SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1222, 30. oktobar 2009.

Suđenje i bez optuženog
Bivši predsednik Republike Srpske, koji se brani sam nije se pojavio u sudnici iz protesta zbog toga što mu, kako tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi za proces. Protumačivši da se Karadžić tako odrekao prava da prisustvuje procesu, sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona odlučilo je da, bez zastupnika odbrane, suđenje formalno započne uvodnom rečju tužioca Alana Tigera. Sudija Kvon je ponovo upozorio Karadžića da sudsko veće može odlučiti da mu nametne branioca, ako bude istrajao na odluci da bojkotuje proces kada tužilaštvo, idućeg ponedeljka, završi uvodnu reč. Tužilac Tiger zatim je započeo uvodnu reč, koja će potrajati šest radnih sati i biće okončana iduće nedelje. Kada tužilac okonča uvodnu reč, koja po tumačenju sudskog veća nije deo dokaznog postupka, suđenje, međutim, neće moći da bude nastavljeno izvođenjem dokaza protiv Karadžića sve dok zastupnik odbrane ne bude prisutan u sudnici. Iz toga proizlazi da će proces morati da bude prekinut sve dok se u sudnici ne pojavi sam Karadžić ili branilac koga mu može nametnuti Tribunal. Karadžić je bojkotovao početak suđenja, a sudija Kvon pozvao ga je da se pojavi u sudnici, upozoravajući da mu, u slučaju da opstruiše suđenje, može biti nametnut branilac. Tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf je zatražila da sudsko veće postavi Karadžiću branioca, ako on i dalje bude blokirao suđenje. Praksa Tribunala pokazala je da procedura za nametanje branioca, ako sudsko veće odluči da je pokrene, nije kratka, tim pre što će optuženi imati pravo da uloži žalbu na takvu eventualnu odluku. Ukoliko branilac bude nametnut, sud mu mora dati određeno vreme da se pripremi za obiman i komplikovan postupak. Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje osoblja UN za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces. On je ranije bio nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa. Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk. Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao. Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom. Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH. Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage. Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija". Za početak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom, akreditovano je 89 novinara iz celog sveta. Zasedanju Tribunala prisustvuju i predstavnici porodica žrtava iz BiH. Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995. Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsile 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju. Tribunalu u Hagu Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.

Nema nikakvih dokaza protiv mene
"Protiv mene se ne vodi nikakav postupak u Bariju i nisam se pozvao na imunitet. Zašto je bilo pogodno državnom tužiocu u Bariju da posle toliko godina neovlašćenog vođenja istrage i saznanja da za to nema nikakvog osnova saopšti kako se navodno zbog imuniteta odustaje od istrage, treba njega pitati, i pitaću ga u postupku koji ću pokrenuti u cilju zaštite mog digniteta i naplate prava koja mi po tom osnovu sleduje, kazao je Đukanović u parlamentu u okviru premijerskog sata. Đukanović je to kazao u odgovoru na pitanje poslanika opozicionog Pokreta za promjene (PZP) Nebojše Medojevića koji ga je pozvao da podnese ostavku "jer je premijerova ustavna pozicija nespojiva sa optužbama za šverc cigareta". Pozivajući se na navode italijanskog tužilaštva da je Đukanović "šef organizacije koja je ilegalno švercovala cigarete i reciklirala novac", Medojević je ocenio da takva premijerova pozicija "dovodi u pitanje ustavni kapacitet vlade da sprovodi ovlašćenja u oblasti vladavine prava i bezbednosti". Lider PZP-a je tražio od premijera da podnese ostavku jer je on "glavni kamen o vratu evropskih i evroatlantskih integracija Crne Gore". Đukanović je odbacio Medojevićeve navode, nazvao ih "notornim neistinama" i ocenio da "nema nikakvog problema u realizaciji bilo kog dela vladine politike, uključujući i borbu protiv kriminala i korupcije". "To što vi govorite o organizacijama, to su vaše fikcije i fikcije vašeg društva koje ovih dana vodi hajku protiv Crne Gore preko dnevnih novina", dodao je on. Đukanović je rekao i da njegov kum i bivši saradnik Ratko Knežević nema nikakve dokaze za optužbe protiv njega, zbog navodnog učešća u švercu cigareta u ranijem periodu. Đukanović je u sredu u Budvi novinarima kazao da je pročitao press kliping medijskih interpretacija Kneževićevih i drugih optužbi i da u njima ne postoji "nijedna nova okolnost u odnosu na 2001. godinu", kada su mediji počeli da objavljuju tekstove o navodnoj umešanosti premijera u mafijaške poslove sa duvanom. "Nema dokaza, ni starih, ni novih", rekao je Đukanović i dodao da je na osnovu press klipinga, takođe, uočio da jedan deo crnogorskih medija ovih dana posvećuje "neprimereno visok tretman tih ponovljenih laži" protiv njega, koje, dodao je, traju punih osam godina. Đukanović je novinarima rekao da vlasnike i urednike tih medija pitaju zašto to čine. "Tako bi se došlo do informacije gde se i zašto podudaraju interesi grupe koja smišlja i pronosi laži (protiv njega) i dela vlasničke i uređivačke medijske strukture u Crnoj Gori", poručio je Đukanović. Crnogorski premijer je precizirao da je bio "svedok na venčanju Ratka Kneževića, i to na njegov poziv". "A kao što znate, po starom crnogorskom običaju, poziv za svedočenje na venčanju se ne odbija", dodao je Đukanović. "Gospodin Knežević je danas u problemu, jer je shvatio u šta sam se ja u međuvremenu pretvorio, postao sam vrlo nestašan, zločest, da mi je hobi da ubijam ljude", kazao je Đukanović, dodavši, "naravno, šalim se". Zatim je objasnio da su optužbe protiv njega "budalasta trućanja balkanskih nesrećnika koji su tako našli načina da prema svojim bezvrednim ličnostima privuku svetla javnosti". "Njima se dopada taj medijski ekskluzivitet, pa i dalje vrte svoje laži, bez ikakvog pokrića", kazao je Đukanović. On je Kneževića "i njegovo društvo" okarakterisao kao ljude "koji nakon prvih kontakata sa trećerazrednim obaveštajnim činovnicima pomisle da su baš oni odabrani za velike misije, da promene matične tokove istorije". "Oni su u te angažmane ušli, pre svega, vođeni svojim finansijskim interesima, a njihov je interes da nastave da se bave medijskim i drugim reketima, zahvaljujući tome što preko medija čiji su vlasnici ili pokrovitelji ispisuju lažne optužbe protiv ljudi od kojih misle da mogu uzeti reket", objasnio je Đukanović. Zatim je kazao da se "drugi motiv" tih ljudi "rodi u njihovim šizofrenim ličnostima - da oni mogu biti navodna alternativa u određenim državama". "Ovde je po sredi ozbiljna zabluda nedokazanih, bezvrednih ljudi, tipičnih Balkanaca", rekao je Đukanović, uporedivši ih sa "igračkama u rukama drugih". Kada ti ljudi to shvate, kako je rekao Đukanović, "oni su tada već na đubrištu, kao dečije igračke". Đukanović je rekao da je bio u prilici da pročita i svedočenja "entuzijasta i apostola istine" u vezi sa istragom o švercu cigareta i da će i taj deo biti dostupan javnosti. "Tu se zatvara krug", rekao je Đukanović, objasnivši da se prvo "izmisle optužbe, s namerom da se od određenih ljudi iznude određene privilegije". Kad to ne uspe, kako je Đukanović objasnio, onda slede navodna svedočenja i tako se godinama ponavljaju laži. Crnogorski premijer je ponovio da će podneti tužbu protiv državnog tužioca u Italiji Đuzepe Šelzija zbog, kako je objasnio, "potpuno neosnovane istrage" u vezi sa navodnim švercom cigareta. Đukanović je kazao da će "odmeriti trenutak" kada će to učiniti, a tužbu će podneti da bi, kako je objasnio, zaštitio i svoj integritet i integritet funkcija koje je obavljao i obavlja.

Srbija sagledava uslove ekonomske pomoći Rusije
"Mi ćemo videti koji su to uslovi, ukoliko ti uslovi jesu povoljni mi ćemo uzeti ta sredstva i koristiti ih na najefikasniji mogući način. Ako uslovi nisu povoljni mi ćemo tražiti resurse, odnosno sredstva na drugom mestu", kazao je Tadić za Radio-televiziju Srbije. On je podsetio da Srbija finansijsku pomoć i podršku dobija i od Evropske unije čije zemlje su jedan od najvećih "donatora i prijatelja" srpske ekonomije. Tadić je rekao da predstavnici krupnog kapitala imaju svoje mesto u privredi i da država želi da oni dobro posluju, ali po zakonu. On je naveo da postoje privrednici koji posluju poštujući propise, ali i oni koji to ne rade, pa su sada predmet istrage. "Ne samo oni, pa vidite i političari su predmet istrage, danas više niko ne može da kaže da postoje povlašćeni". Tadić je naveo da ima dobrih ekonomskih pokazatelja za Srbiju u poslednjem kvartalu ove godine, kao i da će pad proizvodnje u ovoj godini biti minus tri odsto, umesto minus četiri odsto koliko je bilo predviđeno. "Neko će reći: 'Pa to je opet veoma loše'. Ali, ako se uporedimo sa drugim zemljama i u Evropskoj uniji i u regionu to je kudikamo bolje. Samo nekoliko zemalja ima bolji rezultat kada je taj indikator u pitanju", rekao je Tadić. On je dodao da su procene međunarodnih činilaca da će Srbija biti jedna od retkih zemalja u Evropi koja će u narednoj godini zabeležiti ekonomski rast između jedan i dva odsto. Predsednik je kazao i da će očekivane investicije poboljšati prilike u zemlji, ali da pojedine stvari u ekonomiji ipak ne stoje dobro i kao primer naveo mnogo manji izvoz nego što je to neophodno. Komentarišći najavu otvaranja centra za vanredne situacije u Nišu, a u čemu će učestvovati i Rusija, Tadić je rekao da nije reč o vojnoj bazi, dodajući da je Srbija vojno neutralna, pa zbog toga neće biti stranih vojnih baza u zemlji. Predsednik Srbije je rekao da će pitanje statuta Vojvodine biti rešeno u "narednom periodu" i da Ustav Srbije neće biti ugrožen. Tadić je naveo da nema sukoba unutar Demokratske stranke kada je reč o Statutu Vojvodine, već da se tom pitanju pristupa izuzetno ozbiljno i odgovorno. "Neće biti doveden u pitanje niti Ustav niti integritet države Srbije... S druge strane, mi ćemo ići u decentralizaciju i regionalizaciju naše zemlje zato što je to presudno važno ne samo za ravnomerni razvoj, već i u bezbednosnom smislu", kazao je Tadić. On je ponovio da Srbija "ni implicitno ni eksplicitno" neće priznati nezavisnost Kosova, ali da država nezavisno od odluke Međunarodnog suda pravde ostaje privržena nastavku pregovora. "O tome kako će se Srbija ponašati u budućnosti nakon odluke Međunarodnog suda pravde odluku ćemo donositi kada za to dođe vreme. Naravno, sada analiziramo sve modalitete i pripremamo se za svako rešenje. Ja sam optimista da će ta odluka biti pozitivna kada je u pitanju Srbija", kazao je Tadić.

Uručene Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice
Ovo tradicionalno nacionalno priznanje, koje se dodeljuje od 1975. godine za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture, dobitnicima je uručio državni sekretar ministarstva za dijasporu Miodrag Jakšić. Priznanje se sastoji od pozlaćene značke i povelje - grafičkog lista. Dodeljuje ga Kulturno-prosvetna zajednica Srbije u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu. Jakšić je obrazlažući nagradu naveo da je Mićanović glumac koji je za 20 godina karijere, dobio gotovo sve ovdašnje pozorišne i filmske nagrade, umeće iskazao ne samo u Srbiji već i u inostranstvu. "Dragana Jovanović je magistar muzike i docent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Bavi se komponovanjem primenjene i popularne muzike, vokalne i instrumentalne muzike za decu. Dobitnica je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu", naveo je on. Prema njegovim rečima, profesor Manfred Jenihen je vodeća ličnost u inostranom kulturnom prostoru koja se bavi srpskim temama i piscima. U više od 500 naučnih jedinica ostavio je traga o proučavanju naše prošlosti i književne istorije. "Kao osvedočeni prijatelj naše zemlje i u najtežim trenucima, kada su rušeni svi mostovi saradnje i veza, profesor Jenihen je prevodio naše najpoznatije pisce. Poslednjih desetak godina radio je na antologiji srpskog pesništva 20. veka", kazao je Jakšić koji je i predsednik žirija za dodelu Zlatne značke. Dobitninici su kratko zahvalili na nagradi i rekli da im ona puno znači i da ih obavezuje da pruže još veći doprinos srpskoj kulturi. Primajući nagradu Jenihen je najavio da će 2011. godine na Sajmu knjiga u Lajpcigu Srbija biti u centru pažnje. Dodao je da je već sve isplanirao za taj veliki kulturni događaj.

Najbogatiji pokojnik nije Majkl Džekson
Iako je zaostavština "kralja popa" naglo porasla posle njegove iznenadne smrti 25. juna, najbogatiji među slavnima "na onome svetu" je francuski modni kreator Iv Sen Loran, Sen Loran je, po godišnjoj listi objavljenoj u sredu, za proteklih godinu dana zaradio 350 miliona dolara. Veliki deo njegove imovine prodat je na aukciji kod Kristija u februaru. Sen Loran je umro u junu 2008, od raka na mozgu. Džekson je, po proceni časopisa, u istom periodu zaradio 90 miliona dolara, Elvis Prisli 55 miliona, a Džej Ar Ar Tolkin 50 miliona dolara. Film o Majklu Džeksonu zaradio 2,2 miliona dolara Film o Majklu Džeksonu "This Is It" zaradio je 2,2 miliona dolara od prvih projekcija u severnoameričkim bioskopima, procenio je distributer Soni. Film u režiji Kenija Ortege je hronika Džeksonovih priprema za 50 koncerata koje je trebalo da održi u Londonu, i sastoji se od snimaka sa proba za nastupe koji nikada nisu održani pošto je "kralj popa" umro 25. juna, pre prvog koncerta najavljenog za jul. Prikazivanje filma "This Is It" počelo je u noći između utorka i srede u 99 zemalja.

NASA uspešno izvela probu nove rakete
Američka svemirska agencija NASA je uspešno izvela probu nove rakete, što je prvi korak u novom američkom programu slanja ljudi na Mesec. Raketa "Areas I-X" visoka je 100 metara, odnosno skoro duplo je duža od svemirske letelice šatl koju bi trebalo da zameni. Troškovi probnog leta rakete u kojoj nije bilo ljudi ili nekog posebnog tovara, iznosili su 445 miliona dolara. NASA je ocenila da je, prema prvim naznakama, let bio ogroman uspeh. "O, čoveče. Kako je to bilo impresiovno", rekao je menadžer novog programa NASA Džef Henli pohvaljujući kontrolore leta. Lansiranje je prvo poletanje nove letelice sa svemirkog centra Kenedi posle skoro 30 godina - prvi spejs šatl "Kolumbija" lansiran je 1981. godine. Probni let nove rakete dogodio se i tačno 48 godina i jedan dan posle prvog lansiranja rakete "Saturn", prethodnice letelice koja je u okviru programa Apolo prenela astronaute na Mesec. Lansiranje te rakete predstavlja prvi korak nastojanja NATO-a da ponovo pošalje ljude na Mesec. Bela kuća, međutim, ponovo razmatra svemirske letove s ljudskom posadom i mogla bi da odbaci projekat rakete "Ares I" u prilog neke druge rakete ili druge destinacije. NASA smatra da bi "Ares I" mogla biti spremna za prevoz astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu do 2015. godine, četiri do pet godina posle povlačenja letelice šatl. Panel stručnjaka je u izveštaju predsedniku SAD Baraku Obami međutim naveo da će to pre biti 2017. godine, ističući da za čitav projekat nedostaju sredstva.

Ima li pilota u avionu?
Nacionalnoj upravi za bezbednost saobraćaja piloti sa Nortvestovog leta rekli su da su bili toliko udubljeni u komplikovani raspored rada na laptopovima da su na više od sat izgubili osećaj za vreme i prostor, što bi moglo da ih košta letačke dozvole. Na pravi put, za Mineapolis, u državi Minesota, Erbas A320 sa 144 putnika i pet članova posade, koji je leteo iz San Dijega, vraćen je posle brojnih upozorenja nadzornika leta. U međuvremenu, dok su se piloti bavili planom rada, avion je leteo iznad susedne američke države Viskonsin. Kopilot Ričard Kol i kapetan Timoti Čejni izjavili su u istrazi pred Upravom da nisu zaspali za vreme prošlonedeljnog leta, kao što se pretpostavljalo. Njih dvojica su "studirala raspored", svako na svom laptopu, pri čemu je kopilot, koji je veštiji sa mesečnim planovima, pomagao kapetanu da se snađe. Čejni, 53 godine, i Kol, godinu dana stariji, iskusni su piloti, prenosi AP. Čejni ima oko 20.000 sati letenja, od čega polovinu na A320, a Kol ima 11.000 sati, uključujući pet hiljada u avionu evropske proizvodnje. Do sada nisu imali incidente, niti su kršili propise. I, mada su Nortvestovi piloti okrenuli avion i bezbedno sleteli gde treba, letači i eksperti za bezbednost kažu da će ta epizoda naterati Upravu i američku Saveznu vazduhoplovnu službu da se pozabave korišćenjem laptopova i drugih elektronskih naprava u kokpitu. "Ne postoji savezni propis kojim se pilotima izričito zabranjuje da koriste laptop ili neki drugi elektronski uređaj sve dok im avion leti iznad 3.000 metara", kaže portparol Službe Dajana Spitaliere. Međutim, u saopštenju Delte, koja je prošle godine preuzela Nortvest, ističe se da su aktivnosti koje nisu u vezi sa pilotiranjem tokom leta protiv politike kompanije i onima koji je krše preti otkaz. Za sada su piloti suspendovani. Sličnu politiku vode i ostali avioprevoznici ali je stvarna situacija malo drugačija i piloti ponekad prekraćuju vreme tokom dosadnih faza leta. "To se radi iako nije bezbedno i verovatno je suprotno propisima", kaže Džek Kejsi koji je nakon 34 godine pilotskog staža postao savetnik za bezbednost. On dodaje da je jedino neuobičajeno da oba pilota istovremeno koriste laptopove. Brojni stručnjaci nagovestili su pak da bi naizgled prihvatljivije bilo da su piloti zaspali tokom leta nego što su gledali u laptopove. Kontrolori leta u Denveru i Mineapolisu pokušavali su naime nebrojeno puta da dozovu pilote radio vezom. Preko drugih frekvencija isto su nastojali i piloti aviona koji su leteli u blizini. I njihova aviokompanija se trudila da uspostavi kontakt tekstualnim porukama a vlasti su se toliko uspaničile da je Nacionalna garda spremila avione za poletanje sa dve lokacije. Služba za vanredne situacije Bele kuće uzbunila je pak visoke funkcionere koji su pratli Erbas A320 koji leti bez ikakvog kontakta sa kontrolom na zemlji. "To je neoprostivo", ističe bivši direktor Uprave Džim Hol i dodaje da "mu je žao pojedinaca, ali da to nije bezopasan događaj već ozbiljno kršenje propisa o bezbednosti". Istovremeno sindikat Deltinih pilota ističe da nijednog trenutka putnici, posada ili letelica nisu bili u opasnosti. Oni takođe upozoravaju da ne treba donositi preuranjene zaključke. Piloti su inače u istrazi priznali da u vreme dok su radili na laptopovima nisu obraćali pažnju na radio saobraćaj, poruke aviokompanije i instrumente u kokpitu.

Šta britanski ambasadori misle o svojim domaćinima
Ono što britanski ambasadori stvarno misle o svojim domaćinima ne služi uvek na čast diplomatiji, sudeći po nedavno objavljenim, direktnim, nekad i nepristojnim pismima, upu-ćenim u London iz ambasada širom sveta. Do sadržaja pisama poslatih u britansku prestonicu za poslednjih pola veka, došao je Bi-Bi-Si, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, a prenosi agencija AP. Pisma otkrivaju, između ostalog, i koliko su diplomatama dosadne bezbrojne koktel zabave, kao i njihovo ogorčenje neuspehom britanske vlade da po-pravi svoj imidž u inostranstvu. Britanski ambasadori koji su odlazili sa dužnosti su sve do 2006. godine slali u ministarstvo spoljnih poslova izveštaje u kojima su davali ličnu ocenu zemlje u kojoj su službovali. "Bojim se da su među Latinoamerikancima, stanovnici Nikaragve bez sumnje najmanje pošteni i pouzdani, a najviše skloni nasilju i piću", napisao je odlazeći ambasador iz Nikaragve Rodžer Pinsent 1967. godine. Bivši ambasador u Nigeriji Dejvid Hant je dve godine ka-snije pribeležio da vođe te afričke zemlje imaju "izluđu-juću naviku da uvek biraju pravac delovanja koji će najviše naškoditi njihovim interesima". Britanski ambasador na Tajlandu od 1965. do 1967. godine Antoni Rambold ismevao je svoje domaćine jer, prema njegovom mišljenju, nemaju kulturu. "Nemaju ni književnost, ni slikarstvo, muzika im je čudna, vajarstvo, keramiku i ples pozajmili su od drugih naroda, arhi-tektura im je monotona, a ure-đenje kuća strašno", pisao je Rambold. Britanski ambasdor u Kanadi od 1981. do 1984. godine, lord Moran, nije imao naročito visoko mišljenje o Kanađanima. "Svako ko je čak i osrednje dobar u onom što radi - knjiže-vnosti, pozorištu, skijanju ili bilo čemu drugom, postaje važna ličnost u zemlji, dok se oni koji zaista odskaču od gomile uzdižu do nebesa i odmah dobijaju orden", napisao je Moran. Druge diplomate su u svojim pismima kritikovale britansku birokratiju i ponekad do-sadan svet međunarodnih odnosa. "Jedan od najvećih neuspeha naše diplomatije je nesposo-bnost da se oslobodi imidža polucilindra, prugastih odela, neodlučnosti i sklonosti ka šampanjcu", napisao je 1999. godine Dejvid Gor-But pripremajući se da napusti Nju Delhi. "Kokteli su prava smrt za nas, a siguran sam da bi se 99 odsto mojih kolega složilo s tim", dodao je Gor-But osvrćući se na bezbrojne prijeme na kojima su ambasadori u ulozi domaćina ili gosta. Britanski Forin ofis ukinuo je običaj slanja ovih pisama 2006. godine pošto je pismo koje je uputio odlazeći ambasador iz Italije Ajvor Roberts dospelo u medije. "Da li je moguće da smo probijajući se kroz brojne biznis planove, ocene sposobnosti ... i druge izume ovog doba menadžmenta, u stvari zaboravili šta je zaista diplomatija", napisao je Roberts. Za razliku od Britanaca koji su ukinuli ovu vrstu komuniciranja, praksa internih ocena zemalja domaćina i dalje se za-držala u međunarodnim poslovima. Tako je početkom oktobra pažnju javnosti u regionu privukao šef misije UN u Crnoj Gori Aleksandar Avanesov kada su navodi iz njegovog internog izveštaja u kome je Podgorica ocenjena kao "provincijski grad u kome je strancima otežan život", dospeli u medije. Avanesov se u izveštaju upu-ćenom u sedište UN požalio na visoke cene stanova koji nemaju odgovarajući kvalitet, skupu struju, agresivne vozače, na problem nedostatka dobrih lekara, stomatologa, vodoinstalatera, zidara, molera i drugih, nedostatak kulturnih sadržaja i slabe avionske veze sa ostatkom sveta.

Žvakaća guma kao deo američke istorije
Vulgarna ili ne, žvakaća guma se zadržala do današnjih dana. Iako njeni koreni sežu u neke druge, drevne civilizacije, današnja industrija tog proizvoda rodila se u SAD, zahvaljujući nekolicini Amerikanaca koji su, svaki pojedinačno i u različitim trenucima, došli do pravog recepta. Svetska industrija žvakaćih guma danas je vredna oko 19 milijardi dolara, samo američka skoro tri milijarde. Amerikanac u proseku žvaće oko tri stotine guma godišnje. Uz čokoladu, žvakaća guma je jedan od najpopularnijih konditorskih proizvoda u svetu. Još u davnim vremenima i u raznim zemljama, ljudi su uživali u žvakanju nečega što je bilo nalik današnjoj žvakaćoj gumi. Stari Grci su žvakali aromatičnu smolu mastiksa, mrtvike, zimzelenog sredozemnog grma. Indijanski narodi su, u obe Amerike, hiljadama godina žvakali razne biljke. Svi iz istih razloga, uglavnom onih zbog kojih se i danas žvaće guma - da bi se zavarala glad ili žeđ, kao zubna higijena, za osveženje usta i daha. Kad su prvi Evropljani stigli u Ameriku, na područje današnje Nove Engleske, od Vampanoag Indijanaca su brzo naučili da uživaju u smolastom soku omorike, kome su dodavali malo voska. Džon Bekon Kertis je 1848. na tržište izbacio žvakaću gumu od soka omorike. Proizvodio ju je tako što je u kuhinjskim loncima svoje žene iskuvavao smolasti sok, potom ga izlivao u hladnu vodu, da bi se stvrdnuo. No, prodaja tih njegovih dva santimetra dugih i santimetar širokih žvakaćih "štapića", zamotanih u meki papir, nije baš dobro išla. Ali kad je 1850. svom proizvodu dodao parafin i šećer, žvakaća guma je postala mnogo popularnija. Žvakaću gumu, međutim, prvi zvanično patentira Vilijam Finli Simpl 1869, mada njegov proizvod nikad nije dospeo na tržište. Godine 1871. na scenu stupa Tomas Adams i patentira prvu mašinu za proizvodnju žvakaćih guma. Adamsova žvakaća guma, pod imenom tuti-fruti prva je guma koja se prodavala u automatima postavljenima na jednoj stanici podžemne železnice Njujorka. Adams je bogat umro 1905. godine, ostavivši za sobom proizvod koji će uvek imati posebno mesto u istoriji Amerike. Godinu dana po Adamsovoj smrti, na tržištu se pojavljuje nova vrsta žvakaće gume - ona od koje mogu da se prave baloni. Bila je izum Franka Flera i njome su svi bili oduševljeni. "Ljudi su u kancelarijama žvakali, pravili balone i poskakivali od sreće", zabeležio je jedan hronočar. Počela su i takmičenja u duvanju balona. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveći balon je napravila izvesna Susan Montgomeri iz Fresna, u Kaliforniji, 1994. godine, i to prečnika 58,5 centimetara. Kad je za vreme Drugog svetskog rata žvakaća guma dodata vojničkim obrocima, 150 milijardi ih je otišlo "u svet", jer su američki vojnici delili popularne "žvake" ljudima - od Evrope, preko Afrike, do Azije. Po završetku Drugog svetskog rata, hemičari su naučili kako osnovnu gumenu bazu da zamene sintetičkim polimerima. Pojavljuju se žvake raznih oblika, boja i ukusa, sa ekstraktima mente i raznog voća, sa i bez šećera, one koje izbeljuju zube i one koje pomažu odvikavaju od pušenja... Samo u SAD se proizvodi i kupuje više od hiljadu vrsta. Istraživanja pokazuju da ljudi žvaću više kad su nervozni i u teškim i teskobnim trenucima i vremenima. U svetu, u kojem teskoba stalno vreba i napetost ne popušta, za žvakaću gumu nema zime.

Biljana Plavšić na slobodi
Biljana Plavšić je u Beograd doputovala oko 14 sati avionom Vlade RS, a nju je do stana u Beogradu dopratio premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Pred ulazom u zgradu u Katanićevoj ulici bilo je nekoliko građana, koji su je dočekali, kao i brojni fotoreporteri i TV-snimatelji. Plavšić je novinarima ispred zgrade kratko rekla da se oseća slobodno i da će im se uskoro obratiti. U izjavi Radio-televiziji Srbije ispred stana na Vračaru, ona je rekla da će ostati sa porodicom u Beogradu ali da "jedva čeka da ode u Banjaluku i vidi prijatelje". Ispred zgrade u kojoj će boraviti nalazilo se nekoliko policajaca. Na aerodromu "Nikola Tesla" Biljanu Plavšić je čekao veliki broj novinara, ali se ona nije pojavila ni na glavnom ni na VIP izlazu. Svetozar Mihajlović, član Odbora za podršku Biljani Plavšić, izjavio je da će bivša predsednica Republike Srpske, koja ima državljanstvo BiH i Srbije, najveći deo vremena provoditi u Srbiji. On je apelovao na medije da je ostave na nekoliko dana "da se posveti porodici i odlasku u crkvu". Mihajlović je rekao da će ona posetiti Banjaluku i Bijeljinu, gde će prisustvovati promociji knjige koju je napisao sveštenik sa kojim je kontaktirala dok je bila u zatvoru, što će biti prilika za komunikaciju sa medijima. Biljana Plavšić osuđena je u februaru 2003. godine na 11 godina zatvora pred Haškim tribunalom zbog zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, pošto je u oktobru prethodne godine priznala krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 opština u BiH 1992. Plavšić se dobrovoljno predala sudu u Hagu nakon što je optužena u januaru 2001. godine. Iz zatvora u Švedskoj oslobođena je nakon što je odslužila dve trećine kazne. Švedska vlada donela je takvu odluku prošlog četvrtka nakon što je Haški tribunal sredinom septembra odobrio prevremeno puštanje na slobodu bivše predsednice RS. U obrazloženju odluke, predsednik Tribunala Patrik Robinson je naznačio da je Biljana Plavšić "kako izgleda, pružila dokaze značajne rehabilitacije" tokom boravka u zatvoru.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"