|
Broj 1220, 16. oktobar 2009.
Na VMA registrovano 30.000 davalaca organa |
|
Tridesetak hiljada građana Srbije zaveštalo je svoje organe na
Vojno-medicinskoj klinici (VMA), izjavio je danas član tima za
transplantaciju organa VMA.
"Nažlost, u Srbiji je potrebno bar dva miliona osoba sa donorskim karticama",
kazao je Stanković radiju Beta RFI povodom Svetskog dana davalaca organa
koji se danas obeležava.
Prema
njegovim rečima, na listi čekanja za transplantaciju bubrega je 1.500
bolesnika, za jetru oko 80, a ima i bolesnika koji čekaju za transplantaciju
drugih organa i tkiva. Lista je nepotpuna i nije objedinjena na nacionalnom
novu.
"Prema procenama treba godišnje presaditi 400-500 bubrega, 100-150 jetri,
20-30 srca, ali ono što je bitno i što je krucijalni problem - organa nema
ni približno koliko je potrebno i koliko je bolesnika kojima presađivanje
organa znači produžetak života", naveo je Stanković.
On je podsetio da se za presađivanje mogu koristiti organi i tkiva živih
davalaca, ali i kadaveričnih, odnosno osoba sa moždanom smrću kod kojih je
došlo do nepovratnog prestanka funkcije mozga bilo zbog bolesti ili povrede.
Od živih davalaca se uzima samo jedan od parnih organa ili deo organa koji
se presađuje. Krvne grupe i tkiva davalaca i primalaca organa moraju biti
podudarni.
"Zakon o transplantaciji organa i tkiva je usvojen i u ovom trenutku se čine
određene aktivnosti da se implementira i program transplantacije zaživi kao
rutinski program u našoj zemlji", kazao je Sranković.
Prema njegovim rečima, transplantacija je najsloženiji način lečenja i mora
se organizovati na nivou države.
Danas je Ministarstvo zdravlja Srbije otpočelo nacionanu kampanju "Prodiuži
život" čiji je cilja promocija dnonorstva. |
|
|
|
|
Srbiji za 2010. prognozira rast od 1 odsto |
|
Ekonomija Srbije iduće godine će se vratiti na pozitivnu teritoriju i
ubeležiti rast od jedan odsto, očekuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)
Za tekuću godinu kreditor Srbiji prognozira pad privrednih aktivnosti od
četiri odsto, nakon ekonomskog rasta od 5,4 odsto zabeleženog u 2008. godini,
navodi se u novom izveštaju EBRD.
"Srbija nastavlja napredak na više frontova ali je zbog globalne ekonomske
krize smanjeno interesovanje stranih investitora i otežana privatizacija
preostalih javnih preduzeća", istakao je vodeći ekonomista EBRD Piter Senfej
(Peter Sanfey).
Senfej je govoreći o Srbiji rekao da je "važno naglasiti da se nastavljaju
pripreme kompanija za privatizaciju kada se globalna ekonomska situacija
poboljša".
Nove prognoze rasta za Srbiju iz Izveštaja o tranziciji EBRD, koji će u
celini biti objavljen idućeg meseca, EBRD je saopštio juče.
EBRD u zemljama centralne i istočne Evrope u 2009. očekuje pad privrednih
aktivnosti od 6,3 odsto u proseku dok u 2010. računa na rast u regionu od
oko dva i po odsto. |
|
|
|
|
Izveštaj Evropske komisije bolan za Prištinu |
|
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je da je Izveštaj
Evropske komisije (EK) o Kosovu "veoma bolan" za Prištinu jer na izuzetno
kritičan i precizan način potvrđuje probleme na koje je Beograd već ukazivao.
"Pozitivnost Izveštaja EK ogleda se upravo u tome što je dokument izuzetno
kritičan, uz to prilično precizan i što je još važnije potvrđuje navode koje
je Beograd bezbroj puta isticao - da u Pokrajini caruju organizovani
kriminal, korupcija, politički uticaj na sudove, zatim odsusutvo imovinske i
pravne sigurnosti, kao i nepostojanje slobode izražavanja", naveo je
Bogdanović u izjavi za agenciju Beta.
Ministar je istakao da je u Izveštaju navedeno da se zakonski okviri uopšte
ne poštuju ili ne funkcionišu, kao i da nema napretka u procesuiranju
inspiratora, naručilaca i izvršitelja nasilja nad Srbima u martu 2004.
godine, a ni u potrazi za nestalima.
Bogdanović je upozorio da je "sada najbitnije da obratimo pažnju da Priština
ne pribegne starom receptu o zameni teza i da se sva ili dobar deo krivice
za nepovoljan izveštaj EK svali na srpsku zajednicu ili na sever Pokrajine".
Podsetio je da je Priština često bila sklona tom receptu kada god je
međunarodna zajednica prema njoj kritična i realna.
"Izveštaj je izuzetno bolan za Prištinu jer je svima jasno da su procene
bile koncentrisane na institucije i stanje na terenu koje kontrolišu
privremene kosovske institucije što", kako je ministar ocenio, "ne daje baš
puno prostora da se za sve okrivljuju Srbi i Beograd".
"Sada je i poslednjem skeptiku jasno da ovakav izveštaj EK negira svaku
tvrdnju da će nametnut i isforsiran status, sam po sebi, rešiti sve", kazao
je Bogdanović.
Bogdanović je rekao da Beograd nije "srećan" zbog toga što se kosovski Srbi
u izveštaju pozivaju da izađu na lokalne izbore 15. novembra, ali je dodao
da taj poziv neće promeniti stav Vlade Srbije i predsednika da nema uslova
za to.
"Nema uslova da pozovemo Srbe da učestvuju (na izborima) pošto okviri
Rezolucije 1244 nisu poštovani", naveo je ministar.
Bogdanović je izrazio žaljenje što se Izveštaj, po definiciji, ne bavi
pitanjima poštovanja prava Srba i drugih nealbanaca i povratkom raseljenih. |
|
|
|
|
Ukidanje viza pseudo-državi |
|
Dok Evropska komisija smatra da treba razmotriti ukidanje viza Evropske unije
"pseudo-državi Kosovo", pridruživanje Srbije Evropskoj uniji je "i dalje
zamrznuto iako je to jedna od najbolje pripremljenih država na Balkanu",
ocenjuje španski dnevnik Mundo.
List u analizi godišnjeg izveštaja Evropske komisije o evropskim reformama
na Zapadnom Balkanu ističe da "Srbija nije mogla ni da počne pregovore o
članstvu u EU zbog blokade od strane Holandije".
Holandija, dodaje Mundo, traži hapšenje Ratka Mladića optuženog za masakr
1995. u Srebrenici, koju su napustili holandski vojnici snaga UN zaduženi da
je štite.
Mundo navodi da "uprkos tome što je pseudo-država, koju ne priznaju ni sve
članice Evropske unije i što pati od teških problema organizovanog kriminala
i korupcije, Kosovo, kako to smatra Evropska komisija, zaslužuje da njegovi
stanovnici putuju bez viza u zemlje EU".
U članku se dodaje da ova mera treba da bude podstrek za Kosovo na putu
mogućeg ulaska u EU, uz opasku da Španija "ne priznaje Kosovo zato što je
jednostrano 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije".
Madridski list smatra da je Kosovo protektorat EU i navodi da je Evropska
komisija "ukazala na više teških sektora u ovom području s
kosovsko-albanskom većinom, kao što su posebno manjkavost u borbi protiv
korupcije i organizovanog kriminala i slabi napori administracije da uključe
srpsku manjinu u izbore i javni život".
Mundo ukazuje da bi Hrvatska, kako je predočio evropski komesar Oli Ren,
mogla okončati pregovore o članstvu s EU, a 2012. postati i članica Unije.
Španski list Pais, istovremeno, ocenjuje da je " napredak Hrvatske jasan
pokazatelj opšteg napretka svih balkanskih zemalja".
Pais ukazuje na poruku evropskog komesara Rena da je "strategija
proširivanja dokaz privrženosti evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana i
Turske". |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|