SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1221, 23. oktobar 2009.

Vakcinacija u Ontariju od ponedeljka
Federalna vlada odobrila je vakcinu protiv virusa gripa tipa A H1N1 i najveća kampanja za vakcinaciju stanovništva može da počne, saopštila je ministarka zdravlja Liona Aglukak. To znači da provincije i teritorije mogu u najskorijoj budućnosti da otpočnu sa imunizacijom građana što je, po ministarkinim rečima, najbolji način da zaštitimo sebe i svoje najdraže i sprečimo širenje virusa u svom okruženju. Prve doze vakcina već su prebačene u provincije i teritorije, a federalna vlada namerava da nedeljno isporučuje oko tri miliona doza, sukcesivno, kako se se bude proizvodilo. U Ontariju vakcinacija počinje u ponedeljak. Kako se ističe, klinička ispitivanja u Kanadi još uvek traju, ali su se nadležne zdravstvene službe za ovo odobrenje oslonile na kliničke provere obavljene u Evropi. Dr Dejvid Batler-Džons, komesar za zdravlje stanovništva, naglašava da se neželjeni efe-kti vacinacije javljaju tek kod jednog na milion vakcinisanih pacijenata, i da je zato imunizacija najbolja i najbezbednija zaštita. Prednost pri vakcinisanju imaće trudnice, zaposleni u zdravstvu, deca, žitelji zabačenih naselja i odrasli oboleli od hroničnih bolesti, pošto svi oni spadaju u najugroženije građane. Ostalima je upućena molba da sačekaju sa vakcinacijom. Nadležni naglašavaju da su za trudnice i decu obezbeđene vakcine bez hemijskih dodataka koji podstiču bolje reagovanje imunosistema na manje doze vakcine, pošto ne postoji dovoljno podataka koji potvrđuju neškodljivost dodataka. Te vakcine biće posebno pakovane i isporučene u nekom kasnijem terminu. Pojedine zemlje, SAD-a i Velika Britanija, već su počele vakcinaciju svojih građana. U Kanadi je do sada na bolničkom lečenju bilo više od 1.500 obolelih od svinjskog gripa, a 83 osobe su preminule.

Svinjski grip na farmi ćuraka
Vest da se svinjski grip pojavio na farmi ćuraka Hybrid Turkey kod Kičinera dodatno upozorava na potencijalnu opasnost od virusa gripa tipa A H1N1, no zdravstveni zvani-čnici provincije ističu da je u tom konkretnom slučaju opasnost po zdravlje stanovništva minimalna. Oni skreću pažnju da ovde nije došlo do mutiranja virusa u mnogo opasniju formu, kada oni prelaze sa jedne vrste na drugu. Slično se već dogodilo u Čileu, avgusta meseca, kada su Ujedinjene nacije i izdale upozorenje o mogućoj mutaciji virusa u još virulentniji. Glavni ontarijski veterinarski inspektor dr Deb Stark kaže da su ćurke verovatno za-ražene u kontaktu sa ljudima, pa se proverava zdravstveno stanje svih zaposlenih. Dr Arlen King, ontarijski zdravstveni inspektor, kaže da ovo treba smatrati i kao upozorenje o potrebi vakcinacije svih koji rade sa životinjama, kao i izbegavanje kontakta obolelog sa životinjama. Ona naglašava da treba da se čini sve kako bi se sprečilo prenošenje virusa sa jedne na drugu vrstu, što bi moglo rezultirati promenama na virusu. Kako se ističe, nema opasnosti da se meso ili jaja zaraženih ćurki nađu na trpezi, pošto su preduzete sve mere predostrožnosti. Veterinari očekuju da će se sve ptice oporaviti za dve do tri nedelje.

Rast dolara ugrožava privredni oporavak?
Nacionalna Banka upozorila je ove nedelje da bi rast kanadskog dolara, ukoliko potraje, mogao da ugrozi dosadašnji privre-dni oporavak i put ka izlasku iz recesije. Saopštenje koje je potpisao guverner Mark Karnej govori da je privredni rast praćen monetarnim i fiskalnim stimulusom, boljim porodičnim budžetom, boljim finansijskim uslovima, višim cenama robe, snažnijim poslovnim i potrošačkim poverenjem, ali da rast nacionalne valute sve to može da poništi. Posledica toga bi moglo da bude postizanje punog privrednog potencijala tek u trećem kvartalu 2011. godine, tri meseca kasnije od onoga što je Banka predvidela letos. Uz ovo saopštenje, Banka je objavila i da će kamatne stope ostati nepromenjene, 0,25 odsto, kao i dosad. Guverner Karnej je obećao da će stopa inflacije ostati neuobičeno niska sve do sredine iduće godine, kako bi se omogućilo da se privreda vrati na zdrave osnove. Snažniji kanadski dolar smanjuje konkurentnost kanadske robe u inostranstvu, što se nepovoljn odražava na veoma bitan izvozni sektor. Na konfrenciji za štampu guverner Karnej je istakao da će potražnja biti pokretač oporavka koji će započeti početkom naredne godine, posle pet uzastopnih kvartala sa privrednim padom.

Specijalan dizajn u slavu uspeha i ponosa dobitnika
Prošle nedelje prikazane su medalje koje će biti dodeljene najboljim sportistima na takmičenjima tokom Zimskih olimpijskih i paraolimpijskih igara u Vankuveru 2010. godine. Medalje su izrađene od elektronskog otpada i kuriozitet je da je svaka od njih unikatna. Dizajnerka Korin Hant i arhitekta Omer Arbel, autori medalja, napravili su valovite medalje u oblika kruga i zaobljenog kvadrata (komentari idu i dotle da je oblik medalja najpribližniji obliku čipsa), na osnovu dva umetnička dela koja odslikavaju baštinu prvih naroda Komojue i Tlingit i kao podsećanje na brdovite terene pogodne za zimske sportove. Na svakoj od medalja za olimpijce naći će se neki detalj sa slike kita orke, a na onima za paraolimpijce će biti detalj gavranovog tela. Hantova objašnjava da je orka uzeta kao simbol snage pojedinca i olimpijskog pokreta, kao i zajedništva, dok je gavran podsećanje na njenog strica paraplegičara i simbol uzdizanja iznad izazova koji stoje pred svakim spo-rtistom, posebno pred onima sa hendikepom. Poznati i priznati paraolimpijski sportista Denijel Vesli ističe da medalje ukazuju na posvećenost, rešenost i žrtve koje svaki sportista ulaže da bi stigao do uspeha. Državni ministar za sport Geri Lin kaže da medalje odražavaju lepotu kanadskog pejza-ža i podsećaju na more i planine kod Vankuvera i Vislera. Medalje su osmišljene uz pomoć ideja samih sportista. Akcenat je stavljen na unikatno podsećanje na ove Igre, druga-čije od svih dosadašnjih. Dejv Kob, zamenik direktora Organizacionog komiteta Igara, kaže da se od autora zahtevalo i da medalje budu masivne i, što je još važnije, da na pravi način slave postignuti uspeh i pokazuju ponos dobitnika. Svaka medalja teži oko pola kilograma, tako da one spadaju i u najteže ikada napravljene za najbolje svetske sportiste. Pored medalje, svaki od nagrađenih sportista dobiće i svileni šal sa kompletnom slikom, sa koje je određeni detalj predstavljen na medalji. Na naličju medalje biće zaštitni znak Igara i naziv na engleskom i francuskom jezi-ku, uz ime sporta za koji se dodeljuje. Na medaljama za parao-limpijce čitav tekst biće ura-đen i u Brajevoj azbuci. Moto Igara 'Užarenih srca', 'Njith Glonjing Hearts', biće ispisan po traci za medalju. Medalje se izrađuju u Nacionalnoj kovnici novca, gde tvrde da će sve biti završene do novembra.

Pušači proterani i iz svojih stanova?
Čelnici zdravstvene službe u Pilu zalažu se da se u stambenim zgradama zabrani pušenje kako nepušači ne bi bili izloženi udisanju duvanskog dima. To će praktično značiti da stanari neće moći da puše u svojim stanovima. Takva zabrana postoji već u pojedinim zgradama, na osnovu odluke njihovih vlasnika. Savet ovog regiona raspravljaće o izveštaju koji su sačinili Dženet Smit, komesar zdravstvenih službi, i dr Dejvid Movat, sanitarni inspektor. Izveštaj je sačinjen posle primljenih pri-tužbi stanara na dim koji im dolazi iz stanova u kojima se puši. Ispostavlja se da duvanski dim prolazi kroz najrazličitije otvo-re za elektiku, ventilaciju i grejanje, pukotine u zidovima i po-dovima i kroz zajedničke prostorije, hodnike i prozore. Nadležni su inicirali proveru da li propisi omogućavaju gradu da zabrani pušenje u stanovima. Po Opštinskom aktu iz 2001. godine, Pil bi mogao da se pozove na propis koji sprečava stanare da puše, ali Smit i Movat smatraju da je najbolje ubediti provincijsku vladu da uvede zabranu koja će važiti u čitavoj provinciji. Sadašnja zabrana odnosi se na zatvorene javne prostore, kao i na liftove i hodnike u stambenim zgradama, ali njom nisu obuhvaćeni sami stanovi. Pipa Bek iz Asocijacije za nepušače smatra da nema potrebe tražiti od provincije ono što je usvojeno kao marketinški pristup, čak i pri davanju stanova u zakup i u apelima za život bez duvanskog dima. Ona ističe da nekoliko opština u Ontariju, uključujući Kičiner-Voterlu i Hamilton, preduzimaju korake ka uvođenju zabrane pušenja u stambenim prostorima. Počev od aprila, novi stanari neće smeti da puše u stanovima koji su u vlasni-štvu regiona Voterlu, stoji u odluci donetoj ovog meseca.

Dva kompleta maraka za zagubljenu knjigu
Gotovo da bi u Riplijevu rubriku Verovali ili ne moglo da se stavi ono što se desilo Danijelu Bentliju, psihologu u Komisiji za javne službe u Otavi. Naime, uz izvinjenje zbog zagubljene izuzetno vredne poštanske pošiljke i z Francuske, on je od nacionalne Pošte dobio - dva kompleta pošta-nskih maraka. Bentli se prošle godine izuzetno obradovao kada je na internetu pronašao da knji-žara u francuskom gradu Bo-rdou ima raritetni, drugi tom sabranih dela pesnika Ale-ksandra Poupa. Baš ta knjiga, štampana 1789. godine, njemu je već dugo nedostajala da upotpuni komplet od svih pet knjiga ovog izuzetnog pesnika. Revnosni knjižari poslali su mu digitalne fotografije knjige i naslovne stranice i on je sa radošću ustanovio da se radi o knjizi koja se savršeno uklapa u njegov komplet, pošto se radi o primerku istog izdavača iz Edinburga, Džejmsa Donaldsona, štampanog iste godine kao i preostale četiri knjige koje je Bentli već imao u svojoj kolekciji. Sve to se dešavalo krajem novembra prošle godine. Odmah je uplatio traženih 107 evra i čekao je samo da mu poštar donese knjigu. No, knjiga nikako nije stizala. Posle dva meseca, Bentli je odlučio da kod Pošte proveri dokle je pošiljka stigla. Nemalo je bio iznenađen kada je čuo, na osnovu podataka koje su oni imali, da je knjiga isporučena primaocu još 10 decembra. Na osnovu žalbe koju je podneo, sprovedena je istraga koja je pokazala da je poštanski službenik isporučio paket na pogrešnu adresu, gde je preuzet od strane neidentifikovanog primaoca. Imena i adrese ostali su nepoznati. Sve što je Bentli mogao da uradi bilo je da podnese odštetni zahtev, ali to nije prihvaćeno jer međunarodni propisi o poštanskim pošiljkama nalažu da to uradi pošiljalac. Francuska knjižara, pak, nije bila zainteresovana da se uključuje u takvu akciju. Sličan rezultat bio je i kada je zatražio pomoć od francuskog konzulata, s tim da su mu oni obrazložili da ne snose nikakvu odgovornost pošto je paket stigao u Kanadu. Bentli je pokušao da dobije pomoć i od svog lokalnog poslanika, ministra Džona Berda. Odgovor Pošte usledio je na intervenciju Berdovog kabineta, ali je bio više nego razočaravajući. Direktorka Pošte Moja Grin se, uz obrazloženje da se takve greške veoma retko dešavaju, u pismu iskreno izvinjava za problem koji je nastao zbog gubitka naručene i poslate raritetne knjige iz Francuske. Ona obećava da će Pošta sarađivati sa policijom u istrazi i ponavlja da pošiljalac mora da podnese odštetni zahtev. Procedura nalaže da francuska pošta isplati novac knjižari i to, potom, bude prosleđeno njemu. Direktorka Grin, navodeći da je svesna da ništa ne može zameniti raritetnu knjigu, u pismu šalje Bentliju dva kompleta maraka za naredne pošiljke. Bentli kaže da nije znao da li da se smeje ili da plače kada je video šta je dobio, ali je odlučio da se ne nervira jer bi to samo moglo da mu poveća i onako visok krvni pritisak.

Kretjen dobio Orden za zasluge
Na posebnoj ceremoniji u Bakingemskoj palati, bivši premijer Žan Kretjen primio je ove nedelje od britanske kraljice Elizabete II Orden za posebne zasluge. Kretjen je tek četvrti Kanađanin kome je uručen ovaj visoki orden. Pre njega, priznanje su dobili premijeri Vilijem Mekenzi King i Lester Pirson, kao i dr Vilder Penfeld. U obrazloženju za dodelu ordena stoji i da impresivan podatak da je Kretjen posvetio Kanadi 40 godina, od toga trideset na funkcijama ministra u vladi, lidera opozicije i premijera.

Svetska parada ponosa u Torontu za pet godina
Toronto će biti domaćin Svetske parade ponosa 2014. godine, odlučeno je glasovima lidera gej i lezbijskih organizacija iz čitavog sveta, na konferenciji u St. Pitersburgu, Florida. Ova manifestacija biće održana istovremeno kad i torontska Nedelja ponosa, u leto, i na njoj će biti povorka naroda u okviru ceremonije otvaranja i konferencija za ljudska prava. U objavljenom saopštenju istaknuto je da je Toronto, kao grad izraženih i prihvaćenih razlika, dobio izuzetnu priliku da potencira način na koji je prihvatio različitost, kao i da podigne svest drugim zemljama u kojima još uvek postoji diskriminacija. Grad je predstavljala desetočlana delegacija, u kojoj su bili zvaničnici Ponosa Toronto, predstavnici organizatora i sponzora godišnje Nedelje ponosa, policije i turističke organizacije grada. Organizatori kažu da će za pripreme manifestacije biti potrebna određena finansijska pomoć sponzora. Procenjuje se da će čitav događaj koštati oko deset miliona dolara, ali naglašavaju da će se uloženi novac vratiti kroz novac koje će turisti ostaviti u gradu. Veruje se da bi u grad za tu priliku moglo doći dodatnih četvrt miliona turista. Provincijski premijer Dalton Mekgvinti dao je pismenu podršku za kandidaturu za organizaciju manifestacije. Glavni konkurent Torontu bio je Stokholm, koji je po drugi put za redom izgubio priliku da bude domaćin ovakvog okupljanja. On je bio i u konkurenciji za organizaciju manifestacije za 2012. godinu, ali je London dobio priliku da bude domaćin skupa, planiranog da se održi neposredno pre po-četka Olimpijskih igara. Inače, prvi ovakav svetski skup održan je u Rimu, 2000. godine, a 2006. godine skup je trebalo da bude u Jerusalimu, ali je odložen zbog izraelsko-libanskog sukoba.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"