|
|
Broj 1222, 30. oktobar 2009.
| Pisaćemo još žešće o kriminalu političara |
| |
Sin uhapšenog vlasnika listova Kurir i Glas javnosti Radisava Rodića,
Aleksandar Rodić, izjavio je da je njegov otac "čist u svemu što je radio" i
da će ti listovi biti još oštriji i nastaviti da obaveštavaju javnost o
kriminalnim radnjama političara.
"Ne bojimo se, objavljivaćemo i ono što nismo hteli zbog interesa države.
Sve ćemo da objasnimo narodu. Političari se plaše jedino javnosti i zato su
hteli da nas stave pod kontrolu i da nas ugase", rekao je Rodić na
konferenciji za novinare u Galeriji Glas.
Rodić je istakao da njegov otac ne zna zbog čega je juče uhapšen i da je
Radisavu Rodiću pozlilo tokom saslušanja u policiji, pa je prebačen u
bolnicu, gde mu se zdravstveno stanje stabilizovalo, i apelovao na istražne
organe da vode računa o njegovom zdravlju.
"Našu porodicu terorišu samo zato što smo vlasnici medija koji slobodno pišu
i samo zbog toga je i uhapšen, da bi njega i naše novine diskreditovali",
rekao je Rodić.
Aleksandar Rodić nije odgovarao na pitanja i napustio je konferenciju za
novinare.
Portparol listova Kurir i Glas javnosti Milan Kamponeski upitao je da li bi
Rodić bio uhapšen da nije vlasnik Kurira i objasnio da je hapšenje usledilo
pošto je Rodić odbio kompromis sa onima koji prave afere da zaustavi
objavljivanje tih afera.
"Voleli bismo da je pravosuđe tako efikasno i za sve afere o kojima je Kurir
pisao. Poreska policija je od 2005. godine izvršila 1.070 kontrola u kojima
ništa nisu našli. Hapse se nepodobni, nema pravnog metoda, ponašaju se kao
banda, dođu i otmu dokumente, nemamo popis oduzetih dokumenata, ne znamo da
li će ih falsifikovati", rekao je Kamponeski.
Kamponeski je na pitanje novinara da li Rodić duguje 203 miliona neplaćenog
poreza odgovorio da su to medijske spekulacije i da iz policije i tužilaštva
nisu dobili informacije o razlozima hapšenja Rodića.
Glavni i odgovorni urednik Kurira Rade Jerinić rekao je da on misli da Rodić
ne duguje novac za porez, ali da je na sudskim organima da to utvrde i
istakao da Kurir nije u blokadi i posluje "sasvim normalno", što se može
proveriti i na internet sajtu Narodne banke Srbije www.nbs.rs
"Uhapšen je i Slavoljub Kačarević, koji je bio urednik Glasa javnosti i
direktor štamparije Glas 1999. godine i 2000. godine, kada se u toj
štampariji štampalo sedam opozicionih listova i kada je Glas bio predvodnik
borbe protiv režima Slobodana Miloševića i sada ga ispituju na te okolnosti",
rekao je Jerinić.
Jerinić je dodao da mu je žao što se 2009. godine sprovodi takav obračun sa
neposlušnim medijima i izrazio uverenje da će pobediti kao i 1999. godine i
2000. godine. |
| |
| |
|
| |
| Tužilaštvo traži istragu protiv Rodića i
Kačarevića |
| |
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da je danas istražnom sudiji
Okružnog suda u Beogradu podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv
Radisava Rodića i Slavoljuba Kačarevića.
Zahtev je podnet zbog osnovane sumnje da su Rodić kao vlasnik preduzeća "Manami"
i Slavoljub Kačarević kao direktor tog preduzeća 2001. godine zloupotrebili
službeni položaj čime su za sebe pribavili protivpravnu imovionsku korist od
1,035.658 nemačkim maraka, po tadašnjem kursu Narodne banke Jugoslavije.
Radisav Rodić, vlasnik dnevnih listova Kurir i Glas javnosti, i više
preduzeća, priveden je u utorak uveče u Beogradu, a Kačarevoić koji je
ranije bio direktor i glavni urednik Glasa, u sredu. |
| |
| |
|
| |
| Doris Pak: Nema ulaska Srbije u EU bez
rešenja kosovskog problema |
| |
Srbija neće ući u Evropsku uniju sve dok ne reši problem sa Kosovom, poručila
je poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak na okruglom stolu u Berlinu.
Kako javlja Dojče vele, Pakova je rekla da je najveći problem Srbije što joj
je Kosovo najbliži komšija kojeg ne želi da prizna. Odnos Srbije prema
Kosovu je izuzetno loš i on mora da se menja, rekla je evropska
parlamentarka na okruglom stolu koji je organizovala Fondacija "Nauka i
politika".
Sve dok ne bude bio rešen problem sa Kosovom, Srbija neće ući u Evropsku
uniju, ocenila je Doris Pak.
Ni eventualna podela Kosova ne bi rešila postojeći problem. On može biti
jedino rešen ako Srbi na Kosovu preuzmu sudbinu u svoje ruke, poručila je
evropska parlamentarka.
"Srbi na Kosovu to zaista i treba da urade. Time će doprineti da ta mala
država Kosovo ostane održiva. To je u interesu Srba i celog regiona", rekla
je ona.
Srbi sa Kosova bi trebalo da se aktiviraju i uključe u kreiranje politike
svoje zemlje, a najveću šansu imaju na predstojećim lokalnim izborima tokom
kojih bi mogli i da se izbore za mesta u opštinskim savetima Kosova, ocenila
je Doris Pak.
"Ako Srbi u Beogradu Srbima na Kosovu kažu da ne trebaju da se politički
angažuju na izborima ili da ne izlaze na izbore, jer u suprotnom slučaju
neće dobiti finansijsku pomoć, onda smatram da to nije pravi put kojim bi
bio uspostavljen dobar komšijski odnos", rekla je poslanica Evropskog
parlamenta. |
| |
| |
|
| |
| Cvetković: U toku razgovori sa Rusijom o
kreditu |
| |
Srpski premijer Mirko Cvetković izjavio je juče da su u toku razgovori s
Rusijom o najavljenom kreditu za podršku budžetskom deficitu i projektima u
Srbiji i da se još ne može govoriti o uslovima pod kojima će biti dobijen.
"Sigruno nećemo prihvatiti kredit pod uslovima manje povoljnim po Srbiju",
rekao je Cvetković u Skupštini Srbije odgovarajući na pitanje poslanika
Demohrišćanske stranke Srbije Vladana Batića.
Batić je pitao pod kojim uslovima će Srbija dobiti kredit od Rusije i kako
to da davalac kredita može da uslovljava da 80 odsto sredstava ide na puteve
a 20 odsto za budžetski deficit.
Cvetković je naveo da se sa predstavnicima Rusije razgovaralo o dve vrste
kredita, jednom od 200 miliona dolara za budžetsku podršku i drugom za
konkretne projekte.
Delegacije Srbije i Rusije počele su danas u Moskvi dvodnevne pregovore o
uslovima ruskog kredita Srbiji od milijardu dolara. |
| |
| |
|
| |
| Oštra rasprava Kušnera i Ferhagena o Srbiji |
| |
Ministri spoljnih poslova Holandije i Francuske Maksim Ferhagen i Bernar
Kušner žestoko su raspravljali o deblokadi Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju između EU i Srbije, piše list Danas u sutrašnjem broju
pozivajući se na izvore bliske ministrima spoljnih poslova dve zemlje.
Beogradski dnevnik navodi da su Ferhagen i Kušner u utorak u Luksemburgu,
gde se održavao sastanak ministara spoljnih poslova EU, oštro raspravljali o
tome da li Srbiji treba odblokirati Sporazum ili ne, iako Srbije nije bila
zvanična tema sastanka.
Šef francuske diplomatije bio je za deblokadu SSP-a, dok je Ferhagen ostao
pri stavu da do toga ne može doći dok ne bude uhapšen Ratko Mladić.
Izvor Danasa naveo je i da je ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt
negodovao zbog "istrčavanja" svog italijanskog kolege Franka Fratinija, koji
je pozvao Srbiju da što pre podnese kandidaturu za članstvo u EU, bez obzira
na odluku o deblokadi SSP-a i početak njegove ratifikacije u parlamentima
članica EU, jer je njegova primena jedan od uslova za podnošenje kandidature.
Bilt je bio ljut na Fratinija jer je plan Švedske, kao predsedavajuće EU i
Srbije bio da Beograd preda kandidaturu posle odluke o ukidanju viza. |
| |
| |
|
| |
| Mićunović: Razgovori uspešni, stavovi o
Tribunalu različiti |
| |
Razgovori delegacija Skupštine Srbije i Parlamenta Holandije u Hagu bili su
uspešni, ali su njihovi stavovi o saradnji Beograda s Tribunalom u Hagu
ostali različiti, izjavio je šef srpske delegacije Dragoljub Mićunović.
"Mi smatramo da Srbija potpuno sarađuje s Tribunalom, a Holanđani misle da
ta saradnja nije potpuna. Mislim da se tu brkaju saradnja i cilj", rekao je
Mićunović posle sastanka.
On je objasnio da svi ciljevi Tribunala nisu ispunjeni dok se ne uhapse
Ratko Mladić i Goran Hadžić, ali da to ne znači da Srbija ne sarađuje
potpuno s Tribunalom u svim elementima isporučivanja optuženih do kojih dođe,
i uvidima u dokumenta.
Mićunović je kazao da o tome "svedoči i izveštaj glavnog tužioca Savetu
bezbednosti UN"
Delegacija Skupštine Srbije je, po njegovim rečima, jednoglasno prenela
holanskim domaćinima da Srbija pokazuje "maksimum volje i aktivnosti" da
ostvari cilj u saradnji s Tribunalom.
Holandski poslanici su uzvraćali da cilj još nije ostvaren. Mićunović je
napomenuo i da je sagovornicima ukazao da vlasti Holandije imaju mogućnost
da deblokiraju Prelazni trgovinski sporazum EU sa Srbijom, a da kasnije, ako
žele, odlažu ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Time bi
Srbiji ostavili vremena da okonča saradnju s Tribunalom.
Kako je rekao, srpski i holandski poslanici su se tokom radnog ručka
saglasili da Srbije napreduje u evropskim integracijama. |
| |
| |
|
| |
| Robin Hud pijan regulisao saobraćaj u Valjevu |
| |
Valjevska policija je prošlog vikenda u kasnim večernjim satima uhapsila
mladića u kostimu Robina Huda, koji je, vidno pijan, regulisao saobraćaj u
centru grada, javio je danas regionalni Radio Patak.
Sa flašom piva u ruci, N.M. (22) iz Valjeva regulisao je saobraćaj na
raskrsnici Karađorđeve i Ulice Vuka Karadžića kada ga je policija uhapsila i
privela u stanicu zbog toga što nije imao ličnu kartu, a pritom se "drsko
ponašao".
Valjevski junak iz Šervudske šume bio je jedan od oko 500 mladih, učesnika
maskenbal žurke u obližnjem "Central klubu", u noći između subote i nedelje.
"Mladić u žutim hulahopkama i šarenoj kabanici, vidno alkoholisan, stajao je
na raskrsnici sa flašom piva u ruci i regulisao saobraćaj", rekao je izvor
iz policije Radio Patka. Nakon toga, patrola policije ušla je u i prostor
gde se održavao maskenbal.
Policajci iz patrole bili su na mukama "dok su utvrđivali da li opis
maskiranih odgovara fotografiji iz njihovih ličnih karti".
Vlasnik kafea u "Central klubu" Vladimir Mutapović rekao je da na žurci nije
bilo nikakvih problema ni incidenata, ali ju je nažalost "oko dva sata posle
ponoći racijom prekinula policija uz pomoć inspekcije". |
| |
| |
|
| |
| Haški tužioci traže ponavljanje suđenja
Haradinaju |
| |
Tužilaštvo Haškog tribunala je zatražilo delimično ponavljanje suđenja Ramušu
Haradinaju, tvrdeći da nije bio pravičan prvostepeni proces, posle kojeg je
Haradinaj oslobođen krivice za zločine na Kosovu 1998. godine.
Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila 2008. godine, Haradinaj i
drugooptuženi Idriz Baljaj su oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice
za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998.
Trećeoptuženi Ljah Brahimaj je osuđen na šest godina zatvora zbog okrutnog
postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.
 Žalbom
na tu presudu, tužilaštvo je zatražilo da Apelaciono veće Tribunala naloži
delimično ponavljanje suđenja po šest od 37 tačaka optužnice, koje su se
odnosile na zločine nad pritvorenicima u Jablanici.
Tokom rasprave o žalbi, tužilac Peter Kremer je rekao da suđenje Haradinaju
nije bilo pravično zato što sud nije uložio dovoljno napora da sasluša dva
ključna svedoka protiv optuženih, koji su odbijali da svedoče zato što su
bili "uznemiravani" i "zastrašeni". Po tužiocu, pretresno veće je postupilo
nepravično kada, na kraju suđenja, nije tužiocima odobrilo dodatno vreme
koje su oni tražili za iskaze tih svedoka.
Odbrana Haradinaja je odbacila zahtev za ponavljanje suđenja kao neosnovan,
tvrdeći da su prvostpene sudije učinile sve da saslušaju sve raspoložive
svedoke. uz to, po rečima branioca Bena Emersona, ne postoje naznake da bi
dvojica svedoka pristala da dođu na novo suđenje.
Jedan od tih svedoka, Šefćet Kabaši je dvaput - jednom u sudnici u Hagu, a
drugi put preko video-veze iz Njujorka - odbio da svedoči i zato je optužen
za nepoštovanje suda. Uprkos nalogu suda, Kabaši je tokom suđenja Haradinaju
pobegao iz Haga u SAD čiji je državljanin.
Tužilac Kremer je precizirao da je Kabaši bio pripadnik OVK u Jablanici i
svedok zlostavljanja pritvorenih, od kojih su neki umrli. Kabaši je, po
pisanoj izjavi datoj tužilaštvu, video Baljaja i Brahimaja kako prebijaju
zatvorenike, a Haradinaja kako često dolazi u logor.
Identitet drugog svedoka je i dalje zaštićen, ali je i on, pre nego što je
odbio da svedoči, dao izjavu tužiocima o povezanosti optuženih sa zlodelima
u Jablanici.
Po rečima tužioca Kremera, obojica su odbila da svedoče "zbog straha", a
sudije su, uprkos tome, odbile da odobre dodatno vreme tužilaštvu da pokuša
da promeni njihov stav.
Kao dokaz da je Kabaši bio pod pritiskom da ne svedoči, tužilac je citirao
njegove reči da "zaštitne mere ne postoje u realnosti, već samo u sudnici"
Haškog tribunala.
Po rečima Kremera, pretresno veće je - "suočeno sa masovnim uzmemiravanjem
svedoka" - prednost dalo brzom sprovođenju suđenja Haradinaju, zanemarujući
neophodnost da proces bude i pravičan. Tužilac je ukazao i da sudije nisu u
dokaze uvele ni pisane izjave tih svedoka koje su imale na raspolaganju.
Predsedavajući sudija Patrik Robinson uzvratio je da je "zapanjen" tim
argumentom tužioca Kremera, zato što u prvostepenom procesu zastupnici
optužbe nisu ni tražili da pisane izjave svedoka budu usvojene kao dokazi.
Haradinajev branilac Emerson je, odgovarajući na tužiočevu žalbu, ocenio je
da je pretresno veće tokom prvostepenog suđenja pružilo optužbi sve
mogućnosti da obezbedi iskaze svedoka koje smatra ključnim.
Emerson je sugerisao da je svedoka Kabašija uznemiravalo tužilaštvo, tvrdeći
da on nikada nije izričito obrazložio odluku da odbije da svedoči.
"Ne postoje dokazi da bi ti svedoci svedočili na ponovljenom suđenju",
primetio je branilac Haradinaja.
Zastupnik odbrane je naglasio i da tužioci nisu iskoristili brojne
mogućnosti da tokom prvostepenog procesa u dokaze uvedu pisane izjave
svedoka, niti da zatraže odlaganje procesa dok ne obezbede iskaze svedoka.
Haško tužilaštvo se žalilo i na deo presude kojom je drugooptuženi Baljaj
oslobođen odgovornosti za smrt majke i dve kćerke iz jednog sela u okolini
Dečana u proleće 1998. godine.
Žalbom je obuhvaćen i oslobađanje Baljaja optužbi za silovanje zaštićene
svedokinje 61, kao i za okrutno postupanje prema svedoku broj 1.
Tužioci su zatražili da žalbeno veće preinači oslobađajuću presudu i Baljaja
proglasi krivim za ta zlodela.
Baljajeva odbrana uzvratila je da ni silovana svedokinja, ni rođaci ubijenih
žena, nisu tokom prvostepenog postupka bili u stanju da identifikuju Baljaja
kao počinioca. Branioci su ocenili da je pretresno veće, stoga, ispravno
zaključilo da Baljajeva krivica nije dokazana van razumne sumnje.
Za odlučivanje o žalbi Tužilaštva pred apelacionim većem Tribunala ne
postoji rok. |
| |
| |
|
| |
| Tri medalje za Srbiju na Međunarodnoj
olimpijadi iz astronomije |
| |
Ekipa Srbije osvajila je tri srebrne medalje na Međunarodnoj olimpijadi iz
astronomije i astrofizike, koja je održana u Iranu od 18. do 27. oktobra.
Ekipu su činili učenici Matematičke gimnazije i osvajači tri srebrne medalje
Aleksandar Vasiljković, Nataša Dragović, Filip Živanović i Milena Milošević.
Aleksandru Vasiljkoviću ovo je peta olimpijska medalja, a druga osvojena
tokom ove godine, budući da je na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike održanoj
u Meksiku već osvojio srebro za Srbiju. |
| |
| |
|
| |
| Rodila deseto dete |
| |
Suzana Bogdanović (40) iz Grgurovca kod Lebana rodila je u utorak u
leskovačkom porodilištu deseto dete, rečeno je za agenciju Beta u
porodilištu.
Suzana Bogdanović rodila je sina. Ona ima još sedmoro sinova i dve kćeri, a
najstarije dete ima 21 godinu.
"Srećna sam zbog zdravog poroda, ali pomalo iznenađena jer smo suprug i ja
očekivali devojčicu, a rodio se dečak", rekla je Suzana lokalnim medijima.
Supružnici Bogdanović žive od poljoprivrede i sem dečjeg dodatka nemaju
drugih redovnih primanja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
