|
|
Broj 1219, 9. oktobar 2009.
| Više od 40 projekata za borbu protiv huligana |
| |
Nemački fudbalski klubovi, policija, udruženja navijača i Fudbalski savez
Nemačke (DFB) već decenijama se bore protiv agresivnih navijača i
organizovanih huligana na stadionima i oko njih.
Poseban oblik taj angažman je dobio od juna 1998. godine, kada su nemački
huligani, pred utakmicu takmičenja za svetsko fudbalsko prvenstvo između
Nemačke i Jugoslavije, toliko pretukli francuskog policajca Danijela Nivela
da je ostao težak invalid, nesposoban da dalje obavlja svoj posao.
 Godinu
dana kasnije DFB i FIFA su osnovali Fondaciju "Danijel Nivel", jednu od
najaktivnijih organizacija za suzbijanje nasilja na sportskim događajima.
U Nemačkoj sada postoji više od 40 "fen-projekata" protiv navijačkog nasilja.
Mnogi od njih su izuzetno uspešni, finansiraju ih zajednički savezne
pokrajine, gradovi i fudbalski klubovi.
U njima rade sociolozi, pedagozi i psiholozi koji vode brigu o navijačima, a
ekipa je obično pojačana i nekim od bivših huligana koji su napustili put
nasilja, vratili se normalnom životu i sada žele da pomognu i drugima da
urade isto.
Ove grupe ne daju samo savete i uputstva, oni su stalno u kontaktu sa
agresivnim navijačima da bi pridobili njihovo poverenje, odlaze na utakmice,
posreduju kada dođe do sukoba navijača i čuvara reda.
No, kako navode predstavnici fen-projekta u Nirnbergu, gde su navijači kluba
1. FC Nirnberg pre dvadesetak godina spadali u najagresivnije u Nemačkoj,
najvažniji su rad pre i posle utakmice, i dobra saradnja s policijom. Jer,
najmanje nasilja sada ima na stadionima, huligani sada pre utakmice
ugovaraju mesto "sastanka" gde će krenuti jedni na druge.
U Nemačkoj, prema poslednjim raspoloživim policijskim podacima, ima oko
13.000 huligana, od kojih je 10 odsto blisko ekstremno desničarskim
organizacijama i grupama.
Ipak, huliganstvo je u Nemačkoj u opadanju, navode stručnjaci, dodajući da
sada, pored običnih navijača, postoje samo još takozvani "ultraši", koji
fudbalski vikend vide kao priliku za nasilje, često daleko od stadiona.
Zanimljivo je da se to sada događa samo još u vezi sa utakmicama druge i
treće lige, dok nasilja skoro uopšte više nema u vreme mečeva Bundeslige.
Prema navodima Helmuta Špana, poverenika Nemačkog fudbalskog saveza za
suzbijanje nasilja, u prošloj sezoni je u četiri najviše lige u Nemačkoj
odigrano 1.914 utakmica.
Od toga je 149 mečeva slovilo kao rizično i 172 susreta su bila pod posebnim
nadžorom. No, do nasilničkih ispada posle kojih su morale da budu izrečene
sportske i pravosudne mere došlo je na 123 utakmice, što je šest odsto od
ukupnog broja mečeva.
U drugoj polovini 2007. u tučama i neredima koji se dovode u vezu sa
fudbalskim utakmicama, povređena je 461 osoba, od kojih 104 policajca.
U proseku se na svakoj utakmici Bundeslige po 480 čuvara reda brine o
bezbednosti na stadionu, u drugoj ligi 235, u trećoj 123, dok je u
regionalnim ligama po 49 čuvara zaduženo za održavanje reda.
Troškovi ove akcije samo u Bundesligi godišnje iznose oko 13 miliona evra, u
drugoj oko 6,5 miliona. Tu dolaze i dodatni izdaci za infrastrukturne mere
kao što su video-nadzor, posebno razdvajanje sektora na stadionima ili
obezbeđenje ulaza.
Fudbalski klubovi ne oklevaju da nasilnim navijačima, u saradnji s policijom,
izreknu zabranu ulaska na stadion. Tako su huligani "verni" timu KFC iz
Krefelda, koji su krajem septembra demolirali autobus u kojem su se nalazili
navijači protivničkih Pingvina, dobili doživotnu zabranu ulaska na stadion
KFC-a. Zabrana važi nezavisno od kazni koje će im biti izrečene u sudskom
postupku.
Pred velike međunarodne fudbalske događaje, kao što je bilo Svetsko
fudbalsko prvenstvo 2006, nemačke vlasti izriču zabranu udaljavanja od kuće
onima koje je policija registrovala kao navijače-nasilnike, a uz to moraju
da se često javljaju vlastima. Sada zabrana približavanja svim stadionima u
zemlji važi za oko 3.000 huligana.
Posebnu pažnju DFB poslednjih godina poklanja i borbi protiv rasizma, jer su
mnogi od huligana bliski ekstremno desnicarskoj sceni koja je spremna da
vređa i preti mnogobrojnim igračima u nemačkim fudbalskim klubovima koji
nisu Nemci. Zajedno sa saveznom vladom DFB je započeo 2007. višegodišnju
akciju "Fudbal protiv rasizma i diskriminacije u fudbalu". |
| |
Snežana Bogavac,
Berlin |
|
| |
| Protokol o registru zagađivača stupa na snagu |
| |
Međunarodni protokol o zagađivanju životne sredine i registru zagađivača juče
je stupio na snagu.
Kako je saopštila Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE),
taj protokol koji je Srbija potpisala, ali ne i ratifikovala, omogućiće da
se utvrdi koja preduzeća su najveći zagađivači u Evropi.
 Protokol
o zagađivanju i registru zagađivača (PRTR) predviđa da firme sastavljaju
godišnje izveštaje o ispuštanju štetnih materija u okolinu i o transportu
tih materija. Protokol se odnosi na 86 štetnih materija, među kojima su
gasovi koji izazivaju promenu klime, dioksini i teški metali poput žive.
Podaci će biti upisani u javni registar kojem će moći da se pristupi preko
interneta. Zagađivači poput saobraćaja, poljoprivrede i malih i srednjih
preduzeća, takođe će biti upisani u nacionalni registar zagađivača.
Protokol je potpisalo 39 zemalja, među kojima je i Srbija, a potpisnik je i
Evropska unija kao celina.
Protokol je juče stupito na snagu u 16 zemalja, dok će u četiri zemlje koje
su ga ratifikovale, početi da se primenjuje do kraja godine. |
| |
| |
|
| |
| Malo promena na listi vodećih univerziteta u
svetu |
| |
Na listi vodećih svetskih univerziteta, u prvih 10 su i dalje visokoškolske
institucije iz Velike Britanije i SAD, javio je Bi-bi-si (BBC).
Američki univerziteti ove godine drže 36 od 100 mesta, u poređenju sa 42
2008. godine.
Na listi od 100 vrhunskih univerziteta 39 je iz Evrope, dok ih je prošle
godine bilo 36.
Uspeh su zabeležile i visokoškolske institucije iz Azije kojih je prošle
godine bilo 14, a ove 16 među 100 najboljih univerziteta u svetu.
 U
prvih 20 se pored britanskih i američkih, nalaze i po jedan univerzitet iz
Kanade, Australije i Švajcarske.
Na vrhu liste je, kao i prošle godine, Harvard, za njim sledi Kembridž, a na
trećem mestu je Jejl.
Kembridž je popravio poziciju za jedno mesto, pošto je prošle godine bio
treći, dok je Oksford sad peti, a četvrto mesto je prepustio Univerzitetskom
koledžu u Londonu, UCL (University College London).
Univerzitet u Tokiju na 22. mestu je najbolje rangirani univerzitetu Aziji,
a hongkonški univerzitet je napredovao sa 26. na 24. mesto.
Ove godine se 9.386 univerziteskih profesora i 3.281 poslodavac odazvalo
istraživanju lista Tajms hajer eđukejšn (Times Higher Education), u
poređenju sa 6.354 profesora i 2.339 poslodavaca prošle godine.
Generalna direktorka Rasel grupe univerziteta (Rušel University Group) Vendi
Piat (Piatt) ocenila je da ova lista odražava veliki ugled koji u svetu
uživaju vodeći britanski univerziteti i upozorila da su im zemlje poput Kine
i Južne Koreje, koje ulažu ogromna sredstva u svoje najbolje univerzitete "za
petama".
"O tačnosti ovakvih lista može se diskutovati, ali nema sumnje da zvoni
zvono za uzbunu jer je naš uspeh ugrožen ukoliko se ne suprotstavimo tako
oštroj konkurenciji", rekla je Vendi Piat za BBC. |
| |
| |
|
| |
| 200.000 kuća uništeno u zemljotresu |
| |
U snažnom zemljotresu koji je prošle nedelje pogodio indonežansko ostvro
Sumatru oštećeno je između 170.000 i 200.000 kuća, podaci su Crvenog krsta u
Indoneziji.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, u zemljotresu su poginule 704 osobe i
295 ih se vode kao nestale, ali se strahuje da će konačni bilans nesreće
biti veći.
"Procenjujemo da je između 170.000 i 200.000 oštećenih kuća, od čega je na
90.000 kuća pričinjena ozbiljna materijalna šteta", rekao je Bob Mekerou iz
Crvenog krsta u Indoneziji.
On je rekao da strahuje da je u zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove
skale moglo da strada i do 3.000 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Šteta od tropske oluje 534 miliona evra |
| |
U naletu tropske oluje Ketsana u Vijetnamu pričinjena je materijalna šteta od
534 miliona evra, saopštile su Ujedinjene nacije (UN).
Ugo Blanko, koji koordinira odgovor UN na katastrofu u Vijetnamu, rekao je
da je u toj zemlji oko tri miliona ugroženih i upozorio na prve simptome "bolesti
koje se dovode u vezu sa vodom".
Ketsana je pričinila štetu od 534 miliona evra, rekao je Blanko, dodajući da
se do ovog podatka došlo na osnovu procene štete koju su vijetnamske vlasti
sprovele u 14 provincija.
U Vijetnamu su u naletu oluje Ketsana prošle nedelje poginule 163 osobe.
Crveni krst je saopštio da su Vijetnam zahvatile najgore poplave u
poslednjih 45 godina, a spasilačke ekipe apeluju da se ugrožnima uputi pomoć
u hrani, vodi i lekovima.
Nevreme je pre Vijetnama zahvatilo Filipine, gde je prema poslednjim
podacima nastradalo 295 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Slovenci najviše, a Mađari najmanje govore
strane jezike |
| |
U Sloveniji 72 odsto ljudi uzrasta od 25 do 64 godine govori dva ili više
stranih jezika, dok 75 odsto Mađara iste životne dobi komunicira samo na
maternjem jeziku, pokazuju podaci Eurostata.
 U
Finskoj, Slovačkoj i Litvaniji dve trećine, a u Estoniji i Letoniji nešto
više od polovine ljudi govori bar dva strana jezika.
Uz Mađare, strane jezike najmanje govore i Portugalci, Španci, Bugari i Grci,
gde oko polovina onih uzrasta od 25 do 64 godine ne govori ni jedan jezik
osim maternjeg.
Najviše onih koji govore jedan strani jezik je u Velikoj Britaniji, 65 odsto,
na Kipru, u Austriji, Grčkoj i Švedskoj.
Engleski je najrasprostranjeniji strani jezik u dve trećine zemalja članica
EU, u Bugarskoj, Poljskoj i tri baltičke republike dominira ruski, a u
Velikoj Britaniji i Irskoj najviše se govori francuski.
U srednjim školama u zemljama Evropske unije najviše se uče engleski,
francuski i nemački jezik.
Podaci potiču iz 2007. godine, a Eurostat ih je objavio povodom Evropskog
dana jezika koji se obeležava 26. septembra.
Cilj obeležavanja dana jezika, saopštio je Eurostat, je skretanje pažnje
javnosti na značaj učenja stranih jezika, promocija jezičke i kulturne
raznovrsnosti i ohrabrivanje učenja jezika i po završetku školovanja. |
| |
| |
|
| |
| Najgledaniji filmovi u Velikoj Britaniji |
| |
Rimejk mjuzikla "Fame" iz 1980. najgledaniji je film proteklog vikenda u
britanskim bioskopima, objavio je dnevnik Gardijan.
Na drugom mestu liste je "The Invention of Lying" u režiji Rikija Džervejza,
koji u filmu tumači glavnu ulogu, dok treću poziciju na listi zauzima "Priča
o igračkama" u 3D formatu.
Animirani film "Padaće ćufte" na četvrtom je mestu, a slede "Surogati" sa
Brusom Vilisom, naučnofantastični triler Nila Blomkampa "Distrikt 9" i "Pandorum"
u kojem igra Denis Kvejd.
Osma je romantična komedija "(500) Days of Summer", drama "The Soloist" je
deveta, a na desetom mestu liste je animirani film "Nezvani gosti". |
| |
| |
|
| |
| Mala mogućnosti sudara Zemlje i asteroida |
| |
 Američka
svemirska agencija (NASA) je saopštila da je manji rizik da se Zemlja i
jedan asteroid prečnika 270 metara, sudare 2036. godine.
Naučnici su ranije smatrali da mogućnost sudara asteroida Apofis (Apophis) i
Zemlje 13. aprila 2036. godine iznosi jedan prema 45.000.
Međutim, NASA je saopštila da je novim izračunavanjem putanje asteroida
utvrdila da je mogućnost sudara manja, jedan prema 250.000.
Veliko strahovanje je nastalo 2004. godine kada je prvobitni proračun ukazao
da će Apofis pogoditi Zemlju 2029. godine, ali su kasnija posmatranja
isključila mogućnost da te godine dođe do sudara. Očekuje se da Apofis prođe
blizu Zemlje 2029. godine. |
| |
| |
|
| |
| NASA udara na Mesec |
| |
Na južnom polu Meseca raketa Američke svemirske agencije (Nasa) sutra će, ako
sve bude išlo po planu, udariti u tlo i podići oblake čestica u kojima će se
tražiti dokazi da na Zemljinom satelitu ima vode.
Cilj Agencije je da potvrdi teoriju da je voda, koja će biti ključni resurs
ako ljudi odluče da se vrate na Mesec, skrivena ispod jalove mesečeve
površine.
Raketu će u krater Kabeus (Cabeus) usmeriti Agencijin Satelit za proučavanje
i očitavanje lunarnih kratera (LCROSS) koji je na Mesec poslat u junu.
Eksplozija će imati snagu poput one koju bi napravile 1,3 tone TNT i iz
kratera Kabeus će izbaciti 350.000 kilograma čestica. U starom krateru tako
će biti napravljen novi veličine polovine olimpijskog bazena.
Satelit će četiri minuta po ispaljivanju rakete leteti u oblacima čestica sa
mesečeve površine a njegovih devet instrumenata analiziraće prašinu i komade
tla tražeći dokaze da ima vode. Naučnici će u roku od sat vremena znati da
li Mesec krije vodu.
Inače, povratak na Mesec preispituje se i u Nasi i u Beloj kući. Program
Agencije za eventualni povratak astronauta na Mesec vredan je 100 milijardi
dolara.
Nasa je 1999. našla dokaze prisustva vodonika, koji može da bude indikator
prisustva vode, i to u kraterima na oba mesečeva pola. Od tada se voda traži
a naučnici se nadaju da je u kraterima do kojih nikada nije doprla sunčeva
svetlost sakrivena velika količina leda.
Naučnici ističu da bi voda na Mesecu bila vredna kao zlato jer bi, kako se
procenjuje, transport vode na Mesec koštao 50.000 dolara po funti (453,5
grama). |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
