|
|
Broj 1220, 16. oktobar 2009.
| Makedonija pozdravila pozitivan izveštaj EK |
| |
Makedonska vlada izrazila je danas zadovoljstvo zbog pozitivnog izveštaja
Evropske komisije o napretku Makedonije u kojem je preporučeno da EU počne
pristupne pregovore sa Skopljem.
Premijer Makedonije Nikola Gruevski (slika dole) ocenio je da je danas
istorijski dan za građane Makedonije zato što je Evropska komisija
preporučila početak pristupnih pregovora.
 "To
je rezultat dosadašnjih napora Vlade, građana i svih političkih činilaca u
Makedoniji", rekao je Gruevski na zajedničkoj konferenciji za novinare s
predstavnikom EU Ervanom Fuereom, koji je premijeru predao izveštaj.
Gruevski je kazao da će Makedonija raditi na "dobrosusedskim odnosima i
saradnji", kao i da će konstruktivno nastaviti razgovore s Ujedinjenim
nacijama kako bi se došlo do prihvatljivog rešenja spora oko imena s Grčkom.
Fuere je čestitao na pozitivnom izveštaju i preporuci za pregovore. On je
ocenio da je to priznanje volje i kapaciteta Vlade Makedonije da ostvari
uspeh i da se usredsredi na dalje reforme i prioritete.
U izveštaju Evropske komisije je ocenjeno da Makedonija ima generalno dobre
odnose sa susedima a poziva se da se izbegnu delovanja i izjave koje mogu
uticati na dobrosusedske odnose.
Makedonija je, kako se navodi u izveštaju, sprovela izbore prema
međunarodnim standardima, ali državna izborna komisija se nije najbolje
snašla s prigovorima.
Ocenjeno je da je vladajuća koalicija stabilna, ali i ponekad ugrožena zbog
loše koordinacije ministara.
Evropska komisija je stavila primedbe zbog nezakonitih unapređenje u
administraciji, kao i zbog toga što je vladajuća partija osporavala
legitimnosti Ustavnog suda.
Slab napredak je, prema izveštaju, zabeležen u oblastima kao što su
energetika, životna sredina, zapošljavanje i socijalna politika.
U izveštaju su pozdravljene reforme koje su dovele do vizne liberalizacije
sa zemljama EU.
Komisija smatra da su međutničke tenzije male i da je Ohridski dogovor
ključan garant prava manjinskih zajednica.
Povodom medija se navodi da kod štapmanih medija postoji koncentracija
vlasništva, dok su elektronski mediji blisko povezani s političkim i
poslovnim interesima.
"Postoji politički uticaj u medijima i to zabrinjava i vodi ka autocenzuri i
ograničenju slobode izražavanja", navodi se u izveštaju.
Makedonski građani smatraju da je dobra vest iz Brisela početak nečeg lepog,
dok su na ulicama u centru Skoplja i ispred zgrade Vlade ljudi u nekoliko
automobila sa zastavama Makedonije i EU slavili pozitivan izveštaj.
Opozicioni Socijaldemokratski savez pozdravio je odluku Evropske komisije
kojom se preporučuje početak pregovora i ocenio da je i pored primedbi u
izveštaju, bitno da se obezbedi evropska budućnost Makedonije. |
| |
| |
|
| |
| Suđenje Karadžiću počinje 26. oktobra |
| |
Suđenje Radovanu Karadžiću počeće pred Haškim tribunalom u ponedeljak, 26.
oktobra, saopšteno je u Hagu.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv
čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca
tokom rata u BiH u periodu 1992-95.
Proces će početi uvodnom rečju optužbe, za koju je tužilac Alan Tiger
zatražio dva dana.
Optuženi Karadžić je najavio da će i on održati uvodnu reč na početku
procesa i zatražio za to onoliko vremena koliko dobije tužilaštvo.
Karadžić se protivio početku procesa, ali je apelaciono veće tribunala
odbilo njegovu žalbu.
U prekjuče objavljenom podnesku, Karadžić je upozorio Tribunal da "neće
učestvovati u 'suđenju-predstavi'", ako mu sud ne bude dao dovoljno vremena
da se pripremi. |
| |
| |
|
| |
| Počela eksumacija žrtava Oluje sahranjenih u
Dvoru |
| |
Komisija za nestale Srbije saopštila je da je na Pravoslavnom groblju u Dvoru,
u Hrvatskoj, počela ekshumacija posmrtnih ostataka žrtava koje su stradale u
akciji hrvatske vojske i policije Oluja.
Ekshumcija je počela u prisutvu predsednika Komsije za nestala lica Srbije
Veljka Odalovića i direktora Instituta za nestale osobe BiH Milana Bogdanića.
Od svih ekshumiranih posmrtnih ostataka biće uzeti uzorci radi
identifikacije metodom DNK analize, navedeno je u saopštenju, a u skladu sa
međudržavnim dokumenatima Hrvatske i Srbije, ekshumacijama će kao posmatrači
prisustvovati stručni tim Komisije za nestala lica Srbije. |
| |
| |
|
| |
| SAD i EU zabrinute za BiH |
| |
SAD i EU, zabrinute za budućnost Bosne i Hercegovine, nastoje da preko vlasti
u Beogradu obezbede pristanak srpske strane u BiH na ustavne reforme koje su
nužne za nastavak evropske integracije te zemlje.
Kako se saznaje u zapadnim diplomatskim izvorima, visoki zvaničnici SAD i EU
su u Beogradu razgovarali sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom
Jeremićem i savetnikom predsednika Srbije Jovanom Ratkovićem.
Prema istim izvorima, razgovaralo se o ponuđenom paketu za rešavanje pitanja
ustavnih reformi koji podrazumeva BiH kao jednu državu sa dva entiteta, a
međunarodni zvaničnici "ohrabreni su razgovorima" koje su imali u Beogradu.
Sarajevski Dnevni avaz je objavio da je ekspertski tim SAD i EU predvođen
zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Stujartom Džonsom hitno otputovao
u Beograd iako je imao zakazane sastanke u Sarajevu.
List navodi da je pregovarački tim SAD i EU bio izrazito nezadovoljan
rezultatima razgovora s predsednikom Stranke nezavisnih socijaldemokrata
Miloradom Dodikom, dan ranije u Banjaluci, zbog čega su odlučili da zatraže
od Srbije da utiče na tvrde stavove premijera RS.
Izvori agencije Beta navode da su američki i evropski zvaničnici veoma
zabrinuti situacijom u Bosni i ukazuju da bosanski političari treba da
iskoriste ovu priliku jer je "pitanje kada će se ona ponovo ukazati".
Diplomate smatraju da je reč o "fer paketu" i ukazuju da BiH bez reforme
Ustava i promene sistema glasanja ne može računati na dalju integraciju u
Evropsku uniju.
Ističe se takođe da BiH kao država sada ne ostvaruje napredak zbog političke
situacije i da ne može računati na nastavak evropske integracije sve dok je
podeljena po etničkom principu i dok je pod patronatom visokog predstavnika
međunarodne zajednice. Prema pisanju Dnevnog avaza ekspertski tim SAD i EU
koji pokušava da obezbedi kompromis pre nastavka razgovora u Butmiru, ima
zakazane razgovore s liderom Stranke demokratske akcija (SDA) Sulejmanom
Tihićem u Sarajevu.
Nastavak razgovora u Butmiru najavljen je za 20. oktobar, a izvori Bete
navode da se nakon toga ne planiraju novi sastanci.
Diplomate ukazuju i da je rok za primenu paketa reformi Ustava mart 2010.
Lideri vodećih političkih partija u BiH su prošle sedmice u vojnoj bazi
Butmir u Sarajevu razgovarali sa zamenikom državnog sekretara SAD Džejmsom
Stajnbergom, šefom diplomatije Švedske Karlom Biltom, evropskim komesarom za
proširenje Olijem Renom i predstavnicima Evropske komisije.
Oni su razgovarali o državnoj imovini BiH, ulasku BiH u EU i NATO,
liberalizaciji viznog režima za građane BiH, reformi ustava i opštem
političkom stanju u BiH.
Zvaničnici EU i SAD su tada političkim liderima u BiH predstavili predloge
koje je potrebno ispuniti za ubrzano pristupanje evroatlantskim
integracijama.
Dan kasnije, prošle subote, švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt
nenajavljeno je posetio Beograd, gde je istog dana boravio i premijer
Republike Srpske Milorad Dodik. |
| |
| |
|
| |
| Dodik i Čović o funkcionisaju BiH |
| |
Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i Hrvatske
demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragan Čović izjavili su juče u
Banjaluci da imaju visok stepen saglasnosti o svim bitnijim pitanjima
funkcionisanja BiH i njenom evropskom putu.
Lider HDZ BiH Dragan Čović izjavio je da je posle prve runde butmirskih
razgovora nerealno očekivati bitniji pomak u ustavnim promenama, dodajući da
pozicije političkih stranaka u BiH oko tog pitanja nisu iste.
"Ako se Ustav bude menjao, on mora osigurati ustavnu jednakopravnost tri
naroda u BiH", rekao je Čović novinarima posle sastanka.
Dodik je ponovio da nema potrebe za ustavnim promenama, kao ni za
redefinisanje uloge Doma naroda parlamenta BiH.
On je porucio da SNSD ne prihvata uspostavljanje Vlade BiH, proširenje
nadležnosti Saveta ministara BiH, dodajući da u budućim eventualnim
razgovorima o tom pitanju uvek treba voditi računa da broj ministarstava
bude deljiv sa tri, odnosno da tri konstitutivna naroda moraju biti "na
pravi način zastupljena" u toj strukturi.
Lider SNSD-a smatra da je sadašnjih devet ministarstava u Savetu ministara
BiH sasvim dovoljno da bi ova institucija bila funkcionalna, odbijajući bilo
kakvu mogućost uspostavljanja funkcije premijera BiH.
Komentarišući zahteve lidera Stranke za BiH Harisa Siljadžića da se ukinu
entitetsko glasanje i RS, kao i da se državna imovina uknjiži na državu BiH,
Dodik je ocenio da to govori da nastojanja Zapadnih zemalja "idu na ruku
Harisu Silajdžiću i njegovim tendencijama".
Čović i Dodik najavili su da će se narednih dana sastati sa ostalim
političkim liderima iz BiH koji učestvuju u butmirskim razgovorima. |
| |
| |
|
| |
| Uvažićemo sugestije Evropske komisije |
| |
Izveštaj Evropske komisije o napretku Crne Gore biće pažljivo razmotren, a
državni organi spremni su da uvaže preporuke Brisela, rekao je crnogorski
premijer Milo Đukanović u razgovoru sa šefom delegacije Evropske komisije u
Podorici Leopoldom Maurerom.
Mauer je rekao da je Crna Gora preduzela odgovarajuće mere za stabilizaciju
uticaja krize i da ima odličnu međunarodnu saradnju, saopšteno je iz
crnogorske Vlade.
Šef delegacije Evropske komisije rekao je da se u određenim oblastima, među
kojima borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i jačanje
administrativnih kapaciteta, očekuju dalja unapređenja.
Crnogorski premijer je obavestio Maurera da će odgovori na Upitnik o
spremnosti Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji u narednih mesec dana
biti dostavljeni Briselu.
On se nada da će u sledećoj godini, na osnovu pozitivnog mišljenja Evropske
komisije, Savet ministara Evropske unije dati Crnog Gori status kandidata za
članstvo u Uniji. |
| |
| |
|
| |
| Sutra se ne potpisuje protokol o granici |
| |
Portparol makedonske vlade Martin Martinevski demantovao je najavu iz Prištine
da će premijeri Kosova i Makedonije, Hašim Tači i Nikola Gruevski sutra
potpisati protokol o demarkaciji granične linije između Kosova i Makedonije.
"Proces demarkacije granice jeste pri kraju, ali u petak neće biti nikakvog
sastanka niti potpisivanja", rekao je Martinevski agenciji Beta.
Pozivajući se na izvore iz vlade Kosova, Radiotelevizija Kosova javila je
juče da je linija razgraničenja između Makedonije i Kosova u potpunosti
usaglašena i da će u četvrtak u Skoplju dvojica premijera potpisati protokol
o tome.
Za sutra ništa slično nije zakazano, rekao je Martinevski.
Isto je agenciji Beta danas popodne rečeno i u Ministarstvu spoljnih poslova
Makedonije. |
| |
| |
|
| |
| Sabor obeležio Dan kravate |
| |
Hrvatski sabor obeležio je juče Dan kravate 18. oktobar koji se u Hrvatskoj
obeležava poslednjih pet godina.
Predsednik Sabora Luka Bebić rekao je poslanicima na početku sednice da
brendiranjem kravate kao hrvatskog izuma Hrvatska u svetu promoviše i svoje
i evropske vrednosti.
"Da je kravata hrvatski izum bilo je 1990. malo poznato i među Hrvatima, a
danas je poznato širom sveta", kazao je Bebić, podsetivši da je Sabor prošle
godine 18. oktobar proglasio Danom kravate.
Organizator obeležavanja Dana kravate i utemeljitelj kravate kao hrvatskog
brenda jeste ustanova Academica Cravatica čiji su projekti, kazao je Bebić,
promovisali Hrvatsku poslednjih 20 godina.
Sekretar te ustanove Dino Bedrina rekao je novinarima da je u poslednjih pet
godina koliko se obeležava Dan kravate, urađeno puno na isticanju kravate
kao simbola hrvatskog i evropskog identiteta.
Uoči početka sednice Sabora, ispred parlamenta se postrojila svečana
jedinica "Croata vojnika" obučenih u repliku uniforme hrvatskih vojnika koji
su učestvovali u tridesetogodišnjem ratu u 17. veku kada je i nastala
kravata. |
| |
| |
|
| |
| Rešenje imena Makedonije uslov za članstvo EU |
| |
Nova grčka socijalistička vlada, uspostavljena posle prevremenih
parlamentarnih izbora od 4. oktobra, saopštila je danas da je "rešenje
pitanja imena" Makedonije "preduslov" za nastavak njenog procesa pregovora o
pridruživanju Evropskoj uniji.
"Grčka želi dinamično da promoviše proces pregovora svih zemalja jugoistočne
Evrope o pristupanju EU, pod uslovom da te zemlje ispunjavaju potrebne
kriterijume", rekao je novi zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris
Drucas.
Konkretno za Makedoniju "preduslov je rešavanje pitanja imena", rekao je
Drucas posle sastanka sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom.
Evropska komisija je danas predložila otvaranje pristupnih pregovra sa
Skopljem. Ta najava primljena je sa oduševljenjem u Skoplju, a premijer
Makedonije Nikola Gruevski rekao je da je danas istorijski dan za građane
Makedonije.
Gruevski je rekao da će Makedonija raditi na "dobrosusedskim odnosima i
saradnji", kao i da će konstruktivno nastaviti razgovore s Ujedinjenim
nacijama kako bi se došlo do prihvatljivog rešenja spora oko imena s Grčkom.
Grčka od 1991. godine blokira međunarodno priznanje Makedonije pod tim
imenom, smatrajući da sadrži pretenzije na istoimenu grčku pokrajinu.
Makedonija je primljena u Ujedinjene nacije pod imenom Bivša jugoslovenska
republika Makedonija (BJRM).
Skoplje je dobilo status kandidata za članstvo u EU u decembru 2005. godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
