|
|
Broj 1225, 20. novembar 2009.
| Ispraćen patrijarh Pavle |
| |
 Patrijarh
srpski Pavle sahranjen je u četvrtak kod crkve Cvetog arhangela Mihajla u
manastiru Rakovica, u Beogradu.
Pomen na sahrani služili su vaseljenski patrijarh Vartolomej i mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije uz sasluženje crkvenih velikodostojnika.
Sahrani, koja nije prenošena na televiziji niti su novinarske ekipe mogle da
je snime, prisustvovali su svi episkopi SPC, predsednik Boris Tadić,
premijer Mirko Cvetković i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović,
kao i bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica i premijer Republike Srpske
Milorad Dodik.
 Tokom sahrane dvorište je bilo puno građana, a ispred manastira je bilo
nekoliko hiljada ljudi koji nisu mogli da uđu, ali su dočekali dolazak
kovčega sa telom patrijarha Pavla.
Govor na sahrani održao je u ime patrijarha Kirila izaslanik Ruske
pravoslavne crkve, mitropolit minski i slucki Filaret, koji je poglavara SPC
nazvao hrabrim braniocem svete vere i baštine srpskog naroda.
On je podsetio da je patrijarh Pavle za ppoglavara SPC izabran uoči najtežih
dana za narode bivše Jugoslavije i da je asketskim životom oličavao najbolje
osobine srpskog pravoslavnog monaštva.
 Posle sahrane, građani su čekali u dugačkom redu kako bi obišli grob
patrijarha u dvorištu manastira, pored groba patrijarha Dimitrija, prvog
patrijarha posle obnove srpske patrijaršije 1920. godine.
Obred sahrane počeo je u 7.30 liturgijom u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde je
telo patrijarha bilo izloženo od nedelje, kada je preminuo na
Vojno-medicinskoj akademiji. Tokom tri dana građani su čcekali i po nekoliko
sati u kilometarskim redovima kako bi se poklonili patrijarhu.
Posle liturgije, telo je u otvorenom sanduku, u pratnji nekoliko stotina
hiljada građana proneto centrom Beograda do Hrama svetog Save, gde je
služeno opelo i gde su se od patrijarha oprostili vaseljenski patrijarh
Vartolomej, mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve
Amfilohije i predsednik Srbije Boris Tadić.
Posle opela arhijereji su proneli telo oko Hrama, kao simbol njegove službe
Crkvi, a potom su zvona na Hramu u 12.30 označila završetak centralnog
javnog dela sahrane patrijarha Pavla.
Sahrani su prisustvovali predsednici Srbije, Crne Gore i Makedonije,
premijeri Srbije i Republike Srpske, ministri u Vladi Srbije, visoki
zvaničnici susednih zemalja, predstavnici diplomatskog kora, kao i poglavari
pravoslavnih i drugih crkava i verskih zajednica.
Zaupokojenu liturgiju u Sabornoj crkvi služio je patrijarh vaseljenski
Vartolomej, koji je služio i opelo zajedno sa mitropolitom
crnogorsko-primorskim Amfilohijem.
Ispred Hrama se, u ime građana, od patrijarha oprostio predsednik Srbije
Boris Tadić, podsetivši na njegove reči: "Budimo ljudi i na zlo drugih ne
odgovarajmo zlom u sebi".
 Patrijarh Vartolomej poručio je Srbima da mirne duše mogu da kažu "za
usnulog patrijarha 'takav nam trebaše prvojerarh', dostojan naslednih svetog
Save i dorastao složenim i bolnim okolnostima ovog vremena".
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da se partijarh, skromni
i tihi čovek, preobrazio u svetlost svetu i postao svetiljka koja na Gori
stoji.
Posle opela, pogrebni automobil odvezao je telo patrijarha Pavla u manastir
Rakovica. Iza automobila formirala se duga kolona građana koji su peške, u
automobilima i autobusima, krenuli prema grobu patrijarha.
Prema proceni policije, ispraćaju patrijarha prisutvovalo je više od 600.000
građana pristiglih iz svih krajeva Srbije i susednih zemalja, rekao je
agenciji Beta direktor policije Milorad Veljović.
Mnoštvo ljudi od ranog jutra ispunilo je prostor oko Saborne crkve, Hrama
svetog Save i manastira Rakovica.
Na čelu kolone od Saborne crkve ka Hramu, pored crkvenih velikodostojnika i
državnih zvaničnika, bili su mladići i devojke u narodnim nošnjama, gardisti
Vojske Srbije i žandarmerija u svečanim uniformama.
Vernici su posebno pozdravljali vaseljenskog patrijarha, užurbano mu
prilazili i celivali ruku.
Građanima ispred Saborne crkve deljene su brošure sa porukama preminulog
poglavara SPC i flašice sa vodom.
Duž čitave trase kuda se pogrebna povorka kretala bile su postavljene
cisterne sa vodom, za zdravlje okupljenih brinulo je osam ekipa hitne
pomoći, a za bezbednost više hiljada policajaca.
Beti je u MUP-u rečeno da je obred "protekao dostojanstveno, bez ijednog
incidenta". |
| |
| |
|
| |
| Dan sahrane patrijarha Pavla dan žalosti u RS |
|
|
 Dan
sahrane patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Pavla, četvrtak 19.
novembra, proglašen je za dan žalosti i u Republici Srpskoj (RS).
Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da će četvrtak biti i neradni dan u RS
kako bi svi građani koji žele mogli otići u Beograd na sahranu patrijarha
Pavla.
Prema njegovim rečima, tog dana sve zastave u RS biće spuštene na pola
koplja.
Dodik je kazao da se patrijarh Pavle svojim radom i delom "približio onome
što se u pravoslavlju tretira kao sveto".
Najviši zvaničnici RS i srpski član Predsedništva BiH zapalili su u hramu
Hrista spasitelja u Banjaluci sveće za pokoj duše srpskog patrijarha Pavla. |
| |
| |
|
| |
| Preko Gugla se prati širenje virusa u Kanadi |
| |
Stručnjaci epidemiolozi preko Gugla prate širenje virusa tipa A H1N1, jer tu
mogu najbrže da dobiju podatke o njegovoj aktivnosti, kretanju i broju
obolelih.
Ispostavlja se da podaci sa Gugla gotovo u potpunosti odgovaraju onima
prikupljenim na tradicionalan način. Oznaka za Kanadu je 'intenzivno',
odnosno najviši stepen, ali je u poslednjih nedelju dana došlo do značajnog
pada. Uz pomoć nekih matematičkih proračuna takođe je predviđeno usporavanje
aktivnosti virusa, mada stručnjaci i dalje izražavaju oprez.
 Dr
Dejvid Batler-Džons ističe da je u Kanadi oko jedne četvrtine stanovnika do
sada primilo vakcinu, po čemu smo vodeći u svetu. Opsežnost va-kcinacije,
kao i to što nema zastoja u imunizaciji, objašnjavaju i zašto je ovde do
sada bilo tako malo ozbiljnih i smrtnih slučajeva.
Ono što je, međutim, ovih dana izazvalo sporne reakcije je to što je
objavljeno da se neke vakcine bacaju. U pitanju su vakcine koje su već
pripremljene za davanje, ali nisu upotrebljene iz najraznovrsnijih razloga,
najčešće zbog toga što je veoma teško unapred proceniti broj pacijenata. Rok
trajanja vakcina u špricevima je 24 sata, a posle toga moraju da se bace.
Nadležni ističu da pokušavaju sve da drže pod kontrolom i da ovo uopšte ne
treba da uznemirava, zato što je bačeno svega oko jedan odsto od ukupnog
broja upotrebljenih vakcina.
Predstavnici opozicionih liberala su na listu zahteva, koje su stavili pred
vladu u vezi sa borbom protiv pandemije, ubacili i pitanje finansiranja
prevoda na druge jezike, sem engleskog i francuskog, materijala u vezi sa
svinjskim gripom. Sada lokalna zdravstvena služba iz svojih, i inače
skromnih sredstava, to finansira, umesto da to bude u nadležnosti federalne
vlade.
Portparol ontarijskog mi-nistarstva zdravlja Dejvid Džensen, pak tvrdi da
provincija nije od službe za javno zdravlje dobijala zahteve za pomoć u tom
pogledu. On naglašava da se preduzimaju brojne mere, poput informisanja kroz
94 etničke novine, radio spotove na 19 je-zika i pamflete na 28 jezika na
veb-sajtu Ministarstva zdra-vlja.
Opozicija takođe zahteva pomoć vlade za pokrivanje troškova za angažovanje
dodatnog broja medicinskih sestara, što bi ubrzalo proces vakcinacije.
Nekoliko trudnih nastavnica u Britanskoj Kolumbiji odbilo je da radi u
školama, sa obrazloženjem da je zbog velikog broja obolele dece radno
okruženje postalo rizično za njih. Posebnoj komisiji je, stoga, naloženo da
provere da li se sprovode sve odgovarajuće higijenske mere za smanjivanje
rizika od infekcije gripom na najmanju moguću meru. |
| |
| |
|
| |
| Doplata za udobnije sedište u avionu |
| |
Er Kanada je najavila da će putnici koji žele da sede na sedištu po sopstvenom
izboru, morati to i da doplate.
Ovim se kompanija pridružila sve većem broju avioprevoznika koji putnicima
nude nude takvu mogućnost. Primera radi sedište sa većim prostorom za noge
moći će da se dobije po ceni od 35 dolara na domaćim linijama, do 75 na
međunarodnim.
 Novine
takođe podrazumevaju da se majke sa malim bebama smeste iza zidova ili
pregrada, gde u delu koji se i inače zove nebeski krevetac, ima prostora za
bebe da spavaju.
Ove novine su uvedene na zahtev putnika, objašnjavaju zvaničnici
aviokompanije. Posebna sedišta će moći unapred da se rezervišu, tako da
putnici mogu biti sigurni da će na putovanju imati osiguranu dodatnu
udobnost.
Međutim, u Asocijaciji putnika u aviosaobraćaju, portparol Hari Gau kaže da
ovakve i slične doplate za letove postaju model ponašanja aviokompanija,
koje naplaćuju svaku uslugu, uključujući i vazduh koji se udiše.
Povoljno je, ipak, što su putnici, naročito oni visoki, u prilici da za sebe
dobiju adekvatniji smeštaj u avionu. On, međutim, nikako ne odobrava dodatno
plaćanje za udobniji smeštaj majki sa bebama, nazivajući to korakom unazad i
čak, predbožićnim poklonom avio-škrtice.
Vestdžet naplaćuje od prošle godine putnicima do 15 dlara za dodatni prostor
za noge, dok regionalna kompanija Porter Erlajnz ništa ne zaračunava. Oni
kažu da imaju dodatnih pet do sedam santimetara prostora između redova, tako
da je putnicima svugde udobno. |
| |
| |
|
| |
| Kako hvatati krivine na poslu a ne dobiti
otkaz |
| |
Za sve oni koji u ovo vreme recesije i straha od gubitka posla mnogo rade ali
i misle da im je neophodan predah, pa možda i malo "hvatanja krivina" na
radnom mestu, sada postoji i uputstvo kako to da učine.
Knjižicu pod naslovom "Kako se relaksirati a ne biti otpušten" napisao je
Amerikanac Stenli Bing. On nudi pomalo ironične savete da pomogne ljudima da
nađu način kako da danas, u vreme kada svako razmišlja o nesigurnosti svog
posla, rade manje a da zbog toga ne snose nikakve posledice.
 Knjiga
čitaocu nudi strategiju preuzimanja kontrole nad sopstevnim poslom, životom
i vremenom, korišćenjem istih trikova kojima, kaže Bing, pribegavaju šefovi:
delegiranjem zadataka, odsustvom sa posla, iskorišćavanjem drugih.
Uzimanje šefa "na nišan" i nije čudo ako se zna da je prethodno delo istog
autora nosilo naslov: "Direktorski trikovi, ili kako biti u penziji a još
uvek raditi".
U novoj knjizi radi se o pokušaju da se svima omoguće prava koja često
koriste šefovi, kaže Bing za BBC i dodaje da je najvažnije "preživeti i
izbeći dolazak na spisak za otpuštanje".
"Ovo su teška vremena i pomisao da neko može da uživa na radnom mestu pomalo
je protivna zdravom razumu... Ali neke od veština kojima šefovi svakodnevno
pribegavaju svakako mogu da primene i oni zaposleni koji su voljni da ih
nauče", kaže Bing.
Saveti sadržani u knjizi uče čitaoca kako da delegira svoj posao drugima i
kako da iskorišćava druge; kako da postane, prema rečima autora, "virtuelna
ličnost" i kako da stvori iluziju virtuelnih vrata.
Dakle, ako su vrata na kancelariji privilegija šefova, svako od nas, na svom
radnom mestu koje je mahom u nekoj velikoj prostoriji, može da napravi
njihovu "virtuelnu verziju".
Kako? Pa, na primer, okretanjem kompjuterskog ekrana od drugih ljudi,
činjenjem radnog prostora odbojnim za druge i negovanjem neprijateljskog
ponašanja prema drugima.
"Svakako je moguće stvoriti barijeru između sebe i drugih ljudi. Nju mogu da
predstavljaju stalak za novine, ili neka biljka. Mladi ljudi, što nije
novina, znaju da neodrzavanjem lične higijene izgrade nešto nalik toj
barijeri", kaže ovaj američki pisac.
Osoba koja ovome pribegava ne pokušava samo da se sakrije od drugih, već i
da stvori iluziju izdvojenosti i posebnosti u odnosu na druge kolege i da,
drugim rečima, stavi naglasak na sopstvenu važnost.
"Smisao života" svakog dobrog direktora jeste, smatra Bing, "delegiranje",
odnosno postizanje cilja da ono što oni žele - radi neko drugi. To je osnova
umeća "hvatanja krivina".
Još jedno od umeća je "umešnost odsustvovanja", odnosno dostizanje nivoa "virtuelne
ličnosti".
Nije, naime, malo onih koji ne uvažavaju osobe do kojih mogu lako da dođu.
"Time što pokazujete da ste virtuelna ličnost, vi automatski uveličavate
sopstveni značaj i poziciju", kaže Bing.
"Ovo su sjajna vremena za one koji žele da ih, recimo to tako, 'nigde nema'.
Postoje blekberi uređaji i drugi "pametni" telefoni, Ajfoni i brojne
spravice koje nam omogućavaju da učestvujemo na sastancima a da im pri tome
fizički ne prisustvujemo. Dakle, da ne budemo u kancelariji".
"Pogledajte najviše direktore u firmama - niko faktički i ne zna gde se oni
nalaze. I to je standard kojem bi svi trebalo da težimo", zaključuje Stenli
Bing. |
| |
| |
|
| |
| Bezopasne elektronske cigarete |
| |
Uz elektronsku poštu, elektronske knjige i elektronsku kupovinu, u poslednje
vreme sve više se koriste i elektronske cigarete. Kažu, ne ugrožavaju
zdravlje, ne zagađuju okolinu i ne podležu zabrani pušenja na javnim mestima.
Te cigarete, uglavnom proizvedene u Kini, prvi put su se pojavile u Americi
pre nekoliko godina i više nisu novost. Puši ih oko pola miliona Amerikanaca,
među njima mnogi od onih koji pokušavaju da se odviknu od duvana.
 Elektronska
cigareta izgleda kao obična cigareta. Sastoji se od metalne cevčice sa
komorom u koju se stavlja punjenje tečnog nikotina a ima i deo koji liči na
filter. Jedno punjenje odgovara dvema kutijama klasičnih cigareta.
Kada pušač snažno povuče, baterija momentalno zagreje komoru sa tečnim
nikotinom a zatim aktivira raspršivač i "zavisnik od duvana" može da uživa.
Dok je uključena, na vrhu cigarete se vidi prigušeno crvenkasto elektronsko
svetlo.
Ali pušenje elektronske ili i-cigarete nije pušenje u pravom smislu. Nema
primarnog ni sekundarnog dima i nema pikavaca. Nema štetnih sastojaka kao
što su katran, ugljen monoksid i stotine drugih, već samo nikotin.
Proizvođaći ovih cigareta priznaju da njihovi uređaji ne podstiču korisnike
da prestanu da puše, iako mnogi pušači tvrde da su im pomogle da prestanu
ili smanje pušenje.
Naravno da bi bilo najbolje ostaviti pušenja, ali kao što svi pušači znaju -
to ne ide baš lako. Elektronska cigareta je, kažu njeni proizvođači, dobra
alternativa, koja omogućava "zdravije pušenje".
Nekoliko američkih saveznih država, kao i federalna Administracija za
kontrolu hrane i lekova, ipak insistiraju na tome da je "nikotin nikotin",
da izaziva zavisnost i da bi i i-cigarete trebalo staviti pod strogu
kontrolu.
Svetska zdravstvena organizacija takođe savetuje da se elektronske cigarete
ne koriste, jer nema dokaza da su bezbedne za korišćenje, niti da mogu
pomoći pušačima pri odvikavanju od pušenja.
"U pluća se unosi fina nikotinska 'izmaglica', ali možda i mnoga druga
toksična jedinjenja", kaže Daglas Bečer, direktor Inicijative protiv duvana
pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Prema njegovim rečima, nema ni nikakvih naučnih dokaza koji bi potvrdili
efikasnost pri odvikavanju od pušenja, niti bezbednost elektronske cigarete
jer još nisu urađeni relevantni toksikološki testovi i klinička ispitivanja.
Elektronske cigarete se, inače, najčešće kupuju putem Interneta. I pored
nerešenih regulatornih pitanja, u Brazilu, Velikoj Britaniji, Kanadi i
Izraelu, veoma su popularne.
Dobrim delom i zbog toga što pušači znaju da je "klasično" pušenje najveći
uzrok smrti od bolesti koje se mogu sprečiti, poput srčanog i moždanog udara
i dovodi se u vezu sa 5,4 miliona smrti godišnje u svetu. |
| |
| |
|
| |
| Plišana demokratija - mlada a već umorna |
| |
"Nismo mi Nemci da slavimo pompezno. Bolje je ovako skromno, kakvi smo mi i
kakva je bila naša revolucija", objasnio je češki predsednik Vaclav Klaus
zašto na 20. godišnjicu čehoslovačke "plišane revolucije" država uopšte ne
slavi, već obeležavanje prvi put prepušta samim Česima, njihovim građanskim
inicijativama i nekadašnjim disidentima.
"Nismo mi Poljaci. Mi stalno laviramo između Švejka i Kafke", odbio je na
izmaku totalitarnog doba kasniji vođa plišane revolucije Vaclav Havel da ga
tada zarazi slobodarski optimizam njegovog poljskog prijatelja, disidenta
Adama Mihnjika.
 A
upravo tako, malo švejkovski malo kafkijanski, Česi ovih dana i slave dve
decenije otkako je 17. novembra 1989. godine komunistička policija prebila
studente na Narodnom bulevaru u Pragu.
Taj dozvoljeni pa brutalno rasterani studentski pohod bio je detonator da
nezadovoljstvo Čeha i Slovaka eksplodira na ulicama i da kao pretposlednji u
sovjetskoj sferi, zveckanjem ključeva, otera komuniste.
Česi danas priznaju samo jedno - nežna, plišana revolucija jeste bila
najveći događaj u savremenoj istoriji njihove domovine. Čak 69 odsto u
najnovijoj anketi agencije STEM tvrdi da je vredelo izaći na ulice i
promeniti sistem.
Međutim, njihova tek 20-godišnja demokratija toliko je umorna da se oko
svega ostalog Česi spore. Treba li da slave svoju hrabrost? Da li je
totalitarni režim zaista oborilo njihovo zveckanje ključevima kojim je
dirigovala šačica disidenata? Ili se urušio sam a češku kockicu domina
gurnule tuđe - poljska i nemačka?
Da li je u prvim mesecima i godinama demokratije trebalo manje verovati
ekonomistima i ne dozvoliti da se bez pravnog okvira uvede "tržišni
fundamentalizam", kako danas Havel dopušta svoju naivnost. Ili je upravo "havelizam"
sa moralnim i pravnim zahtevima, bio najveći balvan na putu tranzicije, kako
tvrdi njen glavni arhitekt, Havelov naslednik na čelu države Klaus.
Da li su se ispunile parole plišane revolucije? Jedna od glavnih, natrag u
Evropu, po oceni 56 odsto Čeha jeste. Ali ni dva češka Vaclava, ni sami Česi,
ni njihove političke elite ne mogu da se dogovore u kakvu su to Evropu hteli.
Da li dublje integrisanu ili samo slobodnu ekonomsku zonu po kojoj bez viza
i granica mogu da se kreću roba i ljudi, kakvu bi želeo sadašnji predsednik
Vaclav Klaus?
"Danas ne bih mogao da vam kažem da naša zemlja ne cveta", podsetio je
naciju uoči 20. godišnjice Vaclav Havel na svoj istorijski, prvi
predsednički novogodišnji govor 1990. godine. I precizno formulisao ono što
misle i Česi, otrežnjeni davno od revolucionarne plišane euforije: "Naša
zemlja cveta, ali povremeno nekako čudno".
Svega trećina Čeha veruje da živi u razvijenoj demokratiji, 85 odsto je
nezadovoljno svojim političarima. Današnji studenti na velikom koncertu u
čast plišane revolucije na koji ih je pozvao Havel najavili su da će 17.
novembra u isto vreme proći istom trasom do Narodnog bulevara. Ne toliko da
slave, već da traže da se napravi inventar demokratije u te prve dve
decenije.
"Sa promenom sistema kao maksimum što smo mogli, dobili smo slobodu. Da se
realizujemo sami", poručio im je predsednik Klaus da možda traže suviše.
"Mi nismo izvukli pouke i ponavljamo greške koje su drugi već ispravili.
Želimo da igramo igru a plašimo se da joj damo pravila. Sve manje je
pristojnosti. Krade se a kad neko kaže da se to ne čini, smeju mu se. Ali,
na sreću, i naše društvo se budi i stvari će se promeniti. Na sreću, za to
više ne treba revolucija", podržao je današnje studente Havel.
Žalopojke uoči jubileja među mladima da bi sve bilo bolje kada bi Česi
nekako dobili političke elite koje mogu da cene a ne ove kojima bez rezervi
veruje tek jedan odsto nacije, presekla je u subotu na Karlovom univerzitetu
"Čehinja koja je najdalje dogurala", kako ovde zovu bivšu američku
ministarku spoljnih poslova Madlen Olbrajt.
"Demokratija nije poklon koji se daje upakovan sa mašnicom. Demokratija je
težak posao. Prionite vi, mladi, na njega", kazala je Olbrajtova. |
| |
Daša Pavlović,
Prag |
|
| |
| Ništa tako ne ponižava kao glad |
| |
Generalni direktorr Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) Žak Dijuf
izrazio je na kraju samita FAO u Rimu, žaljenje zbog toga što se skup nije
završio preciznim obećanjima o iznosu sredstava za borbu protiv gladi u
svetu.
 Trodnevni samit završen je malim napretkom u naporima za novu strategiju
pomoći poljoprivrednicima siromašnih zemalja da prozivedu dovoljno hrane za
potrebe njihovog stanovništva.Kritičari kažu da su sa samita u Rimu milijardi gladnih u svetu upućene samo
"mrvice".
Već
prvog dana, u ponedeljak, delegati iz 192 zemlje odbacili su apel
Ujedinjenih nacija da se obavežu na pomoć poljoprivredi od 44 milijarde
dolara godišnje.
U završnom govoru, Dijuf, desno, je ocenio da su zemlje preduzele "značajne
korake" obećavajući u deklaraciji samita da će povećati pomoć poljoprivredi.
"Ali, na žalost, moram da primetim da ta deklaracija na sadrži nijedan jasno
određen cilj niti precizan rok", dodao je.
"Ubeđen sam da svi zajedno možemo da iskorenimo glad na planeti, ali moramo
da pređemo sa reči na dela. To moramo da učinimo da bismo imali napredniji,
pravedniji, ravnopravniji i mirniji svet. Ali, moramo to da učinimo brzo:
siromašni i gladni ne mogu da čekaju", rekao je Dijuf.
Ujdinjene nacije nadale su se da će se učesnici samita obavezati na
iskorenjivanje gladi do 2025. godine.
"Samo jedan sastanak ne može resiti problem gladi u svetu, ali očekivali smo
više od ovoga. Skoro potpuno odstustvo lidera bogatih zemalja od početka je
poslalo lošu poruku", rekao je portparol međunarodne humanitarne
organizacije Oksfam Gavajn Kripke.
Osim italijanskog premijera Silvija Berluskonija, nijedan drugi lider iz
Grupe osam najrazvijenijih zemalja (G8) nije učestvivao na samitu.
Iako je na samitu podržana promena u strategiji borbe protiv gladi time što
će se uciniti napori da zemlje u razvoju postanu samoodržive u poljoprivredi,
faktori kao što su ratovi, poplave i suše, kao i globalna finansijska kriza,
i dalje pokazuju da je hitna pomoć u hrami neophodna.
Neki zvaničnici UN su zato danas upozorili da je na Rogu Afrike, gde su
prisutni upravo ti faktori, i dalje 23 miliona gladnih. Svetski program za
hranu će, da bi za to područje u narednih šest meseci obezbedio hranu,
morati da izdvoji milijardu dolara. |
| |
| |
|
| |
| Muškarac s keceljom samo na određeno vreme |
| |
Lili Pabijan i njen muž Džef naučili su da dele kućne obaveze tek kada je on
izgubio a ona dobila posao.
Međutim, već posle tri meseca nastao je haos jer je Džef našao novi posao a
Lili, 37-godišnja majka troje dece, zadržala svoje radno mesto. Tada je
morala ponovo da preuzme najveći deo roditeljskih obaveza i poslova u
domaćinstvu.
 "Ima
dana kada se osećam kao da se davim", kaže preopterećena zaposlena majka
Lili za AP.
Njeno iskustvo je tipično, slažu se eksperti i navode da sve više žena
postaje, barem privremeno, hranilac porodice. Prema podacima Centra za
američki napredak, širom SAD sada je dva miliona takvih žena jer su u vreme
recesije više otpuštali muškarce nego žene.
Nezaposleni muškarci obavljaju više kućnih poslova i staraju se o deci, za
sada, ali stručnjaci ne očekuju da muškarci zadrže breme obaveza u
domaćistvu i kada se ponovo zaposle.
"Kada muškarci više zarađuju, mogu da se izvuku od kućnih poslova na način
na koji žene ne mogu", kaže sociilog sa državnog univerziteta Montkler
Konstans Gager.
Ona je proučavala podelu poslova u porodici i uočila da muškarci, više nego
ranije, preuzimaju kućne i obaveze oko dece ali da žene još rade dve trećine,
uključujući svakodnevne, poput menjanja pelena, kupanja dece, pripreme
obroka i praćenja potomaka na različite aktivnosti.
Muškarci se uglavnom igraju sa decom ili učestvuju u njihovim sportskim
aktivnostima, dok su ženama povereni neodložni poslovi koji se ponavljaju iz
dana u dan.
Najnovije istraživanje Fondacije Rokfeler pokazalo je da više od dve trećine
žena preuzima najveći deo odgovornosti za brigu o deci dok je kod muškaraca
reč o samo 13 procenata.
Socilog sa Prinstona Ketrin Njuman se pita da li žene uopšte žele da im
muškarci skinu taj teret i napominje da se pripadnice nežnijeg pola ponekad
ponašaju kao da su ti poslovi u njihovom vlasništvu.
I Lili se čini da te poslove "muškarci ne uzimaju a žene ih ne daju".
"Mislim da je u našoj prirodi da rešavamo više zadataka. Radiš te poslove i
oni postaju rutina, a rutina postaje pravilo. To me ne uzbuđuje. To me
izluđuje", kaže Lili.
Sličan problem muči i 46-godišnju Lindu Stolberg koja je prošle godine, iako
je njen muž uspeo da sačuva radno mesto, dobila honorarni posao. Ona radi 20
sati nedeljno i ima samo minimalnu pomoć kod čišćenja kuće i brige oko dvoje
školske dece.
"Tražila sam pomoć i stalno mi se činilo kao da zakeram", rekla je Linda i
dodala da nije pravedno da ona preuzima najveći deo kućnih odgovornosti. Ona
se, međutim, slaže sa sociolozima da njenom mužu njegova plata omogućava da
se izvuče od kućnih obaveza.
Ima ipak i "svetlih" primere, poput porodice En Vorden. Kada je njen muž
Piter proletos zbog krize izgubio posao u jednoj finansijskoj kompaniji, ona
se zaposlila kao učiteljica.
Danas se En vraća iz škole umorna i gladna i seda za sto koji je postavio
njen sin tinejdžer a zatim uživa u ručku koji je skuvao Piter.
"To je za mene bilo najveće iznenađenje i novo iskustvo", kaže En za
kulinarske sposobnosti supruga. "Stalno me tera da se iznova zaljubljujem u
njega. Nisam očekivala da će toliko napredovati", dodaje.
Piter, pak, tvrdi da će nastaviti da pomaže u kući i ako nađe novi posao.
Snovi nekih žena o podeli posla, poput onih Andžele Velino, brzo su se,
međutim, raspršili. Njen muž je naime mnogo pomagao u kući i oko
desetomesečnog sina dok je bio bez posla ali sada, kada ponovo radi, to više
gotovo da i ne čini.
Andžela se oseća kao da ima tri posla - kao grafički dizajner, majka i
domaćica. "To nije fer. Trudim se dan za danom da sve to postignem", kaže
rastrzana Andžela. |
| |
| |
|
| |
| SZO odbacuje da je vakcina prouzrokovala smrt
41 osobe |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odbacila je tvrdnje da je vakcina
protiv novog gripa prouzrokovala smrt 41 osobe, javljaju agencije.
"Mada su u toku još neka ispitivanja, rezultati koji su obavljeni i
prosleđeni u SZO, pokazali su da vakcina nije uzrok smrti", rekla je
novinarima u Ženevi Mari-Pol Kieni, zvaničnica SZO za istraživanja na
vakcinama.
 Broj
smrtnih slučajeva je veoma mali s obzirom na to da je podeljeno 65 miliona
doza vakcine, istakla je ona i dodala da je reč o podacima iz 16 zemalja.
Mari-Pol Kieni je precizirala da je na 10.000 vakcina zabeležen jedan slučaj
sa neželjenim efektima, a da je od ukupno 100 takvih slučajeva pet bilo sa
ozbiljnim neželjenim efektima, uključujući i jedan smrtni slučaj.
"Dosadašnje informacije potvrđuju da je vakcina protiv pandemijskog gripa
sigurna isto kao i vakcina protiv sezonskog gripa", dodala je ona.
Programi vakcinacije protiv novog gripa sprovode se u 40-ak zemalja, a SZO
treba da krajem ovog meseca počne da isporučuje vakcine najsiromašnijim
zemljama sveta.
Od gripa tipa A H1N1 koji se pojavio ovog proleća, umrlo je više od 6.250
ljudi u svetu, podaci su SZO od prošlog petka. |
| |
| |
|
| |
| Francuzi rukom do SP u Africi, kraj bajke za
BiH |
| |
U Južnoj Africi igraće i najskuplji igrač planete, nakon što je gol Raula
Meireleša završio bajku BiH i odveo Portugal na Svetsko prvenstvo - 1:0.
Nešto kasnije, Francuska je uspela da izbaci Irsku u šokantnoj završnici
evropskih kvalifikacija - 1:1 nakon produžetaka i gola postignutog posle
igranja rukom Tjerija Anrija.
Šok za hrabre Irce
Poslednja evropska viza za Svetsko prvenstvo pripala je Francuskoj, koja je
više nego kontroverznim golom u produžetku uspela da eliminiše Republiku
Irsku 1:1 na stadionu "Francuska", ukupno 2:1.
"Trikolori" ni na ovoj utakmici nisu oduševili, a Rejmon Domenek je prve
probleme imao već u 9. minutu kada je morao da zameni povređenog Eskudea. To
nije bilo ništa u poređenju sa onim što se dogodilo dvadesetak minuta
kasnije. Robi Kin je smireno prosledio loptu u mrežu posle prodora po boku
Demijana Dafa za potpuno zasluženo izjednačenje u ukupnom rezultatu 1:0 u
Parizu za "zelene".
Francuzi dugo nisu imali nikakav odgovor, usamljeni Anelka nije mogao ništa
sam, a "podrška" u vidu očajnih pasova indisponiranog Lasane Dijare i
nepreciznih šuteva Gurkufa i Žinjaka su bili sve samo ne dovoljni da se
ostavi bolji utisak.
Na drugoj strani Irci su igrali veoma hrabro i često su mučili Lorisa i
njegove defanzivce, ali su O'Šej, Daf i Kin propustili priliku da u drugom
poluvremenu dokrajče rivala.
Francuzi su imali šansu za nešto slično tek na startu pro-dužetka. Anelka je
pobegao čuvarima, a onda je pao preko Givena u pokušaju da iznudi penal.
Sudija tada ništa nije svirao, kao ni tačno pet minuta kasnije u ključnom
trenutku utakmice. Maludino ubacivanje je Anri prilično očigledno smirio
rukom, a onda je prebacio do Galasa koji je sa jednog metra uspeo da glavom
postigne šokantan pogodak - 1:1!
Arbitra Martina Hansona su s pravom odmah okružili igrači Irske, ali njihovi
protesti, naravno, nisu urodili plodom. "Petlovi" su samo nastavili da se
raduju, dok potpuno rastureni Trapatonijevi izabranici nisu imali snage da
urade nešto više u poslednjoj utakmici evropskih kvalifikacija.
Na samom kraju se videlo da je i Anriju malo neprijatno zbog načina na koji
je njegova selekcija otišla na Svetsko prvenstvo, a širom sveta, pre svega
na Ostrvu, su već počele da se vuku paralele sa 51. minutom utakmice
Argentina - Engleska iz 22. juna 1986. godine...
Portugal ide u Afriku
Posle najvećeg meča večeri Sep Blater je mogao da odahne - na Svetsko
prvenstvo ide najskuplji igrač planete Kristijano Ronaldo. Doduše, on nije
bio potreban Portugalu da i po drugi put minimalnim rezultatom savlada Bosnu
i Hercegovinu i obezbedi plasman na SP 1:0 u neverovatnoj atmosferi na
Bilinom polju.
Huk sa krcatih tribina nije dobio odmah odgovor sa terena, jer sa izuzetkom
sramotnih pokušaja Pepea i Nanija sa distance u prvih 15 minuta meča nije
bilo poteza vrednih pomena. Situaciju su malo razmrdali Bajramović i Džeko,
ali se prgavi Pepe iskupio za svoju epizodu u ofanzivi.
Na drugoj strani Hasagić je prvi put spasao svoju mrežu posle opominjućeg
znaka slabosti odbrane BiH. Liedson, Nani i Tijago su lepo otvorili prostor
za Simaa, ali je golman domaćih fantastično reagovao. Do kraja prvog dela
Ibišević je još jednom pokušao iz daljine, dok su Portugalci propustili novu
priliku da kazne velike greške rivala.
Po dolasku sa odmora Blaževićevi izabranici su zaigrali mnogo bolje i
agresivnije, ali su ih u 56. minutu potpuno šokirali usamljeni Raul Meireleš
i očajno pokrivanje za-dnje linije. Fudbaler Porta je na asistenciju Nanija
rutinski ugasio nadu u istorijski uspeh BiH, demoralisao i igrače i navijače
rivala i postigao svoj drugi gol u reprezentativnom dresu.
Bilo je jasno da je bajka gotova, nizale su se šanse pred golom Hasagića, a
posle serije promašaja i jednog jedinog trzaja BiH, kada je Fereira
raščistio ispred Džeke, definitivan kraj obeležio je crveni karton za
Salihovića.
Meč je bio na kratko prekinut jer je pomoćni sudija pogođen u glavu, a zatim
je uz baražnu paljbu sa tribina, psovke, bes i odlazak navijača sa stadiona
privedeno kraju tužno veče za domaće, iako je sve imalo veoma optimističnu
uvertiru Portugal BiH ukupno 2:0. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
