|
|
Broj 1226, 27. novembar 2009.
| Crna Gora ide ka EU, Bosni preti zaostajanje |
| |
Visoki zvaničnici EU juče su u Evropskom parlamentu u Strazburu, istakli
napredak Crne Gore ka članstvu u EU, a upozorili da Bosni i Hercegovini
preti zaostajanje na tom putu ako izostane dogovor političkih vođa.
Ren je u raspravi o rezoluciji EP o Strategiji proširivanja EU podvukao da
zahtev Crne Gore i Albanije da dobiju status kandidata i počnu pregovore o
prijemu "svedoči o tome da Evropska unija i dalje ima privlačnu moć".
 Bilt,
predsedavajući Saveta ministara EU, dodao je da Evropska komisija u roku od
godinu dana treba da sačini "mišljenje" o tome da li te dve zemlje zaslužuju
da počnu pregovore o članstvu s Unijom.
U nacrtu rezolucije koju je pripremio Spoljnopolitički odbor EP, odaje se
priznanje Crnoj Gori za napredak od prošlogodišnjeg izveštaja Evropske
komisije o evropskim reformama zemalja Zapadnog Balkana.
Takođe se "prima na znanje da je ta zemlja (Crna Gora) zatražila status
kandidata za članstvo u Uniji i da je Savet ministara pozvao Komisiju da
podnese mišljenje o zahtevu Crne Gore".
Poslanici EP "pozdravljaju dostignuća Crne Gore posebno u neometanom toku
nedavnih izbora i postojanim ekonomskim rezultatima, uprkos opštoj
ekonomskoj krizi i podstiču tu zemlju da nastavi reforme".
Bilt je izrazio nadu da će "politički rukovodioci u Bosni (i Hercegovini)
prihvatiti da sprovedu reforme da bi ta zemlja mogla razmišljati o
kandidaturi za članstvo u EU".
Po rečima Rena, "BiH sama po sebi predstavlja ozbiljan izazov, delom zbog
svoje istorije".
"Ali, da budemo jasni, nema popusta u uslovima za ulazak u članstvo EU i
kandidatura BiH može da se razmotri samo kad bude ukinuta Kancelarija
visokog predstavnika međunarodne zajednice za tu zemlju", naglasio je
komesar za proširivanje Evropske komisije.
Bosna, dodao je, isto tako mora sprovesti ustavne promene i obezbediti
poštovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ren je dodao da se nada da će lideri u BiH postići dogovor o predlozima za
reforme i ustavne promene koje su im dali EU i SAD, "jer želimo da Bosna
ostvari uspeh". |
| |
| |
|
| |
| Predsednički kandidat pod istragom tužilaštva |
| |
Predsednički kandidat Slavonske ravnice Slavko Vukšić pod istragom je
hrvatskog Državnog tužilaštva zbog sumnje da je državu oštetio za najmanje
52 miliona kuna.
U Državnom izbornom povereništvu kažu, međutim, da nema zakonske osnove
prema kojoj bi zbog krivične prijave mogli da ponište Vukšićevu predsedničku
kandidaturu.
Prema dokumentaciji, čiji je sadržaj objavila Hrvatska televizija (HTV),
Vukšić je državu oštetio za najmanje 52 miliona kuna. Njegova firma
Kamenolom Gradac bavila se vađenjem građevinskog kamena bez dozvole od
aprila 2006. do danas. U tom je vremenu na našićkom području izvadio tri
miliona kubika kamena.
Vukšić negira da je oštetio državu i tvrdi da je reč o podmetanju zbog
predsedničke kampanje.
Na izborima za predsednika Hrvatske, koji su zakazani za 27. decembra,
učestvuje 12 kandidata.
Prema anketama, najviše šanse za prolaz u drugi krug imaju kandidat
Socijaldemokratske partije Ivo Josipović i njegov doskorašnji stranački
kolega, gradonačelnik Zagreba Milan Bandić.
Nešto manje šanse za ulazak u drugi krug imaju i predsednik Privredene
komore Hrvatske Nadan Vidošević i kandidat Hrvatske demokratske zajednice
Andrija Hebrang. |
| |
| |
|
| |
| Šest novih slučajeva novog gripa u RS, ukupno
208 |
| |
Institutu za zaštitu zdravlja u Republici Srpskoj u poslednja 24 časa
prijavljeno je šest novih slučajeva novog gripa, čime se broj zaraženih
virusom N1H1 u ovom entitetu povećao na 208, saopšteno je iz Instituta.
Radi se o četiri mlađe osobe iz Banjaluke i dve iz Istočnog Sarajeva, a
nijedan oboleli nije vitalno ugrožen.
Na Klinici za infektivne bolesti u Banjaluci hospitalizovane su 32 osobe
obolele od novog gripa. |
| |
| |
|
| |
| U Crnoj Gori još pet slučajeva novog gripa |
| |
U Crnoj Gori je u poslednja 24 sata potvrđeno još pet slučajeva oboljevanja od
novog gripa tipa A (H1N1).
U Crnoj Gori laboratorijski je potvrđeno ukupno 70 slučajeva oboljevanja od
virusa H1N1 od 22. juna kada je registrovan prvi slučaj.
Dodatno je registrovan 41 slučaj koji se vodi kao verovatno oboleli jer su
epidemiološki povezani s laboratorijski potvrđenim slučajevima, a za sada je
još 15 osoba klasifikovano kao sumnjivi slučajevi zbog kliničke slike koja
liči na grip.
Na lečenju je trenutno 15 osoba kod kojih je laboratorijski potvrđeno
oboljevanje od novog gripa.
Ostalih 55 osoba kod kojih je od početka pandemije laboratorijski potvrđeno
oboljevanje od novog gripa potpuno su ozdravile i vratile se svojim redovnim
aktivnostima, navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje. |
| |
| |
|
| |
| Drugi smrtni slučaj od novog gripa u
Makedoniji |
| |
Makedonsko ministarstvo zdravlja potvrdilo je još jedan smrtni slučaj od novog
gripa, što je drugi slučaj smrti od virusa H1N1.
Kako navodi Ministarstvo zdravlja, radi se o pacijentu rođenom 1932. godine,
hroničnom bolesniku, smeštenom na klinici za kardiologiju, koji je preminuo
pre tri dana.
Ovo je drugi smrtni slučaj u Makedoniji. Pre desetak dana preminuo je
pacijent 32 godine star. |
| |
| |
|
| |
| U Hrvatskoj 11 osoba umrlo od virusa H1N1 |
| |
U Hrvatskoj je do sada umrlo 11 osoba od virusa H1N1 novog gripa, saopštilo je
danas hrvatsko Ministarstvo zdravlja.
U svom nedeljnom izveštaju navedeno je da je tokom poslednjih sedam dana od
virusa H1N1 obolelo 13.960 osoba, a u taj broj su uračunati i klinički i
laboratorijski potvrđeni slučajevi.
Ukupno je u Hrvatskoj obolelo 25.876 osoba, a gotovo 25.000 prebolelo je
grip bez ikakvih komplikacija, naglasilo je Ministarstvo.
Vakcinisanje protiv novog gripa počinje u petak i to za rizične grupe -
hronične plućne bolesnike, obolele od hronične opstruktivne bolesti i astme,
trudnice u drugom i trećem tromesečju trudnoće, ekstremno gojazne, decu s
komorbiditetom od 6 meseci do tri godine i zdravstvene radnike.
Vakcinisanje će biti besplatno, a nakon što rizične grupe budu vakcinisane,
vakcinu će moći da dobiju i svi ostali zainteresovani građani, saopštilo je
Ministarstvo.
Najnoviji podaci Ministarstva o 11 smrtnih slučajeva od novog gripa
predstavljaju iznenađenje, s obzirom da se do danas znalo za sedam umrlih. |
| |
| |
|
| |
| U Federaciji BiH se 25. novembar slavi kao
Dan državnosti |
| |
Povodom obeležavanja 25. novembra, Dana državnosti BiH, delegacije svih nivoa
vlasti u Federaciji BiH, položile su cveće ispred Večne vatre u Sarajevu i
odali počast antifašistima.
Cveće su položili dva člana Predsedništva, hrvatski i bošnjački, BiH Željko
Komšić i Haris Silajdžić, dok je srpski član Predsedništva BiH Nebojša
Radmanović rekao da "Dan republike BiH kao praznik zakonski ne postoji".
Radmanović je saopštio da se 25. novembar "ne može odvajati od 29. novembra
- Dana državnosti SFRJ" i ocenio da je reč o "selektivnom pristupu prošlosti".
"Ovde je reč o selektivnom pristupu, jer se uzima ono što odgovara, a ne
uzima ono što ne odgovara. Taj praznik zakonski ne postoji, jer još ne
postoji zakon o praznicima BiH, i jedini praznici su Nova godina i Prvi maj",
rekao je Radmanović.
25. novembra 1943. godine, na prvom zasjedanju ZAVNOBiH-a u Mrkonjić-Gradu
napravljeni su prvi temelji državnosti Bosne i Hercegovine, kao ravnopravne
republike unutar tadašnje SFRJ.
BiH nema jedinstven zakon o državnim praznicima, pa se 25. novembar
proslavlja kao Dan državnosti u Federaciji BiH, a u Republici Srpskoj se ne
obeležava.
U Republici Srpskoj se slavi 21. novembar, dan kada je potpisan Dejtonski
sporazum, kojim je prvi put uspostavljen entitet Republika Srpska unutar BiH. |
| |
| |
|
| |
| Makedonci putuju u Grčku bez viza od 30.
novembra |
| |
Grčka i Evropska komisija parafirale su protokol na osnovu kojeg će makedonski
građani putovati bez viza u Grčku, javila je makedonska televizija kanal 5
pozivajući se na neimenovane grčke diplomatske izvore.
Kako se navodi, rešenje koje je grčko ministarstvo spoljnih poslova
dogovorilo sa predstavnicima odeljenja pravde i unutrašnjih poslova u
Evropskoj komisiji u Briselu predviđa da od 30. novembra građani Makedonije
u Grčku putuju bez viza, koje su do sada izdavane u konzulatima u Skoplju i
Bitolju.
Vize će se izdavati samo građanima Makedonije sa starim pasošima, a onima
koji imaju biometrijske pasoše će se na graničnom prelazu sa grčke strane
izdavati dokument kojim će biti registrovan ulazak u Grčku.
Na tom listu će biti osnovni podaci o putniku ili vozilu a taj list će
makedonski građani vraćati grčkoj graničnoj policiji kada napuštaju zemlju.
Ova odluka je usledila nakon najave odluke o ukidanju "šengenskih" viza za
građane Makedonije, Srbije i Crne Gore 19. decembra. |
| |
| |
|
| |
| Papuljas: Skoplje treba da se odrekne
ideologije makedonizma |
| |
Skoplju će vrata NATO i EU biti zatvorena sve dok se ne reši spor s Atinom oko
imena, izjavio je grčki predsednik Karolos Papuljas, prenose danas
makedonski mediji.
U razgovoru s bugarskim premijerom Georgijem Prvanovim u Atini, Papuljas je
kazao da Skoplje treba da se odrekne ideologije "makedonizma", zato što to
može skupo da ga košta.
Papuljas je to izjavio dva dana uoči sastanka makedonskog premijera Nikolom
Gruevskog s grčkim kolegom Jorogosom Papandreuom. U sporu sa Grčkom oko
imena, Skoplje je prihvatilo da pregovora o rešenju koje neće biti samo za
međunarodnu ili delomičnu upotrebu nego će važiti za sve upotrebe.
Monopolizovanje termina "Makedonija" u ime jedne države, nacionalnosti i
jezika ne odgovara realnosti u regionu i predstavlja zloupotrebu, kazao je
Papuljas.
Gruevski je izjavio da očekuje da s Papandreuom ima "prijatan razgovor i
razmenu mišljenja".
"Ne očekujem da ćemo na tom sastanku rešiti nataložene probleme, nerešene
već 18 godina, ali očekujem da taj susret da pozitivan impuls našim odnosima",
izjavio je Gruevski dodavši da Makedonija radi sve što je u njenoj moći da
se reši spor, ali da je potrebna dobra volja i druge strane. |
| |
| |
|
| |
| Srbi su državotvorni narod u Crnoj Gori |
| |
Srbi u Crnoj Gori su državotvorni narod i stoga ne mogu imati manjinski
status, glavna je poruka simpozijuma koji je u Podgorici organizovala
neparlamentarna Narodna stranka (NS).
Predsednik NS Predrag Popović je na tom skupu, pod nazivom "Srbi
državotvorni narod u Crnoj Gori", ocenio kao "nakaradnu tezu" stav o Srbima
kao nacionalnoj manjini u Crnoj Gori.
Popović se usprotivio osnivanju Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori, na
osnovu Ustava, čime je, kako je ocenio, priznat manjinski status za Srbe u
toj državi.
Poslanik opozicione Nove srpske demokratije Budimir Aleksić je na
simpozijumu rekao da bi Srbi u Crnoj Gori trebalo da u Ustavu budu
predstavljeni kao konstitutivni narod.
Aleksić je kazao da je u istoriji od "srpskog jezgra stvoreno četiri do pet
nacija".
Akademik Zoran Lakić je ocenio kao "jednaku grešku" stav onih koji
crnogorstvo negiraju u ime srpstva, ali i koji srpstvo negiraju u ime
crnogorstva. |
| |
| |
|
| |
| U parlament RS upućen nacrt zakona o
referendumu |
| |
Srpska demokratska stranka (SDS) dostavila je Narodnoj skupštini Republike
Srpske nacrt zakona o referendumu i građanskim inicijativama, kojim se
predviđa obavezno sprovođenje referenduma u slučaju promena ustava RS i BiH
i pristupanja nekom vojnom savezu.
Predsednik SDS-a Mladen Bosić rekao je na konferenciji za novinare da je ova
inicijativa najavljena još u septembru na osnovu dogovora sa Savezom
nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i da očekuje podršku te stranke na
usvajanju zakona.
On je naveo da zakon predviđa da procedure donošenja odluka ostaju u
parlamentima, ali da se predstavnici RS u zajedničkim institucijama
obavezuju na poštovanje rezultata referenduma.
"U Ustavu BiH nema mogućnosti sprovođenja referenduma na nivou BiH. U Ustavu
RS postoji mogućnost i osnov za donošenje ovog zakona o volji građana u vezi
sa najvažnijim pitanjima", kazao je Bosić.
Prema njegovim rečima, ovaj zakon bi "odvratio sve one koji pritiscima
spolja pokušavaju iznuditi rešenja koja nisu u interesu RS".
Predsednik SDS-a je naglasio da je predloženi zakon "odgovor na pitanje da
li je moguće da se vrše prevelike promene sistema unutar RS, a da građani u
to ne budu uključeni".
Bosić smatra da bi usvajanje ovakvog zakona bila kvalitativna promena u
odnosu na postojeću situaciju u kojoj je moguće da aktuelna vlast povede RS
prema članstvu u NATO, a da zato nisu dve trećine građana ovog entiteta. |
| |
| |
|
| |
| U Makedoniji zaplenjeno 44 kilograma heroina |
| |
Makedonska policija zaplenila je 44 kilograma heroina koji vredi više od dva
miliona evra.
Heroin, namenjen italijanskom tržištu, zaplenjen je u akciji "Bosfor" koju
je makedonska policija izvela u saradnji s turskom.
Pošiljka od 44 kilograma heroina otkrivena je u utorak uveče u specijalnom
bunkeru u kamionu koji je krenuo iz Turske i prevezen preko Grčke.
Makedonska ministarka policije Gordana Jankulovska na konferenciji za
novinare sazvanoj zbog zaplene rekla je da je ovo bila peta uspešna zaplena
u okviru akcije "Bosfor" i da je do sada zaplenjeno više od 230 kilograma
heroina vrednog više od 8,4 miliona evra,
"Privedeno je osam lica, koji su svi su makedonski državljani, a zaplenjeno
je i oružje, nekoliko pištolja. Makedonija je tampon zona za šverc droge
namanjenog evropskom tržištu", rekao je direktor policije Ljupčo Todorovski
koji se zahvalio turskoj policiji na saradnji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
