SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1224, 13. novembar 2009.

Potpisani ugovori o pomoći medijima
Ministar finansija Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić i predstavnici 70 medijskih kuća iz RS potpisali su u Banjaluci ugovore o finansijskoj pomoći medijima, za šta je Vlada RS odobrila pet miliona konvertibilnih maraka (oko 2,5 miliona evra). Premijer RS Milorad Dodik, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, rekao je da je osnovni cilj finansijske pomoći medijima u RS nastojanje da medijske kuće izbegnu negativne efekte globalne ekonomske krize, dodajući da će sredstva biti uplaćena u dve rate. On je najavio da će prva rata biti uplaćena sledeće sedmice, a druga do sredine decembra. Dodik (desno) je naglasio da će svi mediji koji su dobili pomoć Vladi morati da dostave izveštaj o tome da li su sredstva namenski utrošena, ali da kontrolori neće ulaziti u medijske kuće. Još je kazao da Vlada u dodeli sredstava nije izostavila nijedan medij iz RS, najavljujući da će i sledeće godine za pomoć medijima biti odobreno pet miliona KM. Odluku da izdvoji pet miliona KM za pomoć medijima, Vlada RS je donela još 17. septembra. Najviše je dobila Radio-televizija Republike Srpske (RT RS) - 600.000 KM, a slede banjalučka Alternativna televizija (ATV) i bijeljinska BN televizija sa po 400.000 KM. Po 300.000 KM dobili su dnevne novine "Glas Srpske"i "Nezavisne novine", dok je dnevnom listu "Fokus" odobreno 270.000 KM. Novinskoj agenciji SRNA pripalo je 200.000 KM. Banjalučki magazin "Reporter" takođe je dobio 200.000 KM, dok su po 175.000 KM dobili listovi "Pres" i "Večernje novosti". "Euroblicu" dodeljeno je 100.000 KM. Televizija Istočno Sarajevo i prnjavrski Kanal 3 dobili su po 150.000 KM, televizija Prijedor 100.000 KM, a paljanska OSM televizija 45.000 KM. Mediji koji su dobili sredstva dužni su da u roku od devet meseci zadrže postojeći broj radnika, navodi se u saopštenju.

U Republici Srpskoj 44 obolelih od novog gripa
U poslednja 24 sata na području Republike Srpske (RS) evidentirane su još četiri osobe zaražene virusom N1H1, čime se broj obolelih od novog gripa popeo na 44. Od tog broja, za 19 slučajeva novi grip je potvrđen na beogradskom Institutu "Torlak", dok su ostali slučajevi otkriveni brzim testovima. U Federaciji BiH zabeležno je 66 slučajeva novog gripa. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite saopštilo je da u RS do sada nisu evidentirani teži oblici oboljevanja, niti je bilo smrtnih slučajeva. Vlada RS zadužila je danas Ministarstvo zdravlja RS da pod hitno nabavi 350 hiljada doza vakcina protiv novog gripa, kao i dodatnih 30 hiljada antivirusnih lekova. Ministar zdravlja RS Ranko Škribić rekao je novinarima da se prve doze vakcina mogu očekivati tek od januara naredne godine. On je naglasio da za sada nema potrebe za zatvaranjem škola na području RS, ali je dodao da će pojedine škole biti zatvorene ako dođe do masovnijeg oboljevanja učenika i nastavnika. Škrbić je najavio da bi u sredu trebalo da se održi konferencija ministara zadravstva iz cele BiH, kako bi se razmotrile zajedničke aktivnosti u vezi sa nabavkom lekova protiv novog gripa.

U Crnoj Gori 37 slučaja novog gripa
U Crnoj Gori su registrovana još tri slučaja novog gripa, dok je virusom A (H1N1) "verovatno" zaraženo još šest osoba epidemiološki povezanih sa laboratorijski potvrđenim slučajevima. Oboleli su stabilnog zdravstvenog stanja i smešteni su u bolnicama u Podgorici i Nikšiću, dok je jedna osoba na kućnom lečenju u Tivtu, saopštio je danas Institut za javno zdravlje Crne Gore. U Crnoj Gori je od juna registrovano ukupno 37 slučajeva novog gripa, od čega je desetoro obolelo u novembru.

U Makedoniji 107 obolelih od novog gripa
U Makedoniji ima 107 obolelih od gripa tipa A H1N1, a u slučaju još 63 osobe čeka se potvrda iz laboratorije. Prema poslednjim podacima, većina obolelih je uzrasta od 10 do 25 godina, najviše ih je iz Skoplja, a oko jedne tećine su učenici. Od ukupnog broja obolelih, 28 su bili van Makedonije i to su mahom učcenici koji su bili na ekskurzijama. Komisija za pandemiju u ponedeljak uveče je saopštila da se neće zatvarati škole i prekidati nastava, ali ministarstvo obrazovanja zabranilo je organizaciju školskih ekskurzija. Prvi laboratorijski potvrđen slučaj novog gripa u Makedoniji registrovan je u junu. Vakcinacija još nije počela, a očekuje se da će vakcine biti isporučene Makedoniji krajem novembra.

U BiH od gripa zvanično 66 obolele osobe
U Federaciji BiH su zvanično od gripa A (H1N1) obolele 52 osobe saopšteno je u Sarajevu. Vlada Federacije BiH je prošle nedelje zatražila nabavku još 150.000 doza vakcina, a ranije je naručeno 30.000 doza protiv virusa H1N1. Očekuje se da bi na raspolaganju trebalo da budu do nove godine. Vlada Federacije BiH je najavila da će naručiti još 150.000 doza iako u tom entitetu u BiH živi oko 2,5 miliona ljudi.

U Hrvatskoj četvrta žrtva virusa H1N1
U Hrvatskoj je juče potvrđen još jedan, četvrti, smrtni slučaj od novog gripa, saopštio je Štab za praćenje novog gripa Ministarstva zdravlja Hrvatske. Reč je o pacijentu koji je petog dana bolesti u teškom stanju iz sisačke bolnice prebačen u zagrebačku Kliniku za zarazne bolesti Fran Mihaljević s dijagnozom primarne influence i pneumonije, te ARDS-om (akutnim respiratornim distresom), saopšteno je iz Ministarstva zdravlja. U Hrvatskoj su do sad zabeležena 2.523 slučaja oboljenja od gripa H1N1, a distribuirano je 100.000 doza antivirusnih lekova, dodaje se u saopštenju Ministarstva zdravlja. Do kraja sledeće nedelje prioritet u vakcinisanju protiv sezonskog gripa imaće hronični bolesnici i osobe starije od 65 godina, rečeno je u saopštenju. Dosad su u Hrvatskoj umrli 61-godišnji Splićanin, trogodišnja devojčica iz istog grada koja je bolovala od akutne leukemije, kao i 62-godišnjak koji je bolovao od dijabetesa. Prema najavama, prvih pola miliona doza vakcina protiv gripa H1N1 u Hrvatsku treba da stigne krajem ovog i početkom idućeg meseca, a prioritetne grupe stanovništva za vakcinisanje biće hronični bolesnici, zdravstveni radnici i trudnice.

Plavšićeva posetila Banjaluku
Bivša predsednica Republike Srpske (RS) Biljana Plavšić, koja je nedavno puštena na slobodu posle dve trećine izdržane kazne za ratne zločine u BiH, sastala se u Banjaluci s predsednikom RS Rajkom Kuzmanovićem. Plavšićeva je novinarima rekla da je u privatnoj poseti prijateljima i da će se u Banjaluci zadržati kratko vreme. "Ovo nije nikakva zvanična poseta, ovo je prijateljska poseta. Još se adaptiram na slobodu i to je i prijatan i težak period. Konačno nemam nikakvu funkciju i mogu da živim onim životom koji sam sanjala kada napustim funkciju", navela je Plavšićeva. Ona je ocenila da su se za devet godina koliko je bila u zatvoru, Banjaluka i RS mnogo izgradili, dodajući da to treba zahvaliti "konstruktivnim i pametnim ljudima". "Ja sam to osećala i to mi je pomoglo da preživim", kazala je Biljana Plavšić. Ona se u sredu sastala i sa premijerom RS Miloradom Dodikom.

Sloveniju potresa bombaški napad na kuću sudije
Sloveniju potresa napad na kuću sudije okružnog suda u Ljubljani Katarine Tirk, u kojem je lakše povređena njena ćerka i izazvana materijalna šteta na objektu. Dok policija traga za počiniocem napada na Katarinu Tirk, kojoj je u poslednje vreme, kako je utvrđeno, upućeno niz anonimanih pretnji zbog njenog učešća u suđenju u nekoliko krivičnih predmeta, njoj i njenoj porodici dodeljena je posebna zaštita. Sreća u nesreći za Katarinu Tirk i njenu porodicu je bila debljina zida starije kuće, koja ih je zaštitila od tragičnog ishoda bombaškog napada. "Reč je o napadu na sistem vrednosti, na institucije države", izjavila je za medije predsednica Slovenačkog udruženja sudija Janja Roblek, i dodala da je članove udruženja "iznenadio akt, koji pre svega ugrožava i članove naših porodica, decu". Da je bombaški napad povezan sa radom Katarine Tirk potvrdili su i ministar pravosuđa Aleš Zalar, generalni direktor policije Janko Goršek, kao i predsednik suda u kojem ona radi Andrej Baraga. Baraga je, pored ostalog, izjavio da je na sudu u Ljubljani "uvedena i strožija kontrola ulaska stranaka na glavni ulaz".

Rad Tužilaštva BiH politički motivisan
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je odluka Tužilaštva BiH da ne procesuira devet osoba, koje je Vlada RS prošle godine prijavila za organizovano delovanje protiv tog entiteta i njenih zvaničnika, govori o "političkoj motivisanosti" tog pravosudnog organa. Dodik je na konferenciji za novinare rekao da je to "pokušaj spasavanja" prvog zamenika visokog predstavnika u BiH Rafija Gregorijana, za kojeg tvrdi da "ionako ima mnogo problema". "Nisu se ni potrudili da nađu dokaze. Nije moje da tražim dokaze, već je to posao Tužilaštva. Ovo govori o njihovoj političkoj motivisanosti i odnosu prema tom pitanju", ocenio je Dodik. On je naveo da je iz informacije, koju je u ponedeljak objavila vlada RS, "vidljiva tendencija da se kriminalizuje Vlada RS", a da su događaji koji su usledili demantovali, pre svega ono što su tvrdili mnogi koji su se našli na spisku. Vlada RS je u ponedeljak na svom internet portalu objavila informaciju pod nazivom "Lažno prikazivanje društvenih i ekonomskih prilika u RS - OHR -ovo kreiranje i održavanje nestabilnosti u BiH kroz delovanje Rafija Gregorijana i drugih protiv RS". Povod za to je, kako se navodi, podnošenje krivične prijave Vlade RS Tužilaštvu BiH protiv tih osoba pre godinu dana. Dodaje se da Tužilaštvo BiH nije učinilo ništa da oni procesuiraju. Krivična prijava podneta je protiv grupe osoba među kojima su glavni tužilac BiH Milorad Barašin, međunarodni tužilac Hari Furlan i prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorijan. Prijava je podneta i protiv šefa odeljenja za organizovani kriminal Tužilaštva BiH Dejvida Apčera, sudije Suda BiH Šefka Šahbegovića, novinari Federalne televizije Bakira Hadžiomerovića i Slobodana Vaskovića, predsednika nevladine organizacije "Narodni front" Dragomira Babić i funkcionera Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) Dragana Lukača. Sve njih Vlada RS optužila je za "udruživanje radi nanošenja štete i povredu prava RS, njenog predsednika i premijera, kao i ministara u Vladi Srpske". Kako je navedeno, veliki deo dokaza za delovanje protiv RS, objavljenih na 28 stranica na vladinom internet portalu, odnosi se i na Transparensi internešnel BiH (TI BiH) i njihovog bivšeg direktora Borisa Divjaka.

Ponovo lažne optužbe Vlade Republike Srpske
Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) ponovo je pozvala Vladu Republike Srpske (RS) da prestane da blokira program Saveta za sprovođenje mira. Vlada RS je u ponedeljak na svom internet portalu objavila informaciju pod nazivom "Lažno prikazivanje društvenih i ekonomskih prilika u RS - OHR -ovo kreiranje i održavanje nestabilnosti u BiH kroz delovanje Rafija Gregorijana i drugih protiv RS". Povod za to je, kako se navodi, podnošenje krivične prijave Vlade RS Tužilaštvu BiH protiv tih osoba pre godinu dana. Dodaje se da Tužilaštvo BiH nije učinilo ništa da oni procesuiraju. Tu informaciju u OHR ocenjuju kao "još jedan paket lažnih i neosnovanih optužbi". OHR je podsetio da je Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) u novembru 2008. godine apelovao na vlasti u BiH da prestanu sa blokiranjem programa koji je izneo PIC i istakao da je RS obavezna da sarađuje sa visokim predstavnikom i njegovim osobljem. "Umesto toga, u novembru 2008. godine, Vlada RS je podnela lažne prijave protiv novinara, nevladinih organizacija, tužilaca, sudija, pripadnika policije i prvog zamenika visokog predstavnika", saopšteno je iz kancelarije visokog predstavnika. "Godinu dana kasnije, Vlada RS izdaje još jedan paket lažnih i neosnovanih optužbi", navodi se u saopštenju. U OHR-u ističu da "umesto da ispune program PIC-a, RS je potrošila više od 10 miliona KM, što je novac njenih poreskih obveznika, na lobiste i pravnike pokušavajući da podrije OHR i da ga spreči u obavljanju njegovog mandata". Naglašava se "da se zakonske obaveze strana, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i Konačnom arbitražnom odlukom za Brčko, neće promeniti i RS će na kraju morati da ispuni svoje Dejtonske obaveze na ovaj ili onaj način". Vlada RS je pre godinu dana podnela krivične prijave protiv grupe osoba među kojima su glavni tužilac BiH Milorad Barašin, međunarodni tužilac Hari Furlan i prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorijan. Prijava je podneta i protiv šefa odeljenja za organizovani kriminal Tužilaštva BiH Dejvida Apčera, sudije Suda BiH Šefka Šahbegovića, novinari Federalne televizije Bakira Hadžiomerovića i Slobodana Vaskovića, predsednika nevladine organizacije "Narodni front" Dragomira Babić i funkcionera Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) Dragana Lukača. Sve njih Vlada RS optužila je za "udruživanje radi nanošenja štete i povredu prava RS, njenog predsednika i premijera, kao i ministara u Vladi Srpske".

Karadžić najavio žalbu na odluku da mu se postavi branilac
Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od pretresnog veća Haškog tribunala odobrenje da uloži žalbu na odluku tog veća da mu postavi branioca. U podnesku, Karadžić je kao osnov za žalbu naveo da je veće, donoseći odluku da mu postavi branioca, nasumično odredilo da je tri i po meseca dovoljno tom advokatu da se pripremi za vrlo obiman i komplikovan proces. Odbrana će se, kako je nagovestila, žaliti i zbog toga što samom Karadžiću nije ponuđeno da sa spiska advokata koji rade pred Tribunalom odabere ime branioca. Ako mu sudije daju dozvolu, Karadžić će žalbu morati da podnese u roku od nedelju dana. Sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona odlučilo je 5. novembra da Karadžiću, koji se brani sam, dodeli advokata, pošto je on odbio da učestvuje u suđenju koje je počelo 26. oktobra. Tom odlukom, međutim, sudije nisu Karadžiću oduzele pravo da se brani sam. Zakazavši nastavak suđenja za 1. mart, pretresno veće je naglasilo da će postavljeni branilac u potpunosti preuzeti zastupanje Karadžića ukoliko se on tada ne pojavi u sudnici. Braniocu je, odlukom veća, za pripremu odobreno vreme od tri i po meseca. Sekretarijat Tribunala još nije imenovao branioca Karadžića. Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 19912-95.

Rešavanje državne imovine i promene Ustava vode ka EU
Premijer RS Milorad Dodik rekao je da bi rešavanje pitanja državne imovine značilo ispunjavanje "pet plus dva" uslova, koje je BiH postavio Savet za implemenatciju mira, čime bi se stvorili i uslovi za okončanje mandata visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR). "Ukoliko bi razrešili pitanje imovine, to bi značilo ispunjenje 'pet plus dva' i onda bi bili stvoreni uslovi za zatvaranje OHR-a kao pretpostvake za apliciranje BiH za članstvo u EU, uz eventualne ustavne promene", kazao je Dodik. On je još istakao da je potrebno obezbediti konsenzus o tim pitanjima u BiH, navodeći da bi to "bila sasvim nova dinamika za BiH". Premijer RS je naglasio da je BiH u značajnoj meri ispunila uslove za liberalizaciju viznog režima, dodajući da je stepen ispunjenosti tih uslova veći od onoga koji je postojao kada su Srbija i Crna Gora dobile zeleno svetlo za bezvizni režim. Preostali uslov koji je pred BiH postavio Savet za implementaciju mira jeste pozitivna ocena političke situacije, dok je drugi uslov, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ranije ispunjen. Ciljevi koji su postavljeni pred BiH su postizanje rešenja o raspodeli imovine između države i ostalih nivoa vlasti, pitanje raspodele vojne imovine, puno sprovođenje artbitražne odluke o distriktu Brčko, fiskalna održivost i jačanje vladavine zakona. Funkcioner Saveta Evrope Robert Kuper izjavio je u Banjaluci da su rešavanje pitanja državne imovine i neke ustavne promene koraci koji BiH treba da dovedu na put ka Evropi. "Ono što mi želimo jeste da krenemo malim koracima napred, koji će BiH dovesti na put ka Evropi. To uključuje pitanja državne imovine i nekih izmena Ustava", kazao je Kuper posle sastanka sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom. Kuper, koji je generalni direktor za inostrane i vojnopolitičke poslove pri Generalnom sekretarijatu Saveta EU, ocenio je da su za rešavanje ovih pitanja potrebni "dobra volja i konstruktivan duh svih koji su uključeni u proces". Prema njegovim rečima, rešavanje pitanja potrebnih za liberalizaciju viznog režima pokazalo je da BiH može krenuti napred, ali da sličan princip treba primeniti i u "širem spektru".

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"