|
|
Broj 1224, 13. novembar 2009.
| Patrijarh Pavle sahranjen u manastiru
Rakovica |
| |
BEOGRAD - Četvrtak, 19. novembar
2009.
 Patrijarh
srpski Pavle sahranjen je danas kod crkve Cvetog arhangela Mihajla u
manastiru Rakovica, u Beogradu.
Pomen na sahrani služili su vaseljenski patrijarh Vartolomej i mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije uz sasluženje crkvenih velikodostojnika.
Sahrani, koja nije prenošena na televiziji niti su novinarske ekipe mogle da
je snime, prisustvovali su svi episkopi SPC, predsednik Boris Tadić,
premijer Mirko Cvetković i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović,
kao i bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica i premijer Republike Srpske
Milorad Dodik.
Tokom sahrane dvorište je bilo puno građana, a ispred manastira je bilo
nekoliko hiljada ljudi koji nisu mogli da uđu, ali su dočekali dolazak
kovčega sa telom patrijarha Pavla.
Govor na sahrani održao je u ime patrijarha Kirila izaslanik Ruske
pravoslavne crkve, mitropolit minski i slucki Filaret, koji je poglavara SPC
nazvao hrabrim braniocem svete vere i baštine srpskog naroda.
On je podsetio da je patrijarh Pavle za ppoglavara SPC izabran uoči najtežih
dana za narode bivše Jugoslavije i da je asketskim životom oličavao najbolje
osobine srpskog pravoslavnog monaštva.
Posle sahrane, građani su čekali u dugačkom redu kako bi obišli grob
patrijarha u dvorištu manastira, pored groba patrijarha Dimitrija, prvog
patrijarha posle obnove srpske patrijaršije 1920. godine.
Obred sahrane počeo je u 7.30 liturgijom u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde je
telo patrijarha bilo izloženo od nedelje, kada je preminuo na
Vojno-medicinskoj akademiji. Tokom tri dana građani su čcekali i po nekoliko
sati u kilometarskim redovima kako bi se poklonili patrijarhu.
Posle liturgije, telo je u otvorenom sanduku, u pratnji nekoliko stotina
hiljada građana proneto centrom Beograda do Hrama svetog Save, gde je
služeno opelo i gde su se od patrijarha oprostili vaseljenski patrijarh
Vartolomej, mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve
Amfilohije i predsednik Srbije Boris Tadić.
Posle opela arhijereji su proneli telo oko Hrama, kao simbol njegove službe
Crkvi, a potom su zvona na Hramu u 12.30 označila završetak centralnog
javnog dela sahrane patrijarha Pavla.
Sahrani su prisustvovali predsednici Srbije, Crne Gore i Makedonije,
premijeri Srbije i Republike Srpske, ministri u Vladi Srbije, visoki
zvaničnici susednih zemalja, predstavnici diplomatskog kora, kao i poglavari
pravoslavnih i drugih crkava i verskih zajednica.
Zaupokojenu liturgiju u Sabornoj crkvi služio je patrijarh vaseljenski
Vartolomej, koji je služio i opelo zajedno sa mitropolitom
crnogorsko-primorskim Amfilohijem.
Ispred Hrama se, u ime građana, od patrijarha oprostio predsednik Srbije
Boris Tadić, podsetivši na njegove reči: "Budimo ljudi i na zlo drugih ne
odgovarajmo zlom u sebi".
Patrijarh Vartolomej poručio je Srbima da mirne duše mogu da kažu "za
usnulog patrijarha 'takav nam trebaše prvojerarh', dostojan naslednih svetog
Save i dorastao složenim i bolnim okolnostima ovog vremena".
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da se partijarh, skromni
i tihi čovek, preobrazio u svetlost svetu i postao svetiljka koja na Gori
stoji.
Posle opela, pogrebni automobil odvezao je telo patrijarha Pavla u manastir
Rakovica. Iza automobila formirala se duga kolona građana koji su peške, u
automobilima i autobusima, krenuli prema grobu patrijarha.
Prema proceni policije, ispraćaju patrijarha prisutvovalo je više od 600.000
građana pristiglih iz svih krajeva Srbije i susednih zemalja, rekao je
agenciji Beta direktor policije Milorad Veljović.
Mnoštvo ljudi od ranog jutra ispunilo je prostor oko Saborne crkve, Hrama
svetog Save i manastira Rakovica.
Na čelu kolone od Saborne crkve ka Hramu, pored crkvenih velikodostojnika i
državnih zvaničnika, bili su mladići i devojke u narodnim nošnjama, gardisti
Vojske Srbije i žandarmerija u svečanim uniformama.
Vernici su posebno pozdravljali vaseljenskog patrijarha, užurbano mu
prilazili i celivali ruku.
Građanima ispred Saborne crkve deljene su brošure sa porukama preminulog
poglavara SPC i flašice sa vodom.
Duž čitave trase kuda se pogrebna povorka kretala bile su postavljene
cisterne sa vodom, za zdravlje okupljenih brinulo je osam ekipa hitne
pomoći, a za bezbednost više hiljada policajaca.
Beti je u MUP-u rečeno da je obred "protekao dostojanstveno, bez ijednog
incidenta".
BEOGRAD - Sreda, 18. novembar 2009.
Centralni događaj isrped Hrama svetog Save u
11 sati
 Vladika Irinej
Bački izjavio je da se očekuje da će oko pola miliona ljudi iz Srbije,
regiona i dijaspore prisustvovati sahrani patrijarha Pavla i da će među
njima biti i brojni državni zvaničnici i delegacije pravoslavne i
nepravoslavne crkve.
"Za sada znamo da će doći trojica poglavara - Vaseljenski patrijarh
Bartolomej, poglavar albanske pravoslavne crkve Anastasije, i arhiepiskop
Češke i Slovačke Hristijan", rekao je Vladika Irinej Bački na konferenciji
za novinare.
Dodao je da veliki prijatelj patrijarha Pavla, patrijarh moskovski i cele
Rusije Kiril zbog zdravstvenih problema neće moći da dođe, ali će ga
predstavljati delegacija predvođena jednim od mitropolita.
Vladika Irinej izrazio je žaljenje što svi građani i zvanice neće biti u
mogućnosti da prisustvuju kratkom pomenu i sahrani u manastiru u Rakovici i
naglasio da će zato hram Svetog Save biti najbolje mesto ako žele da budu u
centru događaja.
Opelo, koje će poceti oko 11 sati služiće "čuvar trona" vladika Amfilohije i
Vaseljenski patrijarh, rekao je vladika Irinej.
Prema njegovim rečima, građani će, sada kada se zna maršuta, moći da izađu
na ulice kojima prolazi povorka i odaju poslednju počast "upokojenom,
blaženom, patrijarhu koji je Beograd tako puno voleo".
Vladika je apelovao na građane da izbegnu kupovinu cveća i venaca već da
novac prilože za završetak Hrama svetog Save, u kome će se sahranjivati
budući patrijarsi, ukoliko ne izraze drugačiju želju.
Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije saopštilo je trasu kojom će se u
četvrtak kretati pogrebna povoka sa telom patrijarha od Saborne crkve do
manastira Svetog arhangela Mihajla u Rakovici, gde će u 13.00 biti
sahranjen.
Vladika Grigorije rekao je da će povorka sa kovčegom iz Saborne crkve
kreniti u 9.30 sati, i da će se na putu do Hrama kratko zadržati na
Terazijama "kako bi se prilio narod iz okolnih ulica".
Opelo - centralni događaj, počeće oko 11 sati ispred Hrama, a potom će oko
12.30 pogrebna povorka preko Banjice krenuti ka manastiru Rakovica gde će
patrijarh biti sahranjen u 13 sati.
Ceremonijom sahrane predviđeno je kretanje povorke sa kovčegom iz Saborne
crkve prema Hramu svetog Save, ulicama: kneza Sime Markovića, Pop Lukina,
Brankova, Zeleni venac, Prizrenska, Terazije, kralja Milana, Slavija,
Bulevar oslobođenja do Ulice Krušedolske.
Iz Krušedolske kovčeg će, preko parka, na rukama biti prenet do Hrama svetog
Save.
Po zacršetku opela povorka će se do manastira kretati sledećim ulicama
Bulevar oslobođenja, Autokomanda, Bulevar oslobođenja, Trošarina,
Crnotravska, Borska, Miška Kranjca, patrijarha Dimitrija do manastira Sv.
Arhangela Mihajla u Rakovici u Ulici patrijarha Dimitrija.
Irinej je upitan da potvrdi najavu iz Skoplja i dolazak delegacije
Makedonske pravoslavne crkve (MPC) rekao da oni mogu doći ali ne kao
zvanična delgacija jer "MPC ne postoji".
Vladika je dodao da se očekuje dolazak premijera RS Milorada Dodika i cele
vlade.
Patrijarh Pavle (95) je umro u nedelju, 15. novembra na Vojnomedicinskoj
akademiji u Beogradu.
Autobusi kojima će građani doći na sahranu iz unutrašnjosti Srbije i
inostranstva mogu se parkirati na: Ušću, ispred Sava centra, hotela
Kontinental, Beogradske arene, hale Pionir i u Bulevaru kralja Aleksandra
(desnom stranom).
Brojne
crkvene delegacije potvrdile dolazak na sahranu
 Sahrani srpskog patrijarha Pavla prisustvovaće poglavari Vaseljenske
patrijarsije, Albanske, Češke i Rumunske pravoslavne crkve, kao i brojne
starešine iz drugih pravoslavnih crkava, izjavio je episkop bački Irinej.
On je na konferenciji za novinare rekao da su dolazak na sahranu potvrdili
vaseljenski patrijarh Vartolomej, poglavar Albanske pravoslavne crkve
Anastasios, mitropolit Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke Hristofor
i patrijarh rumunski Danijel.
Među crkvenim velikodostonicima koji će prisustvovati sahrani biće
mitropolit Isihije koji predvodi Jerusalimsku patrijaršiju, mitropolit Petar
na čelu Aleksandrijske patrijaršije i mitropolit minski i slucki Filaret
koji predvodi delegaciju Ruske pravoslavne crkve.
Prisustvovaće i delegacije Atinske arhiepiskopije na čelu sa mitropolitom
Vasilijem, Kiparske arhiepiskopije, Poljske pravoslavne crkve, Antohijske
pravoslavne crkve, Ruske zagranične crkve, Američke pravoslavne crkve,
Gruzijske patrijarsije i konfederacije evropskih crkava.
Episkop bački Irinej rekao je da se očekuje dolazak visoke delegacije
Rimokatoličke crkve sa oko 20 članova.
Vladika Irinej je podsetio da će direktan prenos sahrane patrijarha Pavla
biti na Radio televiziji Srbije i apelovao na sve medije da u emisijama
povodom tog događaja ne uključuju stvarne ili fiktivne stručnjake i
komentatore.
"Sahrana patrijarha je ogroman sveti dostojanstven čin", naveo je vladika
ocenjujući da bi bili neprimereni bilo kakvi komentari i individualna
shvatanja prilikom prenosa tog događaja.
On je rekao da će Srpska pravoslavna crkva odrediti osobu koja će prenositi
taj "sveti i dostojanstven čin".
Ministar vera Bogoljub Šijaković rekao je da je sahrana srpskog patrijarha
"istorijski događaj za Srbiju i srpski narod".
On je istakao da su sve službe i državni organi stavljeni na raspolaganje
Srpskoj pravoslavnoj crkvi za pomoć u organizovanju sahrane.
Patrijarh srpski Pavle preminuo je u nedelju, 15. novembra, a biće sahranjen
u četvrtak u 13 sati u manastiru Rakovica.
Saborna crkva za građane otvorena do četiri ujutro
Građani i vernici moći će da odaju poštu srpskom patrijarhu Pavlu do četiri
ujutro kada će Saborna crkva u kojoj su izloženi njegovi posmrtni ostaci
biti zatvorena, izjavio je episkop bački Irinej.
Vladika je na konferenciji za novinare rekao da će Saborna crkva u kojoj su
izloženi posmrtni ostaci patrijarha biti zatvorena od četiri ujutro zbog
priprema oko služenja Svete arhijerejske liturgije za upokojene koje počinje
u 7.30.
Građani u velikom broju, mirno i danas odaju poštu patrijarhu srpskom, u
koloni koja počinje od palate Albanije.
Vera Bogić-Mušicki iz Beograda koja se nalazi na samom ulazu Saborne crkve
rekla je agenciji Beta da čeka od šest sati jutros da oda poslednji pozdrav
patrijarhu.
"Želim da mu se zahvalim za svu dobrotu i čovekoljublje kojim nas je učio",
navela je ona.
I Vasilije Grabo koji od ranih jutarnjih sati čeka u redu naveo je da mu
nije teško da stoji jer je tu zbog kako je istakao "nebeskog idola".
Predviđeno je da nakon bogozluženja, pogrebna povorka sutra ujutro krene od
Saborne crkve do hrama svetog Save na Vračaru gde će biti služeno opelo.
Potom će u 12.30 povorka preko Banjice krenuti ka manastiru Rakovica gde će
patrijarh biti sahranjen u 13 sati.
Patrijarh srpski Pavle preminuo je u nedelju, 15. novembra.
BEOGRAD - Nedelja, 15. novembar 2009.
Preminuo patrijarh Pavle
 Srpska
pravoslavna crkva zvanično je objavila da je u nedelju, 15. novembra
2009. godine preminuo patrijarh Pavle.
U kratkom saopštenju na sajtu SPC (www.spc.rs) navodi se da je "u
nedelju, 15. novembra 2009. godine u
10.45, na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, posle primanja svete tajne
pričešća, upokojio u Gospodu arhiepiskop pećki, mitropolit
beogradsko-karlovački, patrijarh srpski gospodin Pavle".
Patrijarh preminuo u 10.45, u snu
Patrijarh Pavle preminuo je u nedelju, 15. novembra 2009. godine u 10.45 u snu, objavljeno je na sajtu
beogradske Vojno-medicinske akademije.
Patrijarh je primljen na lečenje u VMA 10. novembra 2007. godine u teškom,
životno ugroženom stanju.
Za sve vreme lečenja u VMA, lekarski konzilijum, koji su činili
najeminentniji stručnjaci VMA, bio je u stalnom zasedanju i redovno pratio
patrijarhovo zdravstveno stanje, navodi se u saopštenju.
Zahvaljujući intenzivnim naporima lekara i primeni najsavremenijih mera
dijagnostike i lečenja, do sada je uspešno prevladano više kritičnih faza.
O zdravstvenom stanju patrijarha, navodi se na sajtu, svakodnevno je
izveštavan Sveti arhijerejski sinod SPC, čiji su članovi neprekidno bili uz
postelju patrijarha Pavla.
"Uprkos svim preduzetim merama nege i lečenja, Njegova svetost, patrijarh
srpski gospodin Pavle, preminuo je danas u 10.45 u svojoj sobi u VMA, u
snu", objavila je VMA.
Biografija patrijarha Pavla
 Patrijarh Pavle
(svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu
Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. U tom mestu je završio osnovnu
školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu
Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Dve godine je
studirao medicinu u Beogradu.
Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u
manastiru Orahovica.
Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u
Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na
građevinama i na dokovima.
U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir
Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio kao veroučitelj i vaspitač u Banji
Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od
tuberkuloze.
Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlečio od tuberkuloze. Zamonašio
se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime
Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin
jerođakona.
Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rača u Podrinju. Školske 195O/5l.
radio je kao pomoćni nastavnik bogoslovije "Sv. Kirila i Metodija" u
Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, a 1957. arhimandrit.
Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan
je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha Vikentija
i episkopa pakračkog Emilijana, zvorničko-tuzlanskog Longina i žičkog
Germana. U oktobru te godine ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i
zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na Kosovu je proveo 33 godine.
Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem
je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik
tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice
kandidata tajnim glasanjem.
Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen
žrebom na tzv. "apostolski način" tako što je arhimandrit tronoški Antonije
izvukao ime budućeg patrijarha.
Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen 2. decembra 1990. u
Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12
sveštenika i 13 đakona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini
program rada Jevanđelje.
Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku,
jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, grčku, gruzijsku, kao i srpske
eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Mađarskoj i Rumuniji.
Objavio je dve knjige: "Pitanja i odgovori čtecu pred proizvodstvo" (1988) i
"Devič, manastir svetog Joanikija Devičkog" (1989). Zaslugom Patrijarha
Pavla objavljeno je i dopunjeno izdanje "Srbljaka" (1986). Bio je predsednik
Liturgijske komisije koja je izdala Služebnik.
Počasni je doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Sv. Vladimira u
Njujorku.
Vlada Srbije je 13. januara 2005. imenovala Patrijarha Pavla za počasnog
predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju.
Tokom posete Rusiji u januaru 2002. godine partrijarhu Pavlu su uručene dve
značajne nagrade: Međunarodnog fonda za unapređenje jedinstva pravoslavnog
naroda i Fonda svetog apostola Andreja prvozvanog.
Predsednik SCG Svetozar Marović odlikovao je u septembru 2004. patrijarha
Pavla, (na njegov devedesti rođendan), Ordenom Nemanje prvog stepena.
Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara 2007. princ Aleksandar
Karađorđević dodelio je Partijarhu Pavlu Orden Karađorđeve zvezde prvog
stepena.
Patrijarhu Pavlu je 2009. dodeljen ruski orden Dostojanstvo zbog "značaja
koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli".
Od 13. novembra 2007. patrijarh Pavle bio je na lečenju u Vojno-medicinskoj
akademiji u Beogradu, a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom
arhijerejskom Saboru SPC da mu "zbog zdravstvenih razloga i nemoći" dozvoli
da se povuče iz aktivne službe.
Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena.
Govorio je grčki, ruski i nemački jezik.
Sinod preuzima ovlašćenja patrijarha
Ustav Srpske
pravoslavne crkve (SPC) predviđa da kada se "patrijaršijski presto uprazni"
svu vlast preuzima Arhijerejski sinod SPC-a, izjavio je danas verski
analitičar Živica Tucić.
On je agenciji Beta rekao da Sinod treba da obavesti episkope, sveštenstvo,
narod i drzavnu vlast da se "predstavio Bogu" srpski patrijarh Pavle, nakon
čega se, kako je uobičajeno, proglašva četrdosetodnevna žalost.
"Posle pomena koji se služi na četrdeseti dan, može da se izabere patrijarh.
Taj izbor se može zakazati već ovih dana. Tako je uradila Ruska pravoslavna
crkva, kada je objavila datum sahrane objavila je i datum izbora novog
patrijarha", naveo je Tucić.
On je dodao da bi sahrana patrijarja Pavla mogla da se održi tek za nekoliko
dana, pošto ima dosta posla u njenoj organizaciji, a očekuje se i da bi na
oproštaj od poglavara SPC-a mogli da dođu vaseljenski i moskovski patrijarh.
On smatra da bi država dan sahrane patrijarha Pavla trebalo da proglasi za
dan žalosti.
Tucić je precizrao da Arhijerejski sinod treba da imenuje episkopa koji
obavlja funkciju "mestobljustitelja" - čuvara trona. On će biti odgovoran za
sprovođenje sahrane i organizovanje izbornog sabora.
"Šanse mestobljustitelja da bude patrijarh i postoje i nepostoje, ali to
nije odlučujuće", kazao je Tucić.
Svetski mediji o smrti patrijarha Pavla
 Svetski mediji
javili su pod oznakom hitno da je umro srpski patrijarh Pavle, za koga
su rekli da je vodio Srpsku pravoslavnu crkvu kroz njenu postkomunističku
obnovu i tokom burnih 1990-ih godina.
U izveštajima iz Beograda podseća se na to da je patrijarh Pavle došao na
čelo Srpske pravoslavne crkve 1990. godine neposredno pred "krvavi" raspad
bivše Jugoslavije.
Agencija Ašošiejted pres (AP) ističe da je preminuli patrijarh bio ugledan
teolog i lingvista i da je bio poznat po verskoj poniznosti i skromnosti.
AP naglašava da je patrijarh Pavle preuzeo vođstvo SPC u trenutku kada je
padom komunizma prekinuta višegodišnja državna politika potiskivanja vere.
"On je vodio crkvu tokom burnih godina Balkanskih ratova iz 1990-ih i pada
režima bivšeg predsednika Slobodana Miloševića 2000. godine", navodi AP.
Agencija Frans pres podvlači da je Srpska pravoslavna crkva pod vođstvom
patrijarha Pavla imala veliki uticaj u narodu.
Agencija Frans pres navodi da je pre izbora za 44. patrijarha Srpske
pravoslavne crkve Pavle služio kao episkop na Kosovu, koje Srbija smatra
svojom južnom pokrajinom i koje za Srbe predstavlja kolevku njihove kulture
i istorije.
Frans pres podseća da se SPC mobilisala da spreči nezavisnost Kosova koje su
albanske vlasti u Prištini objavili u februaru prošle godine.
Francuska agencija takođe naglašava da je Pavle smatran kao umereni element
u okviru SPC-a.
Britanski Bi-Bi-Si (BBC) na svom vebsajtu navodi da je SPC crkva, posle pada
komunizma i jačanja srpskog nacionalizma, povratila vodeću ulogu dok je
patrijarh Pavle bio na njenom čelu.
Agencija AP naglašava da je preminuli patrijarh često govorio protiv
etničkih ratova koji su pravoslavni Srbi vodili protiv Hrvata katolika i
bosanskih Muslimana tokom "najkrvavijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog
rata".
Agencija Rojters piše da je za patrijarha Pavla Kosovo bilo na vrhu
prioriteta od kada je postao patrijarh 1990-godine "kada su rastuće tenzije
između pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih vernika u Jugoslaviji vodile
do nasilnog raspada te komunističke zemlje".
Rojters ističe da kritičari patrijarhu zameraju da nije uspeo da spreči
sveštenike sa čvrstim stavom koji su podsticali srpski nacionalizam protiv
Hrvata katolika i bosanskih Muslimana i koji su javno blagoslovili
pripadnike paravojnih formacija koji su činili ratne zločine u Hrvatskj i
Bosni.
AP takođe navodi da je Srpska pravoslavna crkva na kraju prekinula tradiciju
formalne neutralnosti 2000. godine, i da je otvoreno pozvala Slobodana
Miloševića da se povuče posle bombardovanja NATO 1999. godine.
"Poziv crkve za ostavku Milošviću - koju je on ignorisao - pomogao je da
dovede do narodne pobune i na kraju je doveo do rušenja autokratskog
predsednika u oktobru 2000. godine", piše AP.
Nemački Prese na svom vebsajtu podseća da se Srpska pravoslavna crkva nalazi
na vrhu institucija u koje se najviše veruje u Srbiji. |
| |
| |
|
| |
| Neće biti smaka sveta 21.12. 2012. |
|
|
Najnoviji holivudski hit pod naslovom "2012" zakovitlao je stare priče o
smaku sveta koji su navodno drevne Maje predvidele za 21. 12. 2012. godine,
pa je čak i američka svemirska agencija NASA našla za shodno da ih demantuje.
NASA tvrdi da razloga za paniku nema i da apokalipsu u učenjima Maja,
odnosno njihovom kalendaru, vide samo pseudo-naučnici, entuzijasti za
paranormalne pojave i internet teoretičari.
Opsesija o nestanku ljudske vrste oduvek je okupirala čoveka. Iako se
nijedno dosadašnje zlokobno propročanstvo srećom nije ispunilo, teorije o
smaku sveta ne prestaju.
Radnja filma Rolanda Emerika, u kojem glavnu ulogu tumači Džon Kjuzak,
temelji se na teoriji da će smak sveta nastupiti kada se neka opskurna
planeta H sudari sa Zemljom.
"Da postoji mogućnost takve kolizije astronomi bi sigurno pratili kretanje
misteriozne planete bar tokom poslednje decenije i do sada bi ona bila
vidljiva i golim okom. Naučnici širom sveta znaju da ne postoji nikakva
astronomska pretnja u 2012. godini", tvrde stručnjaci NASA-e.
Početne teorije o tome da su Maje prorekle smak sveta smeštale su sudnji dan
u 2003. godinu, ali pošto se ništa nije dogodilo sve je pomereno prema
zimskom solsticiju 2012, što se poklapa s krajem jednog ciklusa u kalendaru
Maja.
Položaj Sunca u ravni sa centrom naše galaksije, poznat je mada redak
fenomen, dešava se svakih 26.000 godina u periodu zimskog solsticija, i
predstavlja kosmički ciklus.
Osim ove pojave, ništa značajno neće se dogoditi 21.12. 2012. godine i nema
nikakve pretnje za planetu Zemlju, kaže NASA.
Zlokobna tumačenja porekli su i brojni stručnjaci za Maje i njihov kalendar,
kao i sami potomci drevnog naroda s područja današnje Gvatemale koji itekako
dobro poznaju svoju tradiciju.
"Ideja o kraju sveta je zapadnjačka umotvorina. Maje u svojim drevnim
spisima i mitovima ne spominju smak sveta", kažu oni.
 "U kulturi Maja ne postoji koncept apokalipse", rekao je za Sandej Telegraf
Hesus Gomez, lider gvatemalske konfederacije sveštenika i duhovnih vođa Maja.
Ova drevna civilizacija, koja je doživela procvat na Jukatanu i u Srednjoj
Americi pre 1.000 godina, predvidela je da će se 21.12. 2012. dogoditi redak
svemirski fenomenom.
Neki nagađaju da će se on podudariti s uništenjem Zemlje, dok se drugi
nadaju da će se svet tada preobraziti na pozitivniji način. No, vrlo malo
njih zna šta se točno krije iza brojke 2012.
Džon Dženkins, stručnjak koji se bavi proučavanjem civilizacije Maja, kaže
da taj datum zapravo nema veze s ničim sličnim apokalipsi. U svojoj novoj
knjizi "Priča o 2012" (The 2012 Story), on objašnjava šta ta godina
predstavlja u kalendaru Maja koji se ravna po ciklusima Meseca, Sunca i
ostalih nebeskih tela.
Kalendar Maja počinje 3.114 pre Hrista, a periodi tzv. Baktuna imaju
otprilike 394 godine. Trinaest je značajan, sveti broj za Maje, a 13. Baktun
se završava 21. decembra 2012. Kraj tog ciklusa se podudara s galaktičkim
poravnanjem Zemlje, Sunca i središta galaksije.
Fascinantno je da su Maje imale precizne matematičke proračune za ove
planetrne cikluse. Kalendar predstvlja kombinaciju 20 znakova i 13 brojeva
koji ukazuju na kretanje planeta.
Dženkins kaže da ne postoji dokaz da su Maje verovale da će taj ciklus
završiti sudnjim danom. On smatra da je to moderna interpretacija.
Za Maje 2012. godina znači da oni svoj kalendar vraćaju u početno stanje.
Dakle, to nije samo svršetak jednog ciklusa, već i početak jednog novog. I
ništa više od toga. |
| |
| |
|
| |
| Srbija, Crna Gora i Makedonija bez viza u EU |
| |
Evropski parlament juče je usvojio rezoluciju o ukidanju evropskih viza za
građane Srbije, Crne Gore i Makedonije, počev od 19. decembra.
Za predlog rezolucije koju je predstavila izvestilac Evropskog parlamenta za
viznu liberalizaciju Tanja Fajon glasala je velika većina poslanika.
 Rezolucija Evropskog parlamenta je konsultativna i ima vrednost političke
preporuke, a konačnu odluku o ukidanju viza treba da donese Savet ministara
EU do 30. novembra. Odluka stupa na snagu 19. decembra.
Izvestilac Evropskog parlamenta(EP) Tanja Fajon je izjavila je juče da se
osnovano može očekivati da će Savet ministara Evropske unije (EU) 30.
novembra doneti odluku o ukidanju viza za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.
Tanja Fajon, tvorac usvojenog izveštaja o liberalizaciji viznog režima EU
prema državama Zapadnog Balkana, rekla je da na to ukazuje izuzetno snažna
podrška koju su evropski poslanici dali njenom izveštaju i zajedničkoj
političkoj Deklaraciji EP i Saveta ministara o ukidanju viza za tri zemlje
regiona od 19. decembra.
EP i Savet ministara EU, u Deklaraciji "priznaju da Srbija, Crna Gora i BJR
Makedonija ispunjavaju sve uslove za ukidanje viza" i da će to moći da stupi
na snagu 19. decembra.
Takođe "izražavaju nadu da će i Albanija i Bosna i Hercegovina uskoro
ispuniti uslove za (EU) režim bez viza".
U izveštaju se naglašava da pokretanje dijaloga o vizama s Kosovom ne može
uticati na "nadležnost zemalja-članica oko priznavanja Kosova kao nezavisne
države". U Deklaraciji EP i Saveta ministara EU se ne pominje Kosovo kada su
u pitanju izgledi za viznu liberalizaciju.
Izvestiteljka EP je novinarima rekla da su pregovori između EP i Saveta
ministara EU oko sadržine Deklaracije bili "veoma teški", imajući u vidu da
pet zemalja EU ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova, a i da su neke
"velike zemlje" EU teško prihvatile i formulacije oko BiH i Albanije. Tako
nije prihvaćeno da se pominje bilo kakav okvirni rok za ukidanje viza BiH i
Albaniji.
Kako su agenciji Beta preneli izvori EU, najtvrđe su protiv bilo kakvog
ublažavanja merila i uslova za stavljanje na "beli šengenski spisak" bile
Nemačka, Španija, Italija i Francuska.
Ključni razlozi ministara unutrašnjih poslova i bezbednosnih struktura ovih
i drugih članica Unije ticali su se sprečavanja bilo kakve mogućnosti da se
unutrašnja bezbednost "šengenskog prostora" nađe na udaru organizovanog
kriminala i ilegalne imigracije sa područja Zapadnog Balkana.
Na pitanje novinara da li je tačno da Evropska komisija procenjuje da je
Bosni i Hercegovini u sustini glavni preostali uslov izdavanje biometrijskih
pasoša, Tanja Fajon je podsetila da su "putne mape" za svaku zemlju
različite. |
| |
| |
|
| |
| Mogući slučaj retke bolesti posle vakcine
protiv gripa |
| |
U Francuskoj je juče registrovan, posle vakcine protiv virusa gripa A/H1N1,
mogući slučaj retke bolesti perifernog nervnog sistema, saopšteno je u
Parizu.
Slučaj bolesti čiji je oblik blag, signaliziran je u okviru mera i praćenje
neželjenih efekata od nove vakcine, saopštilo je francusko Ministarstvo
zdravlja.
 U Francuskoj se godišnje od 1.700 do 1.800 ljudi leči u bolnici od
Gijen-Bareovog sindroma, bolesti perifernog nervnog sistema, piše u
saopštenju i dodaje da je u većini slučajeva sindrom ona povezana sa
bakterijskom ili virusnom infekcijom, u šta je uključen i grip.
Ministarstvo je navelo da "veza između sindroma i vakcinacije zahteva
produbljenu ekspertizu", koju će voditi francuska Agencija za sanitarnu
bezbednost zdrastvenih proizvoda.
Ministar zdravlja Rozlin Bašlo se nedavno založila za "potpunu
transparentnost u vezi sa neželjenim efektima vakcina protiv virusa A H1N1".
Vakcinacija stanovništva protiv tog virusa je danas počela u Francuskoj.
Vakcina je besplatna i nije obavezna.
Rozlin Bašlo se juče pred kamerama vakcinisala da bi "dala primer", piše u
saopštenju Ministarstva i dodaje da će i predsednik Nikola Sarkozi uskoro
biti vakcinisan. |
| |
| |
|
| |
| Proglašena epidemija gripa u Srbiji |
| |
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević proglasio je u sredu epidemiju
novog gripa na teritoriji čitave Srbije i odredio mere za sprečavanje
širenja epidemije koje, pre svega, omogućavaju vanrednu vakcinaciju
najugroženih grupa.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Milosavljević je precizirao da
proglašavanje epidemije ne znači opšte zatvaranje škola i obdaništa niti
zabranu okupljanja, jer će se konkretne mere razmatrati i sprovoditi na
nivou okruga u Srbiji.
 Proglašavanjem epidemije omogućena je zabrana okupljanja u školama,
predškolskim ustanovama, zdravstvenim ustanovama, javnim objektima i na
drugim javnim mestima na delu ili na celoj teritoriji države, a prema
epidemiološkoj proceni nadležnog instituta, odnosno zavoda za javno zdravlje.
Utvrđeno je da se sprovede vanredna imunizacija, najpre osoba starijih od
šest meseci sa hroničnim poremećajima zdravlja, trudnica i zdrave dece od
šest meseci do dve godine.
Naredba i mere će trajati dok postoji opasnost od širenja zarazne bolesti
pandemijskog gripa A H1N1.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje najavio je da će najkasnije sutra
biti potpisan ugovor sa švajcarskom kompanijom Novartis o nabavci vakcina
protiv novog gripa.
"Trenutno se pregovara o tome da rok za isporuku tri miliona vakcina ne bude
mart nego kraj januara. Nadamo se da ćemo najveći broj vakcina dobiti do
kraja januara", rekao je predsednik Komisije za nabavku vakcina Branislav
Tiodorović.
Prema njegovim rečima, Novartisova vakcina je bezbedna i mogu da je prime
svi građani stariji od šest meseci, a lekari će proveravati u kom trenutku
mogu da je prime hronični bolesnici.
Na brifingu za urednike medija u Vladi Srbije Milosavljević, epidemiolog
Predrag Kon i Tiodorović pozvali su medije na saradnju, posebno kada je u
pitanju promvisanje obavezne vakcinacije.
Milosavljević je naveo da će za epidemiološki nadzor i obaveznu vancinaciju
biti izdvojeno 300 miliona dinara, kao i da će sredstva biti obezbeđena
rebalansom budžet.
Kako je objavljeno, u Srbiji su preminula još dva pacijenta za koje se
sumnja da su bili zaraženi novim gripom. Jedan pacijent je tokom noći umro
na niškoj Infektivnoj klinici, dok je u kruševačkoj bolnici jutros umrla
jedna pacijentkinja. Predstavnici bolnica kazali su da čekaju potvrdu sa
Instituta "Torlak" da li su pacijenti bili zaraženi novim gripom.
Institut "Torlak" do sada je potvrdio 266 slučaja oboljevanja od gripa, a
potvrđeno je da je od novog virusa umrlo osam pacijenata.
Pojedini centri u Srbiji nastavili su da saopštavaju podatke o
hospitalizovanim pacijentima.
Radna grupa Izvršnog veća Vojvodine za praćenje pandemije gripa saopštila je
da je na bolničkom lečenju u Vojvodini zbog novog gripa 78 pacijenata.
U Moravičkom okrugu danas je prijavljeno ukupno 209 osoba sa simptomima
gripa, a 14 pacijenata smešteno je u bolnicu, saopštio je Zavod za zaštitu
javnog zdravlja u Čačku koji prati epidemiološku situaciju u Okrugu.
U Moravičkom okrugu, koji obuhvata Čačak, Ivanjicu, Gornji Milanovac i
Lučane, sa simptomima gripa prijavljeno je 136 odraslih osoba, 47 dece
školskog i 26 predškolskog uzrasta.
Stanje pacijenata je uglavnom dobro.
Na Infektivno odeljenje valjevske bolnice primljeno je dvoje dece obolele od
novog gripa, pa se broj hospitalizovanih pacijenata popeo na deset.
Kako je saopšteno iz te ustanove novoprimljena deca stara su pet i 12 godina
i zdravstveno su stabilna.
U Prokuplju je na bolničko lečenje upućeno 11 pacijenata sa simptomima gripa
- devetoro dece i dvoje odraslih. Iz bolnice je rečeno da nijedan slučaj
nije okarakterisan kao težak oblik. |
| |
| |
|
| |
| Dok ne stigne vakcina, beli luk ne može da
škodi |
| |
Epidemija novog gripa donela je običnom svetu mnoge dileme ali većina u jedno
veruje - u blagotvorno dejstvo belog luka. U narodu, beli luk je od davnina
lek za sve.
U tom gotovo fanatičnom iskonskom verovanju ide se često tako daleko da se
beli luk čak i danas upotrebljava ne samo kao lekovito preventivno već i kao
sredstvo protiv "zlih duhova" i drugih "nevidljivih opasnih sila".
 Beli luk ima široku primenu u narodnoj medicini, a u poslednje vreme, posle
mnogobrojnih naučnih istraživanja kojima su potvrđena njegova delotvorna
svojstva, sve više se koristi i u savremenoj farmakološkoj industriji.
Svoje latinsko ime, Allium sativum, beli luk je dobio po svom najznačajnijem
sastojku, alicinu, koji deluje antibakterijski.
Da li beli luk može da se jede u neograničenim količinama?
Stručnjaci kažu da je potreban oprez ako se uz beli luk uzimaju vitamin E,
preparati ginko bilobe, lekovi trental, aspirin, farin, heparin, jer može da
dođe do pojačanog krvarenja.
U narodu se beli luk nije koristio samo kao lek za sve, već i kao sredstvo
za bajanje, vračanje, bacanje mađija i čini. I danas mnogi na put ne kreću
bez belog luka. Kad se sin slao u vojsku ili je ćerka izlazila, stavljao im
se beli luk u odeću, da ih sačuva.
Iz istorijskih spisa vidi se da je i u starom i u srednjem, kao i dugo
vremena u novom veku, beli luk priznavala za lek i službena medicina raznih
naroda, ali je u poslednjim vekovima, a naročito u 19, gotovo potpuno bio
izbačen iz farmakopeja.
Tek u Prvom a naročito u Drugom svetskom ratu i posle njega počinje pravo
naučno proučavanje belog luka, pa se on danas sve više i raznovrsnije
upotrebljava u naučnoj medicini.
Beli luk ulazi u sastav raznih preparata za jačanje, kao stimulans nervnog
sistema, zatim protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, kao efikasno
antiseptično preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih bolesti (tifus,
grip, difterija, kolera), protiv hroničnog bronhitisa, velikog i običnog
kašlja...
Beli luk je veoma stara biljka. Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipćani i drugi
narodi gajili su ga više vekova pre nove ere kao hranljivu, začinsku i
lekovitu biljku. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sirćeta
koje se davalo kosačima.
U staroj induskoj medicini beli luk je bio vrlo cenjen lek, a upotrebljavali
su ga i kao ljubavni napitak. Stari Egipćani su, kažu neki, zahvaljujući
preventivnoj moći belog luka, sprečili bolesti i uspeli da izgrade piramide.
Stari Grci su zabranjivali pristup u hramove onima koji su jeli beli luk (nazivali
su ga "smrdljiva ruža"), ali je malo biljaka koje su toliko poštovali kao
beli luk.
Rimljani su ga takođe upotrebljavali za lek, začin i hranu. Vergilije
spominje upotrebu isceđenog soka iz belog luka i majčine dušice: "Žeteoci,
kosači treba da se namažu time ako žele mirno i bezbrižno da se u podne
odmore i otpočinu, jer ih onda zmije neće ujedati".
Arapski lekari u srednjem veku mnogo su doprineli širenju upotrebe belog
luka za lek, kao što su, uostalom, učinili i za mnoge druge biljke za koje
nije znala tadašnja "nazadna" Zapadna Evropa.
Beli luk je i najuniverzalniji apotropajon (amajlija) u biljnom carstvu i
jedan od najjačih uopšte jer čuva od nesreća i uroka.
U mnogim narodima postoji verovanje da na beli luk "ne sme nikakva nečastiva
sila". Naročito ga se plaše veštice, vračare, gatare. Zato se beli luk
obično drži iznad kućnih vrata. Novorođenčetu se stavlja pod glavu da ga
brani od svakog zla. Iz istog razloga deca i odrasli belim lukom mažu
dlanove.
Devojke udavače uoči Đurđevdana otkinu podjednako dva pera na struku belog
luka, pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće,
neće.
U aktuelnoj priči o novom gripu, zaštitnim maskama, vakcinama, pranju ruku,
možda nije na odmet setiti se i belog luka. Ne može da škodi. |
| |
| M.M. |
|
| |
| Indijanka dobila pedeset miliona |
| |
Jedna kanadska Indijanka dobila je premiju na lotou od 50 miliona dolara,
jednu od najvećih u istoriji igara na sreću u Kanadi. Mari Fonten osvojila
je rekordni dobitak u novoj igri "maks loto" kupivši tiket u lokalnoj
piljarnici u varošici Pajn Fols, u prerijskoj provinciji Manitoba.
Ona, njen muž Kirbi i njihovo dvoje dece pripadnici su domorodačke
indijanske zajednice, plemena Sagkeng.
Oni su telefonom najavili prodavačici "da im se čini da su nešto dobili na
lotou i da će doći kod nje da provere".
Pošto su to učinili, na uređaju koji je direktno povezan sa lutrijskom
organizacijom bilo je jasno da su osvojili najveću premiju u istoriji svoje
provincije i "maks lotoa".
"Maks loto" ustanovljen je tek krajem septembra zamenivši "super 7" koji je
širom Kanade igran punih 15 godina, a igrači su pogađali 7 od 47 brojeva na
tiketu.
I u novoj igri premiju dobija vlasnik tiketa koji pogodi "sedmicu", ali od
49 brojeva. Šansa da se jednom kombninacijom koja staje pet dolara pogodi
premija iznosi - 1:28,6 miliona.
Rekordna loto premija u istoriji Kanade (54,3 miliona dolara) izvučena je u
zapadnoj provinciji Alberta 2005. godine ali je nju tada podelilo 17 grupnih
igrača - radnika na naftonosnim poljima koji su igrali "klasični" loto 6/49.
Kanadska lutrijska pravila ne dozvoljavaju anonimnost dobitnika pa se tako
zna i da su od početka devedesetih godina prošlog veka, tri-četiri puta po
nekoliko miliona dolara dobili i iseljenici iz država bivše Jugoslavije.
Nacionalna državna televizija Si-Bi-Si (CBC) objavila je i zanimljivost da
je muž nove srećne dobitnice rođak dugogodišnjeg "predsednika" Skupštine
domorodačkih naroda, odnosno Vrhovnog poglavice Fila Fontena .
Fil Fontejn pripadnik je istog plemena kao i srećni dobitnici, a bio je
Vrhovni poglavica Kanade od 1997 do 2009. godine. Diplomirao je političke
nauke i ima nekoliko počasnih doktorata.
Prošle godine Fontejn je izdejstvovao istorijsko izvinjenje kanadske vlade
zbog diskriminatorske politike koja je u prošlom veku vođena prema učenicima
u domorodačkim školama koje je osnovala i finansira kanadska država.
Istim povodom ga je proletos primio i papa Benedikt Šesnaesti izrazivši
žaljenje zbog uloge katoličke crkve u dugogodišnjim patnjama domorodačkih
učenika u Kanadi. |
| |
| |
|
| |
| Predoziranost radom ubija Japance |
| |
U kancelariji jednog tokijskog ureda svi su mislili da je Keni Hamada zaspao
za radnim stolom. Pošto se ni posle dva sata nije budio, potapšali su ga i
shvatili da je njihov kolega u ranim 40-im godinama života - izdahnuo kao
žrtva napornog rada.
 U zemlji poznatoj po disciplini i izuzetnoj predanosti poslu ovaj slučaj
uopšte nije neuobičajen. Smrt zbog iscrpljenosti poslom ima i svoj naziv -
karoši.
Srčani udar je najčešći uzrok karošija, koji sve više pogađa predane
japanske radnike. Karoši se pojavio tokom posleratnog ekonomskog buma u
Japanu, ali je sada ponovo počeo da uzima svoj danak.
Od početka 60-ih i prve žrtve koja je nakon 40 dana neprekidnog napornog
rada umrla od moždanog udara, kad je ovaj fenomen uočen i definisan, od
karošija su umrle hiljade zaposlenih Japanaca.
Kod najvećeg broja umrlih zbog predoziranja poslom zabeležen je enormno
visok broj prekovremenih sati. Japanci imaju genetsku i kulturnu
predispoziciju radoholizma, pa je prekovremeni rad gotovo normalna star.
Mnogi, nažalost, to ne izdrže, odnosno potroše sami sebe, bez ostatka, do
smrti.
Dok je većina žrtava do sada umirala od srčanog ili moždanog udara, kod sve
većeg broja japanskih radnika se zbog iscrpljenosti danas razvijaju i
psihološki poremećaji poput depresije, koja često dovodi do samoubistava.
Stručnjaci upozoravaju da je karoši već dobio novo lice - suicid.
Kontinuirani stres zbog predoziranja poslom, koji prerasta u teške oblike
depresije, tera ljude da izlaz nalaze u samoubistvu.
Od 30.000 samoubistava počinjenih u Japanu prošle godine, smatra se da je
10.000 povezano s iscrpljenošću na poslu.
Jedna japanska kompanija morala je da plati oko milion američkih dolara
odštete porodici radnika koji je izvršio samoubitvo. Sud je zaključio da je
taj čin bio posledica iscrpljivanja na poslu.
"Moj muž je vrlo naporno radio. Bio je pod stresom dan i noć", rekla je
udovica. Dodala je da zbog jake konkurencije među kolegama nije bilo vremena
za predah. Njen suprug je na poslu, do kojeg je putovao dva sata, radio oko
75 sati nedeljno ili u proseku 15 sati dnevno.
"Položaj zaposlenih je zbog globalne ekonomske krize sada još teži", kaže
advokat Hiroši Kavahito, koji zastupa porodice žrtava karošija. Mnoge
kompanije smanjuju broj zaposlenih iako je obim posla ostao isti, što je
dovelo do porasta smrtnih slučajeva.
Japanske sindikalne organizacije navode da je prošle godine 53 odsto radnika
mnogo više bilo izloženo stresu nego ranije.
Japanska vlada, iako ne želi da komentariše broj žrtava kojima barataju
razna udruženja, nedavno je priznala da "postoje s radom povezane bolesti
prouzrokovane stresom".
Japanska javnost zahteva od vlade da preduzme nešto kako bi se ovakvo stanje
promenilo. |
| |
| |
|
| |
| Kriza je pre četvrt veka bila podnošljivija |
| |
U Sjedinjenim Američkim Državama je danas teže biti nezaposlen nego kada je
poslednji put - pre 27 godina - stopa nezaposlenosti dosegla 10 procenata.
Amerikanci sad imaju tri puta veći dug nego 1982. godine i manje od polovine
ondašnje ušteđevine. Bez posla su 10 sedmica duže. A još veći deo
stanovništva nema zdravstveno osiguranje, što preti da svaku ozbiljniju
medicinsku intervenciju pretvori u finansijsku propast.
 Jedan od onih koji to znaju je i Donald Šenk (55) iz Čikaga koji je i u
prethodnoj i u današnjoj krizi bio bez posla. "Sad je gore", izjavio je on
agenciji AP.
Početkom osamdesetih, kada je otpušten iz telefonske kompanije, Šenk je
mogao da nađe više privremenih zaposlenja i nekako sastavi kraj s krajem.
Sada traga za poslom već godinu i po dana.
Šenk, koji prima naknadu za nezaposlene, uspeva ipak da na vreme plaća rate
za hipoteku i druga dugovanja.
Ali, pošto nema zdravstveno osigaranje, finansijski pritisak će dramatično
skočiti ako se razboli ili povredi.
Stopa nezaposlenosti u SAD dosegla je 10,2 odsto u oktobru. Bez posla je
15,7 miliona Amerikanaca. Ako se tome dodaju oni koji rade skraćeno ili oni
koji su jednostavno prestali da traže posao, stopa je 17,5 proceneta.
Samo dva puta posle Drugog svetskog rata - sada i od septembra 1982. do juna
1983, stopa nezaposlenosti u SAD je premašila 10 odsto. Neke okolnosti su
danas ipak povoljnije za nezaposlene nego što su bile onda.
Nadoknade za nezaposene su velikodušnije, prilagođene inflaciji, a internet
omogućava potragu za radnim mestom bez napuštanja kuće.
Delom zahvaljući većim vrednostima nekretnina, Amerikanci danas "više vrede".
Mereno u današnjim dolarima, čista vrednost imovine je 173.000 dolara po
osobi, u poređenju sa 94.000 dolara 1982.
Mada prosečni Amerikanac sad ima više, vremena su teška. Mnogo veći broj
poslova je u uslužnim delatnostima. Ti su poslovi uglavnom manje plaćeni i
nude manje povlastice.
Proizvodnja, koja nudi daleko više, danas zapošljava samo devet odsto
Amerikanaca. Godine 1982. zapošljavala je svakog petog.
Tada je sindikat radnika automobilske industrije privoleo Veliku trojku
proizvođača automobila da nezaposlenima plaćaju do 95 odsto onoga što su
zarađivali dok su radili.
Danas je to nezamislivo s obzirom na smanjenje veličine i uticaja sindikata
i krizu koja je pogodila automobilsku industriju.
Nezaposlenost danas steže teže i zato što su Amerikanci postali rastrošniji.
U proseku duguju oko 46.000 dolara. Reč je o hipotekama, kreditnim karticama,
zajmovima za automobile i drugim potrošačkim dugovima.
To je daleko veći teret nego 1982, kada je po stanovniku dug bio 14.000
dolara u današnjoj vrednosti.
A štednja je gotovo nepoznanica. Danas prosečan Amerikanac ima 940 ušteđenih
dolara u poređenju sa 2.537 pre četvrt veka. |
| |
| |
|
| |
| Nole u četvrtfinalu,šok za Federera |
| |
 Srpski teniser Novak Đoković plasirao se u četvrtfinale turnira masters serije
u Parizu, pošto je u trećem kolu ubedljivo savladao Francuza Arnoa Klemona
sa 2:0 u setovima (6:2, 6:2). Đoković, koji je postavljen za trećeg nosioca
na turniru, u četvrtfinalu će igrati protiv devetog nosioca, Šveđanina
Robina Soderlinga.
Srpski teniser je veoma lako izašao na kraj sa 93. teniserom na svetskoj
rang listi, a meč je trajao 75 minuta.
Klemon je u prvom setu pružao otpor samo do petog gema, kada je Đoković
napravio brejk i poveo sa 3:2. Đoković je u sedmom gemu još jednom oduzeo
servis Francuzu, a potom na svoj servis rešio set.
Đoković je i drugi set počeo brejkom, nakon čega je poveo sa 2:0, a već u
sledećem gemu opet je oduzeo servis protivniku i došao do ubedljivog vođstva.
Do kraja seta Đoković je lako osvojio još tri gema na svoj servis i došao
do zasluženog trijumfa i plasmana među osmoricu najboljih u Parizu.
Srpskom teniseru to je treća pobeda u četvrtom međusobnom duelu sa Klemonom.
Viktor Troicki nije uspeo da se plasira u treće kolo Mastersa u Parizu nakon
što je u dva seta poražen od Radeka Štepaneka 6:4, 6:0.
Prvorazredno iznenađenje u drugom kolu priredio je Žulijen Beneto koji je
eliminisao Rodžera Federera, a fantastičan tenis priredili su Ra-fael Nadal
i Nikolas Almagro koji je u dva navrata imao pobedu u rukama, ali ne i
dovoljno snage za završni udarac. Blizu ivice je bio i Endi Marej protiv
Džejmsa Blejka.
Troicki je dobro započeo meč i rano oduzeo servis Štepaneku, ali je
raspoloženi Čeh uzvratio istom merom u dva dva puta i poveo sa 4:2 što se
ispostavilo kao pogubno po našeg tenisera.
Štepanek do kraja prvog seta nije ispustio prednost, a potom je preuzeo
potpunu dominaciju i posle sat i 15 minuta igre lako obezbedio dalji plasman.
Troicki je početkom drugog seta zatražio lekarsku pomoć zbog problema sa
nogom, ali u drugom setu nije uspeo da uzme nijedan gem. Ovo je ujedno bio i
poslednji meč u vrlo dobroj godini za Viktora Troickog kome je najveći
plasmanu 2009. godini bilo 24. mesto. Pored toga igrao je u finalu ATP
turnira u Bangkoku, a sa 31 trijumfom i 28 poraza sezonu je završio na vrlo
dobrom 29. mestu ATP liste.
 Posle poraza u finalu turnira u Bazelu gde nije izgubio šest godina, Rodžer
Federer je nastavio sa manje više kilavim partijama u Parizu gde je po
tre-ći put u sedam godina izgubio premijerni meč i gde nikada nije stigao
dalje od četvrtfinala. Šansu za tako nešto Švajcarac je ovoga puta prepustio
49. teniseru sveta Žulijenu Benetou koga je posle beznadežnog prvog seta do
velikog trijumfa odvela publika 3:6, 7:6, 6:4.
Federer je u stilu najavio laku pobedu, ali ga je veliki broj grešaka odveo
u poraz u produžetku drugog seta. Beneto je hrabro odigrao odlučujući set
gde je iz tek sedmog pokušaja uzeo prvi brejk na meču, a uz nekoliko
fenomenalnih vinera bacio je publiku u delirijum kada je pobedu overio as
udarcem.
"Nisam igrao toliko loše. Definitivno mogu bolje, ali mogu i gore. Imao sam
šanse, ali sam ih propustio. Žulijen je izašao na teren i pobedio. Bio je
veoma jak na kraju", rekao je Federer. Beneto će u trećem kolu igrati protiv
zemljka Gaela Monfisa, a posle sigurno najvećeg uspeha u karijeri nije krio
oduševljenje.
"Ovo je nestvarno! Zauvek će mi ostati uspomena na ovaj meč sa svim
emocijama koje sam osetio tokom igre. Momenat kad čuješ ovu bučnu pubilku
koja je iza tebe, ta buka je bila neverovatna. Nisam verovao da ću tako
nešto ikada iskusiti, a ne sećam se kada sam u nekom meču uložio ovoliko
mentalnog i fizičkog napora da ostanem do kraja u igri.
Bilo mi je potrebno da budem agresivan i precizan umesto da čekam. U tome
sam uspeo i to je na kraju napravilo razliku" rekao je 27-godišni Beneto
koji još uvek nema nijednu titulu u profi karijeri.
Podjednako spektakularan meč odigrali su Španci Rafael Nadal i Nikolas
Almagro, a Rafa se dobro oznojio pre nego što je u klasičnom trileru slavio
sa 3:6, 7:6, 7:5.
 Oba tenisera u meč su ušli roviti, a posebno Nadal koji je uzdrman povredama
bez titule od maja. Ne tako davno prvi teniser sveta delovao je potpuno van
igre pa je Almagro lako dobio prvi set sa 6:3, da bi se meč totalno zakuvao
u finišu drugog seta. Almagro je spasio set loptu na 5:4 i onda brejkom
poveo sa 6:5, a već bilo je evidentno da je i on imao problema jer se vrlo
slabo kretao kao i na prethodnom meču.
Medicinski tajm aut zbog plikova na desnoj nozi ipak je prvi zatražio Nadal,
ali tek pošto je fenomenalnom igrom uspeo da spasi pet od ukupno sedam meč
lopti i potom dobije zemljaka sa 7:2 u taj brejku drugog seta.
Almagro je konačno tokom trećeg seta zatražio lekara koji se pozabavio
njegovom levom butinom, a sa praktično jednom nogom 27. teniser sveta ponovo
je dogurao do meč lopte nakon vođstva od 5:3. Zdravstveni problemi ipak su
bili jači pa je Nadal osvojio naredna četiri gema i posle tri sata i 14
minuta igre obezbedio plasman u treće kolo gde ga čeka novi Španac, Tomi
Robredo.
"Odigrao sam odbro samo u pojedinim momentima, ali ostatak meča ništa nije
valjao. Istina je da sam uz mnogo sreće otišao dalje, ali je pozitivno što
sam uz slabu igru ipak uspeo da pobedim", rekao je Nadal koji bi slab rezon
morao da što pre nadoknadi partijama dostojnim renomea.
Masters u Parizu je ranije ostao bez prvog nosioca - Tomi Has, nedavno
oporavljen od novog gripa, izgubio je od Arnoe Klemona rezultatom 5:7, 6:3,
7:6 (8). Turnir ATP serije 1000 u Parizu se igra za nagradni fond od
2.750.000 miliona evra.
Zimonjić i Nestor u četvrtfinalu
Teniser iz Srbije Nenad Zimonjić i njegov partner u dublu, Kanađanin Danijel
Nestor plasirali su se u četvrtfinale Masters turnira u Parizu, pošto su
pobedili Francuze Arnoa Kelmona i Mihaela Lodru sa 2:0 (6:3, 6:4).
Zimonjić i Nestor su za sat i četiri minuta igre osvojili 60 poena, 12 više
od protivnika i dva puta oduzeli servis protivnicima, dok Klemon i Lodra
nisu uspeli da iskoriste jednu priliku za brejk na meču.
Prvi nosioci na turniru, Zimonjić i Nestor će u četvrtfinalu igrati protiv
nemačkih tenisera Kristofera Kasa i Filipa Kolšrajbera.
Kas i Kolšrajber su u trećem kolu pobedili šeste nosioce Julijana Noula i
Endija Rama sa 7:5, 6:4.
Nagradni fond Mastersa u Parizu je 2.750.000 evra, a najbolji dubl osvojiće
166.500 evra i 1.000 ATP bodova. |
| |
| |
|
| |
| Svemirski lift neće biti naučna fantastika |
| |
 Gradnja svemirskog lifta je realnost u ne tako dalekoj budućnosti. Da se ne
radi samo o naučnoj fantastici govore inženjeri i naučnici koji se već
uveliko bave ovim projektom.
Ideja je da se omogući jeftin i siguran način dopremanja opreme i astronauta
na visinu od 100.000 kilometara, daleko iza Međunarodne svemirske stanice.
U pustinji Mohavi prošle srede je osvojena još jedna etapa u razvoju
svemirskog lifta, što nagoveštava da bi vizija Artura Klarka iz njegovog
naučnofantastičnog romana "Rajske fontane" mogla jednog dana da postane
stvarnost.
Pristalice ideje svemirskog lifta se nadaju da će u bliskoj budućnosti biti
moguće dostavljati koristan teret u orbitu oko Zemlje platformom sa pogonom
na lasersku svetlost, koja će se uspinjati uz traku od kompozitnog
materijala.
Svemirski lift, kako je zamišljeno, predstavlja "traku" i kabl zakačen za
Zemlju koji doseže do orbitirajuće platforme na četvrtini puta do Meseca.
Gravitacija Zemlje i centrifugalna snaga same platforme, vukući u suprotnim
pravcima, držale bi kabl i traku zategnutim.
Tovarna platforma sa satelitom ili astronautima bi mogla da se penje uz taj
kabl i troškovi takvog transporta bi bili tek mali deo onih koji postoje kod
satelita ili astronauta koji putuju raketom.
Prošle nedelje, tri istraživačka tima pokušala su da osvoje nagradu od dva
miliona dolara sa svojim platformama koje su se uspinjale po kablu okačenom
o lebdeći helikopter, više od kilometar visoko.
Platforma firme "Lejzer Motiv" popela se jedan kilometar za manje od četiri
minuta, a nešto kasnije ponovila je taj podvig.
Platforma je naravno na električni pogon, a struju dobija tako što snažan
laser baca svetlosni snop na njene fotoelektrične ćelije. Istraživač Džordin
Ker rekao je da je njegova firma pre svega želela da demonstrira bežični
prenos energije.
"Svakome kome treba struja, a ne može da razvuče žice, moći ćemo da
isporučujemo električnu energiju", izkavio je Ker.
Ranije, njihova platforma nikada nije prešla više od 24 metra.
Takmičenje je, kako navodi Glas Amerike, teklo sporo zbog čestog punjenja
helikoptera gorivom, kao i zbog čekanja na prolaz nekih satelita kojima bi
laser sa Zemlje mogao da naškodi.
Iz istog razloga platforma firme "Spejs pajrats", iz Kanzas sitija, morala
je da se zaustavi na samo 48 metara od cilja.
Takmičenje je sponzorisala američka svemirska agencija NASA koja se nada da
bi jednoga dana mogla da razapne traku od lakog nanotekstila između Zemlje i
jednog satelita u geostačionarnoj orbiti.
Centrifugalna sila držala bi traku zategnutom, dok bi snažan laser na Zemlji
slao električnu energiju platformi koja bi se uspinjala noseći teret.
Potrošnja energije za ovakav lift bila bi znatno manja od one potrebne za
lansiranje raketa, kaže istraživač firme "Spejs pajrats", Frenk Smit.
Neki stručnjaci procenjuju da bi podvig i umešnost ovog projekta mogli biti
jeftiniji i manji izazov nego neki projekti koji se sada planiraju u svetu,
kao što je na primer predviđeni most preko Gibraltarskog moreuza koji bi
spojio Španiju sa Marokom, odnosno Evropu sa Afrikom.
Sadašnja predviđena cena celog projekta bi bila oko 10 milijardi dolara, ali
bi lift veoma brzo isplatio sam sebe, snižavajući cenu postavljanja satelita
u svemir sa sadašnjih 20.000 dolara po kilogramu na samo 200 dolara po
kilogramu. |
| |
| |
|
| |
| Polaganje venaca na spomenik neznanom junaku
u Torontu |
| |
 U Torontu je ispred Gradske opštine uz prisustvo više hiljada građana 11.
novembra 2009. godine održano svečano polaganje venaca povodom sećanja na
stradale i pogunule kanadske vojnike u prvom svetskom ratu i svim ostalim
ratovima.
Na svečanosti je govorio gradonačelnik Toronta gospodin Dejvid Miler. Na
spomenik žrtvama rata vence su položili predstavnici federalne vlade, vlade
provincije Ontario, predstavnici grada Toronta , predstavnici udruženja
ratnika iz prvog i drugog svetskog rata, predstavnici kanadske armije i
policije, mnogobrojne nevladine organizacije.
U ime Republike Srbije venac je na spomenik položio Generalni konzul u
Torontu, Dragan Grković, slika gore, pored predstavnika konzulata Francuske, Velike
Britanije, SAD, Belgije, Italije, Poljske, Česke, Republike Izraela, Meksika,
Austrije i drugih. |
| |
| Boris Spremo, C.M. |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
