SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1224, 13. novembar 2009.

Polaganje venaca na spomenik neznanom junaku u Torontu
U Torontu je ispred Gradske opštine uz prisustvo više hiljada građana 11. novembra 2009. godine održano svečano polaganje venaca povodom sećanja na stradale i pogunule kanadske vojnike u prvom svetskom ratu i svim ostalim ratovima. Na svečanosti je govorio gradonačelnik Toronta gospodin Dejvid Miler. Na spomenik žrtvama rata vence su položili predstavnici federalne vlade, vlade provincije Ontario, predstavnici grada Toronta , predstavnici udruženja ratnika iz prvog i drugog svetskog rata, predstavnici kanadske armije i policije, mnogobrojne nevladine organizacije. U ime Republike Srbije venac je na spomenik položio Generalni konzul u Torontu, Dragan Grković, slika gore, pored predstavnika konzulata Francuske, Velike Britanije, SAD, Belgije, Italije, Poljske, Česke, Republike Izraela, Meksika, Austrije i drugih.
Boris Spremo, C.M.

Majkl Dž. Foks najuticajniji Kanađanin u dijaspori
Poznati glumac Majkl Dž. Foks proglašen je za najuticajnijeg Kanađanina u dijaspori, pobedivši čuvenog hokejaša Vejna Greckija, rok muzičara Nila Janga i prvog predsednika e-Beja Džefa Skola. Veruje se da na raznim stranama sveta živi oko 2,8 mili-ona Kanađana. Tokom septembra su primane nominacije za najistaknutije Kanađane koji žive u rasejanju, a glasanje za osobu koja na najbolji način predstavlja zemlju iz koje je potekla, obavljeno je tokom oktobra. Foks je izabran na osnovu glasova članova Asocijacije osoba koje potiču sa ovih prostora, a priznanje je zaslužio, pre svega, time što je svoju borbu protiv Parkinsonove bolesti, hrabro i efikasno, uz pružanje podrške obolelima, pretvorio u globalnu kampanju za pronalaženje leka protiv bolesti koja onesposobljava i usmrćuje. Bolest napada centralni ne-rvni sistem, postepeno ograni-čavajući motoričku kontrolu i, samim, tim, kvalitet života obolelog. Kod Foksa je bolest ustanovljena 1991. godine, a sedam godina kasnije, 1998. godine, on je to i javno objavio. Tada je prestao da se bavi glumom, usmeravajući svoje vreme i energiju ka Fondaciji koja nosi njegovo ime i prikuplja sredstva za borbu protiv ove bolesti. Poznat je i po zdušnom zalaganju za istraživanja u oblasti matičnih ćelija, jer veruje da tu mogli biti otkriveni novi načini lečenja bolesti. Majkl Dž. Foks rođen je 1961. godine u Edmontonu, a glumom je počeo da se bavi već u svojoj 15. godini, dok je živeo u Vankuveru. U osamnaestoj godini seli u Los Anđeles, gde započinje svoju glumačku karijeru. Za svoja umetnička dostignuća nagrađen je sa četiri Zlatna globusa i pet Emija. Počasni je doktor univerziteta Njujork i Britanska Kolumbija. Oženjen je glumicom Trejsi Polan i imaju četvoro dece.

Selin Dion nije trudna
Selin Dion, 41, ipak, nije trudna. Ovih dana su i njena portparolka i suprug Rene Anđelil potvrdili da tretman urađen u avgustu nije uspeo i da se ona neće poroditi onda kada je najavljivano. To je postalo ja-sno desetak dana posle tretmana, a potom se neuspešno završio i sledeći pokušaj. No, par planira da ovih dana ponovo ode u Njujork, kod dr Zeva Rozenvaksa, na kliniku za veštačku oplodnju. Pomoć dr Rozenvaks bila je dragocena i pre osam godina, kada je začeto prvo i, za sada jedino dete poznatog para, sin Rene Čarls. Anđelil kaže da su i oni, kao i veliki broj drugih parova, prinuđeni da koriste medicinsku pomoć za ostvarivanje roditeljstva. Razlog za to je rak koji je Anđelilu otkriven na vratu 1999. godine i sada je u remisiji. Posle hirurške intervencije, bolest je lečena zračenjem i hemoterapijom, što je rezultiralo neplodnošću. Po Anđelilijevim rečima, uzdaju se u život i zvezde i veruju da će uspeti.

Pomak na bolje u zdravlju i zdravstvu u poslednjoj dekadi
Izveštaj nacionalnog Instituta za zdravstveno informisanje pokazuje da je u ovoj oblasti načinjen veliki pomak na bolje u poslednjih deset godina. Najznačajnije promene vezane su za produženje životnog veka, do 81. godine, uzimanje le-kova i informisanost o sistemu zdravstvene zaštite. Isti-če se da je svojevrstan doprinos tome dalo formiranje nekoliko agencija, poput Agencije za javno zdravlje, Službe za krv i Instituta za sigurnost pacijenata, koje su pomogle u prevazilaženju širih zdravstvenih problema, kao što su bili SARS, zagađenje vode u Volkertonu, Ontario i slično. Pored toga, vlade su povećale izdvajanje za zdravstvo čak za 60 odsto, tako da je prošle godine ukupan fond iznosio 172 milijarde dolara. Zahvaljujući većim ulaganjima, modernizovana je medicinska oprema, kao i znanje i veštine medicinskog osoblja. U izveštaju se potencira da se zdravlje stanovništva generalno poboljšava, ali to i dalje ne važi među starosedeocima i osobama sa nižim primanjima. U vodeće faktore rizika spadaju gojaznost, dijabetes i visoki krvni pritisak. Zahvaljujući boljoj terapiji opao je broj infarkta, a zbog uvođenja zabrane pušenja na javnim i radnim mestima smanjen je broj pušača, čime je posredno smanjena i učestalost pojedinih bolesti. I pored velike doze optimizma u izveštaju, Kira Lib, analitičar u Institutu, kaže da treba još raditi na većoj transparentnosti i još boljem odabiranju prioriteta u finansiranju. Međutim, dr Ana Dojg, predsednik Medicinske asocijacije Kanade, kaže da je ovo tek jedan segment slike o zdravstvu i da je potrebno sagledati i ono što imaju lekari i pacijenti da kažu, posebno o vremenu čekanja na intervencije ili potrebnim procedurama za njih. Ona smatra da se u ovom trenutku previše pažnje usmerava ka digitalizaciji zdravstvenih kartona, iako nisu sasvim jasne sve prednosti koje ona može doneti.

Poruka "Umrla je Tačer" izazvala haos
Poruka "Umrla je Tačer", koju je na mobilni telefon primio gost zvanične večere na kojoj su se okupili kanadski poslanici u Otavi, izazvala je pravi haos dok nije utvrđeno da je pošiljalac govorio o - svojoj mački. Poruka je poslata u utorak uveče usred večere kojoj je prisustvovalo 2.000 konzervativaca i na kojoj je odato priznanje porodicama kanadskih vojnika, preneli su lokalni mediji. Konzervativci koji imaju visoko mišljenje o nekadašnjoj britanskoj premijerki Margaret Tačer, odmah su stupili u kontakt sa svojim saradnicima da bi objavili zajednički stav. Služba kanadskog premijera Stivena Harpera telefonirala je Bakingemskoj palati i Dauning stritu da bi se uverila u istinitost informacije kojom je, međutim, zgranula britanske zvaničnike. Kasnije je utvrđeno da je poruku iz svoje kuće u Torontu poslao kanadski ministar za saobraćaj Džon Berd koji je govorio o smrti svoje 16-godišnje mačke nazvane po Margaret Tačer (84). Primalac poruke je tužnu vest odmah prosledio na nekoliko brojeva telefona.

Zaštita radnika
Ovih dana u Ontariju stupili su na snagu propisi o zaštiti radnika na određeno vreme i njihovih primanja. Kada se zna da je preko trećine radnih mesta angažovano po nekom privremenom osnovu, sa manjom platom, retkim povlasticama i gotovo nikakvom za-štitom od raznih zloupotreba, onda je jasno kolika je važnost ovih propisa, koji su doneti u okviru provincijske strategije za redukciju siromaštva. Radnici na određeno vreme ovim dobijaju podjednaka prava na plaćene slobodne dane u vreme državnih praznika, otkazni rok i otpremninu, isto kao i zaposleni na neodređeno vreme. Među povoljnostima koje radnici mogu očekivati nalaze se i obaveze agencija za zapošljavanje da daju informaciju o vrsti njihovog zaposlenja, ukidanje naknada agencijama i uklanjanje prepreka za dobijanje stalnog posla. Agencijama neće biti dozvoljeno da odvraćaju kompanije od zapošljavanja radnika na određeno vreme ili da daju preporuke, a nadoknadu će moći da dobijaju od kompanija samo za prvih šest meseci zaposlenja. Predstavnici Centra za radničku akciju kažu da provincija mora i dalje da proširuje Zakon o standardima zapošljavanja, kako bi se radni uslovi i primanja izjednačili za radnike po ugovoru i zaposlene na određeno vreme.

Nema panike, ali poneko iskoristi privilegije
Najnovija anketa Kanadijen Presa Haris Desima pokazuje prilično mlako reagovanje ljudi na dešavanja oko pandemije. Anketa je pokazala da oko dve trećine građana smatra da se u novinama previše pažnje poklanja meksičkom gripu. Većina ispitanih smatra da su svi nivoi vlasti uradili relativno dobro sve što je trebalo neposredno pre i u dosadašnjem toku epidemije virusa tipa A H1N1. Jedino se razlikuje mišljenje žitelja Alberte, gde oko tri petine građana smatra da je provincija loše odradila svoj deo posla do sada. U svom objašnjenju, potpredsednik Haris Desime Dag Anderson kaže da možda ljutnja zbog prekorednog vakcinisanja igrača Kalgari Flejmsa i njihovih porodica čini da su građani reagovali tako nepovoljno. Ispostavlja se da sportisti u Alberti nisu jedini preskočili red u čekaonicama. Njihovim primerom pošli su i neki drugi timovi, članovi uprava bolnica, bogati donori, policijski službenici i drugi. Svojevrsnu prednost epidemije gripa pronalaze učenici svih uzrasta, kojima naprasno skoči temperatura ili se im se pogorša opšte stanje, tako da moraju da ostanu kod svojih kuća, i sve to baš u dane kada imaju testove. Neki su ovo duhovito nazvali 'akademska pandemija'.

Ustanovljene medalje za požrtvovanje
Generalna guvernerka Mišel Žan i premijer Stiven Harper ove godine su, povodom Dana sećanja, po prvi put dodelili medalje za požrtvovanje. Ove medalje namenjene su izuzetno hrabrim pripadnicima oružanih snaga i onima koji rade sa njima, a ranjeni su ili su izgubili život u neprijateljskoj akciji. Takođe, za priznanje mogu biti nominovani oni koji su bili u redovima vojske počev od 7. oktobra 2001. godine, od kada je počelo formalno kanadsko angažovanje u Avganistanu. Ukupno je 46 pripadnika vojske nagrađeno za izuzetno zalaganje, od toga 21 osoba posthumno. Dodeljujući priznanja, guvernerka Žan je naglasila da svi znamo kakvu cenu su ovi hrabri ljudi platili za ono što su uradili i da će to biti zauvek zapisano u našoj kolektivnoj istoriji.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"