|
|
Broj 1226, 27. novembar 2009.
| Sporna predaja zarobljenika avganistanskim
vlastima |
| |
Amnesti Internešenel Kanada pridružile su se onima koji smatraju da su,
predavanjem za-robljenika u Avganistanu, kanadske trupe dovodile u pitanje
njihova ljudska prava.
Aleks Nev, generalni sekretar organizacije, kritikuje vladu i premijera
Stivena Harpera, navodeći da svesno odba-cuju navode o mučenju i kritikuju
one koji se sa njima ne slažu.Sve tri federalne opozicione stranke zahtevaju javnu istragu u vezi sa
vladinom odlu-kom da predaje zarobljenike avganistanskim vlastima, uprkos
više puta ponavljanim upozorenjima da postoji rizik da će oni biti izloženi
torturi.
 Ova
diskusija podstaknuta je prošlonedeljnim iskazom kanadskog diplomate Ričarda
Kolvina pred parlamentarnim komitetom, u kojem je rekao da je još 2006.
godine, usmeno i pi-smeno, vladinim i vojnim zvaničnicima skretao pažnju da
osobe koje su kanadske trupe zarobile, a potom predale avganistanskim
vlastima, bivaju izložene torturi u avganistanskim zatvorima. On je, takođe,
dovodio u sumnju legalnost transfera zarobljenika.
Nakon toga, premijer Harper je pred Parlamentom re-kao da svako ima pravo na
svoje mišljenje, i da treba znati da se veliki broj Kolvinovih kolega ne
slaže sa njegovim navodima. On je dodao i da je izveštaj o proceni stanja u
avganistanskim zatvorima baziran na osnovu informacija iz druge ili treće
ruke.
Premijer Harper je obećao da će komitet dobiti svu potrebnu i dostupnu
dokumentaciju potrebnu da se sprovede ispitivanje u vezi sa Kolvinovim
navodima.
Trojica generala su u sredu potvrdila da se reč 'tortura' nije pominjala u
Kolvinovim izveštajima. Penzionisani general Rik Hilijer, tadašnji šef štaba
odbrane, istakao je da ništa nije ukazivalo da bi komandant štaba odbrane
trebalo da reaguje. Slično su izjavili i generali Majkl Gotjer i Dejvid
Frejzer, koji su takođe bili na ključnim pozicijama u vreme spornih
dešavanja.
Kolvin je drugi čovek ambasade u Kabulu 2006. i 2007. godine, pre stupanja
na sadašnju dužnost prvog sekretara obave-štajnog sektora u kanadskoj
ambasadi u Vašingtonu.
Potvrđeno je i da su na adresu kancelarije tadašnjeg ministra inostranih
poslova Pitera Mekkeja, u maju i junu 2006. godine, došli e-mejlovi iz
Međunarodnog komiteta Crvenog krsta o mučenju avganistanskih zarobljenika,
godinu dana pre nego što je vlada izmenila sporazum o njihovoj predaji i
boljoj zaštiti.
Po međunarodnom pravu, vojnici ne smeju predati neprijateljske zarobljenike
ukoliko se zna da će oni verovatno biti izloženi mučenju.
Ministar Mekkej je izjavio da on, kao ministar inostranih poslova, nije od
Kolvina dobio nikakav direktan izveštaj, već da je kratke izveštaje na tu
temu dobio tek 2007. godine, kada je već bio na čelu resora odbrane.
Anketa Kanadijen Presa Haris Desime pokazuje da je dvostruko veći broj
građana koji veruju u Kolvinovu priču, nego onih što sumnja u nju. |
| |
| |
|
| |
| Alergijske reakcije na vakcinu kod 24 osobe |
| |
U Kanadi su kod 24 osobe zabeležene ozbiljne alergijske reakcije na vakcinu
protiv gripa tipa AH1N1. Jedna osoba preminula je posle primanja vakcine,
saopšteno je u Agenciji za javno zdravlje. Dr Dejvid Batler Džons rekao je
da je muškarac iz Kvebeka, u osmoj deceniji, imao sve preduslove za
anafilaktičku reakciju na vakcinu, ali da još uvek nije potvrđeno da li je
to ili su neki drugi zdravstveni problemi doveli do fatalnog ishoda.
Anafilaktička reakcija podrazumeva tešku i potencijalno fatalnu alergijsku
reakciju koja dovodi do zatvaranja disajnih puteva. U takvim slučajevima
potrebno je brzo reagovati sa dozom adrenalina.
Ukupna količina do sada dopremljenih vakcina nadležnim zdravstvenim službama
širom zemlje dostići će do kraja nedelje 15 miliona. To je dovoljno za
otprilike polovinu stanovništva.
Ministarka zdravlja Liona Aglukak kaže da će se i ona vakcinisati u narednih
nekoliko dana. |
| |
| |
|
| |
| Vankuver i Sarajevo na listi gradova koje
vredi obići |
| |
Popularni turistički vodič Usamljena planeta već petu godinu za redom, izvršio
je selekciju mesta koja bi vredelo posetiti iduće godine. Ovu listu počinju
sve više da poštuju i turisti, ali i brojne turističke agencije, koje svoje
ponude usklađuju sa preporukama Usamljene planete.
Od zemalja koje svakako treba posetiti na listi preporučenih su El Salvador,
Nemačka, Grčka, Malezija, Maroko, Nepal, Novi Zeland, Portugalija, Surinam i
SAD, što će reći uglavnom one koje su i inače na meti turista.
Među regionima pored francuskog Alzasa, indonežanskog ostrva Bali,
brazilskog Fernando de Noronja, tu su i indijska Goa, kambodžanski koridor
Kokong, rusko Bajkalsko jezero, Oaksaka u Meksiku, Južna Afrika, Jezerska
oblast u Engleskoj i jugozapad zapadnog dela Australije.
Što se, pak gradova tiče, tu možemo biti ponosni jer se na tom spisku nalazi
jedan grad iz bivše Jugoslavije. U društvu Abu Dabija, američkog Čarlstona,
irskog Korka, Kuence, Ekvador, turskog Istambula, japanskog Kjota,
italijanske Leće, Singapura i Vankuvera, našlo se i bosansko Sarajevo.
Oni koji su ga u skorije vreme posetili kažu da su primetne promene na bolje
i da zaista vredi otići i videti grad, koji je oduvek bio posebno cenjen
zbog ljudi koji u njemu žive i posebne atmosfere koja tamo postoji. |
| |
| |
|
| |
| Oslobođena kanadska novinarka |
| |
Kanadska novinarka Amanda Lindhaut sprovedena je, pod vojnom pratnjom, iz
Somalije u Keniju. Ona je oslobođena u sredu, posle petnaest dugih meseci
zatočeništva.
Po oslobađanju, Lindhaut je izjavila da je povremeno bilo teških momenata,
dok je Brenan rekao da su ih mučili i psihički i fizički.
Lindhaut i njen kolega, australijski fotoreporter Najdžel Brenan oslobodili
su somalijski pobunjenici nakon što je uplaćen otkup u iznosu od 700 hiljada
američkih dolara.
Oboma je izvršena zdravstvenog stanja u Univerzitetskoj bolnici u Najrobiju.
Oni ističu da su još uvek u šoku i da ne veruju da su napokon na slobodi.
Brenan kaže da je poslednjih deset meseci proveo u okovima i razdvojen od
Lindhaut, nakon što su pokušali bekstvo. |
| |
| |
|
| |
| Najbogatiji ostali bogati |
| |
Svetska ekonomska kriza nije na sve podjednako delovala. Na listi najbogatijih
Kanađana gotovo da nije bilo promena, posebno ne na samom vrhu. Pet
prvoplasiranih iz 2008. godine i ove godine su se našli u istoj grupi, ali
po blago izmenjenom redosledu.
 To
su porodica Tompson iz Toronta, čije bogatstvo se procenjuje na skoro 22
milijarde dolara, Džejms i Džon Irving, vlasnici njubrunsviškog Irving Oila
i njihovih 7,28 milijardi, i Gejlen Veston, iz Džordž Veston i Lablavz, sa
6,47 milijardi. Džimi Patison iz Vankuvera (5,07 milijardi) i torontska
porodica Rodžers (4,7 milija-rdi), u čijem vlasništvu je Ro-džers
Komjunikejšn zamenili su mesta u odnosu na prošlogodišnji poredak.
Svoju imovinu najviše je uvećao Robert Fridlend, direktor rudnika Ajvanho,
čiji račun je porastao za 217 odsto, što je učinilo da se sada nađe na 32.
poziciji.
Sudeći po izveštaju časopisa Kanadijen biznis, ove godine Kanada je postala
bogatija za dva nova milijardera, tako da ih sada ima 55. Njihovo ukupno
bogatstvo iznosi 172,7 milijardi dolara, oko četiri manje nego rekordne
2007. godine.
Najviše bogataša živi u Ontariju, a slede Kvebek, Britanska Kolumbija,
Alberta i tako dalje. Njih dvanaest, sa liste najbogatijih stotinu, živi van
Kanade. |
| |
| |
|
| |
| Misterija sa manjkom zlata |
| |
Misterija sa manjkom zlata u Kovnici novca i dalje traje, a najnoviji izveštaj
RCMP-a samo je produbljuje.
Sprovedena istraga pokazala je da nema nikakvih podataka koji ukazuju da se
radi o krađi, te RCMP navodi da nema osnova za pokretanje krivične istrage.
Po tome se ovaj izveštaj poklapa sa onima dobijenim posle provera sistema za
video-na-dzor i kompjuterskog sistema, koje su obavili Banks grup i
Majkrosoft službe.
U junu je saopšteno da ni knjigovodstvena greška nije razlog za nestanak
zlata i srebra u vrednosti od 15,3 miliona dolara.
Veruje se da bi misterija mogla biti razrešena sredinom decembra, po
završetku revizije finansijskih dokumenata iz 2008. godine, kada Kovnica
namerava da objavi svoj izveštaj. Predsednik Kovnice Džejms Lav je izjavio
da veruje da bi za ovaj manjak krivac mogla biti kompjuterska greška. |
| |
| |
|
| |
| Krevetići sa greškom |
| |
Sa kanadskog i američkog tržišta povučeno je preko dva miliona dečji krevetići
proizvođača 'Stork Kraft' iz Vankuvera, zbog toga što se u njima ugušilo
četvoro dece iz SAD-a.
Sporni krevetići ove firme pravljeni su u Kini, Indoneziji i svega deset
odsto u Kanadi, a prodavani su sa logom 'fišer prajs', po ceni od stotinu do
400 dolara.
Roditeljima je preporučeno da momentalno prestanu da stavljaju svoju decu u
te krevetiće i da se jave kompaniji, kako bi dobili materijal za fiksiranje
ogradice.
Po nalazu nadležne američke komisije, problem može nastati kod mehanizma za
spuštanje i pričvršćivanje ogradice, posebno kod nestručne ili pogrešne
montaže. Usled greške, može se dogoditi da dete sklizne i upadne u prostor
koji se napravi između ogradice i dušeka.
U SAD i Kanadi zabeležena je oko 110 incidenta, a sva deca koja su se
ugušila su iz Amerike.
Džim Mor, predsednik kompanije, kaže da su se svi tragični incidenti
dogodili u ukupno devet proteklih godina, i da su svi posledica pogrešne
montaže. |
| |
| |
|
| |
| Trgovci nude značajnije popuste |
| |
 U
susret tradicionalnoj sezoni kupovine, trgovci su odlučili da ponude
značajnije popuste i duže radno vreme, kako bi mogli i na taj način da se
izbore sa ekonomijom koja je i dalje na putu oporavka.
Među onima koji idu na ruku potrošačima su i najveće trgovinske kuće,
Volmart i Sirs, jer rezultati nekih istraživanja pokazuju da će za njih
ovogodišnja praznična sezona biti najgora od 2005. godine. Svega osam odsto
anketiranih Kanađana najavljuje da će za boži-ćne poklone potrošiti više
nego prošle godine. Oko šestine planira i ove godine potroši onoliko isti
iznos kao i prošle, a čak trećina kaže da će izdvojiti manje novca nego
lane.
Drugi, ne manje va-žan, razlog za promenu taktike trgovinskih kuća je to što
ne postoji poverenje potrošača, te oni nisu spremni za velike kupovine. |
| |
| |
|
| |
| Novi bjuik po uzoru na opel |
| |
Američki proizvođač automobila Dženeral motors planira da 2011. godine pokrene
proizvodnju novog modela "bjuika" srednje veličuine u svojoj fabrici u Ošavi
(Kanada).
Kako je danas najavljeno, proizvodnja "bjuik regala" počeće u prvom kvartalu
2011. godine, a radnici u fabrici nedaleko od Toronta već rade prekovremeno
kako bi mogli da izađu u susret velikoj potražnji za modelom "ševrolet
kamaro" .
Novi "bjuik regal" biće zasnovan na opelovom modelu "insignia". Kupci "bjuika"
do sada su bili ljudi koji u proseku imaju oko 70 godina, a u Dženeral
motorsu se nadaju da će novim modelom tog vozila, pre svega življim sistmom
upravljanja i elektronikom, uspeti da privuku kupce u 40-im i 50-im godinama.
Regal će se najpre praviti u opelovoj fabrici u Riselshajmu, u Nemačkoj, a
2011. proizvodnja će biti prebačena u Ošavu, nedaleko od Toronta. |
| |
| |
|
| |
| Dajana Krol oduševila beogradsku publiku |
| |
Kanadska džez muzičarka i jedan od najvećih zvezda modernog džeza, Dajana Krol
nastupila je prvi put u Srbiji. Koncert je održala 21. novembra pred
prepunom dvoranom beogradskog centra "Sava", u okviru svetske turneje kojom
promoviše svoj novi album "Ljuiet Nights". Ovaj najnoviji, od 12 do sada
objavljenih albuma, posvetila je svom suprugu, takođe muzičaru, Elvisu
Kostelu.
Krolovu je na koncertu pratio trio izuzetnih muzičara Džon Klejton,
kontrabas, Endrju Volson, gitara i Džef Hamilton, bubnjevi.
Pored dobre svirke, improvizacija i izvanrednog, senzualnog glasa Dajane
Krol, prisnu atmosferu na koncertu podsticale su kratke i efektne najave
pesama, zapravo posvete suprugu, rodnom mestu i zemlji, kanadskom astronautu
u spejsšatlu, i slično. Prava dopuna ovom čulnom užitku bila je igra
svetlosti u toplim večernjim tonovima, koja je pozornici da-vala svedenu
raskoš i potencirala prisnost.
Publika je oduševljeno pozdravljala muzičare, kako posle određenih deonica,
tako i na kraju koncerta i bisa.
Dajana Krol rođena je pre 45 godina u rudarskom mestu Nanaimo, na Vankuver
Ajlendu. Klavir je počela da svira u četvrtoj godini, a zahvaljujući
ogromnoj kolekciji džez ploča koju je imao njen otac Džim, od malih nogu je
i zavolela tu vrstu muzike. U srednjoj školi je svirala u lokalnom
džez-bendu, a već u sedamnaestoj, na vankuverskom Džez festivalu dobila je
stipendiju koja joj je omogućila da upiše koledž Berkli u Bostonu.
Za album "Njhen I Look In Your Eyes" iz 1999. osvojila je nagradu "Gremi" za
najboljeg džez izvođača, a posle 25 godina, ovo je bila prva džez ploča koja
je bila nominovana za najbolji album godine. U decembru 2003. udala se za
popularnog engleskog rok muzičara Elvisa Kostela, sa kojim ima trogodišnje
blizance Dekstera i Frenka. Uz Kostelovu pomoć, Dajana se prvi put okušala i
kao tekstopisac, a rezultat je bio album "The Girl in the Other Room" koji
je bio veliki hit u Americi i Velikoj Britaniji. Najnoviji album nastao je u
Brazilu i na njemu se oseća dah bosa nove. |
| |
| |
|
| |
| Izgubila bolovanje zbog Fejsbuka |
| |
Priča o Natali Blanšar, 29, zaposlene u IBM-u, mogla bi da posluži kao poučan
primer da ne možemo računati da će ono što je na internetu pogledati samo
oni kojima smo u prvom trenutku to i namenili. O njenom slučaju izvestili su
mediji širom sveta, a sve što je uradila je da je svoje fotografije stavila
na Fejsbuk.
O čemu se, zapravo, radi?
Blanšarova je bila na bolovanju od februara 2008. godine, zbog teškog oblika
depresije i za to vreme je primala nadoknadu od osiguranja. No, u
međuvremenu je na popularni sajt za druženje stavila slike iz jednog bara,
sa rođendanske proslave i sa letovanja, na kojima je sasvim dobro
raspoložena.
Kada su nadležni iz osiguravajuće kompanije Manulife nedavno videli
objavljene slike, prekinuta joj je isplata nadoknade, sa obrazloženjem da
njeno stanje nije tako ozbiljno kako je bilo predstavljeno.
Blanšar je naglasila da osiguravajuća kompanija ne može na osnovu
fotografija da postavlja dijagnozu o izlečenju. Ističe da i dalje ide na
sajtove za druženje, da nema šta da krije, a još manje ima nameru da sada
objavljuje slike na kojima plače. Ona kaže da je bolesna, ali da ne želi da
to svima objavljuje. To znaju samo njeni najbliži, dok njeni 'prijatelji sa
Fejsbuka ne moraju da budu obavešteni o tome da ona pati od depresije. Ona
objašnjava i da joj je lekar preporučio da se zabavlja kako bi zaboravila na
svoje probleme. Osiguranje je znalo za njeno putovanje, koje je takođe bilo
preporuka njenog lekara, a po njenim rečima, šokantno je što se to sada
sasvim drugačije tumači.
Njen advokat Tom Laven, koji isto tako smatra da Fejsbuk nije odgovarajuće
mesto za procenu nečijeg mentalnog stanja, podneo je tužbu protiv osiguranja,
tražeći naknadu od 275 hiljada dolara. |
| |
| |
|
| |
| Odlazak sa scene za Hejdejna Nila |
| |
Pevač grupe Džeksoul Hejdejn Nil, 39, preminuo je prošle subote od raka pluća,
svega nedelju dana pre objavljivanja najnovijeg albuma Soulmate, kojim je
najavljivan njegov povratak na scenu.
Nil se poslednje dve godine oporavljao od posledica saobraćajne nesreće,
kada je zadobio teške povrede glave. Tek sada je saopšteno da mu je pre
sedam meseci dijagnostifikovan rak pluća.
Njegova supruga Mihaela ka-že da su i u vreme tih teških izazova njegov
smisao za humor i ljubav prema muzici bili stalno prisutni.
Nil je bio jedno od četvoro dece, koju je u Hamiltonu, Ontario, podigla
samohrana majka, koja mu je usadila ljubav prema muzici.
Džeksoul je jedna od najuspešnijih savremenih kanadskih soul grupa, koja je
u dva navrata, 2001. i 2007. godine osvojila nagradu Džuno za R&B soul
album, a Nilu je, takođe, dodeljena nagrada Urban mjuzik za kompozitora
2004. godine i nagrada SOCAN 2005. godine. On je 2006. godine bio izabran za
predsednika Asocijacije kompozitora Kanade. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
