SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1219, 9. oktobar 2009.

Plaćanje dodirom
Male kupovine, do 2.000 dinara, plaćene pomoću čipa koji može da se ugradi na mobilni telefon, sat, oglicu ili na privezak za ključeve - trebalo bi za nekoliko godina da budu realnost u Srbiji. Pej pas (Pay Pass) platne kartice koje omogućavaju brzo plaćanje manjih suma bez "provlačenja" kartice na prodajnom mestu, u Srbiji će od sledeće godine izdavati nekoliko banaka. Za narednih nekoliko godina takvo "beskontaktno plaćanje" trebalo bi da postane uobičajeno, kaže Manuel Alekse, direktor Masterkarda za Jugoistočnu Evropu. Za plaćanje drumarine, za sitne kupovine u supermarketima, na benzinskim pumpama, u restoranima brze hrane ili apotekama, ne mora više da se nosi gotovina. Sve može da se obavi "pej pas" karticom, koja se samo prisloni na specijalni aparat (POS terminal), a ne "provlači" se kroz terminal kao sada, niti je za sume ispod 25 evra potrebno ukucavanje ličnog identifikacionog broja (PIN). "Pej pas" je praktična zamena za gotovinu. Potrošači više ne moraju da traže novac, da provlače karticu ili potpisuju račun kada vrše male transakcije. To je inovacija u plaćanju koja transakcije čini bržim, jednostavnijim i bezbednijim. "Pej pas" je čip koji može da se ugradi na bilo koji predmet, a kontaktom tog predmeta i terminala vrši se plaćanje kao da kupac u rukama ima kreditnu karticu. "Pej pas" može da se veže za pri pejd karticu i da se koristi samo za mala plaćanja, rečeno je na nedavnom seminaru posvećenom bezgotovinskom plaćanju, koji je održan u Novom Sadu. Trenutno u Srbiji kartice sa "pej pas" tehnologijom nudi banka Inteza ali imajući u vidu da su građani dobro upoznati sa raznim vrstama platnih kartica, Alekse je optimista i smatra da će i ostale inovacije biti vrlo brzo biti prihvaćene na domaćem tržištu. Za razliku od Srbije, gde se proboj "pej pas" tehnologije tek očekuje, ova vrsta plaćanja već je u upotrebi širom sveta. Krajem prošle godine bilo je blizu 44 miliona "pej pas" kartica i predmeta sa tom tehnologijom, kao i preko 140.000 prodajnih mesta širom sveta, gde se takav način plaćanja prihvata. Alekse takođe kaže da elektronska trgovina (e-trgovina) u Srbiji nije još razvijena zato što je ponuda robe koja preko Interneta može da se kupi siromašna. U Holandiji, recimo, 55 odsto stanovništva kupuje preko Interneta što je najviše u Evropi, dok je u Rumuniji, na primer, to svega nekoliko procenata. Razlog je, kažu stručnjaci, što Rumuni nisu navikli da kupuju nešto što ne vide i što nisu sigurni koliko je ta kupovina bezbedna. Masterkard je razvio svoju bazu podataka kako bi e-trgovina bila bezbedna, platne kartice sa čipom, operativni sistem koji obezbeđuje visok nivo zaštite podataka, kao i efikasno i brzo plaćanje. U Evropi su kartice sa čipom zastupljenije nego u Americi a u Velikoj Britaniji je posle uvođenja kartica sa čipom broj zloupotreba sa osam odsto sveden na zanemarljiv procenat. Čip je u stvari mini kompjuter na koji mogu da se smeste lični i drugi podaci po želji. U čip može da se ubaci informacija da tom karticom ne mogu da se plaćaju alkohol i cigarete kod određenog trgovca ukoliko je vlasnik kartice vaše dete. Osvrćući se na aktuelnu ekonomsku krizu, Alekse kaže da ankete pokazuju da 56 odsto veoma bogatih u svetu troši isto ili više nego pre krize. U saradnji sa bankama i partnerima Masterkard će do kraja godine i u Srbiji izdati platinastu karticu namenjenu imućnim građanima. Od milion izdatih kartica pod brendom Master Card u Srbiji, procenjuje se da će pet odsto činiti platinaste kartice.
M.M.

Nova politika prema dijaspori
Predlogom zakona o dijaspori i Srbima u regionu dijaspora je definisana kao ekonomska i politička emigracija koja je u različitim vremenskim fazama odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života, izjavio je juče ministar za dijasporu Srđan Srećković. Obrazlažući predloženi zakon u parlamentu, Srećković je rekao da su zakonom Srbi u regionu definisani kao autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su još konstitutivni narod. Dijasporu čine svi naši državljani i potomci naših državljana koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost i pripadnicici srpskog naroda, iseljenici iz regiona i njihovi potomci, rekao je Srećković. On je obrazložio da se Srbi u regionu posebno spominju zato što Srbi u Banja Luci, Trebinju, Kninu, Temišvaru, Vukovaru, Nikšiću, Skadru ili Kumanovu nisu dijaspora, tamo žive vekovima i dali su značajan pečat u istorijskom razvoju čitavog Balkana, kao i zemalja u kojima danas žive. Noseća institucija nove politike biće Skupština dijaspore i Srba u regionu koja će biti simbol jedinstva države i naroda, kazao je Srećković i dodao da je donošenje Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu važno zbog toga što su do sada zbog pogrešne politike ogromni politički, ekonomski, kulturni i lobistički potencijali rasejanja ostali neiskorišćeni. Srećković je naveo da širom sveta živi između tri i četiri miliona ljudi iz Srbije koji svakoga dana doprinose poboljšanju imidža Srbije. Ukazao je, međutim, da Srbija treba da se zamisli nad činjenicom da 40 odsto "naših ljudi" živi van granica zemlje i da više nikada ne sme da dozvoli da preovlada politika koja podstiče ljude da iz nje odlaze. Zakonom je predviđeno formiranje Skupštine dijaspore i Srba u regionu koju čini 45 delegata dijaspore i Srba u regionu. Uslove i način izbora sporazumno će utvrđivati organizacije dijaspore, kao i organizacije Srba u regionu, a matična država se ni na koji način neće mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini, naveo je ministar. Pored predsednika Vlade, resornih ministara, predstavnika Radio televizije Srbije, Privredne komore Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kao počasni gost i simbol jedinstva, u radu Skupštine učestvovaće i predsednik Republike, dodao je on. Srećković je rekao da je predviđeno da Skupština formira više saveta, kao i donošenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država-dijaspora, tako i matična država-Srbi u regionu. Kao odraz volje i odlučnosti da se u skladu sa međunarodnim pravom standardima Evropske unije i politikom očuvanja dobrosusedskih odnosa štite interesi i prava srpskog naroda na prostorima na kojima tradicionalno živi, zakon predviđa konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Na čelu Saveta biće predsednik Republike Srbije čime jasno pokazujemo koliko nam je do ovog pitanja stalo, zatim predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, kao i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, rekao je Srećković. Sa ekonomskog aspekta, građani Srbije moraju da znaju da je u poslednjih dvadesetak godina koliko kod nas na ovaj ili onaj način kriza traje, makroekonomsku stabilnost i kakav takav nivo životnog standarda, pored poljoprivredne proizvodnje održala upravo naša dijaspora i na tome svi treba da joj budemo zahvalni, naveo je on. Ministar je istakao da svake godine po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju uđe oko pet milijardi dolara, što čini između 14 i 15 procenata društvenog bruto proizvoda (DBP), po čemu je Srbija jedanaesta zemlja u svetu. "Ovaj zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju jer će milioni naših ljudi širom sveta i u regionu dobiti priliku da se aktivnije uključe u dešavanja u Srbiji ali će i iz Srbije dobiti pravu podršku koja je dugo, suviše dugo izostajala", rekao je ministar i dodao da zakon onemogućava njihovo korišćenje u dnevno političke svrhe. Danas nastavak rasprave o zakonu o dijaspori Poslanici Skupštine Srbije završili su rad juče oko 18 sati a raspravu o Predlogu zakona o dijaspori i Srbima u regionu nastaviće u petak, 9. oktobra. Veći deo popodnevne rasprave protekao je u kritikama opozicije koja je izrazila protivljenje tom zakonskom predlogu zbog, kako smatraju, lošeg odnosa vlasti prema dijaspori i nedorečenim i nepreciznim rešenjima. Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Željko Tomić kritikovao je rešenje po kojem Savet za dijasporu nema nijednog predstavnika dijaspore već uglavnom predstavnike vlasti. On je zapitao zbog čega se u tom savetu predviđa učešće predstavnika Izvršnog veća Vojvodine ali ne i predstavnike srpskih institucija na Kosovu. Njegov stranački kolega Zoran Nikolić je rekao da Predlog zakona nije rezultat jedinstvenog političkog stava u zemlji i da ne definiše jasno šta država želi od dijaspore. Nikolić je ocenio da je Vlada Srbije taj zakon pisala za sebe a ne za dijasporu koja će, ukoliko predlog dobije potrebnu podršku, biti ponižena nekim njegovim odredbama. Poslanik Srpske radikalne stranke Branimir Đokić je rekao da je zakon nedorečen i neprecizan jer ne uvažava činjenicu da dijaspora iz SAD i Kanade nema iste probleme kao i Srbi iz Makedonije. On je kritikovao i to što se u predlogu ne tretiraju Srbi iz Grčke i Bugarske koji, prema njegovim rečima, tamo žive već vekovima. Poslanica Liberalno-demokratske partije Vesna Pešić je ocenila da se zakon donosi u "nevreme" jer je država u velikoj finansijskoj krizi i da se radi o nepotrebnom zakonu koji je pun protivrečnosti. Ona je kritikovala odredbu prema kojoj se Srbija određuje kao matična država Srba iz susednih zemalja i ocenila da su matične države tih ljudi one u kojima žive. Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija najavila je da će poslanici te grupe podržati predlog jer se radi o zakonu koji je potreban i izrazila spremnost da se prihvati što više amandmana kako bi se taj zakon učinio prihvatljivijim i preciznijim. Predstavnik liste Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije Zoran Bortić je rekao da će poslanici te grupe glasati za zakon jer se radi o jednom od najznačajnijih propisa. On je podsetio da u okruženju Srbije živi oko dva miliona Srba a u ostatku sveta još oko tri miliona, što ukazuje da toj problematici treba posvetiti punu pažnju. Predlogom zakona o dijaspori i Srbima u regionu dijaspora je definisana kao ekonomska i politička emigracija koja je, u različitim vremenskim fazama, odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života, izjavio je ranije danas ministar za dijaporu Srđan Srećković. Obrazlažući predloženi zakon u parlamentu, Srećković je rekao da su zakonom Srbi u regionu definisani kao autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su još konstitutivni narod.

Kanada četvrta na listi najprivlačnijih za život
Po listi Ujedinjenih nacija, objavljenoj ove nedelje, Kanada se i dalje nalazi u samom vrhu najprivlačnijih zemalja za život - od ukupno 182 zemlje, ona se našla na četvrtom mestu. U odnosu na prošlu godinu Kanada je pala za jedno mesto a treba reći i da je prethodnih godina, tačnije do 2000. godine, osam puta bila na čelnoj poziciji. Ove godine, ispred Kanade našle su se samo Norveška a prate je Australija i Island. Četvrta je Kanada a slede je Irska, Holandija, Švedska, Francuska, Švajcarska i Japan. SAD su na 13. poziciji, dok se Srbija nalazi na 67. mestu, a Sijera Leone, Avganistan i Nigerija zauzimaju poslednja tri me-sta. Kad je Avganistan u pitanju, njegova pozicija začuđuje stručnjake, budući da milijarde dolara ulaze u tu ratom razorenu zemlju. Lista je sačinjena po indeksu humanog razvoja, gde su za merila kvaliteta života uzeti očekivani životni vek, pismenost, obuhvaćenost obrazovanjem, ravnopravna zastupljenost polova i bruto nacionalni dohodak. Kako se ističe u samom Izveštaju, humani razvoj stavlja ljude u centar razvoja, čineći da upoznaju svoje potencijale, uvećaju svoje izbore i iskoriste slobodu da vode život kakav žele. Ove godine akcenat je stavljen na migraciju, unutar i van granica, jer to je ono proširuje mogućnosti koje se nalaze pred ljudima, ali i pred državama. Po dužini očekivanog životnog veka, Kanada se našla na 11. mestu sa 80,6 godina. U ovoj kategoriji prvi je Japan, u kome je očekivana starost stanovnika 82,7 godina. Poređenja radi, u Srbiji je očekivani životni vek 73,9, a u Avganistanu tek 43,6 godina, što je dovoljno za 172. mesto u svetu. Po bruto nacionalnom dohotku, Kanada je sa 38.812 američkih dolara na 18. mestu, daleko od Lihtenštajna i njegovih 85.382 dolara. U Srbiji je BND 10.248 američkih dolara. U odnosu na podatke iz osamdesetih godina prošlog veka zemlje su napredovale u proseku za po 15 odsto. Najveći skok naviše zabeležili su Kina, Iran i Nepal, ali još uvek on nije primetan na svim poljima. U obrazovanju i zdravstvu učinjen je napredak, ali je u oblasti dohotka on još uvek nedovoljan. Naglašava se i da će efekti privredne krize postati drastično primetniji iduće godine, kada se za izračunavanje indeksa humanog razvoja uzmu relevantni podaci za 2008. godinu. U drugom istraživanju, koje je obavio Anholt GfK Roper indeks nacionalnih brendova, Kanada je rangirana za nijansu slabije. Na osnovu odgovora 21 hiljade ljudi iz čitavog sveta, Kanada se našla na sedmom mestu, što je pad sa prošlogodišnje četvrte pozicije. U tri kategorije, imigracija, upravljanje i ljudi, osvojeno je prvo mesto, ali je zato za turizam i izvoz dobijeno sedmo mesto, a dvanaesto za kategoriju kultura. U prvih deset su posle SAD-a, kao prve države na listi ponajviše zahvaljujući boljem imidžu koji je doneo izbor Baraka Obame za predsednika, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Japan, Italija, Kanada, Švajcarska, Australija i Španija.

Najbolje se živi u Sloveniji a najlošije...
Najbolji kvalitet života imaju građani Norveške, dok je najlošiji u Nigeru, saopštio je Program za razvoj UN (UNDP) objavljujući listu od 182 zemlje na kojoj Srbija zauzima 67. mesto. U godišnjem indeksu ljudskog razvoja, koji je objavljen u Bangkoku, uzeti su u obzir očekivana duživa života, pismenost, postatak dece u školama i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika. Od zemalja bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija koja zauzima 29. mesto. Hrvatska je na 45, Crna Gora na 65, Makedonija na 72, a BiH a 76. mestu. "Dete rođeno u Nigeru može očekivati da živi nešto više od 50 godina, što je za 30 godina manje od deteta rođenog u Norveškoj. Dalje, razlike u prihodu po glavi stanovnika su toliko velike da na svaki dolar koji neko zaradi ui Nigeru, u Norveškoj se zaradi 85 dolara", saopštio je UNDP. Od zemlja u regionu, Mađarska je na 43, Bugarska na 61, Rumunija na 63, a Albanija na 70. mestu. Iza Norveške po kvalitetu života slede Australija i Island, ali je lista urađena na osnovu statistike rađene 2007. godine, pre nego što je Island bio teško pogođen svetskom ekonomskom krizom. Na dnu liste su Avganistan i Sijera Leone. Najveći napredak od 1980. napravili su Kina, Iran i Nepal, ali je taj napredak usredsređen na obrazovanje i zdravlje a manje na prihod, saopštio je UNDP. Na listi su se za tri ili više mesta popeli Kina, Kolumbija, Francuska, Peru i Venecuela, dok su za više od dva mesa na listi pali Belize, Ekvador, Jamajka, Liban, Luksemburg, Malta i Tonga.

Šverc evropskog otpada u siromašne zemlje
Nelegalan izvoz otpada u siromašne zemlje postao je veliki međunarodni biznis jer evropske kompanije nastoje da smanje troškove poštovanja novih ekoloških zakona kojima se otpad oporezuje ili zahteva njegova reciklaža ili pak odlaganje na ekološki odgovoran način. U Roterdamu, najuposlenijoj evropskoj luci, inspektori tragajući za nelegalnim izvozom kontrolišu kontejnere i zaustavljaju izvoz otpadaka koji bi, najčešće, završili u Kini, Indoneziji, Indiji ili nekoj od afričkih zemalja. Elektronski otpad i šut koji sadrži otrovne hemikalije često u zemljama uvoznicama završava na mestima koja nisu predviđena za odlaganje, čak i onim kojima pristup imaju deca. Đubre, koje bi prema ervopskim zakonima moralo da bude reciklirano, u zemljama uvoznicama se spaljuje ili ostavlja da truli zagađujući vazduh i vodu i ispuštajući gasove koji doprinose globalnom otopljavanju. I mada je veliki deo međunarodne trgovine otpadom legalan, kada se u druge zemlje šalje u centre za reciklažu, solidan deo i dalje je nelegalan i, za određenu cenu, oni koji se bave trgovinom na crno učiniće da evropski otpad nestane u inostranstvu. Prošle godine, nakon što je Evropa naložila reciklažu elektronike, izvezeno je dva-tri miliona tona elektronskog otpada, znatno manje od očekivanih sedam miliona. Veliki deo ostatka verovatno je izvezen ilegalno, piše Njujork tajms, pozivajući se na mišljenje Evropske agencije za životnu sredinu. Količina papirnog, plastičnog i metalnog otpada izvezenog iz Evrope udesetostručena je između 1995. i 2007, navodi Agencija dodajući da se 20 miliona kontejnera izveze svake godine, legalno ili nelegalno. Polovina prođe kroz luku u Roterdamu. Pokušaja izvoza otpada sve je više jer, zbog novih zakona, recikliranje u recimo Holandiji košta četiri puta više od nelegalnog slanja u Kinu. Holanđani, koji se najviše trude oko kontrole izvoza otpada, procenjuju da je 16 odsto izvoza nelegalno. Oni takođe napominju da u većini luka carinski inspektori uglavnom nadgledaju uvoz a ne izvoz. I dok inspektori na razne načine kontrolišu kontejnere i prateću dokumentaciju, šverceri otpada se dovijaju pa u kontejnerima sa legalnom robom kriju nelegalnu ili pak televizore i kompjutere za otpad označavaju kao polovnu robu koja se legalno izvozi. Švercere kazne u visini do 22.000 dolara ne spečavaju da krše zakon jer je slanje otpada van zemlje "vredno rizika". Ponovno kršenje zakona nosi međutim krivičnu prijavu. Holandski ispektori prošle godine su vratili 80 nelegalnih isporuka u zemlje porekla. Aki, ni to nije uvek moguće. Naime, jednom je zaplenjen američki kontejner koji je nosio prazne kante od boje u Nigeriju ali tovar nije mogao da bude vraćen u SAD jer ta zemlja nije potpisnica Bazelske konvencije koja reguliše izvoz otpada. Evropskim zakonima zabranjuje se izvoz otpada u zemlje koje nemaju sertifikovane centre za reciklažu, izvoz opasnog materijala i tzv. problematičnog otpada, onog koji ne može da se reciklira. U SAD pak sve više saveznih država zakonima nalaže recikliranje otpada ali su ograničenja na njegov izvoz i kontrola labaviji nego u Evropi i sve veća količina otpadaka, uglavnom legalno, odlazi u inostranstvo. Iz SAD i Kanade, prema procenama ekoloških grupacija, dnevno kreće do 100 kontejnera otpadaka. Trgovinu otpadom, legalnu ili nelegalnu, delom podstiče i činjenica da su brzo rastućim privredama, poput kineske i indijske, potrebne sirovine. Tako iz Roterdama za Kinu idu papir, plastika i metal dok elektronski otpad putuje najčešće u afričke zemlje, posebno Ganu, Egipat i Nigeriju.

I tako je rođen neboder
Ove godine se navršava 400 godina od kada je Henri Hadson, u potrazi za vodenim putem prema Aziji, 1609. uplovio u sadašnju njujoršku luku. Njegov dolazak se slavi kao početak holandskog naseljavanja u Severnoj Americi. Svoju potpunu dominaciju u budućem Njujorku Holanđani su ostvarili nekoliko godina kasnije, pošto su od američkih domorodaca otkupili današnji Menhetn za robu u vrednosti od 24 dolara. Iako je ova legenda dosta osporavana, mnogi smatraju da se radi o najuspešnijoj transakciji svih vremena u oblasti nekretnina. Luka je tada dobila ime Novi Amsterdam. Britanci je preuzimaju 1664. godine i daju ime Njujork, u čast vojvode od Jorka. Deo grada u kojem su se naselili Holanđani da trguju krznom sa Indijancima - danas je poznat kao Vol strit, svetski finansijski centar. A nekadašnje naselje Novi Amsterdam danas je jedinstvena svetska metropola. Povodom jubileja u njujorškom lučkom muzeju izložen je dokument, koji se inače čuva u Holandiji i koji potvrđuje da su Holanđani ovu zemlju platili. Reč je pismu koje su holandski zvaničnici napisali 1624. godine. Deo tog pisma glasi: "Poštovana gospodo, ljudi su dobro, deca se rađaju, naselje je prosperitetno. Kupili smo ostrvo Menhetn za 60 guldena". Na karti ovog regiona, koja je takođe izložena, vide se putevi i kuće tadašnjeg novog naselja. Druga karta pak pokazuje koliko je Menhetn bio mali. To se promenilo nakon što su ga preuzeli Britanci. Istoričar arhitekture Beri Levis kaže za Glas Amerike da su Britanci smećem nasuli jedan deo reke sa istočne strane ostrva jer im je trebalo još životnog prostora pošto su imigranti, uglavnom iz Evrope, dolazili u ogromnom broju. Bilo je samo oko 100.000 ljudi na početku 19. veka. Do 1875. godine preko dva miliona stanovnika je živelo na Menhetnu, gde su nekretnine postale skupe. Bruklinski most je izgrađen da bi ljudi mogli da kupuju zemlju na udaljenijim lokacijma, kao što je Long ajlend, gde su cene bile mnogo niže. A onda je izgrađena podzemna železnica. Za pet centi ljudi su mogli da se voze miljama od poslovnog dela grada ka kućama, što je otvorilo mogućnosti jeftinih nekretnina i stanovanja na udaljenijim lokacijama. Tako je prosečan čovek mogao sebi da priušti kuću ili lep stan, kaže Levis. Ali poslovni centar je morao da ostane na Menhetnu. Građevinske firme su počele da grade "u visinu" i tako je rođen - neboder. Ljudi su se u početku plašili da će ih prvi vetar srušiti. I svi koji su imali imovinu u komercijalnim zgradama nedaleko od nebodera su se bojali da niko neće od njih da iznajmi prostor zbog ovih novih čudovišta, priča Levis. Ali sve više "čudovišta" je nicalo a svaki neboder je nadmašivao onaj prethodni. "Sve je to bilo puko pitanje novca. Ovaj su grad izgradili špekulanti nekretninama", smatra Levis. Ali, naravno, ne samo oni, već i imigranti, koji su svojim radom doprineli procvatu grada koji danas mnogi nazivaju svetskom prestonicom.

Amerika na rasprodaji
Nikad nije bilo bolje vreme za potrošače. Amerika je na rasprodaji. Velika recesija je dovela do ogromnog broja otpuštanja i teških nevolja za milione, ali je istovremeno napravila raj za kupce. Svako ko još ima novca za trošak, sad može da napravi nečuveno dobar posao. Cene svega, od odeće do kafe i hrane za mačke, padaju brže nego ikad. Stvari koje su retko na popustu - kao vereničko prstenje kod Tifanija - sada jesu. Dve najveće kupovine - kuća i novih automobila - obavljaju se uz oštra kresanja cena. "Ovo su nove norme", kaže Donald Keprta, predsenik lanca supermarketa Dominik na Srednjem zapadu, koji je upravo smanjio cene čak i do 30 odsto na hiljadama proizvoda. "Vraćamo se nazad", izjavio je on agenciji AP. Karen Vilms sa Rod Ajlenda izašla je iz samoposluge sa korpom namirnica čija je nominalna prodajna cena 63,89 dolara. Platila je 7,31 dolara kupujući proizvode na popustu i koristeći kupone. Ono što se danas događa gradilo se godinama: Lanac Val-Mart je davno uveo prodajnu praksu "svakog dana niske cene". Amazon.kom je pokrenuo kupovinu preko interneta, a prozvođači automobila su uveli kreditiranja sa nultom kamatom. MekDonaldov "Dolar za obrok" učinio je brzu hranu još jeftinijom. Ali dok nije došla recesija, potrošači ni izdaleka nisu videli sve. Prošlogodišnji finansijski krah oborio je vrednost akcija i kuća i zbrisao 11 odsto ili 6.600 milijardi dolara imovine Amerikanaca u roku od šest meseci. Takođe je stavio tačku na lak pristup kreditima koji su hranili potrošnju i gurali ekonomiju. Oni koji i dalje imaju novac nisu voljni da troše kao nekad. Pojavio se novi društveni pritisak da se pazi i bude pametan pri kupovini bilo čega. Šetnja sa punim rukama kesa sa imenima čuvenih firmi - sada se smatra nepristojnom. Obično, proizvođači i prodavci smanjuju cene da očiste zalihe. Danas, krešu cene zato što kupci to zahtevaju. Ako potraje, biće dalekosežno. Rasprodaje koje se sad nude slične su onima na dan posle Božića. A tek je početak oktobra. Popusti počinju sa 25 odsto, pa rastu. Ukupna maloprodaja u SAD je, međutim, i dalje umrtvljena. Više od polovine anketiranih Amerikanaca kaže da kupuju manje. Ali kad kupuju, većina ide tamo gde su cene niže ili čeka rasprodaje. Istovremno, cene hotelskih soba su u proseku 20 proceneta niže nego prošle godine. Cene kuća su pale za 30 odsto sa rekordnih visina iz 2006. Negde su kuće jeftinije i za 50 odsto. U delovima Detroita kuće kaštaju manje nego nov automobil. U najvećoj njujorškoj robnoj kući, Mejsi, jedan kupac je izabrao dva šorca, majcu i kapu Ralfa Lorena - sve za 50 dolara. Puna cena bi nadmašila 200 dolara. "Naučio sam da kupujem kad vidim dobru priliku, a ne kad mi je nešto potrebno", kaže on. "Srećom, dobrih prilika je sve više". Ali, i niske cene su opasne. Kupci očekuju da će biti još niže pa sve manje kupuju dok cena ne padne. To smanjuje zaradu i proizvodnju, a samim tim i plate. Ekonimisti kažu da bi najgori scenario bio pad u deflaciju - spiralu smanjenja cena sa kojom se Japan sudara već dve decenije.

Upoznajte Ardi, našeg najstarijeg pretka
Priča o razvoju ljudske vrste produžena je za još milion godina, pošto su naučnici saznali više o Ardi, fosilu ženke koja je živela pre oko 4,4 miliona godina na prostoru današnje Etiopije. Ardi daje novi uvid u istoriju ljudskog roda jer je više od milion godina starija od Lusi, takođe fosila ženke za koju se dosad verovalo da je najstariji ljudski predak. Ardi, čije su prve kosti otkrivene 1994. godine, formalno je nazvana Ardipitekus (Ardipithecus) ramidus, u slobodnom prevodu "prvi čovekoliki majmun sa tla", a detaljno je opisana u najnovijem broju časopisa "Sajens". Veruje se da je Ardi najbliži znani predak i šimpanza i ljudi. Procenjuje se da je bila teška oko 50 kilograma a visoka metar i 20 centimetara. Novi nalazi pružaju dokaze da su ljudi i šimpanze evoluirali od davnašnjeg zajedničkog pretka, ali je svaka vrsta evoluirala i menjala se za sebe, što je u suprotnosti sa široko rasprostranjenim stavom da su ljudi nastali od stvorenja nalik šimpanzama. "Ovo nije taj zajednički predak, ali je najbliže što smo mogli da mu priđemo", kaže Tim Vajt, direktor centra za istraživanje humane evolucije na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. Linije koje su evoluirale u moderne ljude i današnje čovekolike majmune verovatno su delile zajedničkog pretka pre oko šest do sedam miliona godina, rekao je Vajt u razgovoru za agenciju AP. Ardi je imala mnoge osobine koje nemaju današnji čovekoliki majmuni, što navodi na zaključak da su oni intenzivno evoluirali od vremena kada smo imali poslednjeg zajedničkog pretka. Proučavanje Ardi pokazalo je da je ta vrsta živela u šumama i mogla da se vere po drveću na sve četiri, dok su na zemlji mogli da hodaju uspravno, na dve noge. "Ovo je jedno od najznačajnijih otkrića u izučavanju humane evolucije", kaže Dejvid Pilbim, kustos paleoantroplogije u harvardskom muzeju arheologije i etnologije "Pibodi". "Skelet je relativno potpun, sačuvani su glava, šake, stopala i neki ključni delovi između. Ardipidekus predstavlja rod koji je verovatno prethodio australopitekusu, pretku roda homo", kaže Pilbim. Naučnici su Ardin skelet sastavili iz 125 delova. Lusi, koja je takođe otkrivena u Africi, živela je oko milion godina posle Ardi i pripadala je rodu australopitekus. "Kada gledate Ardi od glave do pete, vidite jedno stvorenje koje nije ni šimpanza ni čovek, već ardipitekus", kaže Vajt. On ističe da je tvorac teorije evolucije putem prirodne selekcije Čarls Darvin bio vrlo oprezan u vezi sa poslednjim zajedničkim pretkom ljudi i čovekolikih majmuna. "Darvin je rekao da moramo da budemo jako pažljivi. Jedini način da stvarno saznamo kako je taj poslednji zajednički predak izgledao je da odemo i da ga nađemo. Lepo, našli smo nešto što mu je najpribližnije. Kao što je Darvin smatrao, evolucija humane i linije čovekolikih majmuna tekla je nezavisno od vremena njihovog razdvajanja", dodao je Vajt. Ardi je otkrivena u Etiopiji, na mestu gde je nađeno mnoštvo fosila drevnih biljaka i životinja. Otkrića u blizini skeleta ukazuju da je predeo u kome je živela bio šumovit. Tu su pronađeni fosilni ostaci 29 vrsta ptica i 20 vrsta sitnih sisara. Geološka istraživanja vulkanskih sedimenata iznad i ispod Ardinih kostiju omogućila su njeno smeštanje u vreme pre oko 4,4 miliona godina. Ardini gornji očnjaci bili su sličniji zatupastim očnjacima modernih ljudi nego dugačkim i oštrim očnjacima mužjaka šimpanzi i drugih čovekolih majmuna. Analiza zubne gleđi ukazala je na raznovrsnu ishranu sačinjenu od voća, orašastih plodova i lišća. Ardina donja vilica bila je izbačena što je njenom licu davalo izgled sličniji majmunima, ali su joj arkade potpuno drugačije od majmunskih. Baza lobanje pokazuje da je njen mozak bio postavljen slično mozgu današnjih ljudi, sa preduslovima za intenzivan razvoj centara za vid i opažanje prostora. Njene šake i ručni zglobovi nisu imali ključne odlike potrebne za penjanje po drveću koje imaju šimpanze i gorile, pa je morala vrlo pažljivo da se vere jer nije imala anatomske karakteristike koje današnjim majmunima omogućavaju da se lako kreću kroz krošnje. Karliča i kukovi pokazuju da su mišići bili raspoređeni tako da je mogla da hoda uspravno. Njeno stopalo je bilo dovoljno čvrsto za hodanje, ali je pokretljiv nožni palac mogla da koristi pri penjanju.

Sezona Nobelovih nagrada 2009.
Šest Nobelovih komiteta drži u strogoj tajnosti imena kandidata do objavljivanja dobitnika, ali kao i svake godine ni ove ne izostaju nagađanja o mogućim dobitnicima. Sami laureati često budu zatečeni kad im se saopšti ta vest koju komiteti treba da im prenesu samo nekoliko minuta pre zvanične objave. Pozive su dobijali usred noći, na putu za zubara ili preko pilota aviona. Dobitnik nagrade za medicinu 1998. godine, Amerikanac Luis Ignaro, mislio je da se radi o šali kada mu je stjuardesa pre ulaska u avion u Nici donela telefon i rekla da ima važan poziv iz SAD. Njegov kolega, šaljivdžija, bio je na vezi i prvo je počeo da ga pita za zdravlje i vreme, a kad je Ignaro rekao da se žuri, on mu je saoštio da je dobio Nobelovu nagradu i prekinuo vezu. Ignaro je vest potvrdio tek kada je sleteo u Napulj. Švajcarac Ričard Ernst (hemija 1991) je čuo vest na letu iz Moskve u Njujork od pilota aviona. Ginter Gras 1999. godine nije želeo da otkaže zakazanu posetu zubaru i pored vesti da je dobio nagradu za književnost. "To će mi možda malo smiriti živce", našalio se. Italijana Daria Foa (književnost 1997) jedan novinar jurio je kolima na autoputu, pretekao ga i pokazao mu karton na kome je pisalo "Dario, dobio si Nobela". Većina laureata čuje vest desetak minuta pred zvaničnu objavu telefonskim pozivom iz Stokholma ili Osla, u vreme kada se obično spava s druge strane Atlantika. "Ko me zove usred noći", pitao se turski pisac Orhan Pamuk 2005. koji je tada bio u Njujorku. Nemac Rajhard Zelten, koji je dobio nagradu za ekonomiju 1994. bio je nedostupan telefonom jer je bio u samoposluzi, uplašio se da su mu opljačkali kuću kada se vratio iz kupovine i video gomilu ljudi ispred. "Izašao sam iz kola i neko je došao da mi kaže 'češtitam vam', a ja sam pitao zašto"? Amerikanac Martin Čalfi nije čuo poziv kada su prošle godine probali da mu jave da je dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. Ujutru se probudio, shvatio da su već određeni dobitnici za hemiju i rekao sebi "sad ću da vidim koji šmokljan je dobio nagradu ovog puta". "Na kompjuteru sam video da sam taj šmokljan ja". Nagrade za fiziku, hemiju i medicinu obično ne izazivaju nikakve proteste u vladama sveta, ali često podstaknu žustre diskusije u naučnim krugovima. Međutim, posebno prestižna Nobelova nagrada za mir, često se gleda kroz političku prizmu. Komitet za nagradu za mir, koja će biti objavljena 9. oktobra u Oslu, tvrdi da još nije napravljen izbor među ove godine rekordnih 205 kandidata. Mnogi smatraju da će Komitet verovatno ove godine da se opredeli za "tradicionalnog" kandidata, za razliku od proteklih godina kada je bilo kandidata iz oblasti očuvanja životne sredine ili borbe protiv klimatskog zagrevanja. Iako su među predloženim kandidatima američki i francuski predsednici, Barak Obama i Nikola Sarkozi, kao i bivši talac u Kolumbiji Ingrid Betankur, oni se ne smatraju ovogodišnjim favoritima. Među kandidatima su i lekar Denis Mukvege, osnivač bolnice za žrtve seksualnog nasilja u jednoj provinciji u Kongu, kao i Koalicija protiv kasetnog oružja (CMC) i nevladina organizacija Hendikep internešnal. Neki ocenjuju da bi komitet ove godine, na 20-godišnjicu protesta na Tjenamenu, u Pekingu, mogao da "ukori" Kinu dodeljivanjem nagrade kineskim disidentima i borcima za ljudska prava. Nobelom za književnost, koji će biti objavljen 8. oktobra, mogao bi prvi put još od 1996. da bude nagrađen neki pesnik, ocenjuje se u književnim krugovima. Pominju se Šveđanin Tomas Transtroemer, Sirijac Adonis, Južnokerajanac Ko Un. Profesorka danske književnosti An Mari Mai otkrila je da je ona kandidovala Boba Dilana za tu nagradu smatrajući da je on jedan od vrhunskih pesnika. Dodelu Nobelove nagrade ustanovio je švedski industrijalac Alfred Nobel, pronalazač dinamita, a prva nagrada dodeljena je 1901. Nagrađeni dobijaju po 10 miliona švedskih kruna (980.000 evra) i kartu za Stokholm ili Oslo gde se laureatima uručuju priznanja na svečanoj ceremoniji.

Dokazaćemo da smo bolji od Rumuna
Pored pritiska, kao nevidljivog protivnika, najbolji fudbaleri Srbije pred meč sa Rumunijom bore se sa još jednim rivalom - povredama. Svakako da raduje informacija da su Obradović i Žigić u punom trenažnom procesu, međutim, problemi sa kojima se suočava Milan Jovanović brinu toliko da Radomir Antić pred možda i odlučujući meč u kvalifikacijama sigurno razmišlja i o alternativi za sjajnog napadača Standarda. - Ne bih mnogo pričao o povredi. Videću kad je najbolje vreme da izvedem hirurški za-hvat, koji je neophodan, ali ono što želim da naglasim jeste da nikog na tribinama u subotu ne treba da interesuje pod kojim uslovima ću izaći na teren. Ako izađem, to znači da sam sto posto spreman i daću sve od sebe da odigram na najvišem nivou. Ovo su trenuci kada bi svaki igrač trebalo da se žrtvuje zbog interesa ekipe, i niko ne treba da sumnja da će stručni štab blagovremeno dobiti signal ukoliko procenim da ne mogu da pomognem na pravi način - rekao je Milan Jovanović. Napadač belgijskog šampiona pričao je i o pritisku pred meč, koji se "krsti" i kao "utakmica godine", "meč decenije", "istorijski". - Svi su do sada bili takvi, podsetiću da je ista situacija bila i pred Francusku, ali i da nijedna prethodna nije bila laka. Možda nam je to i donelo dodatno opterećenje, pa nismo bili na željenom nivou. Stekao sam utisak da se pred Francusku maltene postavljalo pitanje s koliko golova u mreži ćemo ih ispratiti kući. Gostovanje Rumuna, ipak, ima poseban značaj. - Ova utakmica jeste specifična, ali baš zato moramo biti mirne glave. Da, bolja smo ekipa od Rumuna i svesni smo da je motiv i imperativ da se sve oko plasmana na Mondijal završi u subotu, međutim, meču moramo da priđemo uz veliko poštovanje prema rivalu, i iz skromnosti da dođemo do rezultata koji nam odgovara, a to je pobeda. Lično, ne osećam pritisak kao pred gostovanje Fra-ncuske, što mi govori i da ćemo pokazati više na terenu - rekao je Jovanović. Da li postoji još neka nedoumica oko sastava "orlova" za meč sa izabranicima Razvana Lučeskua najbolje zna Radomir Antić, međutim, ono što je svakom jasno jeste da na teren moraju oni koji u ovom trenutku mogu najviše da daju. Koje mesto onda može da bude sporno? Stojković je siguran na golu, kao i desna strana odbrambenog bedema Ivanović - Vidić. Kao i pred meč sa Francuzima, za levu stranu ima više kandidata. Protiv "galskih petlova" Luković i Obradović su dobili prednost nad Dragutinovićem, Subotićem i Kolarovom, mnogo toga zavisi od spremnosti Obradovića za najveće napore, a čini se da kome god selektor ukaže priliku - neće pogrešiti. Centralni deo sredine terena rezervisan je za kapitena Stankovića i Milijaša, izvođača gotovo svih prekida. Desna strana carstvo je Miloša Krasića, a onda dolazi pitanje s početka priče - šta ako Jovanović ne bude mogao? Nema Jankovića i Sulejmanija, a Kačar, Kuzmanović, Ninković i Milinković nisu tip igrača koji može da odgovori adekvatno obavezama uz aut liniju. Nije li to prilika za Zorana Tošića da pokaže koliko je napredovao u Mančester junajtedu, uz napomenu da je u Južnoj Africi već nagovestio šta znači raditi u kontinuitetu pod komandom Aleksa Fergusona. Uostalom, one koji su zaboravili vredi podsetiti da je Tošić kao starter započeo tekući ciklus kvalifikacija. Što se tiče napada, Marko Pantelić je željan gola u dresu sa državnim grbom, a tu je i Nikola Žigić, koji je, takođe, imao sitnijih problema sa povredom kolena, ali njegov nastup ne bi trebalo da dođe u pitanje.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"