|
|
Broj 1220, 16. oktobar 2009.
| Romulijana u žiži svetskih arheologa |
|
|
Ovogodišnji radovi na arheološkom nalazištu Feliks Romulijana kod Zaječara,
koje je 2007. godine uvršteno na svetsku listu prirodne i kulturne baštine
Uneska (UNESCO), trajeće do kraja oktobra, a konzerviranje radova do kraja
narednog meseca.
Direktor zaječarskog muzeja Bora Dimitrijević rekao je agenciji Beta da će u
letnje i jesenje radove država uložiti više od 20 miliona dinara.
Cilj je da se Carska palata, koju je sagradio rimski imperator Galerije
krajem 3. veka, prikaže posetiocima u najboljem svetlu.
Nakon italijanske donacije od 120.000 evra zahvaljujući kojoj su
konzervirana dva najpoznatija mozaika Romulijane, zatim donacije japanske
vlade za opremu za konzervaciju i rekonstrukciju u Narodnom muzeju, u kome
se drže vredni eksponati sa ovog nalazišta, letos su počeli radovi na
delimičnoj rekonstrukciji i konzervaciji istočne (glavne) kapije Romulijane.
Donator je nemačka vlada sa 100.000 evra, Ministarstvo za kulturu Srbije sa
30.000, grad Zaječar sa 10.000 evra, a toliko će izdvojiti i Narodni muzej
iz svojih prihoda. Izvođač radova je republički Zavod za zaštitu spomenika
kulture iz Beograda.
"Projekat će biti realizovan u naredne dve godine i omogućiće mnogo bolju
prezentaciju i interpretaciju najvažnijeg srpskog arheološkog nalazišta
upisanog na Uneskovoj listi", kaže Dimitrijević.
Profesor Mihailo Milinković je počeo i arheološka israživanja na zapadnoj
strani van bedema palate, gde se nalaze tri sakralna objekata koja su
otkrivena geomagnetskikm istraživanjem, i za koje se veruje da mogu dati
neke odgovore o tome šta se dešavalo na tom području posle Galerijeve smrti
311. godine.
Dimitrijević ističe i da se u novembru očekuje potpisivanje novog
petogodišnjeg Ugovora o daljoj saradnji sa Arheološkim institutom iz
Frankfurta, a naredne godine prvi put će u arheološkim istraživanjima
učestvovati i njihove kolege sa Univerziteta u Kembridžu.
Velelepna palata moćnog rimskog cara Galerija, koji je 311. godine doneo
prvi edikt o toleranciji hrišćanstva, dugo je bila zagonetka za mnogobrojne
istraživače.
U početku je smatrana vojnim logorom, zatim veleposedom ili sedištem
nadzornika za rudnike u istočnoj Srbiji, a tek je 1984. godine dobila pravo
tumačenje koje je dao profesor Dragoslav Srejović, srpski arheolog svetskog
glasa.
Tada je na svetlost dana izašla arhivolta sa natpisom "Feliks Romuliana", i
to je bio nedvosmisleni dokaz da se radi o sakralno-memorijalnom zaveštanju
velikog cara koji je palati dao ime po svojoj majci Romuli.
Profesor Srejović je Romulijanu nazvao "prebogatom škrinjom koja blista u
svojoj veličanstvenoj usamljenosti", a Unesko - jedinstvenim primerom rimske
graditeljske tradicije iz perioda druge tetrarhije.
Palata je ukrašena mnogobrojnim podnim mozaicima i ostacima monumentalnih
hramova i zgrada. Porfirni portret imperatora Galerija, glave Herkula i
Jupitera, mozaičke predstave Dionisa, Lavirinta i Venatora, spadaju u sam
vrh rimske umetnosti toga doba.
Od 2004. godine, u zajedničkom projektu zaječarskog muzeja i Arheološkog
instituta iz Frankfurta, obavljaju se geofizička i geomagnetska istraživanja
bliže okoline palate.
Od tada su otkriveni ostaci preko 50 građevina, a na četiri mesta vršena su
manja sondažna arheološka istraživanja koja su dala jako zanimljive
rezultate. Pronađena je zlatna fibula, koja je verovatno pripadala nekoj
visokoj vojnoj ličnosti, ističe direktor muzeja.
Palatu Felidž Romulijana prošle godine je posetilo 42.000 turista, od kojih
je 1.400 bilo stranaca. Slična posećenost zabeležena je i u prvih deset
meseci ove godine.
Ovog leta su na lokalitetu priređeni koncerti klasične i etno muzike, a
premijerno je prikazan dokumentarni film o profesoru Dragoslavu Srejoviću i
njegovom životu. |
| |
Saša Trifunović,
Zaječar |
|
| |
| EU treba da primeni sporazum sa Srbijom |
| |
To je u Briselu istaknuto u saopštenju Komisije povodom objavljivanja
godišnjeg Izveštaja o napretku zemalja Zapadnog Balkana i Kosova u evropskim
reformama, u kojem se podvlači da je "Srbija dobro napredovala u proteklom
razdoblju".
Komsija je međutim napomenula da su "iako se saradnja s Haškim sudom
pospešuje, od Haškog suda optuženi Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje u
bekstvu".
 Evropski
komesar za proširenje Oli Ren je naglasio da je Srbija "obavila veoma dobar
i ozbiljan posao oko saradnje sa Haškim sudom i obaveza koje Srbija ima oko
ratnih zločina".
Na pitanje novinara da li je optimsita da će i Holandija, kao poslednja
zemlja EU, prihvatiti da se primeni sporazum sa Srbijom, Ren je rekao da "neko
ko radi kao komesar za proširenje mora biti profesionalni optimista".
Ren je dodao da je švedsko Predsedništvo EU to koje će odlučiti kad će se o
predlogu za primenu sporazuma sa Srbijom razgovarati na sastanku šefova
diplomatija EU.
Evropska komisija je navela da je "srpska vlada ispoljila relativnu
stabilnost, pokrenula usvajanje niza zakona i ustanovila nacionalni program
evropske integracije".
Srbija ima "dobre kapacitete u državnoj upravi" i srpska kancelarija za
evropsku integraciju valjano funkcioniše, dodaje se
"Ostvaren je napredak u borbi protiv korupcije", iako su "retke presude u
procesima za korupciju", a u Srbiji su "nužni snažniji napori u borbi protiv
organizovanog kriminala i obezbeđivanje nezavisnosti, odgovornosti i
delotvornosti pravosuđa".
U saopštenju Evropske komisije se naglašava "da je Srbija pokazala volju da
se približi EU sprovodeći odredbe prelaznog sporazuma sa EU i ostvarajući
suštinske reforme".
"S obzirom na postojanu saradnju Srbije sa Međunarodnim krivičinim sudom za
bivšu Jugoslaviju, Komisija smatra da EU sada mora staviti na snagu prelazni
sporazum", navodi se.
Takođe se dodaje da "Srbija treba da usvoji konsturktivniji stav prema
pitanjima vezanim za Kosovo".
Poboljšana je zaštita ljudskih i manjinskih prava, mada je, primetila je
Komisija u Briselu, "došlo do incidenata, u kojima su novinari, aktivisti za
ljudskih prava i predstavnici gej, lezbejske, biseksualne i transeksualne
zajednice bili meta govora mržnje, pretnji i fizičkih napada, čiji vinovnici
nisu izvedeni pred pravdu".
"Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova", kaže se u analizi izvršnog tela EU.
Konstatuje da "vlada na Kosovu održava paralelne strukture i organizovala je
delimične lokalne izbore, obeshrabrujući istovremeno kosovske Srbe da
učestvuju na izborima koje su organizovale kosvske vlasti". U izveštaju se
navodi da je vlada u Beogradu preduzela prve korake za saradnju s Euleksom,
ali se "ti napori moraju osnažiti". |
| |
| |
|
| |
| Rat u Avganistanu - mogući Obamin Vijetnam |
| |
Situacija u Avganistanu, osam godina od početka rata, postaje sve smrtonosnija
i složenija, a administracija američkog predsednika Baraka Obame se suočava
sa sve težim pitanjima strategije i politike u toj zemlji.
Poređenja rata u Avganistanu i onog svojevremeno u Vijetnamu, sve su češća.
Mnogi, čak i unutar predsednikove Demokratske stranke, upozoravaju da SAD
rizikuju da budu uvučene u "živi pesak" kao u Vijetnamu, odnosno da bi
Avganistan mogao da postane Obamin Vijetnam.
Entoni Kordesmen, analitičar u Centru za strateške i međunarodne studije u
Vašingtonu, koji je nedavno boravio u Avganistanu, kaže da SAD "pola veka
kasnije vode rat koji su iz sličnih razloga izgubile pola veka ranije".
 "U
Avganistanu se američki i NATO saveznici bore protiv talibana na isti način
kao što su se američke trupe borile protiv gerilaca Vijetkonga. Mada su
naoružanje i oprema usavršeni, osnovna taktika traganja za neuhvatljivim
neprijateljem koji se krije među stanovnistvom, ista je", kaže Kordesmen.
On navodi da civilni gubici samo potpiruju nezadovoljstvo, a da korupcija
prožima vladu u Kabulu isto kao što je to bilo nekad u Sajgonu.
Takođe, kao što su pripadnici Vijetkonga i redovne vojske Severnog Vijetnama
koristili Laos i Kambodžu za utočišta, talibani koriste teritoriju susednog
Pakistana.
Predsednik Ričard Nikson je naredio invaziju na Kambodžu 1970. godine kako
bi udario na ta utočišta. Predsednik Obama ne može da izvrši invaziju na
Pakistan iz diplomatskih i političkih razloga, ali zato SAD koriste
bespilotne letelice protiv talibanskih uporišta u Pakistanu.
Postoje, međutim, i velike razlike između ova dva sukoba.
Deklarisani cilj avganistanskog rata je onemogućiti talibanima i Al Kaidi da
imaju bazu iz koje mogu da napadaju ciljeve na Zapadu. Cilj rata u Vijetnamu
bio je da se zaustavi širenje komunizma.
Broj američkih vojnika u tad Južnom Vijetnamu popeo se sa 184.000 na kraju
1965. na 537.000 na kraju 1968. U Avganistanu će SAD, kako se očekuje, do
kraja ove godine imati 68.000 vojnika, s tim što bi se broj mogao dodatno
povećati.
Američki vojni zapovednik u Avganistanu, general Stenli Mekristal, kaže da
bi SAD mogle izgubiti rat ukoliko u Avganistan ne bude upućeno dodatnih 30
do 40 hiljada vojnika.
Predsendik Obama, koji sa visokim vojnim i političkim savetnicima razmatra
revidiranje strategije rata u Avganistanu, skloniji je umerenijem povećanju
tupa.
Tokom vijetnamskog rata SAD su uvele vojnu obavezu što je dovelo do masovnih
antiratnih protesta. Danas u Avganistanu imaju angažovane profesionalne
oružane snage i to je, smatra se, glavni razlog što nije bilo velikih
antiratnih demonstracija.
Rat u Avganistanu dosad je Ameriku koštao oko 185 milijardi dolara, onaj u
Vijetnamu, koji je trajao osam godina, koštao je 600 milijardi.
I posljednje, verovatno i najvažnije poređenje: više od 58.000 Amerikanaca
poginulo je u Vijetnamu, a dosad u Avganistanu manje od 1.000.
Amerikanci su, pokazuju istraživanja, duboko podeljeni oko toga da li SAD
mogu biti uspešne i naneti poraz talibanskim, terorističkim i militantnim
snagama. Sve više Amerikanaca se pita "da li mi treba da budemo u
Avganistanu, i da li on postaje novi Vijetnam".
Politicki analiticari na novu odluku o Avganistanu gledaju kao na prelomni
momenat, kao na težak politički rizik Obamine administracije.
Odluka predsednika o strategiji za Avganistan i o eventualnom slanju novih
snaga u tu zemlju trebalo bi da se zna uskoro. Kakav će, jednog dana, biti
krajnji ishod, ostaje da se vidi. |
| |
| |
|
| |
| Olimpijada novi dragulj u Lulinoj kruni |
| |
Brazilskog predsednika Luiša Injasia Lulu da Silvu zovu Peleom politike i
proglašavaju najpopularnijim političarem na Zemlji, što mu je priznao i
američki predsednik Barak Obama, još jedan pretendent na tu titulu.
Pohvale i priznanja za ekonomski bum koji je milione Brazilaca izveo iz
siromaštva stižu sa svih strana, od Havane do Vol strita. A nakon što je Rio
de Žaneiro izabran za domaćina Olimpijskih igara 2016, što će biti prva
olimpijada u Latinskoj Americi, Lulina zvezda postala je još sjajnija.
 "Za
vreme Lule Brazil je postao najpoznatija marka na svetskom tržištu", kažu
mnogi. Neki zato već brinu šta će biti sa Brazilom pošto Lula, bivši
radnički vođa skromnog obrazovanja, sledeće godine, po isteku predsedničkog
mandata, ode.
Brazil ili Lula je dobijanjem Olimpijade 2016. pobedio SAD i Obamu koji je
lobirao za Čikago, kao i bivšeg predsednika Međunarodnog olimpijskog
komiteta, Španca Huana Antonija Samarana, čiji je favorit bio Madrid.
Lula je na izboru organizatora Igara u Kopenhagenu, na dobru vest za Rio,
skočio, čvrsto zagrlio fudbalsku legendu Pelea i, pustivši suze, rekao: "Naše
vreme je došlo".
Lula, međutim, nije oduvek bio voljen, navodi AP. Kada je 2002. prvi put
izabran, zbog veza sa Ugom Čavesom i Fidelom Kastrom, kao i vlastite
prošlosti sindikalnog lidera u vreme vojne diktature, Lula je uplašio strane
ulagače i doveo brazilsku privredu na ivicu propasti.
Ekonomskom usponu Brazila za vreme Lule doprineo je rast svetskih cena
sirovina a usred globalnih potresa donet je zakon o velikim poreskim
olakšicama i najveća latinoamerička ekonomija je iz svetske finansijske
krize izašla pre drugih. Svoja postignuća na "domaćem terenu" Lula je
iskoristio da postane i "glas" zemalja u razvoju.
Novi predlozi Grupe 20, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda o
povećanju glasačke moći zemalja u razvoju koje beleže brz rast u tim
institucijama, vezuju se baš za Lulu, čija je zemlja pretekla Rusiju i
Kanadu i postala osma po veličini svetska ekonomija.
Ono što Lulu izdvaja jeste mogućnost da se poveže sa svima, kažu oni koji ga
podržavaju, dodajući da on lako sa sastanka svetskih lidera, iz dobro
skrojenog odela, uskače u narandžasti kombinezon radnika na naftnim poljima.
Da Lula zna sa svima dokazuju brojni primeri. Tako ga je iranski predsednik
ranije ove godine zvao da pomogne u pregovorima o kraju izraelske invazije
na Gazu. Par meseci kasnije izraelski ministar spoljnih poslova zamolio ga
je da ubedi Iran da zaustavi nuklearni program.
Ni Luli, međutim, ne ide sve glatko. Zbog političkih skandala ostao je bez
nekih od svojih najbližih savetnika. Takođe, Brazil još nije pobedio
kriminal.
Ipak, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ima podršku 77 odsto stanovnika,
što je sasvim dovoljno da se kritičarima "zatvore usta".
Dobijanju Olimpijade, kako se ocenjuje, doprineo je Lulin šarm ali je
transformacija Brazila bila značajniji faktor.
Tokom dva Lulina predsednička mandata iz siromaštva je izašlo više od 19
miliona Brazilaca, pokazuju podaci ekonomista, koji posebno ističu Lulin
program pomoći poznat kao Bolsa familija iz kojeg je siromašnima plaćano da
školuju decu i da ih vakcinišu.
Za Lulinog naslednika, koji će Brazil voditi od 1. januara 2011, favoriti su
Hose Sera, guverner Sao Paula koga je Lula teško porazio na izborima 2002, i
Lulina "desna ruka" Dilma Rusef.
Neki analitičari ocenjuju da mogući kandidati nisu "veliki, harizmatični
politički lideri" kao Lula. Drugi, pak, smatraju da će Lulin odlazak imati
male efekte, jer je Brazil postao moćan.
S tim se slaže i običan svet, čiji raspoloženje najbolje ilustruju reči
23-godišnje Ane Paule Fereira de Melo: "Lula nam je dao globalnu ulogu i naš
novi imidž pobednika neće se promeniti kada on ode. Stigli smo dovde i ne
idemo nikuda". |
| |
| |
|
| |
| Japanci žive dugo i ne goje se |
| |
Stanovnici Japana imaju najnižu stopu srčanih udara na svetu iako imaju sličan
problem sa krvnim pritiskom i holesterolom kao i stanovnici zapadnih zemalja.
Uz to, faktori rizika za razvoj bolesti srca, poput pušenja i dijabetesa, u
Japanu su u porastu. Na osnovu svega što je poznato u modernoj medicini,
logično bi bilo da i Japanci oboljevaju od bolesti srca istim intenzitetom
kao i zapadnjaci, a to se ipak ne dešava.
 Naprotiv.
Japan je zemlja čiji stanovnici imaju najduži životni vek u svetu - u
proseku žive 81,5 godina, žene 85, muškarci 77,8.
Tajna se, kažu naučnici, ne krije (samo) u genetici s obzirom da Japanci
koji se na primer presele u SAD mnogo češće oboljevaju od kardiovaskularnih
bolesti nego njihovi sunarodnici u domovini. Tajna je po svemu sudeći u
ishrani.
Japanaci jedu mnogo ribe - čak i do sedam puta nedeljno. Zbog toga je nivo
omega-3 masnih kiselina u krvi Japanaca mnogo viši nego kod zapadnjaka, a to
za rezultat može da ima manju učestalost ateroskleroze.
U prilog tome govori i studija koja je upoređivala rizik od bolesti srca
među Japancima koji žive u Japanu, onima koji žive na Havajima i
stanovnicima SAD.
Pokazalo se da Japanci koji žive u domovini imaju najmanju učestalost
aterosklerotskih plakova koji se povezuju aterosklerozom. Kod njih je takođe
utvrđen i najviši nivo blagotvornih omega-3 masnih kiselina.
Autori studije su zaključili da je nivo omega-3 masnih kiselina kod
domicilnih Japanaca povezan s ređom pojavom aterosklerotskih plakova, što
potvrđuje blagotvorno dejstvo konzumiranja ribe na zdravlje srca.
Još nešto zanimljivo je otkriveno: Japanci se ne debljaju. Ne samo da je
prosečni životni vek u Japanu duži nego na Zapadu već je i stopa gojaznosti
najniža na svetu.
Iako su mnogi skloni da pripišu ove fenomene genima, naučne studije ukazuju
da geni ipak nemaju presudnu ulogu.
Kada se Japanci presele u krajeve u kojima se praktikuje zapadnjački način
života i ishrane, brzo počinju da gomilaju suvišne kilograme.
 Naomi
Morijama i Vilijam Dojl napisali su svetski bestseler pod nazivom "Japanke
se ne debljaju i ne stare: tajne tokijske kuhinje moje majke". Reč je o
jednostavnom vodiču koji nastoji da svetu približi zdravstvene prednosti
japanske kuhinje.
Autori ističu da nije nužno da svi jedu samo suši da bi živeli dugo i
izgledali kao Japanci. Ali je važno ne samo to šta već i kako jedu. U tome
Japanci ispoljavaju neverovatnu estetiku, gotovo umetnost.
Morijama i Dojl imaju jednostavne preporuke - više ribe, povrća i voća,
manje porcije, jesti svesno i polako, i uvesti pirinač u svakodnevnu ishranu.
Superiornost ovakvog načina ishrane autori objašnjavaju s nekoliko osnovnih
hipoteza:
Japanci jedu "očima". Magija japanske kuhinje je i u uživanju u lepoti
servirane hrane. U hrani se uživa polako i nikada se ne jede više nego što
je potrebno.
Tajna je i u veličini porcije. U Japanu se hrana servira u malim posudama,
umesto na velikom tanjiru.
Prosečni Japanac jede šest puta više pirinča od prosečnog Amerikanca. Mala
činija pirinča servira se gotovo uz svaki obrok, uključujući i doručak.
Japanci obožavaju povrće. Sasvim je uobičajeno da se u jednom obroku servira
i pet različitih vrsta povrća i nikome nije čudno da za dorucak pojede supu
od povrća ili salatu.
Riba ipak ima centralno mesto. Iako Japanci čine tek dva odsto svetske
populacije, konzumiraju čak 10 odsto ribe koja se pojede na svetu. |
| |
| |
|
| |
| Seksi i mrtav |
| |
Preduzećima koja se u Poljskoj bore za klijente reklamnim kalendarima sa
golišavim manekenkama pridružio se nedavno i poljski proizvođač mrtvačkih
kovčega Lindner a njegova reklamna kampanja za 2010. godinu "Seksi i mrtav"
postala je odmah hit na internetu.
 "Zašto
fabrike nameštaja mogu da reklamiraju svoj nameštaj pomoću lepih žena a
proizvođač mrtvačkih kovčega ne", odgovorio je portalu Virtualna Polska na
optužbe da li je neukusno povezivanje erotike i smrti Bartolomjej Lindner
zadužen za marketing u tom preduzeću.
Kontroverze izaziva i moto kalendara "Kovčezi u kojima izgledaš kao da si
živ" a i to što neke lepotice na slikama drže i simbole smrti kao što su
kosa ili oružje.
Iako mnogi komentari na internetu u Poljskoj takvu reklamu za mrtvačke
sanduke osuđuju, stručnjaci veruju da je na prvu loptu ispunila svoj cilj i
kao nešto potpuno novo privukla pažnju.
"Erotika, seksualnost i smrt su motivi koji se takođe i povezani pojavljuju
u kulturi oduvek. Oduvek su budili interesovanje, nemir, kontroverze. Dobar
su način da se privuče pažnja, ali ne da se kreira solidan imidž", kazao je
direktor Varšavske škole reklame Slavomir Vojtkovski. |
| |
| |
|
| |
| Severni pol leti bez leda za 10 godina |
| |
Članovi Katlin tima za posmatranje Arktika, predvođeni istraživačem Penom
Hedouvom merili su debljinu leda dok su na sankama i peške prelazili Severni
pol ranije ove godine.
 Njihovi
nalazi pokazuju da se veći deo ledenog pokrivača u toj oblasti sastoji od
leda starog godinu dana i debelog oko 1,8 metara koji će se otopiti idućeg
leta. Ta oblast tradicionalno ima deblji i višeslojni ledeni pokrivač koji
se ne topi tako brzo.
"Pošto je sada veći deo oblasti prekriven ledom starim godinu dana jasno je
da je osetljiviji", rekao je profesor Piter Vadams, član grupe o izučavanju
Polarnog okeana na Univerzitetu Kembridž koja je analizirala podatke Katlin
tima.
Vadams je rekao da sada veći delovi te oblasti mogu da se pretvore u vodu
čime se skraćuje vreme kada će led tokom leta potpuno nestati.
 On
je rekao da podaci koje je prikupila ekspedicija Katlin podržava mišljenje
da će Akrktik leti biti bez leda u roku od 20 godina, a da će se najveći deo
otopljenja dogodi u roku od 10 godina.
Martin Somerkorn iz Svetskog fonda za prirodu (SPF) rekao je da Arktik ima
centralnu ulogu u klimi Zemlje, i da takav gubitka ledenog pokrivača na
Arktiku može da ima dalekosežan uticaj na klimu.
On je rekao da bi to moglo da dovede do plavljenja koje bi pogodilo
četvrtinu stanovnika planete, do znatnog povećanja emisije gasova sa efektom
staklene bašte i do ekstremnih vremenskih promena. |
| |
| |
|
| |
| Izbegavati rukovanje i ljubljenje |
| |
U čitavom svetu pripremaju se planovi delovanja u slučaju pandemije meksičkog,
odnosno svinjskog gripa. Uz preporuku da se ostane kod kuće već pri pojavi
prvih znakova nazeba, sugeriše se da se lekaru ne javljamo prva tri dana,
ali da obavezno obavimo konsultaciju telefonom sa porodičnim lekarom ukoliko
bude bilo kakvih značajnijih disajnih problema.
Kod lekara nikako ne treba odmah otići, zato što se može dogoditi da se u
čekaonici zarazimo i da, zbog prevelike brige o zdravlju, sasvim bezazlena
prehlada pređe u grip.
 Nadležni
zdravstveni radnici insistiraju da je potrebno učiniti sve što je potrebno
za prevenciju od gripa. Uz izbegavanje rukovanja i ljubljenja, preporučuje
se i da tokom razgovora, sa sagovornikom budemo na rastojanju od jednog
metra. Potom, treba uzimati vitamin C, kao i veće količine svežeg voća i
povrća.
Zdravsteni radnici svugde, pa i u Ontariju, trebalo bi da daju primer svojim
ponašanjem.
Dr Dejvid Mekkeon, torontski sanitarni inspektor, insistira da bi ontarijska
vlada trebalo da naloži obavezu vakcinacije za sve zdravstvene radnike,
ukoliko se stopa imuni-zacije ne poveća u naredene tri godine. On će ovaj
svoj predlog izneti na sastanku saveta za zdravstvo, zakazanom za 19.
oktobar.
U Mekkeonovom izveštaju stoji da, bez obzira što je u Ontariju preporučena
stopa 70 odsto, srednja stopa imunizacije od gripa među zaposlenima u
urgentnim centrima svega 42 odsto, u bolnicama 55 i stacionarima i domovima
70 odsto.
Premijer Dalton Mekgvinti, pak, još prošlog meseca je rekao da provincija
neće insistirati na tome da zdravstveni radnici ili bilo ko drugi, moraju da
se vakcinišu protiv svinjskog gripa.
Slično kaže i Linda Haslam-Strod, predsednica Asocijacije medicinskih
sestara Ontarija, tvrdeći da odluku o vakcinaciji treba da donese svako za
sebe.
Harper će se vakcinisati protiv gripa
Premijer Stiven Harper kaže da namerava da se vakciniše protiv svinjskog
gripa i da samo čeka da ona bude u po-tpunosti i zvanično odobrena.
Nadležne zdravstvene službe apeluju na građane da se prime vakcinu protiv
virusa H1N1, čim u novembru ona bude dostupna.
U Kanadi se, inače, čuju kritike na račun brzine sprovođenja postupka za
odobravanje vakcine, posebno zato što je u SAD-u i nekim drugim zemljama
vakcinu već moguće dobiti. Nadležni uveravaju da će, kada počne, vakcinacija
u Kanadi biti vrlo efikasno sprovedena i da nema razloga za kritiku.
Ankete pokazuju da svega jedna trećina građana namerava da se vakciniše. |
| |
| |
|
| |
| Poznata 23 učesnika SP u Južnoj Africi |
| |
Veći deo grupne faza takmičenja u kvalifikacijama za Svetsko fudbalsko
prvenstvo 2010. godine u Južnoj Africi završen je noćas i do sada su poznata
23 učesnika Mundijala. Preostalih devet ekipa biće poznato posle poslednjeg
kola u afričkim kvalifikacijama i nakon utakmica u baražu. Iz evropskih
kvalifikacija, kao pobednici grupa, plasirali su se Danska, Švajcarska,
Slovačka, Nemačka, Španija, Engleska, Srbija, Italija i Holandija. Plasman
na Mundijal kroz baraž će pokušati da obezbedi osam selekcija iz devet grupa
evropskih kvalifikacija - Portugal, Grčka,
 Slovenija,
Rusija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina, Francuska i Republika Irska. Žreb
za baraž obaviće se u ponedeljak 19. oktobra u Cirihu, a utakmice se igraju
14. i 18. novembra. Predstavnici Južne Amerike na Svetskom prvenstvu biće
petostruki svetski prvak Brazil, Čile, Paragvaj i Argentina, dok će
petoplasirani Urugvaj igrati u baražu sa četvrtoplasiranim timom iz grupe
Severne i Centralne Amerike i Kariba (KONKAKAF) Kostarikom, takođe 14. i 18.
novembra. Iz grupe KONKAKAF na Mundijal idu SAD, Meksiko i Honduras. Od
afričkih reprezentacija, pored domaćina, na Svetskom prvenstvu igraće Gana i
Obala Slonovače, dok će preostale tri ekipe biti poznate posle poslednjeg
kola. Reprezentacije Australije i Japana, kao i Severne Koreje i Južne
Koreje su iz Azijskih kvalifikacija izborile plasman, a Bahrein i Novi
Zeland igraju u baražu Azije i Okeanije. U prvom meču, 10. oktobra bilo je
0:0, dok se revanš igra na Novom Zelandu 14. novembra. Svetsko fudbalsko
prvenstvo održaće se od 11. juna do 11. jula u Južnoj Africi i to će biti
prvi Mundijal koji organizuje jedna afrička država. Žreb za grupnu fazu
takmičenja održaće se 4. decembra u Kejptaunu, a titulu prvaka sveta brani
Italija. Golom Marija Bolatija šest minuta pre kraja utakmice Argentina je u
Montevideu savladala Urugvaj sa 1:0 (0:0) i kao četvrtoplasirani tim
Južnoameričke zone kvalifikacija direktno se plasirala na Svetsko fudbalsko
prvenstvo koje će naredne godine biti održano u Južnoj Africi. Samo tri
minuta ranije Urugvaj je ostao sa desetoricom igrača pošto je Martin Kaseres
dobio drugi žuti karton. Bio je to, ispostavilo se, "Božji dar" Dijegu
Maradoni, selektoru Argentinaca koji je poslednjih meseci bio izložen
brojnim kritikama zbog konstantnih neuspeha njegovih izabranika. Argentini
je, čak, pretilo neučešće na Mundijalu, prvo od 1970. godine, ali je na
kraju sve ispalo kako su i Maradona i njegovi izabranici želeli. Pritom, i
sreća ih je pogledala u poslednje dve utakmice, tako da će "gaučosi" još
jednom biti učesnici najveće svetske smotre fudbala. Urugvaju je sreća ovog
puta potpuno okrenula leđa. Koliko je bila na njihovoj strani pre četiri
dana, kada su golom Dijega Forlana u poslednjem minutu savladali Ekvador
(2:1), sada je nisu imali ni delić. Da jesu, osvojili bi bar bod koji bi
Urugvaj, a ne Argentinu, direktno odveo u Južnu Afriku. Ovako, Urugvajci će
morati u baraž u kojem će "južnoafričku vizu" potražiti u odmeravanju snaga
sa četvrtoplasiranom reprezentacijom Zone KONKAKAF, a to je Kostarika. |
| |
| |
|
| |
| Dejton osnova za dogovor u Bosni |
| |
Cilj Evropske unije i SAD je da se na temelju Dejtonskog sporazuma dođe do
dogovora u Bosni i Hercegovini o ukidanju funkcije visokog međunarodnog
predstavnika, kao i do "izvesnih ustavnih promena… da bi BiH mogla da se
smatra sposobnom za kandidaturu za članstvo u EU".
 To
je juče u Briselu izjavio komesar za proširenje EU Oli Ren, na slici desno,
koji je podvukao da to "nije nikakva ustavna revolucija, već naprotiv, mi
radimo na temelju Dejtonskog mirovnog sporazuma i prevashodno želimo ustavnu
evoluciju".
"To podrazumeva znatno veću ulogu Evropske unije u Bosni", istakao je Ren na
konferenciji za štampu povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske
komisije o reformama na Zapadnom Balkanu.
Ren je objasnio da je to ishod razgovora u kojem su učestvovali on, šef
diplomatije Švedske - predsedajuće EU, Karl Bilt i pomoćnik državnog
sekretara SAD Džim Stejberg, podvukavši da to treba da se ostvari u idućim
nedeljama, mesecima i godinama.
Evropski komesar je podvukao da je "uveren da će gospodin (premijer
Republike Srpske Milorad) Dodik i ostali partijski i politički vođi u BiH
doprineti tom zajedničkom cilju".
Ren je naveo da je zajedno sa zvaničnicima EU i SAD prošle nedelje u
Sarajevu predočio liderima BiH da se mora prevazići politički zastoj,
sprovesti određene ustavne reforme i ukinuti funkcija i posebna ovlašćenja
viskog predstavnika da bi BiH mogla osnovano zatražiti kandidaturu za
članstvo u EU i NATO.
Posebno je naglasio da BiH to može učiniti "kad ne bude više
kvazi-protektorat" što znači da se mora zatvoriti Ured visokog predstavnika
za BiH i ta funkcija preneti na predstavnika EU čime se jača prisustvo EU u
toj zemlji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
