SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1219, 9. oktobar 2009.

NASA izmenila procenu mogućnosti sudara Zemlje i asteroida
Američka svemirska agencija (NASA) je saopštila da je manji rizik da se Zemlja i jedan asteroid prečnika 270 metara, sudare 2036. godine. Naučnici su ranije smatrali da mogućnost sudara asteroida Apofis (Apophis) i Zemlje 13. aprila 2036. godine iznosi jedan prema 45.000. Međutim, NASA je saopštila da je novim izračunavanjem putanje asteroida utvrdila da je mogućnost sudara manja, jedan prema 250.000. Veliko strahovanje je nastalo 2004. godine kada je prvobitni proračun ukazao da će Apofis pogoditi Zemlju 2029. godine, ali su kasnija posmatranja isključila mogućnost da te godine dođe do sudara. Očekuje se da Apofis prođe blizu Zemlje 2029. godine.

More knjiga na Beogradskom sajmu od 26. oktobra
Tema 54. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji će biti održan od 26. oktobra do 1. novembra, uz novi koncept i znatno veći izlagački prostor, biće "More knjiga", najavili su danas organizatori te manifestacije. Počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga je Grčka, čiji će štand biti smešten u Areni Hale I, a među inostranim učesnicima Sajma biće izdavači iz Švedske, Japana, Kanade, Kine, Rusije, Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Španije, Portugalije, Švajcarske, Izraela, Brazila, Irana, kao i iz zemalja regiona. Novi koncept Sajma knjiga podrazumeva razdvajanje izlagačkog prostora na deo za izdavače i deo za knjižare, tako da će u Hali I ove godine prvi put izdavači moći da izlažu i prodaju isljučivo svoja izdanja, rekao je na konferenciji za novinare direktor preduzeća "Beogradski sajam" i član Odbora Sajma knjiga Anđelko Trpković. Prostor za izlaganje je konačno klimatizovan i ove godine je veći za oko 7.000 kvadrata, a pored hala I i IV, ove godine će učesnici Sajma knjiga biti smešteni i u prostoru Hale II, rekao je Trpković. Hala IV namenjena je domaćim i inostranim izdavačima i knjižarama, kao i prodavcima antikvarnih knjiga, dok će u halama Ia i II biti smeštene državne ustanove, nacionalni štandovi inostranih izdavača i izdavača koji objavljuju školsku i stručnu literaturu. Trpković je dodao da će cena pojedinačnih ulaznica za Sajam knjiga ove godine biti 250 dinara, dok će se grupne posete naplaćivati po 150 dinara. Cena korišćenja parkinga biće 100 dinara po satu. Štand počasnog gosta Grčke biće organizovan u osam tematskih celina, a u okviru kulturnog programa te zemlje, u organizaciji Grčkog nacionalnog centra za knjigu, biće predstavljeno 12 savremenih grčkih pisaca, kao i delatnost šest grčkih izdavača. Umetnička direktorka Sajma knjiga Vladislava Gordić Petković najavila je da će i ove godine biti organizovan Forum Sajma knjiga, u okviru kojeg će biti održano pet susreta. Teme ovogodišnjeg foruma su "Književne nagrade i književne nepravde", "Medijski status knjige", "Besplatni udžbenici: Godinu dana kasnije", "Književni i medijski junaci: Fenomen Hari Poter" i "Knjiga kao kulturni kapital". Ove godine tokom Sajma biće organizovane i dve "Ćaskaonice", odnosno susreti pisaca iz regiona, kritičara i teoretičara sa čitaocima. Učesnici "Ćaskaonica" biće Laslo Vegel, Ala Tatarenko, Miljenko Jergović, Vida Ognjenović, Vladislav Bajac, Igor Marojević i drugi. Jedna od novina u pratećim programima 54. Sajma knjiga jesu i promocije kapitalnih projekata i podsećanje na značajne jubileje u okviru susreta pod nazivom "Između dva sajma", a za mlađe posetioce biće organizovane strip radionice. Najavljen je i peti godišnji susret bibliotekara, s temom "Čitalac u novom tehnološkom okruženju", zatim tradicionalni "Školski dan", kao i izložbe "Gruzijski rukopisi", "Todor Manojlović - građanin sveta", "Aforizam i ilustracija" i "Kultura ćirilice". Biće dodeljene i tradicionalne nagrade Sajma knjiga za izdavaštvo, kao i nagrada "Dositej Obradović" stranom izdavaču za promociju srpske književnosti.

Malo promena na listi vodećih univerziteta u svetu
Na listi vodećih svetskih univerziteta, u prvih 10 su i dalje visokoškolske institucije iz Velike Britanije i SAD, javio je Bi-bi-si (BBC). Američki univerziteti ove godine drže 36 od 100 mesta, u poređenju sa 42 2008. godine. Na listi od 100 vrhunskih univerziteta 39 je iz Evrope, dok ih je prošle godine bilo 36. Uspeh su zabeležile i visokoškolske institucije iz Azije kojih je prošle godine bilo 14, a ove 16 među 100 najboljih univerziteta u svetu. U prvih 20 se pored britanskih i američkih, nalaze i po jedan univerzitet iz Kanade, Australije i Švajcarske. Na vrhu liste je, kao i prošle godine, Harvard, na slici desno, za njim sledi Kembridž, a na trećem mestu je Jejl. Kembridž je popravio poziciju za jedno mesto, pošto je prošle godine bio treći, dok je Oksford sad peti, a četvrto mesto je prepustio Univerzitetskom koledžu u Londonu, UCL (University College London). Univerzitet u Tokiju na 22. mestu je najbolje rangirani univerzitetu Aziji, a hongkonški univerzitet je napredovao sa 26. na 24. mesto. Ove godine se 9.386 univerziteskih profesora i 3.281 poslodavac odazvalo istraživanju lista Tajms hajer eđukejšn (Times Higher Education), u poređenju sa 6.354 profesora i 2.339 poslodavaca prošle godine. Generalna direktorka Rasel grupe univerziteta (Russel University Group) Vendi Piat (Piatt) ocenila je da ova lista odražava veliki ugled koji u svetu uživaju vodeći britanski univerziteti i upozorila da su im zemlje poput Kine i Južne Koreje, koje ulažu ogromna sredstva u svoje najbolje univerzitete "za petama". "O tačnosti ovakvih lista može se diskutovati, ali nema sumnje da zvoni zvono za uzbunu jer je naš uspeh ugrožen ukoliko se ne suprotstavimo tako oštroj konkurenciji", rekla je Vendi Piat za BBC.

Neverne bebe snimaju novi album
Beogradska pop-rok grupa "Neverne bebe" prvog vikenda u oktobru ušla je u studio i počela snimanje novog albuma koji bi mogao da se pojavi već na proleće. "Snimanjem pojedinih segmenata pesme 'Dan tvoj', koja je na mnogim koncertima najavljivala neki novi početak neke nove bajke, 'Neverne bebe' su u svom studiju počele sa ispisivanjem još jednog važnog poglavlja u karijeri", navodi se na www.neverne-bebe.com. Bend klavijaturiste Milana Đurđevića u 15-godišnjoj karijeri poslednji album "Iza oblaka" izdao je 2007. godine za PGP RTS, a iste jeseni rasprodali su dva Sava centra u Beogradu.

Festival srpskog filma u šest gradova Australije
Srpski filmovi novije produkcije biće od 8. do 25. oktobra prikazani u šest australijskih gradova, u okviru Festivala srpskog filma, najavili su danas organizatori tog programa. Šest srpskih filmova biće prikazano u Sidneju, Melburnu, Kanberi, Adelaidu, Pertu i Vulongongu, u "Hojts" bioskopima, navodi se u saopštenju. Australijska publika moći će da pogleda filmove "Hitna pomoć" Gorana Radovanovića, "Beogradski fantom" Jovana Todorovića, "Jesen u mojoj ulici" Miloša Pušića, "Turneja" Gorana Markovića, "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića i "Četvrti čovek" Dejana Zečevića. Manifestaciju u Australiji već godinama organizuje nevladina neprofitna organizacija "Festival srpskog filma". Do ove godine prikazano je ukupno 49 filmova, a u Australiji su tim povodom boravili reditelji Srdan Golubović, Dušan Milić, Goran Marković, Radivoje Andrić, Stevan Filipović, Miroslav Momčilović, Nebojša Radosavljević, Marija Perović i drugi.

Nađen trag stopala dinosaurusa veći od metra
Paleontolozi su saopštili da su na istoku Francuske naišli na neke od najvećih ikada nađenih tragova stopala dinosaurusa - prečnika metar i 40, do metar i 50 santimetara. Slučajno otkriveno, nalazište u planinama Jura je bilo stanište sauropoda čijih je 20 tragova nađeno na prostoru od desetak hektara, rekli su danas francuski paleontolozi za AP. Oni se nadaju da će iz otisaka stopala saznati više o sauropodima, dugovratim biljojedima koji su bili divovi među dinosaurusima. Ta ogromna bića koja su pre 150 miliona godina ostavila tragove stopala u tadašnjm blatu, težila su do 44 tone i bila dugačka više od 25 metara. Na osnovu otisaka stopala stručnjaci mogu zaključiti kako su se i koliko brzo kretali.

Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru od 11. oktobra
Festival "Dani Zorana Radmilovića" biće održan od 11. do 18. oktobra u Zaječaru i na njemu će biti izvedeno šest pozorišnih predstava uz bogat prateći program. Ovogodišnji 18. festival, koji se tradicionalno održava u rodnom mestu poznatog glumca, prvi put će imati i predfestivalsko veče, na kome će nastupiti muzičar Kornelije Kovač. Upravnik Pozorišta Timočke krajine "Zoran Radmilović" u Zaječaru Vladimir Đuričić kazao je danas na konferenciji za novinare da je promenjen vizuelni identitet nagrade najboljem glumcu i da će to ove godine biti mini statueta spomenika Zoranu Radmiloviću, koji je podignut u Zaječaru. Svako veče će se dodeljivati nagrada "Zoranov brk", zatim nagrada nazvana po preminulom scenografu zaječarskog pozorišta Krstomiru Milovanoviću i druge nagrade, a novčani deo je obezbedilka Elektro privreda Srbije, dodao je on. Selektor festivala Milivoje Mlađenović rekao je da će u glavnom programu biti izvedeno šest predstava i da su žanrovski zastupljene i surove drame i urnebesne komedije. "U uslovima ekonomske krize svaki pozorišni festival je pravi podvig", ocenio je Mlađenović. Ovogodišnji žiri tog festivala činiće režiser Mihajlo Vukobratović, Kornelije Kovač i glumac Irfan Mensur. Komplet karata košta 3.000 dinara, i prema rečima organizataora interesovanje je veliko. Festival će biti otvoren predstavom "Derviš i smrt" Narodnog pozorišta iz Beograda, a tokom festivala biće izvedene i "Uspavana lepotica" pozorišta Timočke krajine "Zoran Radmilović", "Nevinost", Ateljea 212 iz Beograda, "Dundo Maroje" pozorišta iz Kruševca, "Gospođa ministarka", niškog Narodnog pozorišta i druge. Organizatori kažu da je ideja vodilja ovogodišnjeg festivala bila misao Zorana Radmilovića - "Pozorište je to: koliko god da je surovo, ipak, ipak - razgaljuje". O poznatom glumcu u Zaječaru ove godine govoriće i njegov kolega Petar kralj. Na platou kod spomenika Zoranu Radmiloviću prvog dana posvetu poznatom glumcu pročitaće pesnik Adam Puslojić iz Zaječara. Zoran Radmilović rođen je 11. maja 1933. u Zaječaru, a umro je je 21. jula 1985. u Beogradu. Na filmu je debitovao 1962. godine u "Čudnoj devojci" Jovana Živanovića i ostavrio niz uspešnih uloga na filmu i u pozorištu. Najšira publika ga pamti po kultnoj predstavi "Radovan treći" beogradskog Ateljea 212.

Nemačka književnica Herta Miler dobila Nobelovu nagradu za književnost
Nemačka književnica Herta Miler (Mueller), koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, dvanaesta je žena kojoj je pripalo to prestižno priznanje. Herta Miler (Mueller), nemačka književnica rođena u Rumuniji, nagrađena je za dela koja "bogatom poezijom i iskrenom prozom opisuju svet obespravljenih", navode svetske agencije. Herta Miler (56) koja je 1987. iz Rumunije emigrirala u Nemačku, u svetu literature debitovala je 1982. zbirkom kratkih priča "Duboko dole" koju je tadašnja komunistička vlast hitro cenzurisala. Dve godine kasnije, u Nemačkoj je objavljena necenzurisana verzija tog dela koje opisuje život u malom rumunskom selu čiji meštani su Nemci i korupciju, netoleranciju i represiju kojima su izloženi. U Rumuniji joj je potom objavljena još jedna knjiga, ali je spisateljica, zbog javnog kritikovanja vlade i straha od tajne policije Sekuritetee, sa suprugom pobegla iz zemlje. Rođena je 17. avgusta 1953. u Nickidorfu, a njeni roditelji su bili pripadnici nemačke manjine. Otac joj je u Drugom svetskom ratu služio u Š diviziji. Mnogi rumunski Nemci su posle 1945. bili deportovani u Sovjetski savez a među njima i Majka Herte Miler koja je provela pet godina u radnom logoru u današnjoj Ukrajini. Mnogo godina kasnija ona će u knjizi "Atemschaukel" iz 2009. opisati život u egzilu rumunskih Nemaca u SSSR-u. Od 1973. do 1976. studirala je nemačku i rumunsku književnost na univerzitetu u Temišvaru i u to vreme se uključila u grupu mladih autora nemačkog govornog područja koji su se suprotstavljali Čaušeskuovom režimu i tražili slobodu govora. Posle završetka studija radila je kao prevodilac u fabrici od 1977. do 1979, a otpuštena je kad je odbila da radi kao doušnik tajne policije. Sledi lista književnica koje su do sada dobile Nobelovu nagradu za literaturu. 2009 - Herta Miler (Mueller) (Nemačka) 2007 - Doris Lesing (Lessing) (Velika Britanija) 2004 - Elfride Jelinek (Elfriede) (Austrija) 1996 - Vislava Šimborska (Wislawa Szymborska) (Poljska) 1993 - Toni Morison (Morrison) (SAD) 1991 - Nadin Gordimer (Nadine) (Južna Afrika) 1966 - Neli Zaks (Nelly Sachs) (Nemačka) (zajedno sa Šmuelom Agnonom iz Izraela) 1945 - Gabrijela Mistral (Gabriela) (Čile) 1938 - Perl Bak (Pearl Buck) (SAD) 1928 - Sigrid Undset (Norveška) 1926 - Gracija Deleda (Grazia Deledda) (Italija) 1909 - Selma Lagerlef (Lagerlof) (Švedska)

Slovenci najviše, a Mađari najmanje govore strane jezike
U Sloveniji 72 odsto ljudi uzrasta od 25 do 64 godine govori dva ili više stranih jezika, dok 75 odsto Mađara iste životne dobi komunicira samo na maternjem jeziku, pokazuju podaci Eurostata. U Finskoj, Slovačkoj i Litvaniji dve trećine, a u Estoniji i Letoniji nešto više od polovine ljudi govori bar dva strana jezika. Uz Mađare, strane jezike najmanje govore i Portugalci, Španci, Bugari i Grci, gde oko polovina onih uzrasta od 25 do 64 godine ne govori ni jedan jezik osim maternjeg. Najviše onih koji govore jedan strani jezik je u Velikoj Britaniji, 65 odsto, na Kipru, u Austriji, Grčkoj i Švedskoj. Engleski je najrasprostranjeniji strani jezik u dve trećine zemalja članica EU, u Bugarskoj, Poljskoj i tri baltičke republike dominira ruski, a u Velikoj Britaniji i Irskoj najviše se govori francuski. U srednjim školama u zemljama Evropske unije najviše se uče engleski, francuski i nemački jezik. Podaci potiču iz 2007. godine, a Eurostat ih je objavio povodom Evropskog dana jezika koji se obeležava 26. septembra. Cilj obeležavanja dana jezika, saopštio je Eurostat, je skretanje pažnje javnosti na značaj učenja stranih jezika, promocija jezičke i kulturne raznovrsnosti i ohrabrivanje učenja jezika i po završetku školovanja.

Novi album Kraftverka 2010.
Nemački sastav "Kraftverk" (Kraftwerk) najavio je da će iduće godine izdati novi album, prvi posle "Tour de France Soundtracks" iz 2003. Suosnivač grupe koja izvodi elektronsku muziku, 63-godišnji Ralf Hiter (Ralph Huetter), rekao je časopisu Bilbord (Billboard) da se grupa vratila u svoj studio Kling Klang u Diseldorfu. "Zima je ovde prilično sumorna, tako da je dobro provesti je u studiju", rekao je Hiter. Muzičar je naveo da bi grupa mogla da krene na turneju kada album stigne u prodavnice. "Kraftverk" će u međuvremenu objaviti kolekciju od osam diskova koja će u prodaju biti puštena 17. novembra, povodom 35. godišnjice prvog hita te grupe, pesme "Autobahn". Kolekcija sadrži sve albuma koje je grupa objavila od 1974. do 2003.

De Niru nagrada na Holivudskom filmskom festivalu
Američki glumac Robert de Niro dobiće počasnu nagradu na Holivudskom filmskom festivalu koji će trajati od 21. do 26. oktobra. "Robert de Niro je američka ikona", rekao je osnivač festivala Karlos de Abreu (Carlos) a objavljuje filmski časopis Skrin internešenel (Screen International). "De Niro nije samo cenjen zbog svog glumačkog, producentskog i rediteljskog opusa, već i zbog strasti, integriteta i posvećenosti koje unosi u svoj rad", dodao je De Abreu. De Niro trenutno snima film "Little Fockers", drugi nastavak serijala "Njeni roditelji" studija Juniversal (Universal), a igraće i u novom trileru studija Nju imidž (Nu Image) čiji je naslov "Stone". Glumac je 1975. dobio Oskara za epizodnu ulogu u filmu "Kum 2". Šest godina kasnije nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu "Razjareni bik".

Pomoć Sekretarijata za kulturu za 22 filmska projekta
Sekretarijat za kulturu Beograda ove godine će finansijski pomoći 22 filma koje je odabrala Komisija za izbor filmskih projekata u oblasti dugometražnog igranog, dokumentarnog, kratkog igranog i eksperimentalnog filma, na konkursu koje je bio raspisan do 3. jula. Predsednik Komisije Borislav Anđelić rekao je danas na konferenciji za novinare da se na konkurs prijavilo 179 projekata, od kojih je pet odbijeno iz tehničkih razloga. "Na konkursu su odabarana četiri debitantska filma (za prvi i drugi film), jedan dugometražni film za decu, 11 dokumentarnih filmova, tri kratka igrana filma, jedan animirani, jedan eksperimentalni i jedan dugometražni igrani film koji spada u oblast razvoja produkcije", rekao je Anđelić. Odabrani su među dugometražnim igranim filmovima "Dr Ray Đavoli" Dinka Tucakovića i "O bubicama i herojima" Petra Pašića, koji su dobili pomoć po osam miliona dinara, kao i "Ustanička ulica" Gorana Gajića i "Ničije dete" Stefana Arsenijevića, koji će dobiti po sedam miliona dinara. Pomoć će dobiti i igrani film za decu "Zmajovini pangalozi" Slobodana Skerlića, dokumentarni "O mucanju na fejsbuku o splavu" Olivere Miloš Todorović, "Sloteru Niče Žarkovo ti kliče" Borisa Antonovića i "Micićev kofer" Slobodana Smajlovića. Na konkursu su odabrani i dokumentarni filmovi "Lenkina kuvarice" Ivana Živića i Dejana Despotovića, "Prinudno sletanje" Miroslava Nikolića, "Škola filma" Dragana Kovačevića, "Monahinja venera" Čarne Manojlović, "Selo bez žena" Srđana Šarenca, "Nenad Neša Mihajlović, vinogradar intelektualac" Olega Novkovića, "Žućko, skica za portret Radivoja Koraća" Gorana Milića i "Muzika tišine" Miljana Glišića. Među kratkim igranim filmovima koji će dobiti finansijsku pomoć su i "Dodir" Aleksandra Conića, "Predsednik revolucije na predsedničkom brodu" Balša Đoga i "Kraj" Predraga Bambića. Na konkursu su odabrani i animirani film "Keruša" Mirele Srebrić, eksperimentalni "Hipotenuza" Miroslava Sretenovića i film razvoja produkcije "Plava krv" Maje Uzelac. Sekretarka za kulturu Beograda Ivana Avžner rekla je da je za stimulaciju filmskih projekata za ovu godinu izdvojeno oko 46 miliona dinara, a da je rok za završetak snimanja dugometražnog igranog filma produžen na dve godine. Prema njenim rečima, rok za snimanje filma je produžen zbog čestih molbi autora jer imaju problem da sakupe ostatak novca za snimanje filma. Avžnerova je istakla da će rokovi za snimanje dokumentarnih, animiranih, kratkih igranih i eksperimentalnih filmova ostati isti, što znači da autori koji su dobili pomoć moraju da završe svoje projekte u roku od godinu dana od potpisivanja ugovora sa Sekretarijatom.

Francuska spremna da Egiptu vrati sporne freske
Francuski ministar kulture Frederik Miteran (Frederic Mitterrand) izjavio je danas da je Francuska spremna da vrati Egiptu fragmente fresaka ako se pokaže da su ilegalno izneti iz te zemlje. Egipat je prethodno objavio da prekida saradnju s pariskim Luvrom (Louvre), sve dok taj muzej ne vrati sporne artefakte. Radi se o pet fragmenata fresaka koji potiču iz grobnice egipatskog velikodostojnika iz vremena 18. dinastije (1550-1290. pre nove ere), a koja se nalazi u Dolini kraljeva, nedaleko od Luksora. Generalni sekretar egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete Zahi Havas ocenio je da kupovina ukradenih artefakata znači da "pojedini muzeji ohrabruju uništavanje i krađu egipatskih antikviteta". Uprava Luvra prenela je Frans presu da je muzej otvoren za povraćaj spornih antikviteta u skladu sa francuskim zakonom. Luvr je "na pošten način" kupio fragmente fresaka između 2000. i 2003, istakla je uprava muzeja. Egipat je odlučio da suspenduje saradnju sa francuskim Luvrom dok mu ne budu vraćeni areheološki eksponat koji se nalaze u tom muzeju, rekao je šef za egipatske antikvitete Zahi Havas. "Odlučili smo da prekinemo svaku saradnju sa Luvrom dok čekamo povratak" arheoloških eksponata koji su "ukradeni" iz grobnice blizu Luksora, rekao je Havas. Ova odluka uticaće na konferencije koje se organizuju zajedno sa francuskim muzejom, kao i na radove koje Luvr obavlja na arheološkom nalazištu Sakara, blizu Kaira, rekao je on. Havas je rekao da je odluka doneta pre dva meseca, iako je objavljena tek danas, čime je želeo da stavi do znanja da ona nije povezana sa tim što bivši egipatski ministar kulture Faruk Hosni nije izabran za novog šefa UNESKO-a, navodi agencija Frans pres. U tesnoj izbornoj trci za čelnu funkciju UNESKO-a izabrana je Bugarka Irina Bokova.

Album Barbre Strajsend na vrhu američke liste
Novi album Barbre Strajsend (Streisand) "Love is the Answer" našao se na prvom mestu američke liste najprodavanijih, objavljeno je danas na sajtu Bi-Bi-Si njuza (BBC News). To je njen deveti album na prvom mestu Bilbordove liste (Billboard). Barbra Strajsend (67) je s albumom "Love is the Ansnjer", koji je u prvoj nedelji od puštanja u prodaju prodat u 180.000 primeraka, bila bolja od Maraje Keri (Mariah Carey) i pop grupe "Paramor" (Paramore). "Paramor" su drugi sa 175.000 prodatih primeraka albuma "Brand New Eyes", a Maraja Keri je treća sa 168.000 prodatih kopija albuma "Memoirs of an Imperfect Angel".

Najgledaniji filmovi u Velikoj Britaniji
Rimejk mjuzikla "Fame" iz 1980. najgledaniji je film proteklog vikenda u britanskim bioskopima, objavio je dnevnik Gardijan (Guardian). Na drugom mestu liste je "The Invention of Lying" u režiji Rikija Džervejza (Ricky Gervais), koji u filmu tumači glavnu ulogu, dok treću poziciju na listi zauzima "Priča o igračkama" u 3D formatu. Animirani film "Padaće ćufte" na četvrtom je mestu, a slede "Surogati" sa Brusom Vilisom (Bruce Willis), naučnofantastični triler Nila Blomkampa (Neill) "Distrikt 9" i "Pandorum" u kojem igra Denis Kvejd (Dennis Ljuaid). Osma je romantična komedija "(500) Days of Summer", drama "The Soloist" je deveta, a na desetom mestu liste je animirani film "Nezvani gosti".

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"