|
|
Broj 1221, 23. oktobar 2009.
| Dodik poziva političare iz BiH da nastave
dijalog |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih ocijaldemokrata (SNSD)
Milorad Dodik najavio je juče da će pozvati lidere vodećih političkih
partija u BiH da u narednih desetak dana, bez stranih zavničnika ili
eksperata, nastave dijalog o svim pitanjima važnim za BiH.
Dodik je posle sastanka sa ruskim ambasadorom u BiH Aleksandrom Bocan
Harčenkom novinarima rekao da će poziv uputiti već danas, kako bi se vodeći
političari u BiH sastali za desetak dana i pokušali sami da dođu do dogovora
u vezi s izmenom Ustava BiH.
Prema njegovim rečima, izmene Ustava odnosile bi se na povećanje broja
poslanika u državnom parlamentu što je "više tehničko pitanje koje je
potrebno rešiti da bi se pospešilo usvajanje zakona".
 Dodik
je naglasio da za njega ne postoji "butmirski proces" i da je Butmir bio "nepotrebna
avantura koju su neki kreirali".
On je sastanak u vojnoj bazi Butmir u Sarajevu ocenio kao "potpuni neuspeh",
dodajući da predlog predstavnika SAD i EU za ustavne promene u BiH ni u
budućnosti ne može biti osnova za bilo kakav razgovor, jer "dramatično menja
Dejtonski sporazum i odnose u BiH".
Navodeći da je takav predlog neprihvatljiv za RS, Dodik je ocenio da je on
štetan i za BiH "jer ne osigurava balans odnosa u državi i ostavlja
mogućnost preglasavanja u budućnosti".
Prema njegovim rečima, kreatori sastanka u Butmiru "loše su obavestili svoje
centrale u Evropi i SAD da je vreme za tako nešto".
Premijer RS smatra da političari u BiH treba da nastave dijalog bez učešća
stranaca u tom procesu, ističući da je on protiv proširenja pet ciljeva i
dva uslova koje je međunarodna zajednica postavila pred BiH kako bi bila
zatvorena Kancelarija visokog predstavnika. |
| |
| |
|
| |
| Situacija daleko od idealne, ali ne preti
sukob |
| |
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče u Banjaluci da
je situacija u BiH daleko od idealne, ali je istakao da toj zemlji ne prete
nikakvi sukobi.
"Mislim da nema prostora ni za kakve sukobe bilo gde na Balkanu i dobro je
što je tako", rekao je Jeremić posle razgovora sa premijerom RS Miloradom
Dodikom.
On je poručio da će Srbija, kao zemlja s uticajem u regionu, nastaviti da
čini sve da na ovom prostoru nikada više ne dođe do ratnih razaranja.
Jeremić je naglasio da je Srbija "bila i da će uvek biti podrška RS",
dodajući da zvanični Beograd podržava suverentitet i teritorijalni
integriteta svih država članica UN, ali da će "podržati poslednju reč koju
bude imala RS kada je po sredi budućnost BiH".
"Nama je potreban razgovor, nama je potreban dijalog. Nemoguće je postići
rešenja bez razgovora i zato sam ja danas bio u Sarajevu i ovde", kazao je
Jeremić, dodajući da se bez razgovora ne može doći do kompromisa.
Šef srpske diplomatije naglasio je da Srbija nije strana u pregovorima o
daljoj budućnosti BiH, već je to RS, ali je naveo da će Srbija "kao jedan od
garanata Dejtona podržati sve oko čega se dogovore tri konstitutivna naroda
i dva entiteta".
"Ono oko čega nema dogovora tri konstitutivna naroda i dva entiteta nešto je
iza čega Srbija ne može da stane", poručio je Jeremić, podržavajući Dodikovu
inicijativu da politički lideri iz BiH, bez posredovanja stranaca, nastave
dijalog o budućnosti BiH.
On je još kazao da je Srbija danas jača nego ranije, te da tu svoju snagu
želi iskoristiti kako bi se stabilizovale prilike svuda na Zapadnom Balkanu,
uključujući i BiH.
"Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu i biće članice
EU. Samo jedna od tih zemalja ima i posebne odnose i punu podršku Ruske
Federacije, a to je Republika Srbija. To je čini jačom", pojasnio je Jeremić.
Premijer RS Milorad Dodik rekao je da su stavovi Srbije i Rusije u vezi s
Dejtonskim sporazumom gotovo identični stavovima RS, te da sve što bi
značilo promenu Dejtona mora biti stvar dogovora tri naroda i dva entiteta.
On je istakao da to "daje relaksiranu poziciju predstavnicima RS za
delovanje", dodajući da je s Jeremićem razgovarao o tome na koji način treba
u BiH treba ubrzati procese kako zemlja ne bi bila u zaostatku u pogledu
evropskih integracija.
Dodik je još kazao da je s Jeremićem razgovarano o bilateralnim pitanjima i
realizaciji Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama RS i Srbije.
On je kazao da će se uskoro održati sednica Saveta za primenu Sporazuma o
specijalnim vezama RS i Srbije, navodeći da RS i Srbija imaju intenzivnu
privrednu saradnju koja će se širiti i napredovati.
Jeremić je ranije u Sarajevu razgovarao i s bošnjačkim članom Predsedništva
BiH Harisom Silajdžićem i ministrom inostanih poslova BiH Svenom Alkalajem.
Ministar inostranih poslova Srbije u Banjaluci je danas razgovarao i sa
srpskim članom Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem.
"U prijateljskom razgovoru razmenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj
situaciji u BiH s posebnim osvrtom na nedavne razgovore u Butmiru i iznete
predloge za promenu Ustava BiH, pre zatvaranja OHR-a i njegove
transformacije u Specijalno predstavništvo Evropske unije", saopšteno je iz
Radmanovićevog kabineta.
Još se navodi da je "zajednički konstatovano da se oko ustavnog uređenja BiH
moraju dogovoriti politički predstavnici tri konstitutivna naroda u BiH i
dva entiteta konsenzusom".
"Ministar Jeremić ponovio je da Srbija kao garant Dejtonskog mirovnog
sporazuma podržava sve ono što se dogovore politički predstavnici tri naroda
u BiH i dva entiteta", navodi se u saopštenju.
Jeremić je ranije danas u Sarajevu razgovarao i s bošnjačkim članom
Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem i ministrom inostanih poslova BiH
Svenom Alkalajem. |
| |
| |
|
| |
| Sastanak u Butmiru završen bez dogovora |
| |
Razgovori političkih lidera BiH i predstavnika SAD i EU završeni su u sredu u
Butmiru kod Sarajeva bez konkretnog dogovora.
Na sastanku sa BiH liderima su bili ministar spoljnih poslova predsedavajuće
EU, Švedske, Karl Bilt, zamenik državnog sekretara SAD Džejms Stajnberg i
komesar za proširenje EU Oli Ren.
Međunarodni predstavnici su ocenili da je ipak napravljen značajan iskorak -
opredeljenje zvaničnika BiH za pristup evro-atlanstim integracijama, ali su
domaći zvaničnici pregovore ocenili kao neuspešne.
 Bilt
(desno) je rekao da političari u BiH shvataju da su ovi razgovori samo
početak za postizanje većih dogovora.
"BiH ne može dobiti besplatnu kartu za Evropu", rekao je Bilt posle sastanka
i dodao da BIH mora ispuniti sve uslove ako želi da se pridruži evropskoj
porodici.
On je dodao da su međunarodni zvanični tražili od BiH brže ispunjavanja
uslova za približavanje Evropskoj uniji.
"Ukoliko se ne ispune uslovi za priključivanje evro-atlantskim integracijama,
BiH će zaostati za zemljama u regiji", upozorio je Bilt.
Dodao je da BiH još nije na "beloj šengenskoj listi" za liberalizaciju
viznog režima sa EU, samo zato što domaći političari nisu ispunili uslove.
Stajnberg i Bilt su najavili mogućnost da ponovo dođu u BiH 18. novembra,
kada će biti sednica Saveta za sprovođenje mira (PIC).
Do tada će se nastaviti pregovori političkih lidera BiH sa međunarodnim
ekspertima. Oni su najavili da će zajednički tim stručnjaka EU i SAD iduće
sedmice ponovo doći u BiH, radi nastavljanja razgovora s liderima političkih
stranaka. |
| |
| |
|
| |
| Pokrenuta istraga za ubistvozarobljenih Srba
u BiH |
| |
Sedmorici bivših pripadnika Hrvatske vojske koji su osumnjičeni za ubistvo
srpskih zarobljenika tokom akcije "Maestral 2" 1995. u BiH, određen je
jednomesečni pritvor i protiv njih je pokrenuta istraga.
Istražni sudija zagrebačkog Županijskog suda Mirko Klinžić uvažio je predlog
tužilaštva da se osumnjičenima odredi pritvor zbog opasnosti da bi mogli
uticati na svedoke i zbog težine krivičnog dela. Osumnjičeni bivši vojnici i
danas su se kao i prethodni dana branili ćutanjem.
Mediji prenose da je prvi put u nekoj istrazi ratnog zločina korišćeno
prisluškivanje i tajno praćenje.
Uhapšeni bivši pripadnici 7. gardijske brigade "Puma" iz Varaždina
osumnjičeni su da su u septembru 1995. u mestima Mliništa i Halapići kod
Glamoča za vreme vojne akcije "Maestral 2" streljali zarobljene pripadnike
Vojske RS Radoslava Lakića, Pera Vidovića, Petra Jotanovića, Dragoslava
Mutića, Borislava Vukića i jednog neidentifikovanog muškarca. |
| |
| |
|
| |
| Vozač Tošeta Proeskog osuđen na dve godine
zatvora |
| |
Sud u Skoplju osudio je na dve godine zatvora Đorđa Georgievskog koji je vozio
automobil u kome je u saobraćajnoj nesreći u Hrvatskoj pre dve godine
poginuo makedonski pevač Toše Proeski.
U završnim rečima na suđenju u skopskom Osnovnim sudu Georgievski je,
plačući, rekao da se ne oseća krivim i da nije zaspao za volanom. On je
rekao da je izgubio prijatelja i brata i da će "Toše večno živeti u njemu".
Advokat Georgievskog zatražio je njegovo oslobađanje ili ponavljanje suđenja
kako bi se razmotrili svi dokazi, a tužilaštvo je u završnoj reči
konstatovalo da je vozač nepropisno preticao vozila i zatražio da se osudi u
skladu sa zakonom.
Toše Proeski poginuo je u saobraćajnoj nesreći 16. oktobra 2007. godine na
putu iz Skoplja prema Zagrebu, kod Nove Gradiške. Georgievski, njegov
prijatelj i vozač, izgubio je kontrolu nad vozilom marke folksvagen tuareg i
udario u teretni kamion.
U nesreći je lakše povređena pevačev menadžer Ljiljana Petrović, a vozač je
zadobio teže telesne povrede. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić bojkotuje početak suđenja |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić obavestio je jučE Haški
tribunal da se neće pojaviti na početku suđenja, zakazanom za 26. oktobar.
U pismu sudijama, Karadžić je naznačio da "odbrana nije spremna za proces...
koji bi počeo kako je određeno 26. oktobra".
"Moje stupanje u proces pod ovakvim očiglednim okolnostima bilo moj jedini
zločin zbog kojih bi zaslužio prezir svih žrtava rata i prokletstvo
pokoljenja", naglasio je Karadžić.
Predstavnica Tribunala Nerma Jelačić je, reagujći na Karadžićevo pismo,
izjavila da "u ovom trenutku nema naznaka da proces neće početi kao što je
zakazano". Jelačićeva je naglasila da je "kontrola procesa isključivo u
rukama sudija".
Karadžić, koji se zastupa sam, optužen je za genocid i zločine protiv
čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca
tokom rata u BiH 1992-95.
On je ranije tražio da mu sud produži vreme za pripremu, nagoveštavajući da
bi bio spreman za proces u maju ili junu sledeće godine, ali je Tribunal to
odbio.
Ponavljajući da veruje da "po više osnova nije trebalo da se nađe pred
Tribunalom", Karadžić podseća sudija da je, kada se našao, sarađivao sa
sudom "u uverenju da će ovaj proces biti egzamplaran...i zapamćen kao model
fer suđenja i osvetljavanja krize na način prava i pravde".
"Danas, s obzirom na preuranjeno zakazivanje početaka suđena, izgleda da je
ta moja kooperativnog dala rezultate veoma štetne po mene, po pravo i po
pravdu. Kao rezultat, imamo najgori mogući scenarij, koji bi morao biti
izbegnut po svaku cenu - pocetak procesa koji nije pripremljen", naglasio je
Karadžić.
Po Karadžiću, taj proces je "najveći, najosetljiviji i najvažniji pred
Tribunalom", zato što bi trebalo da "utvrdi konačnu istinu o našem konfliktu,
stavi tačku na staru i otvori novu stranicu istorije".
"Proces koji će odrediti buduće odnose naroda u regionu za najmanje naredno
stoleće, a možda i zauvek", ocenjuje optuženi.
Karadžić u pismu tvrdi da je odbrana, pritom, "uskraćena za apsolutno
minimanlen uslove za pripremu koja bi joj omogućila da bude ozbiljan i
uvažen oponent".
"Dakle, sa tog fundamentalnog 'sine ljua non' preduslova - ovaj proces nije
spreman za početak, jednostavno zato što odbrana nije dobila dovoljno
vremena i resursa da se pripremi", tvrdi Karadžić. On navodi i da mu se ne
može reći da je to njegova greška zato što je odlučio da se brani sam, zato
što je to "legalno i legitimno pravo".
"Moja odluka da se sam zastupam nije bila laka i nije izraz nepoverenja u
advokate, već uverenje da je faktičko stanje toliko komplikovano da ga može
razumeti i predstaviti samo neko ko je u svemu učestvovao od prvog do
poslednjeg dana", piše Karadžić.
Karadžić ocenjuje i da bi "ako bi proces počeo pogrešno, bez sumnje i tekao
pogrešno, a na kraju takvog procesa, svaka presuda bi igledala kao ispravna".
"Ja i ceo moj tim nastavićemo sa pripremama na najintenzivniji način, a mi
to možemo da uradimo mnogo ranije nego bilo koji drugi tim ili pojedinac.
Čim budemo spremni, sa zadovoljstvom ću informisati veće i tužilaštvo
nekoliko nedelja unapred", zaključio je Karadžić. |
| |
| |
|
| |
| Medvedev potvrdio da je Rusija garant Dejtona |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je u Beogradu
razgovarao sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, koji mu je, kako je
istakao, potvrdio da je Rusija garant Dejtonskog sporazuma.
Kako je prenela Radio-televizija RS, Dodik je rekao da mu je tokom susreta
sa Medvedevim preneta poruka da Rusija "nema ništa protiv onoga na šta bi RS
pristala tokom butmirskih pregovora, ali bez sile i nametanja rešenja".
Dodik je kazao da je predsednika Rusije informisao o aktuelnoj situaciji u
RS i BiH, dodajući da je kod Medvedeva "zapazio visok stepen poznavanja
situacije i razumevanja".
Premijer RS je kazao da je u Beogradu razgovarao i sa šefom ruske
diplomatije Sergejom Lavrovim i predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Dodik je u Beogradu prisustvovao svečanoj akademiji povodom 65. godišnjice
oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. |
| |
| |
|
| |
| Strane investicije u Crnoj Gori veće za 15
odsto nego lani |
| |
Neto strane direktne investicije u Crnoj Gori su za osam meseci ove godine
veće za 15 odsto nego u istom periodu prošle godine i iznose 454,7 miliona
evra.
Prema podacima crnogorske Centralne banke (CBCG), strane direktne
investicije u Crnoj Gori do septembra su iznosile oko 541,6 miliona evra.
Povećane su investicije u domaće kompanije i banke, koje su do kraja avgusta
iznosile 330 miliona evra i za 62,6 odsto bile veće nego u istom periodu
prethodne godine.
Kod priliva od prodaje nekretnina zabeležen je pad od 50 odsto, dok su
ulaganja u njih iznosila 112,5 miliona evra.
Odliv stranih direktnih investicija iznosio je 86,9 miliona evra, 59 odsto
manje nego u uporednom prošlogodišnjem periodu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
