|
|
Broj 1220, 16. oktobar 2009.
| Izbegavati rukovanje i ljubljenje |
| |
U čitavom svetu pripremaju se planovi delovanja u slučaju pandemije meksičkog,
odnosno svinjskog gripa. Uz preporuku da se ostane kod kuće već pri pojavi
prvih znakova nazeba, sugeriše se da se lekaru ne javljamo prva tri dana,
ali da obavezno obavimo konsultaciju telefonom sa porodičnim lekarom ukoliko
bude bilo kakvih značajnijih disajnih problema.
Kod lekara nikako ne treba odmah otići, zato što se može dogoditi da se u
čekaonici zarazimo i da, zbog prevelike brige o zdravlju, sasvim bezazlena
prehlada pređe u grip.
 Nadležni
zdravstveni radnici insistiraju da je potrebno učiniti sve što je potrebno
za prevenciju od gripa. Uz izbegavanje rukovanja i ljubljenja, preporučuje
se i da tokom razgovora, sa sagovornikom budemo na rastojanju od jednog
metra. Potom, treba uzimati vitamin C, kao i veće količine svežeg voća i
povrća.
Zdravsteni radnici svugde, pa i u Ontariju, trebalo bi da daju primer svojim
ponašanjem.
Dr Dejvid Mekkeon, torontski sanitarni inspektor, insistira da bi ontarijska
vlada trebalo da naloži obavezu vakcinacije za sve zdravstvene radnike,
ukoliko se stopa imuni-zacije ne poveća u naredene tri godine. On će ovaj
svoj predlog izneti na sastanku saveta za zdravstvo, zakazanom za 19.
oktobar.
U Mekkeonovom izveštaju stoji da, bez obzira što je u Ontariju preporučena
stopa 70 odsto, srednja stopa imunizacije od gripa među zaposlenima u
urgentnim centrima svega 42 odsto, u bolnicama 55 i stacionarima i domovima
70 odsto.
Premijer Dalton Mekgvinti, pak, još prošlog meseca je rekao da provincija
neće insistirati na tome da zdravstveni radnici ili bilo ko drugi, moraju da
se vakcinišu protiv svinjskog gripa.
Slično kaže i Linda Haslam-Strod, predsednica Asocijacije medicinskih
sestara Ontarija, tvrdeći da odluku o vakcinaciji treba da donese svako za
sebe.
Harper će se vakcinisati protiv gripa
Premijer Stiven Harper kaže da namerava da se vakciniše protiv svinjskog
gripa i da samo čeka da ona bude u po-tpunosti i zvanično odobrena.
Nadležne zdravstvene službe apeluju na građane da se prime vakcinu protiv
virusa H1N1, čim u novembru ona bude dostupna.
U Kanadi se, inače, čuju kritike na račun brzine sprovođenja postupka za
odobravanje vakcine, posebno zato što je u SAD-u i nekim drugim zemljama
vakcinu već moguće dobiti. Nadležni uveravaju da će, kada počne, vakcinacija
u Kanadi biti vrlo efikasno sprovedena i da nema razloga za kritiku.
Ankete pokazuju da svega jedna trećina građana namerava da se vakciniše. |
| |
| |
|
| |
| Laliberteova misija bila je uspešna |
| |
Gai Laliberte, prvi kanadski svemirski turista i, po sopstvenim rečima, prvi
klovn u kosmosu, insistirajući da je odlazak u orbitu iskustvo koje
inspiriše i menja pogled na život, kaže da mu je putovanje pomoglo da o
životnoj sredini razmišlja ozbiljnije nego ranije.
Još u svojim e-mejlovima sa leta, on je rekao da pogled na Zemlju izaziva
mnogo emocija, jer ga naša planeta podseća na apsolutno fantastično, živo,
ali krhko umetničko delo.
 Laliberte
se trudio da što manje spava tokom svog boravka u kosmosu, i da je istog
trenutka čim bi se probudio prislanjao lice na prozor kako bi uživao u
pogledu na Zemlju, zvezde mesec i prostor.
Po njegovim rečima, ovakvo putovanje utiče na čovekov život i menja ga.
Istakao je i da se dobro proveo, da je uživao u druženju sa članovima posade
i da se nije pokajao što je išao.
Laliberte je srećan što je svojim performansom, orkestriranim iz kosmosa,
ukazao na značaj vode za život na planeti i smatra da je njegova 'poetsko
socijalna misija' uspela.
Ono što ga je inspirisalo da progovori o vodi je podatak da zbog zagađene
vode svakih osam sekundi na Zemlji umre jedno dete. Stoga, on insistira da
svako od nas mora da bude svestan, svaki put kada se baci i jedna kap
neiskorišćene vode, da je i ona mogla biti korisno upotrebljena. |
| |
| |
|
| |
| Dve godine na crnoj listi za nepoštovanje
stranih radnika |
| |
Po novim propisima koje predlaže federalna vlada, poslodavci koji pokažu bilo
kakvo nepoštovanje prava stranih radnika biće stavljeni na 'crnu listu' i
neće im biti dozvoljeno da u naredne dve godine zaposle strance.
Njihova imena i adrese biće objavljeni na vladinom veb-sajtu, tako da će
strani radnici moći da se informišu o tome ko ne može da ih angažuje.
Radi se o stranim radnicima zaposlenim u okviru programa za zapošljavanje
stranih radnika na određeno vreme, kao i programa za negovatelje i dadilje
koji žive u porodici.
I ovi zakonski propisi i paket mera protiv lažnih konsultanata za imigraciju,
koji lažnim obećanjima namame strane radnike, inicirani su serijom
istraživačkih članaka u Toronto staru, kojima je praktično počelo da se
odmotava klupko raznoraznih problema sa kojima se susreću strani radnici.
Alikan Velši, pomoćnik ministra za imigraciju, kaže da kompanije i pojedinci
koji se oslanjaju na strane radnike treba ovo da shvate kao upozorenje.
Propisi će biti uneti u Zakon o zaštiti imigranata i izbeglica. Treba reći i
da će veća ovlašćenja biti data službenicima za imigraciju u ino-stranstvu,
kao i službama za razvoj humanih resursa i kvalifikcija, koje će
procenjivati validnost ponuđenih poslova i određivati da li potencijalni
poslodavac ima mogućnosti da plaća radnika.
Po važećim propisima, kazne za one koji krše prava stranih radnika mogu ići
do 50 hiljada dolara ili zatvora do dve godine. Ove kazne ostaju na snazi i
dalje, samo se dodaju nove, efikasnije i efektnije mere.
Novim propisima će stranim radnicima biti ograničen boravak u Kanadi na
četiri godine, posle čega neće moći minimum šest godina da se prijavljuju po
istom osnovu. |
| |
| |
|
| |
| Šta kada građanin Nanavuta nije starosedelac |
| |
Veliko je bilo iznenađenje Majkla Gardenera, 79, iz Nanavuta kada je obavešten
da treba da plati 17 hiljada dolara za svoj višemesečni boravak u pansionu
Larga Bafen u Otavi.
Taj pansion je privremeni smeštaj za pacijente sa severa zemlje i za njihove
pratioce.
 Gardener,
penzionisani anglikanski sveštenik, bio je u pratnji svoje supruge obolele
od raka, koja je prebačena u otavsku bolnicu jer u njihovom bližem okruženju
nema odgovarajuće ustanove za njeno lečenje. U takvim slučajevima, svi
troškovi idu na račun budžeta Nanavuta. Gardiner je verovao da se
podrazumeva da i njemu, kao i ostalim građanima Nanavuta, pripadaju takva
prava.
Ispostavilo se, međutim, da on ne može biti obuhvaćen tim programom jer nije
pripadnik Inuita, niti nekog drugog starosedelačkog naroda. Gardener živi u
Nanavutu od pedesetih godina prošlog veka i nosilac je najvišeg državnog
priznanja, Ordena reda Kanade, koga je dobio 2006. godine za dugo
službovanje u zajednicama na severu i osnivanju anglikanske teološke škole.
Zamenik ministra zdravlja Nanavuta Aleks Kembel objašnjava da je Gardener
mogao da dobije pomoć, ali po drugom, prošire-nom programu kompenzacije i da
je ovde u pitanju nerazumevanje propisa. Gardener, pak, kaže i da
jednostavno nije bilo vremena za bilo kakvo planiranje unapred, niti
prikupljanje potrebnih dokumenta. On ističe da mu je najbitnije što je mogao
da bude pored svoje supruge, ali veruje i da zakon ne bi trebalo da pravi
razliku među ljudima.
Boravak u Larga Bafinu je oko 140 dolara dnevno.
Gardener je sada u sobi za stažiste u otavskoj bolnici, što ga mesečno košta
oko 1.700 dolara, a sa Ministarstvom zdravlja pregovara o načinu plaćanja
dosad napravljenog računa. |
| |
| |
|
| |
| Kuća Džona Mekdonalda u Glazgovu pred
rušenjem |
| |
U Brunsvik Lejnu, uličici u centru Glazgova, nalazi se pred rušenjem zgrada iz
1820. godine, koja je od posebnog značaja za Kanadu. Odatle je, naime, put
nove domovine pošao tvorac moderne kanadske države i njen prvi premijer,
Džon A. Mekdonald.
Podaci pokazuju da je njegov otac tu radio, na dve adrese, a u to vreme su
porodice često živele u stanovima koji su bili povezani sa radnjama. U
jednom dokumetarcu, napravljenom pre 40 godina, Mekdonaldov jedini potomak
Hju Geinsford iz Saskačuana, tvrdi da je njegov pradeda rođen na najvišem
spratu te zgrade.
No, na zgradi ne postoji čak ni spomen ploča koja bi ukazala na tu
istorijsku činjenicu.
Treba reći da postoje i drugačiji podaci, po kojima je Mekdonald rođen na
drugoj strani River Klajda, gde je upisan u knjige. Isto tvrdi i jedan od
prvih Mekdonaldovih biografa.
Na crkvenom zidu, dva bloka dalje, ontarijska vlada je postavila ploču na
kojoj stoji da je Mekdonald rođen u lokalnoj parohiji.
Međutim, jedina precizna adresa i dalje ostaje Brunsvik Lejn, bez obzira da
li je on baš tu rođen ili samo živeo neko vreme.
Tamošnji lokalni političar Džon Meknejmi, koji agituje za očuvanje uspomene
na Mekdonalda, smatra da je skandal i sramota da se zaboravi čovek koji je
pružio nadu imigrantima.
Brunsvik Lejn je u vlasništvu Selfridžisa, britanske robne kuće, čiji
vlasnik je milijarder iz Toronta Galen Veston. Kada su saznali da je
loka-cija vezana za Mekdonalda, postignuta je saglasnost da se svakako očuva
uspomena na njega. Iako izgradnja neće početi pre nego što kriza prođe,
nadležni u Glazgovu kažu da će sve biti porušeno u narednih šest meseci i da
će tu najverovatnije biti napravljen parking.
Moderna tehnologija će, ipak, zahvaljujući stručnjacima, pomoći da se u
potpunosti sačuva verodostojna trodimenzionalna slika čitave ulice i zgrade. |
| |
| |
|
| |
| Kijanu Rivs nema decu u Beriju |
| |
Kijanu Rivs bio je u pravu - on nije otac ni jednog deteta Karen Sala iz
Berija, potvrdila je njegov torontski advokat Lorna Volfson, na osnovu
rezultata testova za utvrđivanje očinstva.
 Sala
je, uz potraživanje milionskih iznosa za mesečno retroaktivno izdržavanje za
sebe i decu, tvrdila da je imala seksualne odnose sa Rivsom pre, za vreme i
posle svog braka, što znači da bi on mogao biti otac makar jednog njenog
deteta. Kao dodatni razlog za njegovo navodno očinstvo je i to da im je
poznati glumac svojevremeno, kada su deca bila mlađa (sada su u dvadesetim
godinama), kupovao poklone za Božić.
Ona, takođe, dovodi u sumnju tačnost DNK analize koja, navodno, isključuje i
da je ona majka dece. Na suđenju u decembru će biti u potpunosti izneti
rezultati testa.
Kianu Rivs, 45, došao je sa majkom u Toronto iz Libana, posle razvoda svojih
roditelja. U Holivud je otišao 1986. godine. On tvrdi da nije poznavao Sala
i da nikada nije bio ni u kakvim odnosima sa njom. |
| |
| |
|
| |
| Prisnost sa prodavcem utiče na promet |
| |
Neretko se desi da iz prodavnice izađemo gotovo nesvesni da u ruci imamo
nepotrebnu stvar, ali bez griže savesti i sa osmehom na licu, jer smo se
lepo ispričali sa prodavcem.
 Stručnjaci
sa Univerziteta Britanska Kolumbija (UBK) potvrđuju da nismo izuzetak, već
da je veoma verovatno da ćemo, poput većine, lakše otvoriti novčanik u
radnji ili restoranu ako se slučajno, u komunikaciji, ispostavi da sa
prodavcem ili konobarom imamo nešto zajedničko.
No, treba reći da uglavnom ne priznajemo da je ovakva, naprasno
uspostavljena 'prisnost' uticala na našu potrošnju.
Daren Dal, profesor marketinga sa fakulteta za biznis Soder, na UBK, kaže da
je ova-kvo uspostavljanje kontakta na relaciji prodavac - mušterija mač sa
dve oštrice, jer ima i svojih rizika. U slučaju da bilo šta krene naopako,
to se shvata drugačije nego u nekim drugim situacijama.
On navodi i jedan primer iz ranijeg istraživanja, u kome su studenti mnogo
blaži prema Raspućinu ako im se kaže da su rođeni istog dana kada i on.
Druga istraživanja pokazuju da su ljudi blagonakloniji i prema robnim
markama koje počinju na isto slovo kao i njihovo ime. |
| |
| |
|
| |
| Vozač kamiona kažnjen za pušenje na radnom
mestu |
| |
Ontarijska policija kaznila je vozača kamiona sa 305 dolara za pušenje na
radnom mestu. Zaustavljen je kada je primećeno je da on puši u kabini
kamiona tokom vožnje, a to se mesto računa kao radni prostor, na kome je, po
provincijskom zakonu, pušenje zabranjeno.
Ministarka za promociju zdravlja Margaret Best pozdravila je reakciju
policije, ističući da je to pravi način na koji treba da funkcioniše zakon
koji je donet zbog zaštite zdravlja. Ona veruje da će ova mera delovati
pozitivno i da će i mnogi drugi, iz želje da i oni ne prođu slično,
izbegavati pušenje. Sličnog mišljenja je i ministar rada Piter Fonseka, koji
naglašava da je kazna primerena kada se zna da je cilj provincije da smanji
pušenje što je više moguće.
Iznenađen je bio samo ministar saobraćaja Džim Bredli, ali je istakao da ne
može da komentariše pre nego što vidi kako će sudovi to da ocene. |
| |
| |
|
| |
| UspeŠni u visokom Školstvu Jedanaest
kanadskih univerziteta na listi najboljih |
| |
Na Tajmsovoj listi, montrealski Univerzitet Mekgil našao se među prvih
dvadeset na svetu, ali treba reći i da se na listi dve stotine najboljih
visokoškolskih institucija u svetu ove godine našlo ukupno jedanaest
kanadskih univerziteta. Ove godine na listi najboljih nije se našao jedino
Univerzitet Dalhausi iz Halifaksa, koji je sa svoje 197. pozicije, pao na
221.
Na listi dominiraju američki i britanski univerziteti, sa po 32, odnosno 29
akademskih institucija. Na prvom mestu je Harvard, a slede Kembridž, Jejl,
Univerzitetski koledž London, Kraljevski koledž London i Oksford.
 Univerziteti
su ocenjivani po mišljenju nastavnog kadra sa drugih institucija, uspešnosti
istraživačkih projekata, stručnom kadru, mišljenju studenata i svojoj
internacionalnosti. Direktorka Mekgila Heder Manro-Blum, primećujući da je
uspeh ostvaren uprkos drastične razlike u fondovima za rangirane
univerzitete, zadovoljno ističe da je plasman na osamnaesto mesto
nedvosmislen dokaz stalne želje svih da dobro rade i važan rezultat rada
institucije i osoblja svetskog ranga i izvanrednih sadašnjih i bivših
studenata.
Poređenja radi, najbolji japanski univerzitet je na 22. poziciji, francuski
na 28, a nemački na 55.
Pored Mekgila, dobro je rangiran i Univerzitet Toronto, koji je sada na 29.
mestu. Što se ostaloh tiče, na listi su svoje mesto našli i univerziteti
Britanska Kolumbija, Alberta, Montreal, Montreal, Kvins, Voterlu, Mekmaster,
Kalgari, Zapadni Ontario i Sajmon Frejzer. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
