|
|
Broj 1222, 30. oktobar 2009.
| Samit o zagrevanju planete i novim čelnicima
Unije |
| |
Na dnevnom redu samita Evropske unije u Briselu biće dve ključne i teške teme
- klimatske promene i kriterijumi za izbor budućeg predsednika i šefa
diplomatije Unije.
Vođi evropske dvadesetsedmorice takođe će se temeljito pozabaviti i načinom
na koji bi ubrzo trebalo da mnogo efikasnije deluju i Evropski savet i
predsednik EU, Evropska komisija i Evropski parlament.
 Smatra
se da će novi čelnici i novo delovanje institucija EU imati presudni uticaj
na sposobnost Evropljana da kroje svetsku politiku i da se nadmeću ne samo
ekonomski već i politički kako s tradicionalnim takmacima u svetu, SAD i
Japanom, tako i s novonastajućim silama Kinom, Indijom, Rusijom i Brazilom.
Biće to, kad je reč o predsedniku i visokom predstavniku za spoljnu i
bezbednosnu politiku EU, ipak samo nezvanična rasprava, u očekivanju da
konačno Ustavni sud i šef češke države Vaclav Klaus, kao poslednji u Uniji,
omoguće usvajanje Ugovora iz Lisabona.
Do sada su samo bivši britanski premijer Toni Bler i premijer Luksemburga
Žan-Klod Junker jedini, mada samo poluzvanično, istakli svoje kandidature za
mesto predsednika EU koje se uvodi Ugovorom iz Lisabona.
Lideri EU treba da se dogovore najpre o tome da li bi "evropski Džordž
Vašington", kako mediji, po prvom američkom predsedniku nazivaju prvog
evropskog predsednika, trebalo da bude snažna harizmatična ličnost koja bi
bila ubedljiv partner čelnicima svetskih sila i, takođe, umela da svojim
iskustvom i ubedljivošću ponekad privoli i lidere članica EU da prihvate
predsednikove stavove.
Tu su pristalice Blera videle prednosti i koristi njegove kandidature.
Blerovoj kandidaturi su se suprotstavile javno zemlje Beneluksa i Austrija,
kao i grupa poslanika u Evropskom parlamentu.
Oni mu, kao i znatan deo evropske javnosti i političkih snaga, zameraju
aktivnu podršku američkoj intervenciji u Iraku, činjenicu da prema
ujedinjavanju EU tadicionalno podozriva Velika Britanija nije članica evro
zone, niti "šengenske zone" bez granica unutar EU, a tvrde i da se nije
proslavio ni kao izaslanik EU za Bliski istok.
Na drugoj strani je opredeljenje da predsednik EU bude državnik iskusan u
evropskim poslovima, političar koji bi imao svoju reč i branio ubedljivo
svoje argumente, ali bi prvenstveno nastojao i da se uvek iznedri dogovor
između vođa svih članica Unije.
Ovakvo "predsedničko odelo" bi, smatra se, mnogo bolje stajalo Žan-Klodu
Junkeru ili holandskom premijeru Janu Peteru Balkenendeu, bivšem belgijskom
premijeru Giju Verhofstatu, a spominju se i bivša predsednica Irske Meri
Robinson i još neki kandidati.
Iako je saopštio da "nije kandidat", mnogi misle da bi obe ove važne uloge
budućeg "prvog među jednakima" u vrhu EU možda najbolje mogao uskladiti
bivši španski socijalistički premijer Felipe Gonsales, koji je i na čelu
uvažene "grupe mudraca" EU koji razmišljaju o budućnosti Unije.
U krugovima EU se tvrdi da bi oko kandidatura Blera, Junkera ili nekog
trećeg, svoju važnu reč, a potom bar delom i ton raspravi na samitu EU,
trebalo da daju večeras u Parizu francuski predsednik Nikola Sarkozi i
nemačka kancelarka Angela Merkel.
Sarkozi je ranije podržavao Blera, potom je prihvatio činjenicu da su otpori
njegovom dolasku na čelo Unije veliki, a Junkeru je zamerio što u trenutku
izbijanja finansijske krize nije ništa posebno učinio, iako je na čelu
važnog koordinacionog ekonomsko-monetarnog tela EU.
Kancelarka Merkel je, tvrdi se, prilično uzdržana prema Blerovoj kandidaturi
i više bi volela "prvog među jednakima" koji će znati da izdejstvuje dogovor
vođa dvadesetsedmorice.
Zato u telima i prestonicama Unije vlada uverenje da bi neka treća ličnost
lako mogla dobiti saglasnost svih partnera u EU.
Isto važi i za budućeg šefa diplomatije, s tim što se naglašava i da se mora
imati u vidu da su za oba položaja nužna merila ideološko-partijska
pripadnost.
Evropski socijalisti traže mesto šefa diplomatije EU, ako bi predsednik,
kako se tvrdi, ipak došao iz redova desnice, jer su desne snage u EU već
dobile svoje ljude na mestima predsednika Evropske komisije i Evropskog
parlamenta, koji, po Ugovoru iz Lisabona, dobija znatno veći upliv na
odlučivanje unutar institucija EU.
Takođe je važno iz kojeg je geografskog dela EU, da li je to "velika" ili
"mala" zemlja Unije i da li je muškarac ili žena, što može biti određena
prednost.
Viđeni za visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU su šef
švedske diplomatije Karl Bilt, njegov bivši kolega, a sad francuski poslanik
u Evropskom parlamentu Mišel Barnije i evropski komesar Oli Ren.
Kao kandidati se pominju i bivš šef italijanske diplomatije Masimo d'Alema,
ranije ministarke inostranih poslova Austrije i Grčke Ursula Plasnik i Dora
Bakojanis, donedavni nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer i sadašnji šef
britanske diplomatije Dejvid Miliband.
Vođi Evropske unije će sutra i u petak imati i složeni zadatak da razjasne
šta će tačno biti stavovi i politika EU pred decembarski svetski skup u
Kopenhagenu o novom ugovoru o zaštiti planete od štetnih gasova i klimatskih
promena, koji treba da zameni Protokol iz Kjota, koji ističe 2012.
Iz bojazni da će imati manje koristi nego što će dati para, Poljska i još
neke članice Unije sa istoka Evrope opiru se predlogu Evropske komisije da
se srazmerno, ali ravnomerno razreže izdvajanje nekoliko milijardi evra
godišnje za prvenstveno tehnološka ulaganja s ciljem da se do 2020. godine
za 20 odsto smanje štetni izduvni gasovi u odnosu na 1990.
Predsedavajući EU, švedski premijer Fredrik Rejfelt, u pismu vođama EU
upozorio je da bi, ako ne bude dogovora, Evropska unija dovela u pitanje
svoju rešenost da "igra vodeću ulogu i doprinese sveopštem dogovoru o klimi".
Važne teme zasedanja vođa Unije biće i obuzdavanje ekonomske i finansijske
krize, kao i krize narastajuće nezaposlenosti i sve više goruće pitanje
ilegalne imigracije. |
| |
| |
|
| |
| Pad popularnosti Obame |
| |
Godinu dana od američkih predsedničkih izbora na kojima je izabran Barak
Obama, prvi predsednik Afroamerikanac u istoriji SAD, podrška novom
predsedniku je znatno opala, prenosi Frans pres.
Kako kaže francuska agencija "medeni mesec" predsednika Baraka Obame i
Amerikanaca trajao je manje od šest meseci.
Dan posle njegove inauguracije krajem januara Obamina popularnost bila je na
vrhuncu, sa 70 odsto povoljnih glasova. Na tapetu su bili veliki poduhvati
kao što je plan za ekonomski oporavak zemlje vredan 787 millijardi dolara.
Krajem aprila, po isteku 100 prvih dana Obaminog mandata, američki
predsednik je i dalje imao više pozitivnih mišljenja o njemu nego njegovi
prethodnici u proteklih dvadeset go-dina. Ali pad njegove popularnosti je
usledila kada su ljudi počeli da se pitaju o sposobnosti američkog
predsednika da ispravi posustalu privredu zemlje.
 U
julu Obamina popularnost je čak pala ispod popularnosti njegovog prethodnika
Džordža Buša u istom periodu njegovog mandata.
Od sredine oktobra podrška Obami jedva da prelazi 50 odsto, rekao je
agenciji Frans pres Frank Njuport, analitičar u institutu za ispitivanje
javnog mnjenja Galup.
"Podrška Obami je sada nešto ispod podrške drugim američkim predsednicima
posle Drugog svetskog rata", rekao je Njuport koji veruje da je ekonomska
situacija "bez sumnje do-prinela" da uguši oduševljenje Amerikanaca njihovim
novim predsednikom.
"Uopšteno govoreći Amerikanci nisu mnogo zadovoljni kako se stvari odvijaju
u SAD", rekao je on.
Kao direktna posledica toga, piše Frans pres, prodaja artikala sa Obaminim
likom i likom članova njegove porodice znatno je opala u radnjama suvenira
širom Vašingtona.
A, kako navodi agencija, po-nuda je bogata i raznolika od figura Obame od
kartona u pravoj veličini, zlatnih kašiči-ca ili šampanjca specijalno
flaširanog za inauguraciju do novih predmeta sa likovima njegove dve ćerke
Malije i Saše i čak njihovog psa Boa.
Profesor na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, Klajd Vilkoks, smatra da
Obama predstavlja "kulturni fenomen" koji će opstati, i da se njegova
popularnost ne meri samo anketama i prodajom prigodinih artikala.
"On je prvi afroamerički predsednik, on je mlad čovek koji je već ostvario
velike pobede. Radi se o kulturnom fenome-nu u SAD i svuda u svetu", rekao
je Vilkoks. |
| |
| |
|
| |
| Slep napad na demokratiju |
| |
Grčki ministar za civilnu zaštitu Mihaelis Hrisohojdis ocenio je da je napad
na komesarijat policije u predgrađu Atine "bezobziran napad" na demokratiju.
On je rekao da je to napad na "celo grčko društvo, bezobziran napad na
demokratiju, na državu i pravo".
Šest mladih policajaca je povređeno, od kojih dvojica te-že, u napadu četiri
nepoznate osobe na motoru na severu grčke prestonice, saopštili su
policijski izvori.
Jedan prolaznik je hospitalizovan zbog šoka.
Ministar je rekao da je napad izvršen sa dva automata "kalašnjikov" i da je
"čudo" da nema mrtvih. Za napad još niko nije preuzeo odgovornost.
Na mestu napada pronađeno je 99 čaura. Policija je pronašla tri ukradena
motora ostavljena blizu železničke stanice, koje su možda koristili napadači.
Predsednik Grčke Karolos Papuljas osudio je taj "podli teroristički napad". |
| |
| |
|
| |
| Obala ugrožena zbog podizanja mora |
| |
Australijska državna komisija za ekologiju upozorava u svom novom izveštaju da
bi hi-ljade kilometara australijske obale moglo da bude ugroženo zbog
podizanja nivoa okeana.
Komisija je podnela izveštaj skupštini posle 18-mesečnog istraživanja.
Prema tom dokumentu 80 odsto Australijanaca živi u priobalnim delovima
zemlje.
Svi veliki gradovi u Australiji nalaze se na obali, kao i naselja sa oko
šest miliona ljudi koja su van velikih urbanih centara.
U izveštaju se daje 47 predloga o tome kako Australija da se pripremi da
bolje zaštiti svoju obalu od podizanja nivoa mora, koje se očekuje da će
biti preko 80 santimetara u ovom veku.
 Predlaže
se između ostalog preispitivanje planova za evakuaciju, revizija propisa za
gradnju i urbanističkih planova da bi se uzela u obzir erozija tla i
klimatske promene.
Alan Stouks, izvršni direktor grupe zadužene za praćenje promene mora, kaže
da je potrebno da vlada zabrani gradnju u nekim priobalnim delovima da bi
sprečila mogući gubitak života u slučaju prirodnih katastrofa kao što su
cunami.
On je rekao da nema sumnje da će Australija ostati zemlja čije stanovništvo
živi na obalama ali da će možda morati da vodi više računa o tome koje
delove obale razvijati dalje a koje ne.
U izveštaju se ne predlaže da vlada naredi preselenje u unutrašnjost zemlje
ali se navodi da bi bilo dobro da se formira posebna grupa koja bi ispitala
da li je potrebno baš to uraditi.
Australija se obavezala da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte
za 25 odsto do 2020. godine u odnosu na nivo iz 2000. godine, što je 15
odsto više nego predviđeno.
Vlada je međutim navela da neće to sprovesti ako se i druge zemlje ne
obavežu na značajno smanjenje emisije štetnih gasova na konferenciji o klimi
u Kopenhagenu u decembru. |
| |
| |
|
| |
| Grip će koštati Nemačku do 40 milijardi evra |
| |
Pandemija novog gripa koštaće privredu Nemačke, ekonomski najjače evropske
zemlje, do 40 milijardi evra, rezultati su studije koju su sproveli
osiguravajuće društvo Alijanc i Institut za ekonomsko istraživanje RNjI.
Ta cifra odnosi se na najgori scenario prema kome se predviđa da će novim
gripom biti pogođeno 50 odsto populacije, a bruto društveni proizvod pasti
za 1,6 odsto.
Ali, uz kampanju vakcinisanja koja je počela, trebalo bi da taj najgori
scenario bude izbegnut i da ostane samo u sferi hipoteze.
Istovremeno, autori studije procenjuju da će troškovi u vezi sa novim gripom
biti znatno manji od onih koje je 2005. zemlji nanela epidemija ptičjeg
gripa i koji su bili dva puta veći.
"Činjenica je da preduzeća imaju manju štetu od gripa u sadašnjim teškim
ekonomskim okolnostima nego u fazi rasta", ocenio je predsednik RNjI Kristof
Šmit.
Neki sektori ipak će biti teško pogođeni; to su na prvom mestu transport,
hotelijerstvo i kultura.
U studiji se upozorava da svako drugo preduzeće nije spremno na pandemiju.
Evropski komesar za zdravlje Andrula Vasiliu ocenila je u intervjuu za
nemačku štampu da postoji mogućnost da 30 odsto evropske populacije bude
zaraženo virusom H1N1 koji izaziva novi grip i navela turizam i zabavu kao
sektore koji su "najosetljiviji" ma pandemiju.
U Nemačkoj je registrovano 25.000 slučajeva novog gripa, uz tri smrtna
ishoda bolesti. |
| |
| |
|
| |
| Generalna skupština UN osudila američki
embargo Kubi |
| |
Generalna skupština UN velikom većinom glasova osudila je američki trgovinski
embargo prema Kubi koji traje već 47 godina i pozvala na ukidanje blokade.
Sa 187 glasova za i tri protiv Generalna skupština poslala je jasnu poruku
Vašingtonu da njena politika prema komunističkom režimu na Kubi nije dala
rezultate. Protiv takvog stava, osim SAD, bili su samo predstavnici Izraela
i pacifičke države Palau.
U raspravi pred Generalnom skupštinom UN kubanski ministar spoljnih poslova
Bruno Rodriges (Rodriguez) upozorio je da su američke ekonomske sankcije
koštale Kubu desetine milijardi dolara. On je dodao da je tom blokadom
onemogućena adekvatna medicinska nega kubanske dece.
"Blokada predstavlja nekulturni čin arogancije", rekao je Rodriges koji je
embargo povezao i sa "činom genocida" i "etički neprihvatljivog ponašanja".
Rodriges je kazao da podrška blokadi predstavlja test za sadašnju američku
administraciju i novog predsednika Baraka Obamu (Barack). On je naglasio da
od izbora Obame nije bilo nikakvih značajnih promena u američkoj politici
prema Kubi.
Na to je oštro reagovala ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs (Sušan Rice) koja
je ocenila da su Rodrigesove reči "neprijateljske" i da podsećaju na
retoriku iz Hladnog rata.
Ona je navela da je nova administracija posvećena pisanju "novog poglavlja u
staroj priči" o Kubi, podsetivši da je Obama već učinio prve koraka ka
poboljšanju odnosa između dve zemlje.
Nova američka administracija je ipak ublažila finansijska ograničenja, kao i
ona koja se odnose na putovanje američkih državljana koji imaju rođake na
Kubi. Vašington je takođe poslao u Havanu nekoliko viših zvaničnika, što je
najviši rang u diplomatskim odnosima poslednjih decenija.
U debati koja je potom usledila, predstavnici gotovo svih država kritikovali
su američki ekonomski embargo prema Kubi nazivajući ga surovim. Govornici su
istakli da je blokada u suprotnosti sa međunarodnim pravom i da se time
ništa nije postiglo sem nanošenje štete običnim građanima Kube, posebno
ženama i deci.
To je prvi put da se o Kubi glasalo u Generalnoj skupštini UN od kako je
američki predsednik Barak Obama preuzeo dužnost u januaru ove godine. |
| |
| |
|
| |
| 18 tona uglja ispred sedišta švedske vlade |
| |
Aktivisti Grinpisa su izručili 18 tona nemačkog uglja ispred sedišta švedske
vlade u znak protesta zbog toga što švedska grupa Vatenfal u Nemačkoj i
drugim zemljama i dalje koristi termoelektrane.
Oko 30 aktivista tog međunarodnog ekološkog udruženja žele da utiču na
švedskog premijera Frederika Rejnfelta da bude "klimatski heroj" na samitu
Evropskog saveta koji počinje sutra u Briselu, rekao je jedan aktivista
Grinpisa.
"On treba da ode na samit EU i kaže 'zatražio sam od energetske grupe
Vatenfal, pete u Evropi, da pređe na obnovljive energije'. On bi tim postao
vođa u borbi protiv klimatskih promena", rekla je za AFP aktivistkinja
Grinpisa Martina Kreger.
Vatenfal, u vlasništvu države, nema termoelektrane u Švedskoj, ali je
proteklih godina kupio 12 takvih centrala u Nemačkoj, Poljskoj, Holandiji i
Danskoj, navodi se u saopštenju Grinpisa.
"Vatenfal je u proteklih 10 godina kupio mnoge centrale na ugalj i uložio u
nove centrale. To je upravo suprotno od noga što treba učiniti da bi se
očuvala klima", rekla je Martina Kreger. |
| |
| |
|
| |
| Island se oprašta od Big Meka |
| |
Big Mek, dugogodišnji simbol globalizacije, je najnovija žrtva žestokog sudara
Islanda sa svetskom finansijskom krizom.
Islandska tri restorana Mekdonaldsa - svi u glavnom gradu Rejkjaviku -
zatvaraju se idućeg vikenda zbog pada zarade izazvanog kolapsom islandske
krune.
"Ekonomska situacija učinila je poslovanje suviše skupim za nas," kaže
Magnus Ogmundšon, direktor firme koja ima franšizu Mekdonaldsa na ostrvu.
Islandski restorani Mekdonaldsa uvoze sve što im je potrebno - od mesa i
sira do pakovanja - iz Nemačke. Troškovi su se udvostučili tokom prethodne
godine zbog pada krune i visokih carina. Big Mek u Rejkjaviku već košta 650
kruna (5,29 dolara). A poskupljenje od bar 20 odsto, neophodno da bi se
ubrao pristojan profit, gurnulo bi pljeskavicu na 780 kruna (6,36 dolara).
To bi islandsku verziju Big Meka učilo najskupljom na svetu, što je titula
koji sad dele Švajcarska i Norveška gde Big Mek košta 5,75 dolara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
