SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1221, 23. oktobar 2009.

Vakcinacija u Ontariju od ponedeljka
Federalna vlada odobrila je vakcinu protiv virusa gripa tipa A H1N1 i najveća kampanja za vakcinaciju stanovništva može da počne, saopštila je ministarka zdravlja Liona Aglukak. To znači da provincije i teritorije mogu u najskorijoj budućnosti da otpočnu sa imunizacijom građana što je, po ministarkinim rečima, najbolji način da zaštitimo sebe i svoje najdraže i sprečimo širenje virusa u svom okruženju. Prve doze vakcina već su prebačene u provincije i teritorije, a federalna vlada namerava da nedeljno isporučuje oko tri miliona doza, sukcesivno, kako se se bude proizvodilo. U Ontariju vakcinacija počinje u ponedeljak. Kako se ističe, klinička ispitivanja u Kanadi još uvek traju, ali su se nadležne zdravstvene službe za ovo odobrenje oslonile na kliničke provere obavljene u Evropi. Dr Dejvid Batler-Džons, komesar za zdravlje stanovništva, naglašava da se neželjeni efe-kti vacinacije javljaju tek kod jednog na milion vakcinisanih pacijenata, i da je zato imunizacija najbolja i najbezbednija zaštita. Prednost pri vakcinisanju imaće trudnice, zaposleni u zdravstvu, deca, žitelji zabačenih naselja i odrasli oboleli od hroničnih bolesti, pošto svi oni spadaju u najugroženije građane. Ostalima je upućena molba da sačekaju sa vakcinacijom. Nadležni naglašavaju da su za trudnice i decu obezbeđene vakcine bez hemijskih dodataka koji podstiču bolje reagovanje imunosistema na manje doze vakcine, pošto ne postoji dovoljno podataka koji potvrđuju neškodljivost dodataka. Te vakcine biće posebno pakovane i isporučene u nekom kasnijem terminu. Pojedine zemlje, SAD-a i Velika Britanija, već su počele vakcinaciju svojih građana. U Kanadi je do sada na bolničkom lečenju bilo više od 1.500 obolelih od svinjskog gripa, a 83 osobe su preminule.

Šešelj traži obustavu postupka zbog kršenja njegovih prava
Optuženi Vojislav Šešelj zatražio je od pretresnog veća Haškog tribunala da obustavi postupak protiv njega zato što su, kako tvrdi, teško povređena njegova prava pred sudom. Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine. Suđenje je počelo u novembru 2007, a prekinuto je u februaru, na zahtev tužilaca, da bi se ispitale tvrdnje jednog svedoka optužbe da mu je prećeno. Istraga o tome se pred Tribunalom vodi kao poverljiva, zbog čega javnosti nisu dostupne informacije o njenom toku. "Mislim da je moj boravak u pritvoru dug sedam godina, bez pravosnažne presude, dovoljan dokaz povrede mojih prava... Postupak protiv mene dovodi u pitanje integritet Haškog tribunala, ako je ikada i imao integritet... Vreme je da odlučite da li je to dovoljno da se donese presuda o odbacivanju optužnice zbog teških povreda mojih prava", rekao je Šešelj sudijama tokom današnje administrativne rasprave. Optuženi se, pritom, pozivao na "doktrinu zloupotrebe procesa" iz anglosaksonskog pravnog sistema, navodeći primere odbacivanja optužbe zbog kršenja prava optuženog na brz i pravičan proces. Tvrdeći da je haškom tužilaštvu sada cilj da ga što duže zadrži u pritvoru Tribunala, Šešelj je tražio i da pretresno veće naloži tužiocima da odmah nastave i okončaju svoj dokazni postupak, ispitujući desetak svedoka tokom pet preostalih sati. Suprotstavljajući se Šešeljevom zahtevu, tužilac Matijas Markusen je rekao da je za odugovlačenje procesa kriv sam Šešelj zato što je krajem 2006. štrajkovao glađu i iznosio mnoge neosnovane zahteve. Markusen je, kao neosnovanu, odbacio i Šešeljevu tvrdnju da je cilj tužilaštva da ga što više zadrži u pritvoru. Šešelj je to negirao, tvrdeći da je u sudnicu "dolazio i bolestan", i da je štrajkovao glađu da bi odbranio svoje pravo da se brani sam. "Ako tužioci nisu u stanju da nastave postupak, vama ne preostaje ništa drugo nego da donesete presudu o povlačenju optužnice zbog zloupotrebe postupka", ponovio je optuženi sudijama. Ponavljajući i zahtev da sudije preispitaju svoju odluku o prekidu procesa, Šešelj je podsetio da je od te odluke prošlo već osam meseci, a da "niko nije izneo dokaze da su svedoci zastrašivani". Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti odgovorio je da će veće razmotriti zahtev Šešelja i protivargumente tužilaca. Sudija Antoneti obavestio je Šešelja i da je veće dobilo izveštaj kardiologa sa beogradske VMA o njegovomm zdravstenom stanju. Citirajući upozorenje lekara da "tokom suđenja može doći do stresa koji se mora kontrolisati, ako treba i lekovima", sudija je Šešelju preporučio da bude "smiren i da se ne nervira". Šešelj je uzvratio da se "izuzetno dobro oseća" i da "nema nikakvih zdravstvenih problema", rekavši da su tužioci pod mnogo većim stresom "kad im propadaju svedoci". U pritvoru Haškog tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao.

Plavšić na slobodi 27. oktobra
Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, koja u švedskom zatvoru služi kaznu za ratni zločin, biće oslobođena u utorak 27. oktobra, saopštilo je juče švedsko ministarstvo pravde. Odlukom predsednika Haškog tribunala Patrika Robinsona od 14. septembra, Biljani Plavšić (79) je odobreno prevremeno puštanje na slobodu jer je odslužila dve trećine kazne od 11 godina na koju je osuđena zbog zločina nad nesrbima tokom rata u BiH. "U svojoj odluci od 14. septembra 2009. Međunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu odobrio je prevremeno puštanje Biljane Plavšić u skladu sa švedskim zakonom", dodaje se u saopštenju. Švedski zakon predviđa da zatvorenik može biti oslobođen zbog dobrog vladanja nakon odslužene dve trećine kazne. Bivšoj predsednici RS 24. oktobra ističe dve trećine kazne. Kako javlja švedska agencija TT, Biljana Plavšić je već prebačena u jednu zatvorsku jedinicu u centru Stokholma gde se priprema za najavljeno oslobađanje. U obrazloženju odluke, predsednik Tribunala je naznačio da je Plavšićeva "kako izgleda, pružila dokaze značajne rehabilitacije" tokom boravka u zatvoru a uzeto je u obzir i to što je priznanjem krivice za progon Muslimana i Hrvata u BiH još 2002. godine "prihvatila odgovornost u ranoj fazi postupka". Plavšićeva je, takođe, izrazila kajanje zbog žrtava, uz nadu da će to pružiti utehu njihovim porodicama, piše u odluci. U švedskom zatvoru, ponašanje Plavšićeve je bilo dobro, iako nije učestvovala u organizovanim aktivnostima, a ukorena je samo tri puta zbog sitnijih prekršaja, piše u odluci. Napominjući da Plavšićeva nije ispoljavala preteranu volju da sarađuje s haškim tužilaštvom, sudija Robinson je ocenio da je dovoljno to što je ona svedočila u procesu protiv Momčila Krajišnika. Bivša predsednica Republike Srpske priznala je u oktobru 2002. krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 opština u BiH 1992. Tribunal je Plavšićevu u februaru 2003. osudio na 11 godina zatvora. Plavšićeva se dobrovoljno predala sudu u Hagu odmah pošto je optužena u januaru 2001.

Sastanak u Butmiru propao
"Ono što je predloženo, nije ni osnova za razgovore, jer je dramatična promena Dejtona vidljiva u tome", rekao je Dodik posle razgovora sa zvaničnicima SAD i EU. "Spremni smo na povećanje broja poslanika u parlamentu, ali ne i na više od toga", rekao je Dodik i istakao da BiH ne treba "medijatorstvo stranaca". "Republika Srpska nema nameru da umanji svoj dejtonski kapacitet ni za šta", istakao je Dodik i dodao da "uspeh može biti samo ako je to vlasništvo domaćih ljudi i u tom pravcu ćemo se dalje kretati". Predsednik Stranke za BIH (SBiH) Haris Silajdžić je rekao da domaćim političkim liderima nije ponuđen nikakav "novi papir niti deklaracija", čak ni o državnoj imovini BIH. "Ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno", rekao je Silajdžić i istakao da je od svih prisutnih zatražio da se najpre ubrza proces liberalizacije viznog režima za građane BiH. Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić je ocenio da su razgovori propali zbog "maksimalističkih ciljeva nekih stranaka". "Odgovornost za propale pregovore je prvenstveno na onim političarima, koji nisu hteli da prihvate ni minimum koji su predlagali SAD i EU", rekao je Tihić i izrazio zabrinutost što su sada pregovori o reformama u BiH "spušteni na niži nivo, na nivo eksperata". "To će se sigurno odraziti i na ukupnu političku situaciju u BiH i smatram da je bolje da pregovore nismo ni počinjali", rekao je Tihić. "Početni neuspeh razgovora o izmenama Ustava BiH uz posredovanje SAD i EU smatramo velikim gubitkom i štetom za Bosnu i Hercegovinu i njene građane", rekao je Tihić. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ) Dragan Čović je izrazio nadu da će do 18. novembra, kada zaseda Savet za sprovođenje mira (PIC) u Sarajevu, biti postignuti barem minimalni zahtevi međunarodnih predstavnika.

Milijardu evra za starog druga
Gotovo svi vodeći moskovski dnevnici opširno izveštavaju o poseti predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu, ističući da su glavni rezultati te posete sporazumi u okviru energetike i kredit koji je obećala Moskva. Štampa takođe ukazuje, da je Medvedev ponovio da će Srbija i dalje imati podršku Moskve, kada je u pitanju Kosovo. List "Gazeta" na naslovnoj strani, u članku pod naslovom "Milijardu evra za starog druga", piše da su razgovori bili posvećeni uglavnom ekonomskim pitanjima, pre svega srpskom delu gasovoda Juzni tok, i kreditu od milijardu evra, koji je Moskva nedavno obećala Beogradu. Procenjuje se da ruska milijarda može da pomogne da se malo smiri socijalna napetost u zemlji, koja je ozbiljno stradala od svetske ekonomske krize, piše dnevnik. "Vreme novosti" navodi da je početak prve posete šefa Rusije Srbiji u istoriji, izgledao "malo skromno", ali da to nije smetalo Medvedevu da ispuni sva ranije data obećanja. Predsednik je podržao srpsku poziciju o Kosovu, sa razumevanjem se odneo prema želji Beograda da se integriše u EU i obećao dugo očekivani kredit. List ukazuje da tačna suma tog kredita nije jasna i da su se pregovori o tome odvijali tokom celog dana. Po navodima dnevnika, jedan od članova ruske delegacije je kazao da nije ni bilo planirano potpisivanje odgovarajućeg sporazuma tokom posete. "Moskovski komsomoljec" (MK) navodi da iako je poseta bila "brza i kratka", sam predsednik se prema njoj odnosio kao "veoma važnoj". Dnevnik piše da je Rusija pored ekonomskih odluka, posetom Medvedeva Beogradu jasno demonstrirala doslednost svoje pozicije o Kosovu. List navodi reči Medvedeva da će Rusija i dalje pružati pomoć na tom planu, i ocenjuje "da su te reči bile pravi melem za dušu (predsedniku Srbije Borisu) Tadiću". "RBK dejli" ocenjuje da su se u Srbiji veoma trudili da se Medvedevu dopadne poseta. "Strane su potpisale ceo paket sporazuma, pre svega u oblasti energetike. Kao odgovor, Medvedev je obećao Beogradu kredit, a planovi dalje saradnje šire se daleko unapred", navodi list. "Srbija zaista ostaje, u suštini, jedini politički saveznik Rusije u Istočnoj evropi, (pre svega zbog toga sto Moskva ne prihvata nezavisnost Kosova), a ekonosmki odnosi Beograda i Moskve doživljavaju period burnog razvoja, pre svega u energetici", ocenjuje list. "Komsomoljska pravda" piše da su se u Boegradu "zaista radovali dolasku Medvedeva", a da je Srbija jedna od zemalja koja ima sa Rusijom najbliže odnose. "Izvestija" piše da su dva predsednika potvrdila da prijateljstvo dve zemlje ništa ne može da osujeti, a Komersant ocenjuje da su pored zajedničkih stavova o Kosovu i evropskoj bezbednosti, dva predsednika aktivno isticala i istorijsku i duhovnu povezanost Rusije i Srbije. Tadić poklonio Medvedevu ogledalo sa ornamentikom i knjigu Predsednik Srbije Boris Tadić poklonio je ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu, koji je boravio u Srbiji, ogledalo sa motivima srpske ornamentike i knjigu "Moskva-Srbija, Beograd-Rusija", pišu beogradski dnevnici. Ram ogledala je ručni rad od lipovog drveta i sa zastavicama iz Zbornika Vladislava Gramatika iz 1594. godine, a knjiga predstavlja prvi tom društveno-političkih veza od 16. do 18. veka, u izdanju Arhiva Srbije, pišu "Večerenje novosti", koje su poseti Medvedeva posvetile sedam strana. Sutrašnji dnevnici, uz opširne izveštaje o poseti ruskog predsednika, pišu i o detaljima koji su obeležili boravak ruskog predsednika. Direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić izjavio je za "Blic" da je ta medijska kuća na "složenom projektu" praćenja predsednika Rusije angažovala 150 ljudi i najbolju digitalnu tehnika. U pauzama između direktnih uključenja na prvom programu RTS-a emitovane su ruske pesme i jugoslovensko-ruski film "Provereno nema mina". Tijanić je rekao da prvi program nije bio isključivo posvećen poseti Medvedeva, već da je emitovan redovni program uz uključenja u najvažnije delove posete ruskog predsednika. "Medvedeva smo pokrivali sa 25 do 30 kamera, Rusi su imali 50", rekao je Tijanić, dodajući da se ne seća kada je predsednik jedne velike zemlje dolazio u Srbiju i da bi na isti način bila praćena i poseta američkog predsednika ili engleska kraljice. "Što se tiče ruskih pesama koje smo puštali - domaćinski je red da gostu, između 200 naših otpevamo bar pet pesama na njegovom maternjem jeziku", rekao je Tijanić. Novosti, pišući o obezbeđenju ruskog predsednika, navode da se Medvedev beogradskim ulicama vozio u specijalno ručno izrađenom blindiranom automobilu bez registarskih oznaka, teškom više tona, koji može da izdrži manji atomski udar.

“Vindouz 7” u prodaji
Taj program u prodavnicama Komtrejda trenutno može da se kupi u kompletu sa kompjuterom, a odvojeno će moći da se nabavi za nekoliko sedmica po ceni od 11.000 dinara za osnovu veriziju, do 22.000 dinara za "ultimat" verziju, rečeno je agenciji Beta u toj informatičkoj firmi. Novi operativni sistem napravljen na osnovu programa 'vindouz vista' (windows vista) na osnovu sugestija i komentara korisnika tog sistema, naveli su u Majkrosoftu u Srbiji. "Vindouz 7" je usklađen sa napretkom hardvera i manje opterećuje sistem, kazali su u softverskoj kompaniji. Poboljšani su način zaštite korišćenja sistema, čuvanje energije i produžavanje trajanja baterije, naveli su i dodali da je olakšano i formiranje kućnih mreža, dok je pretraživanje po internetu brže i lakše. Program je moguće nabaviti kupovinom preko sajtova za internet prodaju kao što je Amazon (www.amazon.com). Pre kupovine potrebno je proveriti da li kompjuter ima dovoljno memorije i snage za korišćenje operativnog sistema "vindouz 7", što se može učiniti pomoću programa na sajtu http://bit.ly/2eljBNj. Na internetu mogu da se kupe tri verzije "vindouza 7". Osnovna verzija, koja zadovoljava potrebe prosečnog korisnika, košta 120 dolara, profesionalna verzija košta 200 dolara i ultimativna verzija košta 220 dolara.

Tečni kroasan i cement za kosti na sajmu inovacija...
Prenosiva sala za fitnes, posteljina sa svojstvima afrodizijaka i tečni kroasan - neki su od pronalazaka predstavljenih na Britanskom sajmu inovacija. "Ludi" naučnici, istraživači-amateri ili domaćice sa briljantnim idejama, predstavili su proteklog vikenda svoje najnovije izume u Aleksandar palasu u Londonu. Među njima je bio i Pep Tores iz Španije, sa svojim namagnetisanim kuhinjskim krpama za čije kačenje nisu potrebne kuke, posteljinom čija tkanina navodno sadrži supstance s afrodizijačkim dejstvom i pločama koje treba postaviti ispred "dijetetski rizičnih" mesta. "Haj! Vrati tu tortu sa šlagom i udalji se od frižidera", čuje se glas upozorenja kada se stane na ploču. "Uvek tražimo nova rešenja. Prodali smo oko 200 izuma", rekao je Tores. "Svi smo mi rođeni kao izumitelji. Svako ima dobru ideju koju može da ponudi planeti ali problem je to što je treba i realizovati." Izlagači su između ostalog došli iz Velike Britanije, Rusije, Saudijske Arabije, Moldavije, Hrvatske, Hong Konga, Irana, Libije, Malezije i Tajvana. Neki od njih predstavili su tečni kroasan, zatim biorazgradivi punjač i inteligentna vrata koja vas upozoravaju ako ste zaboravili da sa sobom ponesete određene stvari. Najprestižniji trofej pripao je izumitelju iz Malezije Ču Kin Kunu čiji specijalni cement može da se koristi za lečenje preloma kostiju. Bugarski pronalazač Fredi Vasilev predstavio je Batomatik - sistem koji omogućava punjenje kade sa daljine, putem ajFona, uz određivanje nivoa i temperature vode pa čak i mirisa pene za kupanje. "Pokušali smo da stvorimo nešto najbolje za kuću budućnosti. Već su postojali sistemi za daljinsko paljenje svetla, grejanja, muzike - ali ničeg nije bilo za kupatilo", objasnio je Vasilev. Iranac Ehsan Jazdani izumeo je laku prenosivu fitnes salu, koja pruža mogućnost izvođenja 15 vežbi. "Možete je koristiti u hotelu, u kancelariji ili tokom dugih avionskih letova. Dovoljno je da imate sedište", izjavio je Jazdani koji je na ideju došao pošto je u kancelariji provodio 10 do 12 sati dnevno, sedeći pred kompjuterom. Helen Tvige-Molsi predstavila je svoj Vonderkjub - igračku namenjenu deci koja vole da izvlače papirne maramice iz kutije. Vonderkjub sadrži desetak komada tkanine koji mogu da se izvlače a potom vraćaju nazad u kocku. "Na ideju sam došla kada sam hiljaditi put skupljala maramice. Rekla bih da sam zasigurno slučajna izumiteljka", rekla je Helen Tvige-Molsi. Dodala je da već ima nove ideje. Salon organizuje Kejn Krejmer koji je 1979. izumeo prvi digitalni audio plejer od kojeg je kasnije nastao Eplov ajPod. "Tada nisam znao da sam izumitelj. Obuzme vas želja i potom ceo život možete nešto da pronalazite", rekao je 53-godišnji Krejmer a prenosi Frans pres.

Kakav miris, takav karakter
Da li vam je ikada palo na pamet da upravo parfem otkriva vaš karakter? Naime, francuski psiholozi su parfeme podelili u četiri velike grupe i prema tome odredili koji tip ličnosti voli određenu vrstu parfema. Pa, ukoliko volite cvetne note, spadate u veoma vesele i otvorene osobe, voćne note su rezervisane za tihe i povučene devojke, a orijentalne za hrabre, dok su cvetno-voćni mirisi najčešći izbor devojaka nestalnog duha... Uostalom pročitajte šta kažu francuski eksperti. Cvetne mirise obično vole ekstrovertne osobe, otvorene prema svim ljudima i novim iskustvima. Ovakva osoba je dinamična, aktivna, radoznala, rado putuje, praktična je, vrlo lako savladava sve poteškoće i zavisna je od uspeha. Primer: Very Sexy Hot - Karakteriše ga cvetna kompozicija koja se otvara notama frezije, nevena i nota bobičastog voća. Osobe koje vole voćne mirise su obično introvertne (povučene u sebe) i emocionalno stabilne. Ovakva osoba nije ni posebno dinamična ni posebno mirna. Ponekad je neuravnotežena, ponekad teško kontroliše svoje raspoloženje, voli sve što je posebno, moderno, ali u isto vreme elegantno. Primer: Burberry Brit Sheer - Savršeno osveženje u vidu miksa mirisa mandarine, listova ananasa, breskve i sočne kruške. Sredinom 90-ih godina prošlog veka voće je pobednički ušlo u laboratorije kreatora parfema. Voće je sada vrlo moderno jer je prepoznatljivo, a uz to voćni dijapazon se stalno proširuje i/ili meša s cvetnim notama. Osoba koja voli cvetno-voćne mirise uglavnom je otvorena prema novim ljudima i iskustvima, ali je emocionalno promenljiva. Voli život, optimistična je, impulsivna i obožava promene svake vrste. Uvek donosi neočekivane odluke, i to vrlo hrabro i brzo. Primer: Davidoff - Cool Water Wave svojom svežinom asocira na čistoću vode, započinje mirisima leta, sočnom, slatkom i svežom lubenicom, pretapa se u mirise strastvenog voća, manga i guave sa cvetnim notama frezije, božura, pink bibera, žutog kukuruza. Orijentalni mirisi su svrstani u posebnu grupu zahvaljujući svojoj isključivoj toplini i senzualnosti. Uključuju opojne i intenzivne supstance kao što su mošus, vanila, egzotične smole i drveće, često praćene egzotičnim cvećem i začinima. Osoba koja voli ovakav miris je mirna, ne da se prisiliti ni na šta. Kad je povređena, zatvori se poput školjke. Ima duboka osećanja i u širokom luku zaobilazi površne ljude. Nije sklona prosečnosti i stil života joj je jedinstven. Okolinu zapanjuje svojom hrabrošću kada donosi odluke. Primer: Emporio Armani for Her - Sadrži note sočne kruške, ananasa, mandarine i bergamota, sa cvetnim buketom heliotropa, ljubičica, irisa i jasmina u srcu, uz talase vanile, kedra i mošusa u bazi. Ovaj parfem koncipiran je kao orijentalni, ali je veoma moderan. Parfemi za smirivanje - Pionir svežine devedesetih godina prošlog veka je miris čaja, koji u paleti drugih mirisa nudi svežinu i stimuliše duh, opušta telo. Smatra se da je čaj pravi izvor vedrine. Šta tek reći o porodici agruma? Kada ste neraspoloženi ili ne možete da se rasanite, mirisi limuna, pomorandže ili grejpa će vam promeniti raspoloženje, poručuju stručnjaci. Vanila za zavođenje - Da biste osvojili nekog muškarca, mirišite na vanilu! Tako bar savetuju stručnjaci, praksa i mnogobrojna istraživanja koja idu u prilog toj tvrdnji. Parfemi pod nazivom "Šumska čarolija" za koji su mnogi muškarci rekli da miriše tako privlačno, uz mirise sandalovine, irisa i kokosa u osnovi ima miris vanile. Klimatski Rubikon Protekla decenija najtoplija u protekla četiri, a možda i devet vekova! Da li je čovečanstvo već pregazilo "klimatski Rubikon"? Posmatranjem godova na stablima, leda izvađenog iz dubine lednika i davnašnjih naslaga stena, naučnici su dokazali da na severnoj Zemljinoj polulopti nije bilo toliko toplo, najmanje, u protekla četiri stoleća, a možda i celom hiljadugodištu, kao u deceniji koju smo ispraćamo! Istraživanje je pretočeno u 155 stranica, tek nedavno je, uglavnom potvrđeno jer je u međuvremenu naišlo na osporavanje republikanaca, iako ga je naručio Kongres SAD. Pod okriljem Nacionalne akademije nauka gledišta su ukrstila 12 odabranih znalaca. Posle temeljne rasprave priznali su da je Majkl Man, klimatolog na Državnom univerzitetu Pensilvanija, s razlogom poslednju deceniju 20. veka proglasio najtoplijom u pređašnjih 400 godina. U mnogim krajevima sveta živa u termometru ispela se do najviše crte u prethodnih četvrt u poređenju s prohujalih devet vekova! Podsetimo da se temperaturni podaci pažljivo zapisuju tek od 1850. i početka industrijske revolucije, a ključnim uzrocima kolebanja klime do tada su smatrana zbivanja na Suncu i izlivi vulkana. Posle desetak vekova klimatske ravnoteže, industrijsko zagađenje počelo je ozbiljno da je narušava. Pomenute nalaze, objavljene u uglednom časopisu "Priroda" (Nature), pojedini istraživači koji ne priznaju sveopšte otopljenje smesta su opovrgli. Američka akademija je, međutim, zaključila da su nalazi Majkla Mana uverljivi, ali je ispoljila više opreza u vezi sa tumačenjem razdoblja pre 1600. godine. "Krunski dokaz" izišao je na videlo ranije - u izveštaju Ujedinjenih nacija 2001. godine - kojim je čovekovo delanje okrivljeno za nagomilavanje gasova "staklene bašte" (ugljen-dioksid, metan, freoni i drugi) u atmosferi, glavnih uzročnika otopljenja od sredine prošlog veka. Ulje na planetarno zagrevanje dolio je bivši demokratki potpredsednik Al Gor svojim dokumentarcem "Neugodna istina". Nekoliko dana docnije predviđanja Majkla Mana, zbog kojih je od 1999. imao neprijatnosti, dobila su čvršću potporu: lednici na najvišim planinama sveta otapaju se neočekivano brže nego ikad u prohujalih 5.200 godina. Uzorci koje su istraživači prikupili sa 28 visova u tropskom pojasu, od Anda do Himalaja, u gotovo 50 pentranja za 23 godine nedvosmisleno potkrepljuju da je prekoračen je "prag bez povratka". U članku u "Izveštajima Nacionalne akademije nauka" potpisnici, predvođeni Lonijem Tompsonom sa Državnog univerziteta Ohajo, nagovešćuju da će najviši vrhovi uskoro ostati bez "belih kapa" iz kojih nastaju izvorišta pijaće vode za milione ljudi i još više životinja. Proučavanjem hemijskih izotopa sačinili su klimatsku sliku minula dva hiljadugodišta. Podaci pokazuju da je 1000. do 1300. godine vladalo osrednje otopljenje, a od 1600. do 1850. malo ledeno doba. Na grafikonu se jasno uočava je 20. vek znatno topliji, a naročito poslednjih pet decenija! Preovlađujuće naučno gledište objašnjava da su, upravo, sa otpočinjanjem industrijske revolucije u donjim slojevima Zemljinog vazdušnog omotača počeli da se gomilaju gasovi "staklene bašte". U proteklom stoleću prosečna temperatura porasla je za 0,6 Celzujusovih stepeni, a mora i okeani narasli za nekoli santimetara. Međuvladina grupa za klimatske promene, naučno savetodavno telo UN, 1994. je najavila dalji rast od 0,8 do 3,5 stepena do kraja veka u koji smo zakoračili. Tri godine kasnije u Kjotou (Japan) je upriličena međunarodna konferencija na kojoj su se najviši predstavnici zemalja-učesnica saglasili da smanje ispuštanje "staklenih gasova". Do sada je protokol potpisalo više od 125, uporno se protive SAD - "Sudnji dan" je neizbežan, čekaju nas i pomor i potop biblijskih razmera na izmaku 21. veka! Ko ne veruje, neka sasluša zastrašujuće predskazanje britanskog naučnika Džejmsa Lavloka. Uvažena starina (86 godina) je skoro, posle objavljivanja knjige "Zemljina osveta", u novinskom napisu ozbiljno upozorio čovečanstvo: do kraja ovog stoleća milijarde ljudi će pomreti zbog sveopšteg otopljenja. Nekoliko parova, preostalih u arktičkim predelima - u kojima će se još zadržati klimatski uslovi za preživljavanje, započeće novi ljudski rod, kao što su, prema učenju "Biblije", davno to učinili Eva i Adam. Planetu drma groznica: živa u termometru popeće se, u proseku, za osam, a u tropskim krajevima, koji su ionako topliji, za pet podeljaka. U tom pogledu jedina "kosmička stena" na kojoj se do sada zapatio život, podsetiće na doba od pre 55 miliona godina, kada nije bilo dvonožnih bića s termometrima. I tada je nastupilo veliko otopljenje, sa otprilike istim porastom temperature, jer se Zemlja iznenada pregrejala od prevelikog riganja vulkana.

Partizan izgubio od Briža u Ligi Evropa
Fudbaleri Partizana izgubili su na gostovanju od Briža sa 0:2, u utakmici trećeg kola Grupe J u Ligi Evropa. Dvostruki strelac u pobedi Briža bio je Ivan Perišić, koji je postigao golove u četvrtom i 58. minutu. Hrvatski internacionalac mogao je da postigne još jedan pogodak, ali je u 20. minutu promašio jedanaesterac. Crno-beli su i dalje bez bodova u Grupi J, ali i bez pobede na 10. uzastopnih utakmica u evropskim takmičenjima, ne računajući kvalifikacije. Partizan je na prethodna dva meča u grupi na svom terenu izgubio od Tuluza (2:3) i od Šahtjora (4:1) u Donjecku. Fudbaleri Partizana će u četvrtom kolu Grupe J u četvrtak, 5. novembra, na svom stadionu dočekati Briž. Igrači oba tima nisu se još ni pošteno zagrejali, a Briž je došao do vođstva. Igrao se četvrti minut, kada je Karel Hererc, pored dvojice igrača Partizana, uspeo da centrira sa desnog boka, a Perišić je neometan sa pet metara smestio loptu u mrežu. U prvom delu utakmice igrači Partizana nikako nisu uspevali da povežu igru, gubili su mnogo lopti na sredini terena, što je ekipa Briža umela da iskoristi. Domaćin je u 15. minutu imao još jednu priliku za gol, kada je nakon oklevanja odbrane Partizana, Džozef Akpala šutirao sa osam metara, ali je Radosavljević izbio loptu u korner. U 18. minutu kapiten Partizana Nenad Đorđević obodio je Hererca u svom kaznenom prostoru, a sudija Majkl Din pokazao je na "belu tačku". Udarac sa 11 metara izveo je Perišić, koji je pogodio prečku, a nakon drugog pokušaja hrvatskog igrača, Din je svirao indirekt za Partizan. Nove dve prilike, obe posle kornera, Briž je propustio u 31. i 33. minutu, kada su Žonatan Blondel i Hefkens šutirali glavom preko gola. Jedinu priliku u prvom poluvremenu Partizan je imao u 39. minutu, kada je Branislav Jovanović šutirao sa 25 metara, a golman Sten Stijnen izbio loptu u korner. U drugom poluvremenu bilo je manje uzbuđenja, ali je Briž rutinski došao do još jednog gola i osigurao pobedu. Paragvajac Antolin Alkaraz je u 56. minutu glavom šutirao malo pored stative, ali je samo dva minuta kasnije domaćin imao razloga za slavlje. Ponovo je Perišić pobegao odbrani Partizana, prebacio loptu preko golmana Radosavljevića, a Rajko Brežančih je u pokušaju da je izbaci, potvrdio pogodak. Do kraja utakmice Partizan je neuspešno pokušavao da umanji zaostatak, a jedinu priliku u tom delu utakmice za goste pro-kockao je Adem Ljajić, čiji je šut sa 20 metara u 68. minutu završio malo pored stative. U sličnoj situaciji, ali u 80. minutu i na drugoj strani našao sa Vadis Ođiđa, čiji šut je takođe zamalo ugrozio mrežu golmana Partizana. Stadion: Jan Brejdel Gledalaca: 20.000 Sudije: Din, Bek, Vest (Engleska) . Partizan: Radosavljević, Stevanović, Gavrančić (Đorđević 14'), Krstajić, Brežančić, Fejsa, Jovanović (Petrović 87'), Tomić, Ljajić, Moreira (Kleo 46'), Dijara. Briž: Stijnen, Hefkens (Donk 72'), Klukovski, Dirar, Hererc, De Mets, Blondel (Darden 83'), Alkaraz, Ođiđa, Perišić, Akpala (Daman 68').

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"