|
Broj 1222, 30. oktobar 2009.
Pod nazebom izbegavati putovanje |
|
Zdravstveni zvaničnici naglašavaju da bi svi koji se osećaju bolesno trebalo
da odlože odlazak na putovanje i izbegavaju sredstva javnog prevoza.
Insistira se, takođe, da bi zaposleni u prevozu trebalo da prate da li se u
neko od sredstava javnog saobraćaja ukrcava neka primetno obolela osoba i da
spreče njen ulazak u vozilo, jer će time sprečiti širenje virusa gripa tipa
A H1N1.
Nadležne zdravstvene službe proslediće prevoznicima uputstva za sprovođenje
odgovarajućih mera higijene u slučaju epidemije, koje podrazumevaju redovno
čišćenje svih površina na stanicama i u vozilima i nalažu kompanijama da
putnicima i zaposlenima obezbede mogućnost pranja ruku.
Na
međunarodnim linijama sprovodiće se mere koje preporučuje i na koje
obavezuje zakon o zaštiti od prenosivih bolesti, u koje spada i H1N1. Odluku
o eventualnom smeštanju nekog obolelog u karantin trebalo bi da donesu
nadležni zdravstveni radnici. Za mesto potencijalno najvećeg rizika, kada su
u pitanju kanadski granični prelazi, okarakterisan je torontski aerodrom
Pirson, a za njim slede vankuverski i montrealski aerodromi.
Kako se naglašava, cilj svih ovih mera je da se i putnici i zaposleni
osećaju bezbedno.
Vlada predlaže i da kompanije daju određene olakšice putnicima koji traže
promenu termina rezervacije zbog bolesti, izjavila je ministarka zdravlja
Liona Aglukak. Dr Dejvid Batler-Džons kaže da bi se, u slučaju kada je
nemoguće odložiti putovanje, trebalo odlučiti za prevoz automobilom, zbog
manje mogućnosti kontakta sa saputnicima i prenošenja virusa. Oboleli
putnici trebalo bi da nose odgovarajuće zaštitne maske, kako bi maksimalno
zaštitili druge. On kaže i da vozači i članovi posada na avionima, vozovima,
trajektima i autobusima treba stalno da preduzimaju sve mere predostrožnosti
kako bi spre-čili infekciju virusom gripa.
Ministarka Aglukak insistira i na vakcinaciji protiv gripa, čim se za to
ukaže prilika, zato što je to najsigurniji način zaštite.
Porodični lekari objašnjavaju da nisu uključeni u vakcinaciju zbog preobimne
administracije koja oduzima previše vremena i energije. |
|
|
|
|
Princ Čarls otvara poljoprivredni sajam |
|
Princ Čarls i njegova supruga Kamila, vojvotkinja od Kornvola, tokom posete
Kanadi zvanično će otvoriti ovogodišnji Kraljevski poljoprivredni zimski
sajam u Torontu.
Oni će biti u Torontu 6. novembra, kada je zvanična ceremonija otvaranja
sajma, 87. po redu. Kako se najavljuje, za otvaranje će ulaz biti slobodan.
Tokom svoje prve posete Kanadi otkako su u braku, princ Čarls i Kamila će
posetiti dvanaest gradova u u četiri provincije, Njufaundlend i Labrador,
Ontario, Kvebek i Britanska Kolumbija. Oni će u Kanadi boraviti od 2. do 12.
novembra. |
|
|
|
|
VANOK ostao bez Džeka Pula |
|
Jedan dan nakon što je olimpijski plamen za Zimske olimpijske igre upaljen u
Grčkoj, u Vankuveru je posle duže bolesti umro Džek Pul, 76, predsednik
saveta Organizacionog komiteta vankuverskih Igara.
Pul je, zajedno sa direktorom VANOK-a, Džonom Furlongom, jedan od
najzaslužnijih što je Vankuver dobio organizaciju Zimskih olimpijskih igara.
Timu se priključio još 2001. godine, na predlog tek izabranog premijera
Britanske Kolumbije Gordona Kembela. Pošto je već počeo da se povlači iz
uspešnog razrađenog posla sa nekretninama, Pul je insistirao da mu plata za
angažovanje u VANOK-u bude jedan dolar godišnje i da sve troškove plaća iz
svog džepa.
Do poslednjeg dana bio je aktivno uključen u sva dešavanja oko Igara i svi
su priželjkivali da mu zdravstveno stanje dozvoli da doživi ostvarenje svog
sna. No, to se na žalost nije dogodilo.
Bio je poznat kao veliki filantrop i za svoje angažovanje dobio je orden
Reda Kanade 2006. godine. |
|
|
|
|
Vankuver bez ženskih skijaških skokova |
|
Međunarodni olimpijski komitet saopštio je da neće priznavati rezultate niti
dodeljivati medalje za skijaške skokove u ženskoj konkurenciji, čak i
ukoliko Apelacioni sud Britanske Kolumbije dozvoli održavanje tih takmičenja.
Grupa skakačica, predvođena sportiskinjama iz SAD-a, pred sudom pokušava da
dokaže da su njihova prava iz Povelje o pravima i slobodama ugrožena time
što ženski skokovi nisu uvršćeni u program Igara. MOK očekuje rešenje po
žalbi na odluku Vrhovnog suda iz jula meseca, u kojoj stoji da VANOK ne mora
da stavi na program skijaške skokove i pored toga što smatraju da se MOK
poneo diskriminatorski prema skakačicama.
Odluka provincijskog suda biće doneta 12. novembra. Po rečima Dika Paunda,
kanadskog predstavnika u MOK-u, odobravanje skokova mogla bi čak da umanji
šanse da Kanada bude domaćin ne-kih narednih Olimpijada.
MOK je 2007. godine izglasao da se skijaški skokovi u ženskoj konkurenciji
ne uključuju u program Igara bar do 2014. godine i Igara u Sočiju, jer
smatraju da ovaj sport još uvek nije dovoljno napredovao. Predsednik MOK-a
Žak Rog je rekao da će ovi skokovi biti u programu inauguralnih Omladinskih
zimskih olimpijskih igara u Insbruku, Austrija, 2012. godine. |
|
|
|
|
Bolje voziti sportski auto nego čuvati psa |
|
Na osnovu podataka iz istraživanja naučnika sa Univerziteta Britanska
Kolumbija, obavljenog još devedesetih godina prošlog veka, bračni par
istraživača iz Novog Zelanda, Robert i Brenda Vejl tvrde da je po životnu
sredinu dvostruko povoljnije voziti sportski automobil nego čuvati psa.
Oni sami čuvali su puno mačaka, ali su ih se odrekli kada su došli do
prilično obeshrabrujućih podataka, o kojima su objavili i knjigu pod
naslovom Vreme da se pojede pas: Pravi vodič za održivi život, Time to Eat
the Dog: The Real Guide to Sustainable Living. Oni ne predlažu da stvarno
pojedete psa, već da ga 'reciklirate' kada dođe vreme za to.
Po
podacima koje oni navode, ishrana psa srednje veličine čak dvostruko više
angažuje životnu sredinu nego deset hiljada kilometara vožnje luksuznim SUV-om.
Proračun je za-snovan na površini potrebnoj da obezbedi 164 kilograma mesa i
95 kilograma žitarica, koliko je godišnje potrebno za ishranu jednog psa.
Oni tvrde da se radi o površini od 0,84 globalnih hektara (gha), sa koje se
obezbeđuje hrana za psa ili pak za stoku koja potom daje meso.
Ovakva računica odnosi se na psa srednje veličine, dok bi za nekog većeg,
poput labradora, površina mogla da premaši i jedan globalni hektar.
Poređenja radi, za tojotu le-nd kruzer potrebno je 0,41 gha, a za žitelja
severnoameričkog kontinenta oko devet hektara.
Jedan iz tima koji su radili koncept ekološkog otiska, Matis Vakemagel kaže
da ova studija nepravedno izdvaja vlasnike kućnih ljubimaca. No, ne želeći
da ulaze u polemiku, Vejlovi samo komentarišu da nas ovo upozorava da je
potrebno da razmislimo o svojim izborima, kao i da budemo spremni da
pra-vimo kompromise.
Psiholog i stručnjak za pse Stenli Koren ističe da psihološke i fiziološke
vrednosti i prednosti čuvanja kućnog ljubimca prevazilaze sve nedostatke
koji se javljaju po životnu sredinu. |
|
|
|
|
Manje korisnika socijalne pomoći |
|
Statistička služba izveštava da je i u avgustu opao broj primalaca socijalne
pomoći, drugi mesec za redom. U zemlji je bilo za 19.100 manje ljudi koji su
ispunjavali uslov za dobijanje pomoći od države.
Po izveštaju statističara, broj je opao u skoro svim provincijama, a
procentualno najprimetnije u Njufaundlendu i Labradoru (8,7%), Ontariju
(5,6%), Saskačuanu (5,3%) i Manitobi (4,5%).
Kvebek i Nju Brunsvik jedine su dve provincije u kojima je povećan broj
socijalnih davanja u avgustu. |
|
|
|
|
Od ponedeljka bez mobilnog za volanom |
|
U ponedeljak je u Ontariju počela primena novog propisa o zabrani korišćenja
mobilnih telefona, blekberija i drugih elektronskih pomagala za volanom.
Vozači ne smeju da koriste sprave koje služe za razgovor, slanje e-mejl ili
tekstualnih poruka, pri čemu su angažovane ruke, ili pak da koriste portabl
video igrice ili DVD plejere.
Jedini
izuzetak je poziv na broj 911.
Nije zabranjena upotreba mobilnih telefona sa slušalicama, kao i sistema za
pozicioniranje, GPS, pod uslovom da su prikačeni na komandnu tablu.
Ministarstvo za saobraćaj je insistiralo na uvođenju zabrane zato što je
nepažnja vozača uzrok jedne petine saobraćajnih nezgoda.
U prva tri meseca policajci će samo opominjati vozače, a kazne, visine do
500 dolara, će biti naplaćivane od 1. februara, ali vozačima neće biti
upisivani kazneni poeni za nepoštovanje ovog novog propisa. No, u ovom
prelaznom periodu oni i dalje mogu biti kažnjeni u skladu sa važećim
propisima o opasnoj ili nemarnoj vožnji, gde kazna ide do hiljadu dolara,
šest kaznenih poena, oduzimanje vozačke dozvole i, čak, zatvor.
Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da oko 92 odsto vozača
namerava da poštuje novi zakon. To počinju i da pokazuju, jer je prvih dana
važenja zakona primetno smanjeno korišćenje telefona za volanom.
Zabrana upotrebe mobilnih telefona i drugih aparata koji angažuju ruke
vozača za volanom uvedena je u Labradoru i Njufaundlendu još 2003. godine, a
ove godine su slične zabrane uveli i Kvebek, Nova Skošija i Britanska
Kolumbija, dok je u Saskaču-anu i Alberti zakon još u fazi najave. |
|
|
|
|
Uticaj žena na Tridoovu politiku |
|
Ovih dana u knjižarama se pojavio drugi tom biografije nekadašnjeg premijera
Pjera Tridoa, pod naslovom Samo me gledajte, Just Njatch Me, iz pera
istoričara Džona Ingliša.
U
komentaru povodom ove knjige, Tridoov sin i poslanik Džastin Trido je
izrazio nadu da će ona podsetiti Kanađane da je politika vezana za velike
vrednosti i velike vizije.
Ovom knjigom obuhvaćen je period između 1968. godine, kada je Trido postao
premijer, pa sve do njegove smrti 2000. godine. Tu je obuhvaćen period tri-domanije
iz 1968. godine, poraza iz 1979. godine, povratka 1980. godine, borbe sa
kvebečkim se-paratistima i stvaranje Ustava sa Poveljom o pravima.
Inglišu je pri pisanju biografije od ogromnog značaja bilo to što je imao
ekskluzivno pravo na pristup svim dokumentima iz Tridoove zaosta-vštine. Za
mnoge čitaoce posebno interesantno će biti podsećanje na buran odnos koji je
postojao između Tridoa i njegove trideset godina mlađe supruge, Margaret,
kao i prilike u kojima su se njihovi međusobni problemi odrazili i vladinim
i političkim sferama, prilikom državnih poseta Japanu i Venecueli.
Njihov sin Džastin ponovio je već jednom ranije dato objašnjenje da njegovi
roditelji nikada u suštini nisu bili jednaki, niti pak partneri, što je još
više potenciralo razlike među njima. Njega je zaprepastilo koliko je bilo
značajnih političkih dešavanja tokom političke karijere njegovog oca, jer
je, kako kaže knjigu čitao i kao sin koji otkriva ponešto novo o svom ocu,
ali i kao političar koji saznaje šta se dešavalo i kakva je politika bila u
vreme dok je otac bio na vlasti.
Biograf Ingliš primećuje da su na Tridoov politički život mnogo uticale
brojne žene sa kojima je bio u vezi, između ostalih glumice Barbra Strejsend
i Kim Katral i gitaristkinja Liona Bojd. On smatra i da se emotivna kriza
koja je usledila nakon razlaza sa su-prugom Margaret, koja je patila od
psihičkih problema, odrazila na izborni poraz koji je Trido pretrpeo 1979.
godine. Takođe, Ingliš veruje da je glumica Margot Kider doprinela da Trido
odluči da započne globalnu mirovnu inicijativu tokom poslednjih meseci svoje
vlasti. |
|
|
|
|
Ponovo nađeno stopalo na vankuverskoj plaži |
|
Dvojica šetača pronašla su na plaži u vankuverskom naselju Ričmond sportsku
najki patiku sa ostacima ljudskog stopala.
Ovo je sedmo ovakav slučaj na Zapadnoj obali od 2007. godine, s tim da od
prošlog novembra nije bilo prijava o novim slučajevima.
Patolozi i policija potvrdili su još ranije da se ne radi o nasilno
odsečenim delovima tela, već da je svugde došlo do prirodnog odvajanja zbog
procesa raspadanja. U jednom slučaju je potvrđeno da se radi o samoubici, za
dva para stopala DNK analizom utvrđeno je da su pripadali istoj ženskoj,
odnosno istoj muškoj osobi, ali njihov identitet nije utvrđen.
Iako su se javljale različite pretpostavke o poreklu ovih stopala, ni jedna
od njih nije i potvrđena. |
|
|
|
|
Čeka se provera autentičnosti Leonardove
slike |
|
Stručnjaci smatraju da bi slika pod nazivom Portret lepe princeze, koju je za
19 hiljada dolara kupio kanadski kolekcionar umetničkih predmeta Piter
Silverman za jednog Švarcarca, mogla biti delo Leonarda da Vinčija.
Pre jedanaest godina stručnjaci iz Kristija procenili su da slika, urađena
tušem i kredom, potiče iz Nemačke, sa početka devetnaestog veka. Međutim, i
Švajcarac i Silverman su, posumnjavši u tu procenu, hitro kupili sliku čim
je ponuđena i odmah započeli proveru autentičnosti.
Sudeći po onome što piše u časopisu Antiks trejd gazet, tehnološka
laboratorija Limijer iz Pariza ustanovila je da je otisak prsta, koji se
primećuje na portretu, veoma sličan jednom pronađenom na da Vinčijevom delu
koje se nalazi u Vatikanu.
Radi se o otisku kažiprsta ili srednjeg prsta, na gornjem levom uglu slike.
Takođe, analiza slike infracrvenim zracima pokazuje značajne podudarnosti u
tehnici, stilu i materijalu i sa još jednim potvrđenim da Vinčijevim ženskim
profilom, kao i da se radi o delu levorukog umetnika.
Ukoliko bi bilo potvrđeno da se radi o delu Leonarda da Vinčija, vrednost
portreta mogla bi da pređe sto pedeset miliona dolara, između ostalog i zbog
toga što u poslednjih stotinu godina nije pronađeno ni jedno značajnije da
Vinčijevo delo.
Najavljeno je će slika biti izložena iduće godine u Švedskoj. |
|
|
|
|
Nema zabrane pušenja u stanovima |
|
Pušači u regionu Pil još uvek ne treba da strahuju da će imati problema kod
iznajmljivanja stana. Naime, generalni komitet ovog regiona odbacio je
predlog da se usvoji propis o zabrani pušenja u zgradama.
U obrazloženju zvaničnika stoji da ograničavanje prava stanara da rade šta
žele u svojim domovima ne bi bilo pravno opravdano i na sudu bi lako bilo
oboreno. Komitet je zatražio da provincija donese zakonski akt koji bi, kroz
različite mere i promene kodeksa i standarda gradnje, zaštitio stanare
zgrada od izloženosti duvanskom dimu i pasivnog pušenja.
No, u Asocijaciji za prava nepušača tvrde da zahtevi za stanovanjem u
zgradama bez duvanskog dima postaju sve brojniji. Oni kažu da će se tek
videti efekti odluke da se iz socijalnih stanova u Voterluu od 1. aprila
postupno izbacuje pušenje, tako što će u ugovorima biti odredbe o nepušenju.
Sličan predlog razmatra se i u Hamiltonu.
Bred Bat, iz Asocijacije stanodavaca regiona Toronto slaže se da stanodavci
mogu objaviti da su njihovi prostori bez dovanskog dima, ali da nemaju
zakonsko pravo da nekoga ne prime zbog pušenja, jer su prava stanara u
okviru doma neprikosnovena.
Gradonačelnica Misisage Hejzel Mekkalion veruje da je sasvim moguće uvesti i
u stare i u nove zgrade takve sisteme za ventilaciju koji će filtrirati dim
i smanjiti pasivno pušenje. |
|
|
|
|
Novi materijal, ali ovog puta bez hita Dejv
Kerol nema sreće sa Junajted Erlajnzom |
|
Posle drugog incidenta koji mu se dogodio sa kompanijom Junajted Erlajnz,
veliko je pitanje da li će se muzičar Dejv Kerol usuditi da ponovo putuje sa
njima.
Podsećanja radi, Kerol je postao poznat na internetu zbog folk balade United
Breaks Guitars, Junajted lomi gitare, u kojoj je opisao svoje probleme da
naplati od kompanije štetu zbog gitare polomljene u transportu. Njegova
pesma bila je pravi hit, jer je čulo oko šest miliona ljudi.
Posle tog hita kompanija je obećala da će nastojati da ne pravi slične
propuste u svom radu. No, propust se ipak ponovio, a srećnik je ponovo bio
Kerol. On je prošlog vikenda putovao do Denvera, kada je na aerodromu saznao
da je njegov prtljag zagubljen.
Da ironija bude veća, on je bio u Koloradu, gde je držao govor grupi od
stotinak direktora službi za pružanje usluga.
Prtljag je pronađen dan posle održanog govora, a Kerol kaže da o ovom svom
iskustvu ne namerava da govori u trećem delu trilogije United Breaks
Guitars, koja će se pojaviti na internetu do kraja godine. On i dalje
naglašava da je neverovatno kakav uticaj na njegovu karijeru i život je imao
incident sa polomljenom gitarom. |
|
|
|
|
Stils ponovo najgora saobraćajnica |
|
U anketi koju su među vozačima sproveli nacionalna Automobilska asocijacija i
Asocijacija ontarijskih putara, za najgoru saobraćajnicu u provinciji ponovo
je, drugu godinu za redom, proglašena torontska avenija Stils.
Ove godine je rekordno veliki broj vozača učestvovao u anketi, a zanimljivo
je da skoro polovinu liste loših drumova čine saobraćajnice u najvećem gradu
u provinciji.
Rob Bredford, direktor Asocijacije ontarijskih putara, kaže da se na lošim
saobraćajnicama oštećuju vozila, čime se dodatno opterećuju porodični i
poslovni budžeti. On je istakao i da pravilno održava-nje puteva i mostova
doprinosi da bezbednost svih učesnika u saobraćaju bude veća, što se,
nadalje, povoljno odražava na pri-vredu, životnu sredinu i poreske obveznike.
Na prvih pet mesta, uz aveniju Stils, nalaze se i ulice Ritson u Ošavi,
Berlington u Hamiltonu, Palmer u Belvilu, i Finč u Torontu. Među prvih
dvadeset nalaze se samo dve otavske ulice, i to Karling i Riversajd, dok je
Toronto zastupljen čak sa osam.
Što se autoputeva tiče, vozači imaju najgore mišljenje o autoputu 401, i to
o deonici koja ide kroz region Toronto. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|