|
|
Broj 1224, 13. novembar 2009.
| Modne revije u inat talibanima |
| |
Dok pažnju svetske javnosti privlače oružani sukobi u Pakistanu i bombaši
samoubice, tamošnji modni kreatori i manekeni su nedavno u Karačiju održali
prvu Nedelju mode.
Manifestacija koja je trajala četiri dana dva puta je odlagana zbog strahova
za bezbednost.
Ovako veliki skup usred vladine ofanzive protiv talibana na severozapadu
zemlje je, prema rečima organizatora, održan da bi se pokazalo da u
Pakistanu ima još nečeg osim nasilja i da bi se pružio podstrek privrednoj
grani koja zapošljava nekoliko stotina hiljada ljudi.
 Manekeni,
modni kreatori i ljubitelji mode okupljali su se svake večeri u jednom
luksuznom hotelu u Karačiju, pružajući simboličan otpor talibanima i
njihovoj viziji društva u kome žene žive zatvorene u kući i pokrivene burkom.
"Ovo je naš način otpora talibanima ... Oružani sukobi i politički nemiri
predstavljaju strašan problem ... Ali to ne znači da cela zemlja treba da
stane i da posao zamre", rekla je za agenciju AP glavna organizatorka
pakistanske Nedelje mode Ajša Tami Hak.
Revije su održavane u Karačiju, najvećem i za strance najprijemčivijem gradu
u zemlji, a na samo dva sata leta odatle traje vladina ofanziva protiv
talibana, započeta sredinom oktobra.
"Loše strane Pakistana, na žalost privlače pažnju ... Nikad nije bilo ovako
loše, ne znam šta je sledeće", rekla je vrhunska pakistanska manekenka Nadia
Husein, okružena frizerima i šminkerima koji su je pripremali za izlazak na
pistu.
Modne revije u Karačiju ličile su na one u drugim delovima sveta, ali im
nisu prisustvovali kreatori i kupci iz drugih zemalja. Organizatori su
odlučili da ih ne zovu zbog teške bezbednosne situacije.
"Ko bi došao kad se ovde dešavaju tako loše stvari? Odlaze i oni koji su već
tu", rekao je mladi kreator Tabasum Mugal.
Tekstil čini skoro 60 odsto pakistanskog izvoza i vredi oko osam milijardi
evra godišnje, a tamošnji pamuk i svila su među najkvalitetnijim na svetu.
Ova privredna grada poslednjih godina nije zabeležila rast zbog političke
nestabilnosti, nasilja i stalnih nestašica struje.
Modna industrija, međutim, predstavlja tek neznatni deo pakistanskog izvoza
tekstila.
Možda će Nedelja mode u Karačiju biti potstrek da se to promeni.
Kreatori su predstavili vrlo različite modele, neke inspirisane
tradicionalnom odećom i plemenskim motivima, ali i one na kojima nije bilo
ni traga folklornih uticaja.
U zemlji u kojoj se većina žena odeva vrlo skromno, mnogi modeli deluju
suviše ekstravagantno za preovlađujući ukus.
"Ovo ne predstavlja nas kao narod ... tek poneka žena u Pakistanu bi ovo
obukla, a i to samo kad bi bila van sebe", rekla je kreatorka Ajša Tahir
Masud. |
| |
| |
|
| |
| Britanija nudi teritoriju baze kao nagradu za
sporazum |
| |
Zvaničnik UN je izjavio da Velika Britanija nudi da se odrekne polovine
teritorije svojih dveju baza na Kipru ako se postigne dogovor o ponovnom
ujedinjenju te ostrvske države čiji je severni deo Turska okupirala 1974.
godine.
Hose Dias je izjavio da je ta ponuda danas data specijalnom izaslaniku UN za
Kipar Aleksanderu Doneru.
Britanija bi ustupila 117 kvadratnih kilometara teritorije Kipra na kojoj su
njene baze. Kipar je bio njena kolonija do proglašnja nezavisnosti 1960.
godine.
Dias je rekao da povratak teritorije zavisi od toga da li će predsednik
Republike Kipar Dimitris Hristofjas i šef vlasti na turskom, okupiranom delu
ostrva, Mehmet Ali Talat uspeti da se odogovore o ujedinjenju.
Britanija je sličnu ponudu dala i 2003. godine, ali je tadašnji sporazum o
ujedinjenju propao pošto ga je na referendumu odbilo grčko stanovništvo, dok
ga je tursko prihvatilo.
Ipak, Kipar je uprkos tome 2004. godine postao član EU od čega korist
zvanično ima samo slobodan deo u kojem su Grci većina. |
| |
| |
|
| |
| Severna Koreja preti Južnoj Koreji zbog
incidenta na moru |
| |
Severna Koreja zapretila je juče da će kazniti Južnu Koreju posle njihovog
kratkog okršaja na moru ove nedelje i optužila je južnokorejsku vojsku da je
izazvala incident da bi naškodila dijalogu između dve zemlje.
Severnokorejski i južnokorejski ratni brodovi u utorak su razmenili vatru u
Žutom moru, tokom koje je, prema navodima medija, teže oštećen
severnokorejski brod dok je na ratnom brodu Južne Koreje načinjena manja
šteta.
Severnokorejski državni dnevnik Rodong Sinum navodi da incident nije
slučajan već je rezultat zavere južnokorejske vojske čiji je cilj da naškodi
atmosferi dijaloga između Seula i Pjongjanga putem "vojne provokacije".
U komentaru, list navodi da se neće tolerisati da Južna Koreja šalje ratne
brodove u teritorijalne vode Severne Koreje i da puca na severnokorejske
brodove. Još jedan severnokorejski državni list Minjdžu Džoson takođe je
upozorio da će se Južna Koreja suočiti sa "teškim posledicama" zbog ovog
incidenta.
Južnokorejski zvaničnici su odbacili pretnje i naveli da su spremni da štite
svoju granicu.
Južnokorejski izvori saopštili su ranije povodom incidenta da je
južnokorejski brod otvorio vatru na patrolni brod Severne Koreje koji je
navodno prešao preko sporne demarkacione linije i koji se nije zaustavio
nakon upozorenja. Sa severnokorejskog broda uzvraćena je vatra.
Severna Koreja je, međutim, navela da se radi o "ozbiljnoj vojnoj
provokaciji" i istakla da severnokorejski ratni brod nije prešao u
teritorijalne vode Južne Koreje, zatraživši izvinjenje od Seula.
Incident se dogodio nekoliko dana uoči posete američkog predsednika Baraka
Obame Aziji. |
| |
| |
|
| |
| Pad zida- najlepši dan u novoj nemačkoj
istoriji |
| |
Dan kada je pao Berlinski zid, nejsrećniji je dan u novijoj nemačkoj istoriji,
rekla je za vikend u redovnoj video-poruci građanima nemačka savezna
kancelarka Angela Merkel.
Dodala je da je taj dan promenio živote mnogih ljudi, uključujući i njen
život. Nekadašnja fizičarka Merkel, u vreme pada Zida saradnica Instituta za
fizičku hemiju Akademije nauka Nemačke Demokratske Republike, postala je
2005. prva žena na mestu šefa nemačke vlade.
 Zid
je, do otvaranja u noći između 8. i 9. novembra 1989. godine, 28 godine
delio ne samo Berlin na istočni i zapadni, on je bio simbol podele
posleratne Nemačke, materijalizovana "gvozdena zavesa" između Istoka i
Zapada, simbol hladnoratovski podeljenog sveta na kapitalistički i
komunistički, na dva vojna bloka - NATO i Varšavski ugovor.
Vlasti su u avgustu 1961. godine počele da betonskim Zidom odvajaju istočni
deo grada, posle rata definisan kao sovjetski sektor, od tri zapadna sektora
koje su kontrolisale tri ostale okupacione sile SAD, Velika Britanija i
Francuska.
Berlinski zid je bio dugačak oko 156 kilometara, od toga je 44 kilometara
betonske građevine delilo istočni od zapadnog dela Berlina. Ostatak nekada
najbolje čuvane granice na svetu bio je podignut između Zapadnog Berlina i
teritorije Nemačke DR koja ga je okružavala. Istočnonemačke vlasti su Zid
godinama "dograđivale" bodljikavom žicom, tenkovskim preprekama, rovovima
Minskih polja kojih u gradskom području nije bilo, a duž Zida je početkom
1980-ih godina šetalo i 1.000 posebno obučenih pasa.
U vreme postojanja Zida zabeleženo je preko 5.000 pokušaja bekstva. Muzej na
Čekpoint Čarliju, jednom od graničnih prelaza na Zidu, i danas nudi opsežnu
dokumentaciju o tim, po život opasnim poduhvatima istočnonemačkih građana da
se dokopaju slobode. Jer graničari na Zidu imali su dozvolu i da pucaju na
one koji pokušaju da pobegnu na Zapad. Tačan broj poginulih na Zidu se ne
zna, istraživači ocenjuju da ih je bilo između 150 i 240.
Posle dugotrajne akcije takozvanih "detlića sa Zida", pretežno mladih ljudi
koji su posle 9. novembra 1989. dletom i čekićem odvaljivali komade
građevine koji se još i danas mogu kupiti u berlinskim radnjama za suvenire,
od Zida nije ostalo mnogo. Njegovi ostaci nalaze se još na 14 mesta u gradu,
uglavnom po nekoliko ploča od kojih se sastojala betonska građevina, ali
izuzev na tri mesta, oni se ne nalaze na mestima gde se Zid stvarno protezao,
već su tu samo smešteni. Posetiocima Berlina najpoznatiji je onaj deo koji
se danas naziva East Side Gallery koji su, pretežno polititičkim motivima,
oslikali umetnici iz čitavog sveta.
Padu Zida prethodile su višemesečne demonstracije istočnonemačkih građana,
koje su predvodili aktivisti crkvenih mirovnih grupa i grupa za građanska i
ljudska prava. U Istočnom Berlinu, Lajpcigu i Drezdenu, kasnije i u drugim
većim gradovima, na ulice je izlazilo nedeljama po više stotina hiljada
ljudi koji su protestovali protiv komunističkog režima Eriha Honekera.
Istovremeno, preko Mađarske i Čehoslovačke, koje su već bile otvorile svoje
granice prema Austriji, na hiljade ljudi je svakodnevno bežalo iz Istočne u
Zapadnu Nemačku.
Godinu dana posle pada Zida, 3. oktobra 1990. Istočna Nemačka je pristupila
Saveznoj Republici Nemačkoj i taj datum se slavi kao Dan ujedinjenja. Tome
su prethodili sporazumi dve nemačke drževe i saglasnost četiri sile
saveznice, pobednice Drugog svetskog rata. Građani glavnog grada Nemačke i
dalje govore o "istočnom" i "zapadnom" Berlinu, ali deca i mladi često
pitaju kad se nađu u nekoj nepoznatoj četvrti "da li je to pre bio istok ili
zapad?".
Na mestu gde je nekada bio Zid, danas su na trotoarima i kolovozima utisnute
ploče posebnog oblika.
Dvadeset godina posle pada Zida, 86 odsto Nemaca smatra da je ujedinjenje
dve nemačke države bilo ispravna odluka. No, uprkos načelno pozitivnom stavu
prema ujedinjenju, čak 64 odsto istočnih Nemaca smatra da je društvo u
poslednjih 20 godina postalo nepravednije. Na zapadu zemlje to misli 43
odsto građana.
Dok 78 odsto Nemaca na zapadu smatra da je komunistička NDR bila "sistem
zasnovan na nepravdi", tog mišljenja je 51 odsto njihovih zemljaka na istoku.
Savezna kancelarka Angela Merkel je u video poruci građanima istakla da će
9. novembar 2009. biti "uzbudljiv dan za mnoge ljude u Nemačkoj", ali da će
za sve posebno lepo biti to što će Nemci taj dan moći da slave zajedno sa
svojim evropskim susedima.
"Nemačko jedinstvo i evropsko jedinstvo su uvek bili dve strane medalje. To
će tako ostati i u budućnosti. Mi Nemci nikada nećemo susedima i saveznicima
zaboraviti da su omogućili nemačko jedinstvo", rekla je kancelarka. |
| |
Snežana Bogavac
Berlin |
|
| |
| Policija dečju pornografiju našla i u
Ministarstvu odbrane |
| |
Češka policija uhapsila je danas trojicu zaposlenih u Ministarstvu odbrane
zbog dečije pornografije, u nastavku akcije Vilma u kojoj je nedavno privela
čak 160 internet pedofila i zaplenila im kompjutere.
 "Na
zahtev policije smo priveli tri muškarca", potvrdio je češkim medijima
portparol Vojne policije Jirži Čermak.
Češki nedeljnik Tiden na svom sajtu navodi, pozivajući se na nezvanične
izvore, da je reč o jednom pukovniku i dvojici zaposlenih civila iz sektora
naouržavanja.
"U ovom trenutku stvari rešava policija, sačekaćemo da li će pokrenuti
krivični postupak. Posle toga ćemo preduzeti korake i mi", rekao je
novinarima portparol ministarstva Andrej Čirtek.
Za češku armiju i resor odbrane ova sedmica kao da je prokleta, pošto je
prvo izbila afera sa pokušajem zataškavanja skandala da su dvojica čeških
oficira u kontingentu u Logaru u Avganistanu nosila na svojim šlemovima
grbove nacističkih SS divizija iz Drugog svetskog rata.
Taman što ih je ministar odbrane Martin Bartak otpustio bez prava na
otpremninu a njihove komandante koji mogu da budu odgovorni za zataškavanje
afere suspendovao, izbilo je na videlo da izgreda nije pošteđena ni misija
Kfor na Kosovu.
U septembru su desetorica čeških vojnika Kfora vraćena kući i disciplinski
kažnjena zbog pijančenja sa finskim vojnicima, iako u češkim misija u
inostranstvu vlada stroga prohibicija.
U oktobru su hitno iz baze Šajkovac vraćena četvorica čeških vojnika zato
što su u njihovoj mokraći pri redovnim kontrolnim testovima nađeni tragovi
hašiša i marihuane.
Armija nije jedina umešana u najnoviju pedofilsku aferu, budući da su među
160 ljudi privedenih u prvoj raciji operacije Vilma ove jeseni zadržana i
dvojica aktivnih policajaca. |
| |
| |
|
| |
| Meksički narko bos na listi najmoćnijih na
svetu Forbsa |
| |
Časopis Forbs stavio je narko bosa Hoakina "El Čapa" Guzmana, begunca od
pravde koji se krije u planinama na severu Meksika, na svoju listu "Najmoćnijih
ljudi sveta".
Guzman se nalazi na 41. mestu i bolje je plasiran od predsednika Rusije
Dmitrija Medvedeva, Francuske Nikole Sarkozija i Venecule Uga Čaveza.
Forbs je, objavljujući listu, naveo i da se Guzman bavi trgovinom narkotika.
"Ovo rangiranje ima nameru da započne kontroverzu, ne da bude poslednja reč",
navodi se u pratećem tekstu uz retoričko pitanje da li za "nedostojne
kriminalce" poput narko bosova uopšte ima mesta na takvoj listi.
Meksičke vlasti su prošlog marta kritikovale Forbs zbog odluke da Guzmana
uvrsti na listu milijardera. Tada je casopis procenjivao njegovo bogatstvo
na milijardu dolara. Za sada nema reakcija meksičkih vlasti na listu.
Guzman navodno predvodi jednu od najmoćijih meksičkih narko bandi - kartel
Sinaloa i ima "legiju" plaćenih ubica. Smatra se najtraženijim beguncem u
Meksiku, a vlada je ponudila nagradu od 2,3 miliona dolara za informacije
koje bi dovele do njegovog hapšenja.
U Meksiku je poginulo više od 13.800 ljudi od 2006. godine, kada je
predsednik Felipe Kalderon pokrenuo veliku akciju policije i vojske protiv
narko kartela.
Na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi sveta nalazi se još jedan Meksikanac -
biznismen Karlos Slim Helu koji se bavi telekomunikacijama. On je inače na
listi najbogatijih na trećem mestu, a na listi najmoćnijih se nalazi na
šestom mestu.
Prvo mesto na listi 67 najmoćnijih ljudi sveta zauzima američki predsednik
Barak Obama. |
| |
| |
|
| |
| Sajmon Kauel sa najvećom zaradom na američkoj
TV |
| |
 Američki
finansijski časopis Forbs proglasio je 50-godišnjeg sudiju emisije "Američki
idol" Sajmona Kauela za osobu sa najvećom zaradom na američkoj televiziji.
Prema podacima Forbsa, Kauel je od 1. juna 2008. do 1. juna ove godine
zaradio 75 miliona dolara i nadmašio biznismena i domaćina rijaliti emisije
"Šegrt" Donalda Trampa koji je ostvario zaradu od 50 miliona dolara.
Na trećem mestu, sa 38 miliona dolara, nalazi se voditelj Rajan Sikrest,
preneo je Ju-Es vikli.
Zvezda serije "Dva i po muškarca", glumac Čarli Šin, sa 21 milionom dolara
je na četvrtom mestu koje deli sa Stivom Karelom ("Ured").
Među prvih deset su i glumci Kifer Saderland sa 13 miliona dolara, Hju Lori
sa 10 miliona dolara i Dejvid Karuzosa devet miliona dolara. |
| |
| |
|
| |
| Džeksonova sahrana koštala milion dolara |
| |
Privatna sahrana Majkla Džeksona bila je dostojna nekog kralja a i cena je
bila u skladu sa tim - skoro milion dolara, vidi se iz sudskih dokumenata
objavljenih u utorak.
Iako je iznenadna smrt "kralja popa" 25. juna rezultirala spektakularnom
komemoracijom u Stejpls centru u Los Anđelesu u julu, sahrana u najužem
porodičnom krugu 3. septembra, izgleda kao da je na brzinu pripremljena.
Iz dokumenata se vidi da su pogrebni zavod i policija Glendejla 1. septembra
upozorili staratelje pevačeve zaostaštine da, ukoliko ne uplate potreban
novac, "sahrane neće biti".
Problem je brzo rešen pošto su staratelji odobrili pokrivanje svih troškova
i povraćaj 49.000 dolara koje je Džeksonova sestra Dženet uplatila kao avans
groblju Forest loun-Glendejl.
Uz sumu od 855.730 dolara koliko su koštali sahrana i kupovina ostalih mesta
u mauzoleju u kojem počivaju Džeksonovi posmrtni ostaci, na listi troškova
su i sledeće stavke:
Kovčeg, pokrov i ostala oprema 35.000 dolara, odeća za porodicu 1.975 dolara,
zatim 2.000 dolara za odeću za "razvodnike", 11.716 dolara za pozivnice i
programe, 16.000 dolara za cveće, 30.000 dolara za limuzine i obezbeđenje,
15.000 dolara za stilistu za sahranu i 21.455 za zakusku u restoranu posle
ceremonije. |
| |
| |
|
| |
| Deca mogu da pišu Deda Mrazu |
| |
Deca iz Nemačke i čitavog sveta od danas mogu da šalju pisma sa željama Deda
Mrazu, pošto je nemačka pošta otvorila takozvanu božićnu poštansku filijalu.
U saopštenju nemačke pošte posebno je navedeno da Deda Mraz ove sezone vodi
više računa o zaštiti životne sredine, te je u poštansku filijalu u mestu
Himelpfort stigao u automobilu na gas.
Sva deca koja pismo Deda Mrazu (na adresu Njeihnachtsmann,
Njeihnachtspostfiliale, 16798 Himmelpfort) upute do 14. decembra dobiće i
odgovor, sa ručno napisanim zaglavljem sa imenom, potpisom i posebnim "dedamrazovskim"
pečatom, kao i sa malim poklonom.
Obično su to razglednice sa dečijim motivima iz asortimana Nemačke pošte, uz
napomenu pošiljaocu da će poklone sa spiska možda zateći ispod jelke, ali da
ima i mnogo važnijih stvari koje čovek sebi i drugima može da poželi za
praznike, a koje se ne kupuju, na primer mir i blagostanje za bližnje i sve
ljude na svetu.
Deca su prošle godine od Deda Mraza najviše tražila igračke, mobilne
telefone, kompjutere i - mačke, pse i druge kućne ljubimce.
Važno je naglasiti da nije nužno da se pismo napiše na nemačkom jeziku,
pošto Deda Mraz odgovara na različitim jezicima, pored ostalog na engleskom,
španskom, francuskom, italijanskom, poljskom, ruskom i japanskom jeziku.
Prošle godine je Deda Mraz u Himelpfortu primio 280.000 pisama dece iz 80
zemalja, uključujući SAD, Indiju, Ganu, Ujedinjene Arapske Emirate, Maleziju
i Mali.
Pošta je posebnu "službu" uvela pre više od 20 godina, pošto je jedna
poštanska službenica, ne znajući kolike će razmere poprimiti zanimanje dece,
odgovorila na dva pisma koja su bila poslata u Himelspfort i adresirana na
Deda Mraza. |
| |
| |
|
| |
| Najmlađi pobednik šampionata u pokeru |
| |
 Jedan
21-godišnji Amerikanac postao je najmlađi pobednik svetskog šampionata u
pokeru u Las Vegasu, na kojem je osvojio 8,5 miliona dolara.
Džo Kejda odneo je pobedu parom devetki, koje su bile jače od žandara
Kejdinog protivnika, 46-godišnjeg Darvina Muna .
Uspehom u hotelu-kockarnici Rio, Kejda je postao najmlađi pobednik
takmičenja osnovanog pre 40 godina. Pobednik, koji je napustio studije, za
dlaku je izbegao poraz i blefiranjem se na spektakularan način vratio u igru. |
| |
| |
|
| |
| Mladi više podložni novom gripu, stari više
umiru |
| |
Novi podaci iz Meksika, prve zemlje pogođene pandemijom gripa tipa A H1N1,
potrvrđuju da je rizik od zaraze ovim gripom veći za mlade ali da starije
osobe više umiru od posledica, piše u studiji medicinskog lista Lanset.
Kako časopis navodi na svojoj internet stranici, tim epidemiologa na čijem
je čelu bio Viktor Borha Aburto iz meksičkog Instituta za socijalnu zaštitut,
proučio je podatke 63.479 ljudi koji su imali simptome gripa i koji su se
javili zdravstvenim ustanovama na lečenje između kraja aprila i kraja jula.
Testovi su pokazali da je od tog broja 11 odsto, ili 6.945 osoba zaista i
bilo zaraženo virusom H1N1.
Od ukupnog broja ljudi zaraženih novim gripom 56 odsto su osobe stare između
10 i 39 godina, a gripom su mnogo manje bile pogođene starije osobe koji su
verovatno stekle imunitet kao mlađi.
Međutim, među pacijentima starim iznad 70 godina stopa smrtnosti bila je
10,3 odsto, dok je za one između 60 i 69 godina bila 5,7 odsto, a za one
između 20 i 29 godina samo 0,9 odsto.
Takođe je ustanovljeno da je rizik od infekcije smanjen za 35 odsto za one
koji su se prethodnih godina vakcinisali od sezonskog gripa.
"Neki naučnici ocenjuju, na osnovu informacija koje su nam do sada na
raspolaganju, da ovaj novi virus H1N1 ne bi trebalod a izazove epidemiju na
nivou onih koje su harale u 20. veku", navodi se u izveštaju.
"Ova pandemija možda nije ona od koje strahujemo, ali ipak virus se razvija
i pretnja još postoji", kaše se u zaključku. |
| |
| |
|
| |
| Zemljotres na zapadu Grčke, nema povređenih |
| |
Zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale pogodio je u sredu zapadni deo
Grčke, saopštile su grčke vlasti.
Izveštaja o eventualnoj materijalnoj šteti i povređenima nema.
Institut za geodinamiku iz Atine saopštio je da je epicentar zemljotresa bio
u moru jugozapadno od ostrva Zakintos, oko 300 kilometara zapadno od glavnog
grada Grčke.
Zemljotres jačine 5,7 stepeni Rihterove skale pogodio je prošle nedelje istu
oblast u Grčkoj. U potresu nije bilo povređenih i nije pričinjena
materijalna šteta. |
| |
| |
|
| |
| Skoro 4.000 ljudi umrlo od gripa u SAD |
| |
U SAD je od novog gripa do sada umrlo 3.900 ljudi, do čega 540 dece. To je
nova objavljena procena savezne zdravstvene vlasti.
Ukupno procenjen broj žrtava je šest puta veći od ranije objavljenog, dok je
broj dece umrle od novog gripa četiri puta veći od broja koji je ranije
saopšten na osnovu laboratorijskih analiza.
Ta procena za ukupnu teritoriju SAD se zasniva na podacima iz deset saveznih
država, rekla je En Šačet, direktorka Državnog centra za imunizaciju pri
Federalnom centru za kontolu i prevenciju bolesti.
Procena seodnosi na period april-polovina oktobra. |
| |
| |
|
| |
| Od novog gripa u Indiji umrlo više od 500
ljudi |
| |
Od početka avgusta i prvog smrtnog slučaja, u Indiji je od novog gripa tipa A
(H1N1) urmlo više od 500 osoba, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Broj žrtava novog virusa najveći je u državi Maharaštra, na zapadu zemlje,
gde je 207 ljudi umrlo od posledica novog gripa.
Prvi potvrđen slučaj oboljenja u Indiji zabeležen je u maju, i od tada je u
više od 14.500 slučajeva potvrđena zaraza virusom H1N1.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 5.700 ljudi u
svetu je do sada umrlo od novog gripa tipa A, a najviše na američkom
kontinentu (4.175). |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
