontinentalne letove van
atmosfere. Taj program je razvila kompanija "Boing" i vredi 100 milijardi
dolara. Firma "Boing" i NASA planiraju da ga komercijalizuju do 2015. godine.
Nekoliko svetskih kompanija je zainteresovano da finansira te komercijalne "šatl"
letove oko Zemlji da bi se brže stizalo na udaljene kontinente - otkriva nam
dr Slavoljub Vujić.
|
| |
| Marko Lopušina |
|
| |
| Podrška EU najjača na Kosovu, najslabija u
Hrvatskoj |
| |
Većina građana Zapadnog Balkana i dalje podržava članstvo u EU, iako je ta
podrška gotovo svuda u blagom padu, pokazalo je istraživanje "Percepcija EU
na Zapadnom Balkanu" koje je sproveo Galup Balkan Monitor.
Prema anketi čiji su rezultati objavljeni na sajtu www.balkan-monitor.eu,
podrška članstvu u EU najviša je među građanima Kosova, koje jedino u
regionu nije potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (89
odsto), a najniža u Hrvatskoj, koja je najbliža ulasku u EU (29 odsto).
U Srbiji članstvo u EU podržava 58 odsto ispitanika, u Albaniji 83 odsto, u
Makedoniji 66 odsto, u BiH 57 odsto, a u Hrvatskoj 48 odsto, pokazlo je
istraživanje.
Anketa sprovedena u junu 2009. pokazala je takođe da je u poređenju sa 2006,
podrška članstvu u EU porasla samo na Kosovu, za dva odsto. Najveći pad
zabeležen je u BiH, gde članstvo u EU podržava 18 odsto građana manje nego
2006, a najmanji u Albaniji, gde je podrška članstvu u EU opala za jedan
odsto.
 Sa
vrednostima EU "veoma snažno" se identifikuju najviše etnički Albanci - na
Kosovu (72 odsto), u Albaniji (50 odsto) i u Makedoniji (49 odsto), a
najmanje Srbi u BiH (10 odsto) i na Kosovu (15 odsto).
Da "veoma snažno" podržava vrednosti EU odgovorilo je 23 odsto ispitanika u
Srbiji, 24 odsto u Hrvatskoj, 21 odsto u BiH i 29 odsto u Crnoj Gori.
Istraživanje Galup Balkan Monitora pokazalo je takođe da se EU doživljava
kao prijateljska najviše među albanskim stanovništvom u Makedoniji (80 odsto),
na Kosovu (79 odsto) i u Albaniji (70 odsto), a najmanje u Republici Srpskoj
(16 odsto) i među kosovskim Srbima (23 odsto).
EU kao prijateljsku vidi 31 odsto ispitanika u Srbiji, 33 odsto u Makedoniji,
39 odsto u Hrvatskoj i 44 odsto u Crnoj Gori.
Kada je reč o očekivanom vremenu ulaska u EU, odgovori u proseku odražavaju
napredak koji su zemlje postigle u procesu pridruživanja.
Građani Hrvatske veruju da će postati članica EU 2013, dok građani Srbije,
Crne Gore i Makedonije članstvo očekuju 2015.
Građani Albanije i Kosova veruju da će postati građani EU 2018, dok su
najveći pesimisti u BiH gde se članstvo ne očekuje pre 2020. godine, a čak
16 odsto ispitanika, što je najviše u regionu, veruje da BiH nikada neće ući
u EU, pokazalo je istraživanje.
Kada je reč o Srbiji, anketom je obuhvaćen i stav građana prema Haškom
tribunalu, budući da od saradnje s tim sudom zavisi proces pridruživanja EU.
Istraživanje je pokazalo da svega 19 odsto ispitanika smatra da Tribunal
doprinosi pomirenju i jačanju mira u regionu, dok 70 odsto veruje da su
procesi farsa, a presude unapred poznate.
Uprkos tome, 60 odsto građana Srbije veruje da članstvo u EU donosi koristi,
a njih 55 odsto da Evropska komisija Srbiju smatra dobrodošlom.
U isto vreme, podrška EU najveća je među mladim (67 odsto) i obrazovanim (75
odsto) stanovništvom, pokazalo je novo Galupovo istraživanje "Percepcija EU
na Zapadnom Balkanu". |
| |
| |
|
| |
| Referendum ako Incko nastavi da nameće odluke |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da će vlasti RS
raspisati referendum ako visoki predstavnik u BiH nastavi da nameće rešenja
koja nisu u interesu tog entiteta.
"Ako visoki predstavnik u BiH Valentin Incko preduzme još neke mere
nametanja rešenja koja su suprotna interesima RS, raspisaćemo referendum na
kojem će narod reći da li to prihvata ili ne", rekao je Dodik novinarima u
Banjaluci. On je ponovio da će se u tom slučaju srpski predstavnici povući
iz zajedničkih organa BiH.
 Dodik
nije želeo da precizira ko mu je od međunarodnih predstavnika nudio nagodbu
da pristane na ustavne promene, a da zauzvrat bude olakšan postupak koji se
protiv njega vodi pred državnim tužilaštvom.
"Predstavnici jedne zemlje, jedne vlade i ambasade, koja je moćna na ovim
prostorima, ponudili su da malo omekšaju Sud i Tužilaštvo BiH ako ja budem
predusretljiv prilikom rasprave o ustavnim promenama u BiH", naveo je
premijer RS.
Oni bi se, kazao je, tada založili da se, navodni istražni postupak protiv
njega "sanira".
Dodik je poručio da to za njega nije ozbiljna ponuda, a da je to izneo u
javnost kako bi ukazao "kako se radi u BiH". Još je rekao da njega "niko ne
može ucenjivati".
Premijer RS je dalje rekao da srpski predstavnici neće učestvovati u radu
Elektroprenosa BiH, čije je rukovodeće organe pre nekoliko dana nametnuo
visoki predstavnik Valentin Incko.
"Naši ljudi se ne povlače, tamo su, ali neće učestvovati u radu Upravnog
odbora i tela Elektroprenosa", precizirao je Dodik.
On je poručio da "zna da je Valentin Incko dobronameran", ali da je oko sebe
okupio "svakakve ljude, među kojima (prvog zamenika) Rafija Gregorijana i (šefa
banjalučke kancelarije OHR-a) Krisa Beneta".
Dodik je oštro reagovao i na posetu tima OHR-a i predstavnika NATO-a
banjalučkom katastru, gde su tražili podatke o vojnoj imovini.
"Šta NATO ima s državnom imovinom? Kao, to je veliki sistem i ne smete ništa
da kažete, a ja pitam - šta ima NATO tu da radi", kazao je premijer RS.
On je dodao da je to za njega dodatni argument za gubljenje poverenja u vezi
sa članstvom BiH u NATO-u.
Dodik je ponovio optužbe na račun načelnika opštine Foča Zdravka Krsmanovića,
nazivajući ga "dokazanim saradnikom međunarodne zajednice", navodeći da to
potvrđuju i njegove izjave da treba ukinuti entitete i organizovati samo
centralni i opštinski nivo vlasti u BiH.
Krsmanović je tužio Dodika za klevetu i nanošenje duševne boli, tvrdeći da
se Dodik u više navrata nije pojavio na sudu, jer mu nije uručen sudski
poziv uz obrazloženje da je adresa premijera RS nepoznata.
Upitan da li će se odazvati sudskom pozivu, Dodik je odgovorio da će ga
zastupati advokati i da će videti ko je sudija u tom postupku.
"Možda je neki Bošnjak u Foči. To je atraktivno", rekao je Dodik. |
| |
| |
|
| |
| Milutinović među 60 najuticajnijih stranaca u
Kini |
| |
Proslavljeni srpski fudbalski trener Bora Milutinović uvršten je na listu 60
stranaca koji su imali najveći uticaj na razvoj Kine.
Listu je povodom proslave 60. godišnjice od osnivanja Narodne Republike Kine
sastavio časopis "Global tajms" za kinesko tržište.
Milutinović je priznanje dobio zbog toga što je fudbalsku reprezentaciju
Kine 2000. godine doveo do jedinog učešća na Svetskom prvenstvu. Kineski tim
na turniru koji su zajednički organizovali Japan i Južna Koreja nije
postigao gol, ali se sam plasman na Mundijal smatra njihovim najvećim
fudbalskim uspehom.
 Srpski
trener je tako svrstan među osam ljudi koji su se na listi našli zbog
delovanja u sportu i zabavi.
Društvo Milutinoviću, između ostalih, prave i proslavljeni košarkaš SAD
Majkl Džordan, pokojni pop pevač Majkl Džekson, režiser Stiven Spilberg,
animator Volt Dizni i bivši predsednik Međunarodnog olimpijskog komieteta
Huan Antonio Samaran.
Mesta na listi zauzeli su i naučnici Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert
Ajnštajn, Alfred Bernhard Nobel, filozofi Žan-Zak Ruso, Karl Marks i Fridrih
Engels, kompozitor Ludvig van Betoven, pisci Lav Tolstoj, Hans Kristijan
Andersen i Maksim Gorki, kao i pesnik Rabindranat Tagore.
Politiku, između ostalih, zastupaju Vladimir Iljič Lenjin, Josif Staljin,
Heri Truman, Džvarhalal Nehru, Ho Ši Min, Šarl de Gol, Nikita Hruščov, Kim
Il Sun, Ričard Nikson, Nelson Mendela, Henri Kisindžer, Džordž Buš Stariji,
Fidel Kastro, kao i jedina dama na spisku Margaret Tačer.
Najuticajniji stranci u Kini nisu rangirani, već su njihova imena poređana
po datumu rođenja.
"Bez obzira da li svesno ili slučajno, direktno ili indirektno, pozitivno
ili negativno, svi oni su postali važni delovi kineske slagalice, koji su
pomogli da se nacija oblikuje i globalizuje... a uticali su i na to kako
Kinezi žive i razmišljaju", navodi se u tekstu.
Kandidate, njih 200, predložila je Kineska akademija društvenih nauka, a
konačan spisak sastavljen je uz pomoć internet ankete.
Profesor sa Univerziteta u Pekingu Džang Jivu ocenio je da lista pokazuje
kako se kinesko društvo menjalo tokom godina.
Najviše političara zato dolazi iz vremena Hladnog rata, a potom je sve više
uticajnih ljudi iz ekonomskog sveta, poput modnog magnata Pjera Kardena,
vlasnika kompanije Majkrosoft Bila Gejtsa ili osnivača globalne svetske
mreže Tima Berners-Lija.
"Ekonomski razvoj Kine se jasno može sagledati kroz ova imena", naveo je
Džang. |
| |
| |
|
| |
| Traži se pijani klovn i papine kape... |
| |
Na popularnoj veb adresi Craigslist.org, ljudi prodaju i kupuju, nude i traže
svašta. Britanski "Telegraf" sastavio je top listu bizarnih malih oglasa
koji se tu mogu naći. Iako zvuče šaljivo, većina je zapravo pisana sasvim
ozbiljno. Britanski dnevnik izdvojio je, između ostalih, sledeće:
 -
"Tražim odraslog pijanog klovna za svoj 30. rođendan. Ne mora da izvodi
nikakve trikove, samo da je s nama i pije k'o smuk. Mi ćemo kružiti po
barovima i želimo klovna koji će nas pratiti i žestoko piti".
- Prvo izdanje Platonove 'Republike, koje je potpisao sam autor. Naravno,
postoji srazmerna količina pohabanosti (podvlačenje, uši, fali zadnja korica,
itd.), ali ukupno gledano, u dobrom je stanju s obzirom na starost".
- "Platiću ti jedan dolar da sedneš u moju kadu punu rezanaca u jednodelnom
kupaćem kostimu. Mene neće biti kod kuće, niti bilo koga drugog dok ti to
radiš. Nemoj donositi sos, ja ću začiniti testeninu pre večere, čim se
vratim kući".
- "Žena sam u srednjim šezdesetim i tražim sustanara. Vremena su teška i
potreban mi je novac. Spremna sam da iznajmim kupatilo u mom jednosobnom
stanu. Kada je velika. Možete bez problema staviti dušek na naduvavanje u
nju. Sve što tražim je da ni vi ni dušek niste u kupatilu kad je ono
potrebno meni".
- "Zbog užasnog stanja ekonomije moram da ugasim svoj posao. Imam preko
1.300 papinih kapa (replike) kojih se stvarno moram rešiti. Kape su iz Kine
i premale su za glave većine odraslih, a takođe iritiraju kožu pa bi bilo
dobro da imate dužu kosu ili da ispod nosite manji šešir (poput pravog pape).
Psi ne vole da nose ove papine kape, ali možda bi htela neka mačka".
- Potreban mi je neko ko će da sakrije uskršnja jaja u mom stanu dok nisam
tamo. Mala su i punjena slatkišima. Želeo bih da ih sam pronađem u nedelju.
Spreman sam da platim. Samo ozbiljne ponude".
- "Imam besplatan kauč za bilo koga ko može da ga uzme iz moje sobe. To je
udoban kauč s prugastim baršunom, u sjajnom stanju, loš za spavanje, ali u
svakom pogledu vredi 50 do 75 dolara. Pa zašto ga onda dajem besplatno? Jer
sam uveren da je tu stvar nemoguće spustiti iz moje spavaće sobe na drugom
spratu niz uski hodnik i još uže stepenište, pa kroz ulazna vrata moje
viktorijanske kuće".
- "Moj verenik i ja ćemo se venčati. On ima osam devera, a ja samo jednu
deverušu. Znači, potrebne su mi devojke koje su atraktivne i mojih godina,
da stoje uz mene na venčanju. Devojke moraju dobro da izgledaju ali ne bolje
od mene".
- "Imam pakovanje pelena za male pse. Ne želim da ih bacim jer su prilično
skupe (kao što već znate ako imate malog psa koji nekontrolisano mokri po
kući). Molim vas nemojte ni pokušavati da ih stavite na mačku. Verujte mi".
- "Ostavio sam protezu u tvom ševroletu sinoć. Dao sam ti broj, ali nisam
dobio tvoj. Molim te nazovi me što pre, potrebni su mi moji zubi. Hvala".
- "Dobijam 40-50 SMS poruka na sat i ne mogu da uskladim svoj posao i SMS
obveze. Mobilni mi se puni porukama i treba ih obrisati svakih nekoliko
sati. Ovo je posao za puno radno vreme i morate ići gde god i ja jer je moj
telefon uvek uz mene. Samo ozbiljne ponude".
- "Dajem dva dolara plus trošak ako mi dostavite sok od pomorandže s računom.
Previše sam lenj da bih ga sam nabavio. Živim kod Univerzitetskog prilaza u
Elonu. Hvala". |
| |
| |
|
| |
| Život počinje u Silikonskoj dolini |
| |
Beograd ima sve, tvrde sve brojniji mladi Zagrepčani koji vikendom dolaze u
srpsku metropolu da bi se dobro zabavili. "Cajke, rok, alternativa, brojni
kafići, zanimljiva ponuda" - sve ih to u Beogradu privlači.
 U
Beograd idu gejevi jer se, kažu, bolje osećaju, alternativci jer su im
beogradski klubovi bolji, ljudi u potrazi za džezom, svi koji žele dobar
provod, piše hrvatski Jutarnji list.
"Nepoznat grad, ponuda odlična, osećam se k'o kralj", kaže Damir, jedan od
čestih posetilaca. Beograd ima sve, dok Zagrebu mnogo toga nedostaje".
"Beograd ima otvorenu atmosferu, vrhunske klubove, žene. Noću gori. Ima 'Rakiju
bar', čak i 'pire-restoran' u kojem se služi nekoliko vrsta pire-krompira. U
petak nakon posla sednemo u auto i za tri i po sata smo tamo. Sledeća tri
vikenda usledi zagrebačka hibernacija, pa opet Beograd", otkriva Damir.
"U Beogradu se ne osečaš kao idiot ako u tri ujutro nakon rok-večeri uživaš
uz pesme Cece i Dženana Lončarevića", pričaju mladi koji istovremeno
posetioce zagrebačkih narodnjačkih klubova svrstavaju u "poseljačeni
snobizam (polu) sveta".
Zagrebčani uglavnom odsedaju u beogradskom Rojalu, a ponekad i unajme stan.
"Svaki dan imamo oko 40 noćenja, u proseku se zadržavaju dve noći, to je oko
600 Zagrepčana mesečno samo u našem hotelu. Vikend turizam je u punom pogonu.
Ali, i 'poslovnjaci' se raspituju za noćni život. Prošetaju Skadarlijom, pa
pravac splavovi. Većinom me pitaju gde su narodnjaci", kaže Nebojša Carić,
recepcionar u Rojalu.
Brojnije od mladića su devojke, dodaje.
Jutarnji list u svojoj reportaži navodi da Beograđani često izlaze. "Odakle
im novac i snage - ne zna se, ali oni ne sede kod kuće. U tome sada
pokušavaju da ih sustignu i Zagrepčani".
Deo večeri mladi vole da provedu u jednom elegantnom, nedavno otvorenom
restoranu klubu na Savskom pristaništu gde se služe najbolja vina, a svira
najbolji džez koji uživo izvode članovi orkestra nacionalne televizije.
Ipak, pravo zagrevanje za noćni život počinje u Ulici Strahinjića bana koju
Beograđani zovu Silikonska dolina.
Silikonska dolina ima lepe lokale s romantičnim svećama, tu se pojavljuju
sređene žene koje znaju šta hoće, a mogu se videti i dobro potkovani
muškarci čiji BMNj ili mercedes SLK 230, iako parkiran nasred zebre, dežurni
pauk neće ni pipnuti.
Oko ponoći ekipa se seli u druge klubove po gradu ili na splavove koji su
zaštitni znak Beograda i glavni razlog zbog kojega grad na vodi važi za
prestonicu zabave na Balkanu, piše hrvatski list.
Na splavovima se može čuti sve: edž-ju muzika, r'n'b, rok, haus, pop, tehno,
dens, alternativa i, naravno, narodnjaci.
Vrhunska atmosfera, svetlosni efekti, go-go plesačice. Bez obzira o kojoj je
muzici reč, Beograđani vole živu svirku, zaključuje Jutarnji list. |
| |
| M.M. |
|
| |
| Goli planinari i planinarke stigli u
Sloveniju |
| |
U svetu sve popularniji planinari- nudisti "zakucali" su i na slovenačka vrata
uznemirivši stanovništvo koje ne zna šta bi s turistima koji, kao "od majke
rođeni", šetaju ili se pentraju po planinama.
 Slovenci,
istina većinom stariji, s gunđanjem gledaju na novi turistički hit - nudiste
koji samo u gojzericama i sa ruksakom na leđima hodaju planinama.
Moda nudističkog planinarenja je počela pre nekoliko godina u Švajcarskoj,
kada su "nova deca cveća" došla na ideju da tokom toplih letnjih dana telo
izlože suncu dok planinare.
Na zgražanje dela stanovništva, koje zbog nelagode ne zna kud bi gledalo,
niti kako bi se ponašalo prilikom slučajnih susreta, nudisti su potom počeli
da osvajaju austrijske, ali i susedne, slovenačke Alpe već krajem prošle
turističke sezone.
Pogotovo posle odluke švajcarskog kantona Apencel Ineroden koji je zbog
najezde nemačkih planinara-naturista, proletos zabranio šetnje bez odeće.
Stanovnici tog kantona su objasnili da ih to vređa i da ne žele da Apencel
stekne međunarodnu reputaciju po "nemoralnim navikama".
Propisana je i kazna za prekršioce: svi koji po pašnjacima i planinama
šetaju u "Evinom/Adamovom kostimu", moraju da plate oko 200 evra.
Protiv takve mere strogih Švajcaraca pobunio se Međunarodni nudistički savez
(INF). Barbara Folej je u ime "svih nudista sveta" objasnila da "razume da
smo različiti ljudi, ali da moramo naći način za suživot", jer nudisti
nipošto ne žele da im "iko zabrani šetnju bez odeće po netaknutoj prirodi".
Iako Slovenija nema bogato iskustvo s golim planinskim šetačima, pa su tako
zbog slabog interesovanja morali da otkažu i planirani "manji goli marš",
nova moda bi mogla munjevito da se proširi upravo zato što Švajcarci i u
drugim kantonima pokušavaju da je zabrane.
 Uz
Švajcarsku i Austriju, planinarski nudizam je najrazvijeniji u Francuskoj,
Nemačkoj, SAD, Kanadi i na Novom Zelandu.
Predsednik Planinarskog saveza Slovenije Franci Ekar, međutim, priznaje da
ni u Sloveniji nisu retki slučajevi "naturističkih aktivnosti u nekom, od
očiju skrivenom, gorskom intimnom kutku".
On ipak, kako prenose mediji, kaže da su bliski susreti tradicionalno
odevenih i golih planinara sporadični, te ih zato i shvata više kao
dekoraciju, nego smetnju domaćem turizmu ili uznemiravanje javnosti.
U Sloveniji ne postoji propis kako skijaš ili alpinista mora da bude
opremljen i odeven.
Ekar kaže da bi u slučaju masovnije pojave nudista-planinara u turističkim
centrima morali da preduzmu mere poput onih koje postoje za nudiste na obali.
On je, međutim, uveren da za "primerenu" opremu i odeću najviše brine sama
priroda niskom temperaturom i vetrom, te da se ne treba plašiti navale golih
planinara.
Pristalice, međutim, veruju da će njihov pokret samo jačati jer su, tvrde,
šetnja bez odeće kroz vlažnu izmaglicu ili osećaj vetra na goloj koži -
neponovljivi. |
| |
| |
|
| |
| Duvandžije idu ponovo na sud |
| |
Ontario je, posle kanadskih provincija Britanske Kolumbije i Nju Brunsvika,
svih američkih i pojedinih drugih država, najnovija jurisdikcija koja
sudskim putem traži od duvanske industrije 50 milijardi dolara kao nadoknadu
za pokrivanje troškova zdravstvene za-štite obolelih od bolesti koje su
nastale kao posledica pušenja.
Kompanije se takođe optužuju da su, tajeći podatke o opasnostima pušenja i
duvanskog dima, zavaravale korisnike i da nisu na odgovarajući način
doprinosile da spreče mlade da puše.
Tužba je podneta protiv najvećeg kanadskog proizvođača cigareta, Imperijal
Tabaka, ogranka Britiš Ameriken Tabaka iz Londona koji prodaje cigarete du
Morije i Plejers.
Provincijski tužilac Kris Benli kaže da je iznos na-doknade proračunat za
period od 1955. godine naovamo i da poreskim obveznicima taj iznos treba da
bude vraćen. Kako se naglašava, bolesti izazvane pušenjem se u potpunosti
mogu sprečiti, a godišnje ubijaju 13 hiljada ljudi i koštaju 1,6 milijardi
dolara.
 Portparol
Imperijal Tabaka Erik Ganjon nije iznenađen tužbom, koja je došla kao
po-sledica zakona donetog ove godine, već činjenicom da se radi o licemernom
postupku. Po njegovim rečima, sa jedne strane se uzimaju milijarde dolara od
poreza na duvanske proizvode, koji se legalno prave i to na način koji vlada
nalaže, a sada se stvar okreće i podnosi se tužba protiv duvanskih kompanija.
Ganjon primećuje da je vlada regulisala i neke druge stvari koje takođe mogu
biti opasne po zdravlje i bezbednost, poput alkohola i kockanja, i pita se
da li će i tu biti podnete slične tužbe.
Provincijski tužilac Bentli odbacuje mogućnost spora sa pomenutim granama.
On tako-đe kaže da troškovi za zdravstvo višestruko nadmašuju iznos
prikupljenog poreza na duvan, te ističe da se tu ne može sta-vljati nikakav
znak jednakosti.
Pobornici zabrane pušenja pozdravili su ovaj potez provi-ncije i predložile
da sav novac, koji bi mogao biti dobijen u ovom sporu, bude preusmeren u
zdravstvo, a ne u budžet provi-ncije.
Ukoliko provincija dobije spor, svaka od duvanskih kompanija bila bi u
obavezi da nadoknadi štetu u skladu sa svojim udelom na tržištu. |
| |
| |
|
| |
| Fijatova fabrika u Srbiji praviće kola za ceo
svet |
| |
Automobili koje će Fijat praviti u novom pogonu u Srbiji mogli bi da se
prodaju širom sveta, najavio je direktor italijanskog proizvođača Serđo
Markione .
Na predstavljanju novog malog automobila "punto evo" u italijanskoj luci
Specia, Markione je kazao da "bez obzira šta će se praviti u Srbiji, to
(auto) bi moglo da se koristi globalno".
 "Mogao
bi da se prodaje svuda u svetu", istakao je Markione, ali nije precizirao
šta misli kada kaže da će se "globalno koristiti", preneo je Vol strit
džornal.
Njujorški poslovni list podseća da je u septembru 2008. Fijat potpisao
sporazum o kupovini 67 odsto srpskog proizvođača automobila Zastave.
Investicije u Zastavu su u sklopu Fijatove strategije povećanja proizvodnje
u zemljama sa jevtinijom radnom snagom i nižim troškovima nego u Italiji.
U vreme potpisivanja sporazuma Markione je nagovestio mogućnost da se u
srpskoj fabrici pravi nova marka jevtinijeg automobila. Planove proizvodnje
jevtinijih kola Fijat je obznanio u vreme kada je Tata motors uspešno
lansirala "nano" u Indiji a popularnost Renoove marke "dačija" počela da
raste. Reč je o veoma jevtinim automobilima.
Ipak, Markione na predstavljanju "eva" nije želeo da komentariše spekulacije
italijanskih medija da će auto koji će se praviti u fabrici u Srbiji biti u
klasi jevtinijih modela. |
| |
| |
|
| |
| Veličanstvena jednostavnost |
| |
Povodom obeležavanja dana kulture Srbije u Torontu, pod pokroviteljstvom
Generalnog konzulata Srbije a u organizaciji gospodina Nenada Stankovića,
prošle subote je na Eglinton St. George's United Church, Održan unikatni
koncert braće Teofilović.
Oni koji su to veče po prvi put došli da ih čuju, imali su susret sa muzikom
koja je postala "ljubav na prvi pogled".
 Još
davne 1983.godine blizanci Radivoje i Radiša, počeli su sa pevanjem u horu,
u Čačku.
Odatle kreće ljubav prema pevanju, a poseban uticaj na či-tav dalji tok
dešavanja ima i odrastanje u selu Vidovo, koje je oivičeno starim
manastirima, tzv. Srpskom svetom gorom. Kasniji dolazak u Beograd i
upoznavanje sa muzičkim stručnjacima u domenu tradicionalne muzike, rodilo
je ideju kod braće da se napravi duet.
Dvoglas, jedinstven i kod nas i u svetu.
O toj muzičkoj konstrukciji, braća Teofilović kažu, da osnovna deonica
nastaje u etnomuzikološkim zapisima, dok je drugi glas, ono pravo-arhetipski,
što prepoznajemo u nama samima.
Ako ih ko zapita da li se bave etno mizikom, reći će : ne. Bave se muzikom.
Samim sobom. Bave se životom.
Dok slušate i gledate Radivoja i Radišu kako pevaju stare srpske pesme, vi
jednostavno ovu muziku - prepoznajete.
Jer ovo su naši muzički "kodovi".
Osetite snagu glasa i čvrstinu veze tokom izvođenja. Osetite se i vi sami,
fizički i emocionalno, kao deo te muzike.
Ovo snažno i glasno pevanje je oslobađajuće, ali istovremeno i pokazatelj
izdržljivosti.
Izvođenjem drevne vokalne muzike Balkana, braća Teofilović simbolizuju
poreklo- u smislu kulturne prošlosti.
Ovde se ne radi samo o muzici, nego o potrebi za identitetom.
Oni sažimaju svojom muzi-kom više od dva veka tradicionalnog muzičkog
nasleđa.
Nasleđa u kome je vizantijsko pojanje ostavilo traga, ali i svetovni
karakter, kao i narodna veselja, ljudske patnje,strahovi i želje.
Zvuče pastoralno. Spokojno. Folklorno.
Baš zato njihovu muziku prepoznaju i oni koji nisu sa Balkana.....i tu pada
u vodu čitava hipoteza Burdijea, koji kaže da umetničko delo ima značenje i
izaziva interesovanje samo kod onog, ko ima potrebnu kulturnu kompetenciju....
Tokom večeri braća Teofilovići su izveli neke već znane, ali i nove pesme.
Izdvoji-ćemo semo neke:
" Dimitrije, sine Mitre", "Stoj Drino", "Oj, golube"," Deli Magdalena", "U
selo kavga golema".
Kvalitetu koncerta su doprineli i gosti večeri , hor "Kir Stefan " iz
Toronta, pod rukovodstvom magistra Jasmine Vučurović.
Ronel Alegznder je jednom rekla.... " i dalje ćemo neumorno tragati za
izvornom kulturom. U ovom smislu mi smo obična ljudska bića kojima je dosta
plastike i progresa i koja žele za zarone u nešto što je mnogo više stvarno,
vezano za zemlju, životno, jednom rečju izvorno, pre nego što i to nestane..."
Braća Teofilović neguju tradiciju koja živi u suštini sadašnjosti, što i
jeste njena bitnost. Neguju je kroz muziku, - umetnost najbožanskiju među
umetnostima. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
