|
|
Broj 1222, 30. oktobar 2009.
| Imao sam moralnu obavezu da dočekam Biljanu
Plavšić |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je imao "moralnu,
političku i ljudsku obavezu" da sačeka bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić
u Beogradu nakon puštanja iz zatvora.
"Imam naravno moralnu obavezu i prema žrtvama u Bosni, ali smatram svojom
političkom, ljudskom i moralnom obavezom da budem tu kad dolazi jedna
starija žena koja je odslužila svoju kaznu", kazao je Dodik gostujući na
Radioteleviziji B92.
 On
je dodao da nije razmišljao zašto predstavnici Vlade Srbije nisu dočekali
Plavšićevu koja je juče iz Švedske doputovala u Beograd, ocenjujući da vlada
ima svoj stav o tome.
"Logično je što je Biljana došla u Beograd, jer joj tu živi brat i njegova
porodica, a oni su i njena jedina porodica. Plavšićeva će sama odlučiti da
li će se angažovati u javnom životu", rekao je Dodik.
Govoreći o situaciji u BiH, Dodik je ocenio da bi bilo veoma
pojednostavljeno posmatrati probleme u BiH kroz izlazak iz zatvora Biljane
Plavšić i hapšenje bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića.
On je ocenio da se "namerno pravi atmosfera u kojoj se od RS samo traže
nadležnosti".
"Nema većeg cilja zbog kojeg smo spremni da kažemo da se odričemo
nadležnosti", rekao je Dodik povodom "butmirskih razgovora" o reformama
neophodnim za dalje evoratlantske integracije BiH.
On je dodao da Banjaluka "nema ništa protiv da BiH bude međunarodna zemlja,
ali je RS njen bitan faktor".
Dodik je rekao i da je značajan stav predsednika Srbije Borisa Tadića o
Dejtonskom sporazumu i da je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na
poslednjem sastanku ponovio zvaničan stav Beograda o poštovanuju dogovora
naroda i entiteta u BiH.
Povodom nedavne Jeremićeve posete Sarajevu, Dodik je kazao da "Jeremić treba
da dođe u Sarajevo, ali da ga to ne zanima".
"Srbija treba da bude prisutna ali nivo potcenjivanja Srbije u zvaničnom
Sarajevu je degutantan i kad bi oni birali da li da sarađuju sa Srbijom ili
sa Kosovom, izbor bi bio Kosovo", rekao je Dodik.
Povodom ocena da u Bosni nije bila gora situacija i da je na ivici rata,
Dodik je rekao da je BiH sporazumna zemlja, ali da je narodi koji u njoj
žive ne doživljavaju na isti način. "Sve je podeljeno u BiH", dodao je
premijer RS. |
| |
| |
|
| |
| Sarajevska štampa kritikuje oslobađanje
Biljane Plavšić |
| |
Sarajevska štampa u komentarima žestoko kritikuje prevremeno puštanje na
slobodu bivše predsednice RS Biljane Plavšić.
Sarajevski Dnevni avaz u komentaru dana, pod nazivom "Genocidna mama i sin
Milorad", navodi da se premijer RS Milorad Dodik "ne odriče genocidnih
temelja koje je tom entitetu udarila Biljana Plavšić".
Isti list navodi da je Plavšićeva u Švedskoj više bila u "hotelu nego u
zatvoru", te da je tom odlukom Haškog suda, pravdi "pljunuto u lice".
 Takvu
odluku Haškog suda mediji definišu kao "odluku kojom su dosoljene otvorene
rane žrtava politike Biljane Plavšić i njene zločinačke bratije u
rukovodstvu Republike Srpske".
Sarajevsko Oslobođenje navodi da kaznom Plavšićevoj ništa nije postignuto.
"Ova nedelja počela je lošim vestima" jer je pretresno veće Haškog tribunala
odložilo početak suđenja bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću i jer je "na
slobodu puštena njegova najbliža saradnica iz devedesetih Biljana Plavšić".
List dalje piše kako je "svojevrsna, svesna provokacija samog Dodika prema
svima onima koji su bili žrtve nastrane politike koju je i Plavšićeva
personifikovala", to što je ona u Beograd doputovala u pratnji premijera RS,
avionom vlade tog entiteta.
U znak protesta zbog prevremenog puštanja iz zatvora Biljane Plavšić, juče
je i veća grupa osuđenika u zatvoru u Zenici, zašila sebi usta.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić otkazao je posetu Švedskoj
koja je bila planirana za početak novembra, "zbog prevremenog puštanja na
slobodu haške osuđenice, a na osnovu Odluke Vlade Kraljevine Švedske,
donesene 22. oktobra ove godine".
Komšić je naveo da je "velika greška bilo kakav akt milosrđa prema osobi
koja je, kao član najužeg ratnog rukovodstva bosanskih Srba, osuđena za
najgore zločine počinjene protiv čovečnosti, te učestvovala u planiranju,
kreiranju i sprovođenju progona i uništenja Bošnjaka, Hrvata i drugog
nesrpskog stanovništva u BiH". |
| |
| |
|
| |
| Probleme u BiH treba da rešavaju domaći
političari |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da problemi unutar
Bosne i Hercegovine treba da se rešavaju dijalogom domaćih političara, bez
učešća stranaca.
"Videli smo posle onoga u Prudu, što je trebalo da bude sinonim za domaći
dogovor, da su mnogi, ne samo domaći političari, već i stranci učinili da to
ugroze i dovedu u pitanje bilo kakav dogovor u BiH, mimo arbitraže stranaca",
kazao je Dodik u intervjuu za današnje banjalučke "Nezavisne novine".
On smatra da je potrebno da domaći politički lideri što pre počnu dijalog i
sva pitanja važna za BiH rešavaju u institucijama, dodajući da je druga
mogućnost "naivno očekivanje da će neko doći na belom konju i korbačem
nametnuti ono što baš njima odgovara".
"Bošnjački političari zadržavaju naivna verovanja da će neko urediti stvari
kako baš njima odgovara", naglasio je Dodik, podsećajući da i strane
diplomate misle da odluke u BiH moraju doneti njeni političari.
Upitan da li je realan nastavak "butmirskog procesa", premijer RS je
odgovorio da "samo naivni pokušavaju da održe priču da postoji Butmir".
"U Butmiru ne postoji ništa. Međutim, postoji nešto što je započeto, a to je
da se razgovara", dodao je on, navodeći da je sam inicirao novi sastanak
političkih lidera iz BiH na kojem bi se razgovaralo o otvorenim pitanjima. |
| |
| |
|
| |
| U Makedoniji se živi lošije nego u Bugarskoj |
| |
U Londonu je objavljena studija o tome gde se u svetu najbolje živi i
prednjači Finska, Zimbabve je na dnu lestvice a Makedonija u sredini u svetu,
ali među poslednjima u Evropi po indeksima koji obuhvataju ekonomske i
socijalne parametre.
Ugledni Ligatum institut (Legatum) sastavio je spisak koji je obuhvatio 104
države i najperspektivnija za život posle Finske je Švajcarska, slede
skandinavske zemlje, a prvih deset na listi zaokružuju Austrija, Kanada,
Holandija, SAD i Novi Zeland, prenosi makedonska televizija A1. Društvo
Zimbabveu koji je na dnu lestvice, na 104. mestu, pravi Kamerun (100),
Centralno Afrička Republika (101), Jemen (102) i Sudan (103).
Makedonija je prema indeksu prosperiteta 59, jedno mesto ispred El Salvadora,
ali iza Šri Lanke, Bocvane, Paragvaja, Filipina i Dominikanske Republike.
Od evropskih zemalja i zemalja u regionu Ukrajina je 61, Turska 69. i
Belorusija 85, što je lošija pozicija od Makedonije, ali se bolje živi u
Hrvatkoj (35. pozicija), Bugarskoj (46) i Rumuniji (48). Britanski institut
nije analizirao Srbiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.
Makedonija je na 86. mestu u svetu po ekonomskoj razvijenosti, ali je
okvalifikovana kao država u kojoj dominira nezaposlenost, ima podosta
barijera za otpočinjanje biznisa i karakterističan je nizak nivo štednje
građana.
Zemlja je po stepenu razvijenosti demokratije i političkih prava svrstana na
42. mesto na pomenutoj rang listi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
