|
|
Broj 1226, 27. novembar 2009.
| Tadić za drugačiji pristup u pregovorima o
Kosovu |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je u pregovorima o budućem
statusu Kosova potreban drugačiji pristup i da je nefleksibilnost jedan o
temeljnih problema u Srbiji.
"To je ono što danas Srbiji treba - drugačiji pristup... nefleksibilnost je
jedan od temeljnih problema sa kojima se suočavamo. Inovativnost je više
nego ikad potrebna u donošenju političkih odluka", rekao je Tadić na
otvaranju Godišnje skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti.
 "Onaj
ko nije naučio jednostavnu lekciju da rigidan, krut i preterano
tradicionalan pristup koji nije dao rezultate ne može da bude ponovljen ni u
budućnosti, gubi pravo i legitimitet da obavlja posao u sadašnjosti", rekao
je Tadić.
Tadić je rekao da "osluškuje svaki kritički ton" i pokušava da ga ugradi u
politiku koju Srbija vodi i da sa punom ozbiljnošću prihvata svaku kritiku i
sugestiju i inovativni pristup, kao i da se slaže sa onima koji zahtevaju
širi društveni dijalog.
"Potrebno je uspostaviti novu odgovornost u društvu i zato se zalažem za
netradicionalni pristup uz poštavanje tradicije", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je u obraćanju akademicima rekao da među njima ima ljudi
koji su "sposobni da doprinesu ukupnoj stvari i interesima društva i države",
ali i članova SANU "koji možda ne doprinose u punom smislu pozitivnim
procesima".
"Ali, svako mišljenje je dobrodošlo i toga moramo da budemo svesni. Za nama
mora da ostane vreme u kojem su ljudi tretirani kao opasni zbog drugačijeg
mišljenja i kao izdajnici zbog drugačijeg pristupa, jer od krutog,
tradicionalnog i takozvanog patriotskog mišljenja društvo nije imalo nikakve
koristi, samo je patilo i kretalo se iz tegobe u tegobu", istakao je Tadić.
Tadić je novinarima, nakon svečanosti povodom obeležavanja Dana SANU, rekao
da će Srbija zahtev za članstvo u EU podneti posle odmrzavanja Prelaznog
trgovinskog sporazuma, kada se proceni da on neće mesecima stajati nerešen ,
već da će na njega biti odgovoreno u što kraćem roku i dodao da Srbija u
poslednje vreme vodi izuzetno složeno međunarodnu aktivnost koja zahteva
strategiju koja će dati rezultat.
"Ne zanima me kako to izgleda u javnosti, već kakav je rezultat onoga što
činimo, jer kada bi nas zanimala reakcija javnosti, onda bismo žurili sa
aplikacijom, ali mi moramo da vodimo računa o tome kakva će biti posledica
te aplikacije ili bilo koje druge inicijative koju podnosimo", rekao je
predsednik Srbije.
Odluka o podnošenju zahteva, dodao je, zavisiće i od procesa u EU. Prema
njegovim rečima, prvi korak je odmrzavanje prelaznog sporazuma, potom
podnošenje zahteva za članstvo, a nakon toga sva ministarstva će morati da
odgovore na upitnike koji će biti poslati iz Brisela. Potom će početi
pregovori oko članstva Srbije u EU.
"Sve zajedno nas očekuje niz kompleksnih reformi, ali pre toga mi moramo da
podignemo kvalitet života u Srbiji, tako da je sve što činimo u oblasti
spoljne politike deo cilja koji podrazumeva učlanjenje Srbije u EU", rekao
je Tadić. |
| |
| |
|
| |
| Predstavnici regiona i EU na skupu u Beogradu |
| |
U Beogradu će od 4. do 6. decembra biti održan skup koji će okupiti 300
učesnika iz celog sveta uključujući mlade političke lidere, aktiviste
civilnog društva, domaće zvaničnike i predstavnike Evropske unije.
Cilj skupa koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava, jeste da se
uspostavi trajni dijalog i saradnja mladih aktivista za ljudska prava i
predstavnika civilnog društva u zemljama Zapadnog Balkana, kao i stalna
komunikacija mladih, budućih lidera iz tog regiona sa zvanicnicima Evropske
unije.
Učešće na skupu koji će biti održan u hotelu Kontinental, do sada su
potvrdili poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak direktor Direkcije za
Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel, predsednik Nacionalne
zadužbine za demokratiju Karl Gersman i predsednik Fondacije braće Rokfeler
Stiven Hajnc.
Mladi, budući lideri iz zemalja Zapadnog Balkana predstaviće na ključne
izazove u svojim zemljama i ideje za njihovo rešavanje. Važan element skupa
biće njihov kriticki osvrt na politiku vlada i zemalja u regionu, saopštila
je Inicijativa mladih za ljudska prava.
Takvi skupovi će se održavati jednom godišnje u različitim centrima Zapadnog
Balkana i na taj način će omogućiti Predsedništvu EU da sasluša mlade ljude
koji su sa periferije ili izvan EU. Biće napravljeni konkretni planovi za
nastavak saradnje učesnika i njihove zajedničke aktivnosti između samita.
Beogradski samit će, najavio je organizator, rezultirati Deklaracijom
učesnika kojom se obavezuju da će podržavati i jačati globalnu inicijativu
mladih za ljudska prava.
Uz centralne konferencijske aktivnosti samita, Inicijativa mladih za ljudska
prava će organizovati i prateći program - pozorišne predstave, izložbe,
panel diskusije i prezentacije na različitim lokacijama u Beogradu. U okviru
samita, Grad Beograd će organizovati sajam i forum nevladinih organizacija. |
| |
| |
|
| |
| Još tri žrtve novog gripa na Kosovu |
| |
Ministarstvo zdravlja Kosova saopštilo je da su u Kliničko-bolničkom centru
Kosova (KBCK) u Prištini preminula još tri obolela od novog gripa A H1N1,
čime je broj žrtava novog gripa na Kosovu povećan na šest. Kako se navodi u
saopštenju, te tri osobe preminule su juče.
Na Infektivnoj klinici KBCK je preminula još jedna osoba, ali u Ministarstvu
zdravlja nisu mogli da potvrde da li je i oba bila bolesna od novog gripa.
Najavljeno je da će javnost biti obaveštena posle analize. U poslednja tri
dana na Infektivnu kliniku je primljeno 20 pacijenata za koje se sumnja da
su zaraženi virusom novog gripa.
Kosovo je kao pomoć Turske dobilo 5.000 vakcina protiv gripa, ali
zdravstveni radnici Infektivne klinike i Urgentnog centra, iako je trebalo
da se vakcinišu prvi, odbijaju da prime vakcinu pošto, kako navode, još nisu
poznati sekundarni efekti vakcine. Ministar zdravlja Aljuš Gaši je zatražio
od stranih donatora da obezbede potreban broj vakcina za Kosovo.
Iz sredstava budžeta Kosova naručeno je 250.000 vakcina, a prvi kontigent od
100.000 trebalo bi da stigne početkom decembra. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji do sada 356 slučajeva novog gripa |
| |
U Srbiji je do sada potvrđeno 356 slučajeva obolelih od gripa izazvanog novim
tipom virusa A (H1N1), a preminulo je 17 osoba, saopštio je juče Institut za
javno zdravlje "Milan Jovanović Batut".
Poslednji smrtni ishod registrovan je 22. novembra kod pacijenta sa teškom
kliničkom slikom gripa koji je bio lečen na odeljenju intenzivne nege Opšte
bolnice u Pančevu.
Za proteklih mesec dana potvrđena su 223 slučaja obolelih od gripa izazvanog
novim tipom virusa i to uglavnom među osobama starosti od 30 do 64 godine,
dok se na lečenju od oboljenja sličnih gripu trenutno nalazi 477 obolelih.
Oboleli su sa područja Beograda, Novog Sada, Niša, Čačka, Kraljeva, Paraćina,
Pančeva, Pirota, Požege, Užica, Ćuprije, Sremske Mitrovice, Smedereva,
Kragujevca, Kruševca, Šida, Kosovske Mitrovice, Leskovca, Vranja, Valjeva,
Arilja i Bajine Bašte.
Epidemije gripa prijavljene su u Južnobačkom, Južnobanatskom,
Severnobanatskom, Sremskom i Zapadnobačkom okrugu, Kraljevu, Požegi, Užicu,
Paraćinu, Čačku, Ivanjici, Beogradu, kao i u školskim kolektivima u Nišu,
Kragujevcu i Leskovcu.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević proglasio je 11. novembra epidemiju
pandemijskog gripa od većeg značaja i predložio mere koje se odnose na
vanredni epidemiološki nadžor, zabranu okupljanja i vanrednu imunizaciju. |
| |
| |
|
| |
| Španija će omogućiti Kosovu da učestvuje na
sastancima |
| |
Španija će kao predsedavajuća EU u prvoj polovini 2010, omogućiti Kosovu da
učestvuje na sastancima o Balkanu koje bude organizovala, ali neće priznati
njegovu nezavisnost.
To je izjavio šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos predstavljajući
prioritete Španije kao predsedvajuće EU u donjem domu parlamenta.
Kako je prenela agencija EFE, Moratinos je najavio da da će tokom španskog
predsedavanja biti održan sastanak o Zapadnom Balkanu na visokom nivou, na
kome će učestovati i Kosovo, "u skladu sa međunarodno prihvaćenim okvirima i
mehanizmima".
On je rekao i da će španska vlada, iako ne priznaje nezavisnost Kosova, "održavati
kontakte s kosovskim vlastima u multilateralnim okvirima".
"Nećemo sprečavati razvoj i institucionalnu i političku stabilnost Kosova.
Ali, neka se od nas ne traži nešto što zbog međunarodnog prava nismo učinili",
rekao je poslanicima Moratinos, naglašavajući da nije u pitanjun ni "hir" ni
"politički oportunizam".
Prema njegovim rečima, Španija bi mogla da promeni stav ako bi UN priznale
Kosovo ili se Srbija s tim složi.
Moratinos je još rekao da ne veruje da će Španija otvoriti kancelariju u
Prištini dok ne prizna Kosovo, ali je istakao da će se tokom predsedavanja
EU "ponašati kosntruktivno i evropski odgovorno" i da će se "truditi da
unapredi evropsku integraciju svih država Zapadnog Balkana".
Španski ministar je poslanicima rekao i da će Španija na početku
predsedavanja obelodaniti inicijativu za BiH, koja bi trebalo da doprinese
njenoj stabilnosti i garantovanju integriteta. |
| |
| |
|
| |
| Drugi izborni krug u većini opština |
| |
Centralna izborna komisija Kosova objavila je juče konačne rezultate izbora za
predsednike opština održanih 15. novembra, prema kojima će u većini opština
biti održan i drugi izborni krug, 13. decembra.
Prema podacima Komisije, drugi izborni krug biće održan u 21 od ukupno 36
opština.
U većini opština će se suočiti kandidati Demokratske partije Kosova i
Demokratskog saveza Kosova, partnera u vladajućoj koaliciji na centralnom
nivou.
Predsednica Centralne izborne komisije Nesrin Ljušta rekla je da će se u
opštinama na severu Kosova: Zvečan, Leposavić i Zubin Potok priznati
rezultati iako je tamo izašao simboličan broj glasača.
U dve druge opštine, Novom Brdu i Štrpcu kandidati Srpske liberalne stranke
će se u drugom krugu suočiti sa kandidatom Demokratskog saveza Kosova u
Novom Brdu i sa predstavnikom Demokratske partije Kosova u Štrpcu.
U tri nove srpske opštine, Gračanici, Klokotu i Ranilugu neće biti drugog
kruga jer su predsednici izabrani već u prvom krugu.
Pravo glasa na izborima na Kosovu imalo je oko 1,5 miliona građana, od kojih
je 675.000 ili 44,67 odsto glasalo na izborima 15. novembra. |
| |
| |
|
| |
| Zemun-Borča od polovine 2010. |
| |
Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić najavio je da će u decembru početi
detaljni pregovori o zaključivanju ugovora sa Kinezima za izgradnju mosta
preko Dunava, od Zemuna do Borče, vrednog 170 miliona evra.
On je nakon potpisivanja protokola sa zasedanja Mešovite komisije za
ekonomsku saradnju Srbije i Kine kazao, da je na sastanku postignut dogovor
da se pregovori o finansiranju sa kineskom Eksim bankom i izgradnji mosta sa
CRBC kompanijom završe u što kraćem roku.
"Izgradnja mosta Zemun-Borča trebalo bi da počne sredinom 2010. godine",
kazao je ministar ekonomije.
Dinkić je naveo da je na dvodnevnom zasedanju najviše razgovarano o saradnji
u izgradnji infrastrukture, ali i o projektima iz industrije, zdravstva,
turizma i ekologije.
Kineske kompanije su izrazile interesovanje za učešhe u izgradnji deonice
autoputa od Beograda do Ljiga, kazao je ministar i dodao da do proleća
očekuje dogovor da li će Kinezi učestovati u tom pojektu.
Dinkić je ocenio da bi visok deficit u trgovinskoj razmeni sa Kinom Srbija
mogla da kompenzuje privlačenjem kineskih investitora za ulaganja i
proizvodnju u Srbiji u oblasti informacionih tehnologija, elektronike i
telekomunikacija.
Kako je najavio, uskoro se očekuje i potpisivanje ugovora vrednog 30 miliona
dolara o nabavci skenera za Upravu carine Srbije od kineske kompanije Nutek.
Pomoćnica ministra trgovine Kine Ću Hung najavila je da će sledeće zasedanje
Mešovitog komiteta bito održano u septembru 2010. godine u Kini.
"Zasedanje održano u Beogradu doprineće razvoju ekonomske saradnje dve
zemlje", kazala je Ću Hung.
Na kraju zasedanja Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Kine
potpisan je sporazum o saradnji privrednih komora dve zemlje. |
| |
| |
|
| |
| Prosečna neto plata u Srbiji 31.734 dinara |
| |
Prosečna neto zarada u Srbiji u oktobru bila je 31.734 dinara (334 evra), što
je realno za 1,5 odsto, a nominalo za 1,3 odsto više nego u septembru,
objavio je Republički zavod za statistiku.
Kako se navodi u saopštenju, prosečna zarada u Srbiji sa porezom i
doprinosima ispalaćena u oktobru bila je 44.147 dinara dinara (464 evra) što
je realno za 1,5 odsto, a nominalno za 1,3 odsto više nego u prethodnom
mesecu.
U Srbiji je prosečna neto zarada u oktobru bila realno manja za jedan odsto
nego u istom mesecu 2008. godine, dok je nominalno bila veća za četiri
procenta.
Bruto zarada u oktobru ove godine bila je realno manja za jedan odsto nego u
istom mesecu 2008, a nominalno veća za 3,9 odsto.
Prosečna neto zarada u prvih devet meseci ove godine realno je veća za 1,2
odsto, a nominalno za 9,4 odsto nego u istom periodu 2008. godine.
Zarade su u evre preračunate prema zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
