|
|
Broj 1221, 23. oktobar 2009.
| Važna uloga Srbiji u novom sistemu evropske
bezbednosti |
| |
Srbija je spremna da razgovara o novom sistemu bezbednosti u Evropi koji je
tokom posete Beogradu inicirao ruski predsednik Dmitrij Medvedev, ali za to
je potrebna sveobuhvatna saglasnost, piše beogradska štampa.
Pozivajući se na izvore "upućene u razgovor ruskog i srpskog predsednika"
tokom jučerašnjeg susreta dnevnik Blic piše da bi, prema rečima ruskog
predsednika, Srbija u tom novom bezbednosnom sistemu imala veoma važnu ulogu.
 "Odgovor
Srbije na to bio je da je spremna da učestvuje u razgovorima o toj ideji,
ali da je za takav potez potrebna saglasnost svih", rekao je sagovornik
Blica.
Prema navodima lista, novi evropski bezbednosni koncept u suštini je predlog
po kome nijedna država ili organizacija poput NATO ne bi trebalo da ima
isključivo pravo da održava mir i stabilnost u Evropi i šire.
Prema dostupnim informacijama, koncept bi mogao da podrazumeva i formiranje
zajedničkog raketnog odbrambenog sistema na kontinentu protiv svih oblika
pretnji zajedničkoj bezbednosti, kao što su terorizam, organizovani kriminal
i slično.
Prvi deo obavezujućeg sporazuma posvećen je osnovnim principima međudržavnih
odnosa i prema zamisli Moskve, bavio bi se primenom i poštovanjem pitanja
kao što su teritorijalni integritet i suverenitet država.
Drugi deo je da nijedna država niti organizacija ne sme imati ekskluzivno
pravo na bezbednost. Treci deo su pravila za miroljubivo rešavanje kriza, u
koji bi trebalo da se ugrade mehanizmi koji bi bili u saglasnosti sa
Poveljom UN.
Izvor Blica navodi i da ruski predsednik za "novu bezbednosnu arhitekturu" u
Evropi lobira još od sukoba na Kavkazu.
Novim sistemom evropske bezbednosti trebalo bi da budu "fiksirana jasna
pravila upozorenja i mirnog regulisanja konflikata", piše Politika.
"Priprema i potpisivanje Sporazuma o evropskoj bezbednosti trebalo bi da
bude početak formiranja jedinstvenog bezbednosnog polja u evroatlantskoj
zoni i osiguralo bi pouzdane i iste garancije tim zemljama, nezavisno od
njihove pripadnosti vojnim savezima", prenosi Politika zaključak ruskog
predsednika tokom obraćanja poslanicima u Skupštini Srbije.
Pišući o inicijativi ruskog predsednika Večernje novosti navode da je
Medvedev izrazio spremnost da o novom sistemu bezbednosti razgovara sa svim
evropskim zemljama, nezavisno od toga da li su članice NATO-a.
Dnvenik Preš kao o jednom od najvažnijih rezultata posete ruskog predsednika
izveštava o zajedničkoj bazi za vanredne situacije koju će kod Niša graditi
Rusija i Srbija.
Iz te bi se baze reagovalo na sve krizne sitaucije u regionu kao što su
požari, poplave i slične katastrofe. |
| |
| |
|
| |
| Kako je tekla poseta Medvedeva Srbiji |
| |
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev završio je u utorak uveče jednodnevnu
posetu Srbiji tokom koje je potpisano sedam sporazuma o međudržavnoj
saradnji Rusije i Srbije.
Medvedev je u Beogradu razgovarao sa predsednikom Borisom Tadićem, održao
govor u Skupštini Srbije, posetio Patrijaršiju Srpske pravoslavne crkve (SPC)
i učestvovao u obeležavanju 65. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom
svetskom ratu.
Medvedeva su oko 11.30 časova ispred Palate Srbija uz postrojenu počasnu
gardu i intoniranje državnih himni Rusije i Srbije dočekali predsednik
Srbije Boris Tadić i najviši srpski zvaničnici.
U delegaciji Rusije bili su i šef diplomatije Sergej Lavrov, ministar za
vanredne si-tuacije Sergej Šojgu, ministar kulture Aleksandar Avdejev i
dvojica pomoćnika predsednika Sergej Prihodko i Georgi Poltavčenko, kao i
čelni ljudi više vodećih ruskih kompanija.
Medvedev i Tadić su posle razgovora izrazili zadovoljstvo odnosima dve
zemlje i istakli značaj jačanja saradnje posebno u privredi.
Ruski i srpski ministri i zvaničnici potpisali su u prisustvu dvojice
predsednika sporazume o saradnji ministarstava unutrašnjih poslova, u
oblasti vanrednih situacija i elementarnih nepogoda, kao i sporazum u
oblasti kulture, obrazovanja, nauke, sporta i omladine.
Potpisani su i sporazumi o parlamentarnoj saradnji, trgovinsko-ekonomskoj
saradnji, kao i ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za skladište gasa
Banatski dvor i projektu Južni tok.
Tadić i Medvedev zatim su položili vence na Groblju oslobodilaca Beograda u
Drugom svetskom ratu i upisali se u spomen knjigu.
Venac su položili i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i delegacija
veterana iz Drugog svetskog rata, a odavanju pošte prisustvovali su ministri
Ivica Dačić, Dragan Šutanovac, Vuk Jeremić, Rasim Ljajić i članovi ruske
državne delegacije.
Predsednik Medvedev posle podne se obratio poslanicima u Skupštini Srbije.
On je u rekao da Moskva nije protiv ulaska novih država iz istočne Evrope u
EU, ali da želi da istovremeno razvija dobre bilateralne odnose sa budućim
članicama Unije.
Medvedev je naglasio da su Rusija i Srbija jedinstvene u razumevanju
principa međunarodnog prava i kao primer naveo jednostrano proglašenu
nezavisnost Kosova.
"Osnova rešavanja problema je međunarodno pravo, uključujući tu odluke i
rešenja UN, posebno Rezolucije 1244", rekao je Medvedev i dodao da je Rusija
i ubuduće spremna da podrži Srbiji u zaštiti svih njenih interesa.
U Patrijaršiji SPC Medvedevu je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije,
uz blagoslov patrijarha Pavla, uručio najviše odlikovanje SPC - Orden Svetog
Save prvog stepena.
Na kraju posete, Medvedev je večeras u Sava centru prisustvovao svečanoj
akademiji povodom 65 godina oslobođenja Beograda, gde je rekao da Srbija i
Rusija imaju obavezu da sačuvaju sećanje na Drugi svetski rat jer je "gubitak
pamćenja o poukama rata veoma opasan".
Posetu ruskog predsednika obezbeđivalo je oko 6.000 policajaca, a saobraćaj
u centralnim gradskim ulicama povremeno je bio obustavljen. Za izveštavanje
o poseti bilo je akreditovano oko 550 novinara, fotoreportera i snimatelja. |
| |
| |
|
| |
| Srbija baština antifašističke tradicije |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je na svečanoj akademiji povodom 65
godina oslobođenja Beograda da Srbija zajedno sa Rusijom i drugim
progresivnim narodima baštini antifašističku tradiciju.
"Malo je datuma koji su tako upečatljivo obeležili istoriju Beograda kao 20.
oktobar 1944. godine", rekao je Tadić na akademiji, koja je počela
intoniranjem himni Srbije i Rusije.
 Svečanoj
akademiji prisustvovali su ruski predsednik Dmitrij Medvedev, članovi ruske
državne i privredne delegacije, premijer Mirko Cvetković i predstavnici
Vlade i Skupštine Srbije, premijer Republike Srpske Milorad Dodik, veterani
Drugog svetskog rata, predstavnici verskih zajednica i druge javne ličnosti.
Tadić je naglasio da je Srbija u oba svetska rata bila žrtva agresije, u
zajednici demokratskih naroda i zajedno sa njima branila tekovine slobode,
prava čoveka i druge civilizacijske tekovine.
"Srbija je danas zemlja koja se izgrađuje i reformiše na putu u punopravno
članstvo u Evropskoj uniji - otvoreno demokratsko i tolerantno društvo,
pravna država, koja se suprostavlja zagovornicima nasilja, političkog
ekstremizma, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti", rekao je predsednik
Srbije.
Naglasivši da Srbija odbija i svaki vid narušavanja međunarodnog prava,
Tadić je ponovio da ona odbija i narušavanje svog teritorijalnog integriteta
i da će nastaviti da se bori za Kosovo mirnim, političkim i diplomatskim
sredstvima.
Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev rekao je da se danas odaje
počast borcima Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i sovjetskim
vojnicima koji su učestvovali u oslobađanju Beograda.
Prema njegovim rečima, Rusiju i Srbiju danas povezuju ta slavna istorija i
ratno bratstvo i odbrana poštenog pogleda na istoriju.
"U obavezi smo da sačuvamo sećanja na onaj rat, pogotovo sada kada postoje
pokušaji da se istina ospori, da bi se oslobodioci predstavili kao okupatori,
a dželati kao oslobodioci", rekao je Medvedev, ddoajući da je "takav gubitak
pamćenja o poukama rata veoma opasan" jer može da rasplamsa neprijateljstvo
među državama.
Medvedev je naglasio da "nema sumnje da će Rusija ostati privržena stavovima
o pitanjima koja su važna za Srbiju", kao što su pitanje Kosova i odbrana
teritorijalnog integriteta Srbije.
Svečanu akademiju u beogradskom Sava centru pratio je, pored predstavnika
srpskih medija, i velik broj novinara iz Rusije.
Duž novobrogradske ulice Milentija Popovića, kojom su ruske zvanice stigle u
Sava centar, bile su okačene srpske i ruske zastave. |
| |
| |
|
| |
| Ruskom predsedniku Mevedevu uručen Orden
Svetog Save |
| |
Predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu svečano je u Patrijaršiji Srpske
pravoslavne crkve (SPC) uručen Orden Svetog Save prvog stepena, objavljeno
je na sajtu SPC (www.spc.rs).
Sa blagoslovom patrijarha Pavla i odlukom Svetog arhijerejskog Sinoda SPC,
Medvedevu je najviše odlikovanje SPC uručio mitropolit crnogorsko-primorski
Amfilohije za, kako se navodi, njegov doprinos jedinstvu vaseljenskog
pravoslavlja i pokazanu ljubav prema pravoslavnom srpskom narodu.
Svečanosti u Patrijaršiji prisustvovali su brojni episkopi, ministar
spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i ministar vera Bogoljub Šijaković,
princ Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina, akademik Matija Bećković,
reditelj Emir Kusturica, sportista Dejan Bodiroga.
"Pozdravljajući vas i primajući vas, mi pozdravljamo veliki pravoslavni
ruski narod. Kroz susret i opštenje sa vama mi obnavljamo u svom sećanju i
pamćenju vekovna sretanja i nerazorivo zajedništvo naša dva naroda, ruskog i
srpskog, i naše dve pomesne crkve pravoslavne. Naša dva jednoverna,
jednokrvna i jednojezična naroda gradili su i ponovo grade svoj istorijski
put na jedinstvenom prosvetiteljskom delu svete braće Kirila i Metodija",
rekao je mitropolit Amfilohije prilikom uručenja ordena Medvedevu.
"Vi, mnogopoštovani gospodine predsedniče, hodite stopama vaših velikih
predaka, kako vašim dolaskom, vezanim za oslobođenje Beograda (1944), tako i
vašim i vaše države Rusije nepokolebivim stavom i zaštitom celovitosti
Srbije sa njenim srcem, Kosovom i Metohijom, štiteći time ne samo Srbiju,
nego i nepovredivost međunarodnog prava i pravde", rekao je mitropoliti
Amfilohije.
Kako se navodi, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je rekao da je posebno
srećan što je odlikovan najvišim odlikovanjem SPC i ocenio da su odnosi dva
bratska naroda snažni, izrazivši čvrstu podršku Srbiji po pitanju Kosova i
Metohije.
Predsednik Rusije je, kako je se navodi, upoznao mitropolita Amfilohija i
prisutne episkope da je u Skupštini Srbije poslanicima govorio o "prekrajanju
istorije zbog ličnih i političkih interesa".
Kako je preneo Itar-tas, Medvedev je kazao da najvišu nagradu SPC prima sa
velikim zadovoljstvom i da ona predstavlja dokaz "posebnih odnosa između
država, naroda i crkvi".
On je naglasio da Rusija, kao i ranije, "pomagala i pomaže Srbiji u zaštiti
njenih nacionalnih interesa, uključujući i u najtežim piutanjima, kao što je
Kosovo i Metohija".
Orden Svetog Save Prvog stepena dobio je ranije i premijer Rusije Vladimir
Putin, podesetila je ruska agencija. |
| |
| |
|
| |
| Veliki školski čas u Šumaricama |
| |
Kraj spomenika Peto tri u spomen parku Šumarice u sredu je održana
manifestacija "Veliki školski čas" kojom je poslata poruka mira i odata
pošta đacima i civilima streljanim u Kragujevcu od 19. do 21. oktobra 1941
godine.
 Uoči
"Velikog školskog časa" , kraj humke streljanih đaka i profesora gimnazije
služen je moleban stradalima i položeni su venci.
Vence su položile delegacije Prve kragujevačke gimnazije, Skupštine Srbije,
Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira, ministarstava kulture i
prosvete, porodice Karađorđević i gradova prijatelja, Bielsko Biala,
Piteštija, Karare, Sirena, Ingolštata, Mostara, Foče, Ohrida i Kozarske
Dubice.
Poštu žrtvama fašizma odale su i delagacije ambasada Ruske Federacije, SAD,
Italije, Slovačke, Izraela, Brazila, Japana, Indonezije, Italije, Grčke i
Nemačke.
Slavista iz Nemačke i počasni građanin grada Kragujevca Peter Gerlinghof
uputio je iz Šumarica poruku da mir pobeđuje rat i da je to pouka ovog dana
kada se sećamo oslobođenja Kragujevca od nemačke fašističke vojske pre 65
godina.
"Želimo ići napred, zbog toga tražimo savet prošlih generacija. Za mene kao
Nemca, dirljivo je uvek nanovo da jedan grad koji je doživeo 21. oktobar
1941. godine ne poziva na oružje i osvetu, nego na preziranje rata. To je
istinski dokaz da je ljubav jača od mržnje. U tom smislu ja vas molim da
zajedno otvorimo naša srca prema pouci Velikog školskog časa", rekao je
Gerlinghof.
Na "Velikom školskom času" je izvedena poema ruskog pesnika Andreja
Bazilevskog "Jednom i zauvek". Reditelj i scenarista poeme je Božidar
Đurović, a kompozitor Zoran Hristić.
U programu su učestvovali dramski umetnici iz Beograda i horovi "Liceum" i "Kir
Stefan Srbin" iz Kragujevca. |
| |
| |
|
| |
| 1,3 milijarde evra za Zapadni Balkan |
| |
Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana dobiće vrlo povoljne kredite od
milijardu evra i finansijsku pomoć od 130 miliona evra za prioritetne
projekte, saopštila je Evropska investiciona banka (EIB) u Luksemburgu.
Ove kredite i pomoć će odobravati "Investicioni okvir za Zapadni Balkan" (NjBIF),
o čijem su se osnivanju dogovorili Evropska komisija, Evropska investiciona
banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojna banka Saveta
Evrope (CEB).
Cilj ustanovljanja SBIF jeste da se, kroz objedinjeni mehanizam, izvori
finansiranja i krediti udruže s bespovratnom pomoći za projekte od
prvenstvenog značaja za korisnike na Zapadnom Balkanu.
To se prevashodno odnosi na projekte u infrastrukturi, uključujući socijalnu
infrastrukturu, a finansiranje će se proširiti i na mala i srednja preduzeća,
energetsku efikasnost i druge sektore.
Razvojna banka Saveta Evrope je stavila do znanja da će finansirati i
socijalne projekte u regionu Zapadnog Balkana.
Evropska komisija je već odobrila 110 miliona evra za podršku finansiranju
projekata gradske infrastrukture i projekata tehničke pomoći. EIB, EBRD i
CEB su obećale po deset miliona evra za tehničku pomoć i druge bespovratne
olakšice.
Članice Evropske unije i drugi donatori su pozvani da, takođe, izdvoje
sredstva bespovratne pomoći za prioritetne projekte u Srbiji, Albaniji,
Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i "Kosovu (pod
Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN)", navodi se u saopštenju EIB.
Naglašava se da su "dobra priprema i snažan okvir za primenu od suštinske
važnosti za dobijanje finansijskih pozajmica i uspešan doprinos ekonomskom
rastu na Zapadnom Balkanu, u sklopu procesa ulaska u članstvo EU".
NjBIF će biti objedinjeni okvir, preko koga će zemlje potencijalne korisnice
podnositi projekte i u kome će davaoci sredstava proučavati i odobravati
projekte, prvenstveno one koji će jačati proces pridruživanja EU. |
| |
| |
|
| |
| Srbija na 62. mestu po slobodi medija |
| |
Srbija je u novom izveštaju međunarodne organizacije "Reporteri bez granica"
zauzela 62. mesto prema kriterijumu slobode medija u državi, čime je za dva
mesta popravila svoju prošlogodišnju poziciju.
Na listi od 175 mesta, objavljenoj na sajtu Reportera bez granice (www.
rsf.org), Srbija deli 62. poziciju sa Bocvanom, Liberijom, Malavijem,
Tanzanijom i Togom.
Po istom kriterijumu, Crna Gora je zauzela 77. mesto, čime je pala za 24
pozicije u odnosu na raniji izveštaj.
 Među
zemljama regiona lošije su plasirane Hrvatska i Albanija, koje su zauzele
78, odnosno 88. mesto.
Najbolje rangirana država iz jugoistočne Evrope je Makedonija koja je
zauzela 34. mesto, ispred Slovenije koja je zauzela 37. poziciju zajedno sa
Poljskom. Slovenija je prošle godine zauzela 30. mesto. Bosna i Hercegovina
zauzela je 39. mesto.
U Evropi, koja je dugo važila za primer za poštovanje slobode štampe, neke
evropske zemlje znatno su pale na ovogodišnjoj rang listi slobode medija u
svetu.
U indeksu za 2009. godinu evropske zemlje i dalje zauzimaju prvih 13 mesta,
ali su Francuska (43. mesto), Slovačka (44) i Italija (49) pale za osam,
odnosno pet mesta.
Prvih pet mesta u izvestaju "Reportera bez granica" zauzele su Danska,
Švedska, Irska, Norveška i Finska. Najlošije plasirana zemlja je Eritreja
koja je zauzela 175. mesto.
Izveštaj se odnosi na period od septembra 2008. godine do septembra ove
2009. godine. |
| |
| |
|
| |
| Uručena Legija časti Ružici Đinđić i Veranu
Matiću |
| |
 Francuski
ambasador Fransoa Teral uručio je juče direktorki Fonda "Dr Zoran Đinđić"
Ružici Đinđić i glavnom uredniku B92 Veranu Matiću najviše francusko
odlikovanje orden Legije časti, u rangu viteza.
Teral je rekao da Francuska dodeljivanjem priznanja Ružici Đinđić odaje
počast i njenom suprugu, ubijenom srpskom premijeru Zoranu Đinđiću, ali "i
njenom ličnom doprinosu i dostojanstvu s kojim prenosi njegovo duhovno
nasleđe".
Uručujući orden Legije časti Veranu Matiću, Teral je rekao da je Matić "humanista
i izvanredni novinar i borac za slobodu štampe" i podsetio na napore
medijske kuće B92 na stvaranju demokratskog društva u Srbiji, posebno tokom
90-ih godina.
Svečanosti u Ambasadi Francuske u Beogradu prisustvovali su predsednik
Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Ivica
Dačić i brojni ministri |
| |
| |
|
| |
| Tri srpske tehnološke kompanije među 50 sa
brzim rastom u EU |
| |
Srpske tehnološke kompanije Egzekom (Edžecom), Mednet (Madnet) i Algotek (Algotech)
našle su se na listi 50 firmi iz centralne Evrope sa brzim rastom prihoda
koju je predstavila konsultantsko-revizorska kompanije Dilojt (Deloitte).
 Najbolje
pozicioniran je novosadski Egzekom, koji je deseti, pančevački Mednet je 39.
a beogradski Algotek, koji je i prošle godine bio na listi, nalazi se na 43.
mestu.
Egzekom, softverska kompanija koja već deset godina izvozi usluge u SAD,
Italiju, Rusiju, Ukrajinu, Nemačku, Sloveniju i Holandiju, na deseto mesto
liste 50 brzorastućih stigao je zahvaljujući rastu od 1.127 odsto.
Internet provajder Mednet zauzeo je 39. mesto sa rastom prihoda od 383 odsto
dok je Algotek, sa sektora telekomunikacija, 43. sa rastom od 352 odsto.
Kompanije koje su konkurisale za poziciju među 50 brzorastućih u centralnoj
Evropi morale su da ispune više kriterijuma, uključujući da su u poslednjih
pet godina imale godišnji prihod veći od 50.000 evra. Iz Srbije se prijavilo
14 kompanija.
Na prvom mestu liste je poljska internet komopanija Netmedia sa rastom
prihoda od 7.210 odsto u periodu između 2004. i 2008. dok je prosečan rast
kompanija na listi 933 odsto.
Najviše kompanija na listi 50 sa brzim rastom u centralnoj Evropi je iz
Mađarske, čak 11, a slede poljske, češke i rumunske firme. Na listi su i
četiri bugarske kompanije, kao i tri hrvatske.
Gledano prema sektoru poslovanja, dominiraju softverske kompanije koje su
zauzele 24 mesta na listi.
U narednom periodu očekuje se veći rast internet kompanija s obzirom da one,
kako je naveo viši menadžer u Dilojtu Aleksandar Andrejin, ove godine beleže
prihod od 8,7 miliona evra prema prosečnom prošlogodišnjem prihodu tih
kompanija na listi od 7,5 miliona.
Lista brzorastućih teholoških kompanija radi se u Severnoj Americi od 1995.
a u Centralnoj Evropi već deset godina pri čemu se kompanije iz Srbije
rangiraju već dve godine.
Dilojt je predstavio i listu deset "zvezda u usponu" među tehnološkim
kompanijama, kao i "veliku petorku". |
| |
| |
|
| |
| Prva žrtva novog gripa u Srbiji |
| |
Kraljevčanka B.Đ. (46) umrla je danas u Kliničkom centru Kragujevca od
posledica novog gripa i ona je prva žrtva virusa tipa A-H1N1 u Srbiji, rekao
je agenciji Beta načelnik Infektivne klinike Zoran Todorović.
Todorović je rekao da je ona preminula u 14.10 posle teškog toka bolesti i
pored svih preduzetih mera i terapija.
B.Đ. je primljena u kragujevački Klinički centar 5. oktobra, gde je
potvrđeno da boluje od novog gripa i smeštena je u posebno odeljenje
Urgetnog centra, gde je bila priključena na aparate za veštačko disanje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
