|
|
Broj 1227, 04. decembar 2009.
| Vodka u tabletama |
| |
Ruski naučnici patentirali su alkohol u tabletama koji se lako prenosi,
konzumira i dozira, pa bi vodka ubuduće mogla da se pije kao lek.
Profesor Evgenij Moskalev s Tehnološkog univerziteta u Sankt Peterburgu
razvio je tehnologiju koja omogućava da se alkohol pretvori u prah i dalje
distribuira u obliku pilula.
Ovom novom tehnikom može u čvrsto stanje da se dovede bilo kakav alkohol, pa
čak i pivo i vino.
 "Suva" vodka može svuda da se nosi sa sobom, a i konzumacija je
jednostavnija. Nema nalivanja alkoholnom tečnošću niti oporog ukusa u ustima.
Zahvaljujući novom "pakovanju" konzumenti će moći i lakše da vode računa o
količini alkohola koju unose u sebe.
No, upkos ovim, uslovno rečeno, prednostima, mnogi su sumnjičavi prema vodki
u tabletama. Pogotovo što se omiljeno piće Rusa, osim za pijenje u hladnim
ruskim noćima, koristi i za mnoštvo drugih stvari, gde pilule teško da bi
bile od koristi.
Recimo, Rusi vodku koriste za skidanje flastera, kao rastvarač lepka, zatim
kao sredstvo za čišćenje stakla (kako prozora tako i naočara), kao losion za
lice, kažu, odlično čisti kožu i zatvara pore, kao stimulans za rast kose (čep
vodke u 350 ml šampona).
Vodka u boci sa raspršivačem ubija stršljene na mestu a da bi se izlečio
smrad nogu, treba ih prati vodkom. Sve to ne bi moglo sa vodkom u tabletama.
Po potrošnji vodke Rusi su bez premca u svetu iako još niko nije uspeo da
objasni popularnost tog pića bez boje, mirisa i ukusa.
Veruje se da su prvu vodku napravili monasi u Kremlju, najverovatnije 1503.
godine i to kao alkohol za dezinfekciju rana ratnika na bojištu.
Vodka se, međutim, ubrzo otela kontroli pa se danas u Rusiji po "glavi"
stanovnika godišnje troši zastrašujućih 18 litara čistog alkohola, najvećim
delom upravo vodke.
Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje nacije je
ugroženo ako se popije više od osam litara godišnje.
Krajem prošle godine, u Rusiji je bilo registrovano preko dva miliona
alkoholičara. Piće je glavni krivac za veliku smrtnost. U populaciji od 143
miliona Rusa, 700.000 umire svake godine od posledica konzumiranja alkohola.
Novi rat alkoholizmu najavio je jesenas predsednik Rusije Dmitrij Medvedev,
ne bi li se spasla budućnost nacije koja sve više pije. Mnogi su odmah
podsetili da sudbina svakog lidera koji je Rusiju pokušavao da odvoji od
flaše - nije bila ružičasta.
Tako je popularnost Mihaila Gorbačova drastično opala tokom kampanje za
restrikciju alkohola 1985. godine.
U jednom od moskovskih viceva iz tog vremena, pijanac, besan što dugo mora
da stoji u redu za vodku, reši da ubije Gorbačova. Posle izvesnog vremena
vraća se i staje ponovo u red. "Šta je bilo, jesi li ga ubio?" - pitaju ga.
"Ma kakvi! Red ubica pred Kremljom veći je od ovoga ovde".
Alkoholizam svake godine smanjuje broj radno sposobnog stanovništva Rusije.
Prema prognozama, već 2015. godine na tržištu radne snage nedostajaće 13
miliona ljudi.
Demograf Andrej Korotajev smatra da će se broj stanovnika Rusije do 2050.
smanjiti sa 143 na manje od 100 miliona ako se ne uđe u ozbiljan rat sa
alkohlizmom. |
| |
| |
|
| |
| SUROVI KAZAMAT ZA SRBE |
|
|
Pored nekad čuvene železare, fudbalskog stadiona "Čelika" i Stare čaršije,
najpoznatije zdanje u Zenici poslednjih decenija je federalni zatvor.
Nalazi se u centru grada, okružen visokim bedemima sa bodljikavom žicom na
vrhu. Kazneno-popravni zavod, kako je službeno ime ovoj kaznionici, star je
120 godine. Njegova upravna zgrada zidana u bečkom stilu sa malim parkom i
cvećem, deluju na prvi pogled pitomo.
 Ali kad se kroz železna vrata, rengen i obavezni pretres, prođe iza leđa
zgrade utisak se naglo menja. Ušli smo u uvek zaključan "krug" iz kog nema
lakog izlaza. To je veliko dvorište sa osam dvospratnih paviljona, iza čijih
kapija i prozora sa rešetkama vire sumorna lica zatvorenika u sivim i plavim
uniformama.
Zatvorenik Samir je metlom čistio betonski krug, Amir je okopavao vrt sa 88
ruža za Josipa Broza Tita, a Adnan je pevušio zatvorsku himnu "Zenca bluz",
rokersku pesmu doktora Neleta Karajlića, u kojoj se pominju čakija i robija.
- Ja sam ovde jer sam opljačkao ABC banku. Hteo sam da se obogatim na brzinu,
ali mi nije uspelo. Dobio sam osam godina robije - pokušava da se našali
brkati zatvorenik Milan Drljić, kog smo zatekli u "krugu" kako sa kolegama
meša malter.
Zatvorski čuvari, njih oko 200, u tri smene hodaju u "krugu" bez oružja i
palica. Imaju samo sprej sa suzavcom zataknut o pojas. I dva psa za
otkrivanje sakrivenog heroina. To im je je jedina odbrana na koju, kao
manjina među osuđenicima, mogu da računaju. Kada smo posetili zatvor, stanje
je bilo normalno, iako je proteklih meseci bilo incidenata, od penjanja
zatvorenika po krovovima preko prebijanja i zašivanja usta do malih pobuna.
|
OD ŠEŠELjA DO JAPANCA
Naši ljubazni domaćini nisu bili raspoloženi da nam kažu imena svih
Srba koji se danas nalaze u ovoj kaznionici. Pomenuli su nam da su
ovde boravili dr Vojislav Šešelj, Vlada Japanac i jarani Darka Eleza.
Zato nam je Milan Ševo došapnuo imena srpskih zatvorenika:
- Sa mnom u sobi je Lazar S. koji je osuđen za ratne zločine. Ovde
su Gojko S. i Borislav H. pa Željko G. i Borislav B. zatim Đuro,
Momir i Dragan - nabraja nam Milan Ševo i moli da objavimo ova imena.
KAZNA ZA KPD
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 2006. godine zatvor u
Zenici oglasio krivim za nehumano postupanje i batinjanje Vlastimira
Pušare, Ivana Bakovića, Milorada Rodića i Zorana Kneževića. KPD
Zenica je kažnjen da plati ovoj četvorici zatvorenika osuđenih za
ratne zločine odštetu u ukupnom iznosu od 18.500 evra, koja ni do
danas nije isplaćena u celosti.
|
|
- KPZ Zenica je muški zatvor, koji je prenatrpan. Građen je za 600, a mi
imamo 821 štićenika. Najveći broj njih je osuđen na duge kazne zbog ubistava,
silovanja, razbojništva, terorizma i ratnih zločina. Sama činjenica da ovde
nema komforma i da je ovo kaznionica zatvorenog tipa, dovodi do toga da se
zatvorenici osećaju neprijatno. A to za posledicu ima ekscese, tuče i pobune,
kojih srećom poslednjih godina ima sve manje - objašnjava nam Josip Pojavnik,
zamenik direktora.
U pretrpanom zatvoru, kakav je zenički, iskra lako bukne u požar, a za iskru
ne treba puno. Dok hodamo kroz "krug" prema paviljonu sa samicama, čuvari
nas požuruju čim se oko nas skupi pet-šest zatvorenika. Sve su to mlađi,
nabildovani ljudi tupih pogleda iza kojih je teško reći kakve se kriju
namere. Neki pristojno pozdrave zamenika direktora, drugi gledaju u asfalt,
jedni hoće da se slikaju i rado poziraju, drugi preteći pokazuju rukom.
U kaznionici robija 36 Srba iz BiH i dvojica iz Srbije. Zamenik direktora
pokušava statističkim podacima da nas uveri, kako od osuđenih Srba, njih
desetorica uživaju zatvorske povlastice da izlaze privremeno na slobodu.
- To Srbe čini najpovlašćenijim štićenicima u zatvoru - kaže Josip Pojavnik,
inače, inžinjer i jedan od lidera HDZ u Zenici.
Zatvorenik Milan Ševo, desno, osuđen na deset godina robije, kako kaže, za
namešteno ubistvo, ne slaže sa se tom pričom.
 - Mene je juče jedan musliman zavalio šakom u glavu u prisustvu čuvara.
Dobio sam i dva preteća pisma, jer islamisti žele da me ubiju. Nalazim se u
zatvoru već četvrtu godinu. Za to vreme su me muslimani pet puta pretukli.
Srpski zatvorenici Nebojša S. i Predrag M. su ubadani nožem, a Boris Pajić
je napadnut čakijom. Nisam se zvanično žalio upravi zbog ove torture
muslimana, jer napadači kao kaznu dobiju 20 dana samice. A kada izađu iz
samice, pokušavaju surovo da me kazne, ako ih prijavim upravi. Moj život je
zato i dalje u opasnosti - priča nam Milan Ševo, špediter iz Dervente.
To je mali stameni čovek, crne kose i krupnih očiju. Ima oko šezdeset godina,
ali i čvrst stisak ruke. Kao disciplinovani zatvorenik uvek boravi u zoni A,
koja je predviđena za najkorektnije štićenike. Ševo je doveden iz ovog
zasebnog paviljona u sobu za posete. Dok ga sluša kako se žali, zamenik
direktora Josip Pojavnik mu nije protivrečio.
Samo nam je potvrdio da se Ševo nalazi u šestom paviljonu, gde je smešteno
30 osuđenika, kojima je život u opasnosti ili koji su opasni po druge. Nije
dozvoljeno da posetimo taj specijalni paviljon.
- Kao Srbin ja sam žrtva dvostruke prevare, prvo me je jedna muslimanka
lažno optužila da sam 1992. ubio Muhameda Terzića u Derventi. A potom me
država BiH teretila da sam od tada, pa do 2006. kada sam uhapšen, bio u
begstvu. Nisam ubio tog čoveka, kog uopšte ne poznajem, niti sam bio u
begstvu, jer sam kao špediter slobodno putovao po Bosni. U međuvremenu sam
osuđen na 26 godina robije, pa mi je posle žalbi kazna smanjivana na 14
godina, pa na kraju na deset godina. Kad sam uhapšen odmah sam doveden u
ovaj kazamat. Oko nas Srba u zatvoru je 500 surovih muslimana, koji mi psuju
majku četničku i prete smrću - otkriva nam Milan Ševo.
Zbog maltretiranja u ovom kazamatu Ševo je sa zatvorenikom Borisom Pajićem
pre dve godine organizovao pobunu da zaštitimo prava i živote Srba od
muslimana. Pajić, koji je bio osuđen zbog razbojništva, se žalio da ga
islamisti u zatvoru napadaju jer na leđima i rukama ima oslikani pravoslavni
krt i lik Isusa. I on je bio izdvojen u šesti paviljon, da bi mu život bio
spasen. U međuvremenu Boris Pajić je izdejstvovao da ga presele u mostarski
zatvor, odakle je prošle nedelje pobegao, dok su ga prebacivali na suđenje u
Bihać. I nožem napadani srpski zatvorenici Nebojša S. i Predrag M. su
preseljeni iz Zenice u druge bosanske zatvore.
 - Neki od tih protesta zatvorenika srpskog porekla bili su samo parada za
medije. Boris Pajić, je na primer, bio čas Srbin, a čas Hrvat. Žena Milana
Ševa je novinarka, pa je i ona u medijima uveličavala ove priče. A trostruki
ubica Milan Matković je bio bogat i ponašao se bahato. U znak protesta što
su mu kao Srbinu, navodno, ugrožena prava, zašio je svoja usta i štajkovao
glađu. Mi smo njega preselili u Novi Sad, gde treba da odsluži 22 godine
zatvora. Zatvore u Zenici nije surovi kazamat za Srbe. Mi njih štitimo i oni
imaju prava na vikend, godišnji odmor i na veroispovest - pokušava da nas
razuveri zamenik direktora Josip Pojavnik.
I pokazuje nam malu pravoslavnu kapelu u kojoj mostarski sveštenik otac
Bojan jednom mesečno služi liturgiju. U kapeli smo zatekli Dragoljuba P.
takođe, osuđenog zbog ubistva, koji je zapalio sveću i pomolio se bogu za
svoju zatvoreničku sudbinu.
Nastavlja se... |
| |
| |
|
| |
| Hram (ne)složne braće |
| |
U Srbiji je poslednjih decenija podignuto preko 2.000 crkava, a u dijaspori su
otvorene nove parohije i novi hramovi. Nijedan klirik se nije priključio
organizaciji "Crnogorska pravoslavna crkva". Srpska pravoslavna crkva nije
bila nikad složnija, nikad duhovnija i nikad jača nego danas i pored svih
iskušenja.
Ovo je bio generalni i jasan odgovor na naše pitanje kakvu nam je crkvu
posle smrti ostavio Njegova svetost gospodin patrijarh Pavle. Odgovorili su
nam Jovan Janjić, biograf patrijarha Pavla, Živica Tucić, analitičar
religije, dr Vladimir Grečić, ekspert za crkve u svetu i vladika Dositej,
episkop britansko-skandinavski, koji je naglasio:
- Posle svetog Save patrijarh Pavle je najviše od poglavara putovao po
srpskim zemljama i dijaspori. Devet puta je bio u Americi. Dolazio je i kod
nas u Englesku. Ujedinio je Srpsku pravoslavnu crkvu, učinio je snažnom i
podigao joj ugled u svetu. SPC je danas dominantna verska zajednica u
čitavoj Skandinaviji, jer upravo u Švedskoj podižemo prvi srpski manastir -
rekao nam je episkop britansko-skandinavski Dositej.
Srpska pravoslavna crkva, koju nam je ostavio patrijarh Pavle ima 42
mitropolije, ahiepiskopije i eparhije na pet kontinenata. U SPC je 3.578
parohija, preko 4.000 kapela i crkava, 204 manastira, oko 3.000 parohijskih
sveštenika i 1.500 monaha i monahinja.
Najveća je Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka, koja obuhvata grad Beograd
i deo Srema. Žička eparhija je jedna od najvećih, jer ima 15 namesništava,
preko 200 parohija i 26 manastira. U svetu su najmoćnije Eparhija
srednjo-evropska, iz koje je izniklo još pet eparhija, a potom Mitropolija
libertivilsko-čikaška sa preko 20.000 vernika i dva manastira. Eparhija u
Kanadi ima 30 parohija i jedan manastir u Miltonu
|
VELIKI ZAVET PATRIJARHA PAVLA
Dozvolite mi najpre da kažem nekoliko reči o sahrani patrijarha
Pavla, a nadam se da delim i mišljenje mnogih. Ovo je bio jedan
svešteni, biblijski događaj, koji je sabrao i objedinio naš narod,
ali i čitavu vaseljenu. Takva može biti samo smrt pravednika. Sada
slobodno možemo reći da blagodarimo Bogu što smo na čelu naše Crkve
imali jednog tako divnog i skromnog starca i duhovnog oca, kojeg kao
da je Promisao Božiji iz 4. veka zasadio u naš dvadeseti vek, da
bude grad koji na gori stoji i svetlost ovoga sveta.
Što se tiče daljeg života naše Crkve pred nama su svakako veliki
podvizi i izazovi. Tu svakako mislim i na izbor novog parijarha,
koji će kao što je već poznato biti biran na Saboru Srpske Crkve 22.
januara 2010. godine. Duboko verujem da će promisao Božiji i naš
Sveti arhijerejski Sabor izabrati pravog duhovnog pastira za novog
patrijarha, koji će našu Crkvu i naš bogobojažljivi i dostojanstveni
narod voditi putem Jevnđelja Hristovog i putem Svetog Save.
Patrijah je vidljiva glava naše Crkve i ikona samog Bogočoveka i
Spasitelja sveta Isusa Hrista. Otuda nam je potreban patrijarh koji
će vršiti svoju misiju shodno svojim svetim prethodnicima. Tu nam je
najsvežiji primer blaženoupokojeni patrijarh Pavle, kojeg su na
Zapadu nazvali "patrijah golubijeg pogleda", a na Istoku ocem Crkve.
Naša Crkva budući Telo Hristovo na zemlji ima prvenstvenu misiju da
nas sve i sva privede u zajednicu Carstva nebeskog, koje ovde na
zemlji predokušamo kroz Liturgiju Crkve. To je prvenstvena misija
Crkve. Pored toga, Crkva je riznica i čuvarka naše pravoslavne vere,
kulture, našeg jezika i pisma i svega onog što je vredno i Bogom
blagosloveno u životu svakog čoveka i porodice.
Patrijarh Pavle nam je ostavio veliki zavet, a to je "da budemo
ljudi" što znači da budemo istinski bogolika bića i onakvi kakvima
nas je Bog stvorio, a nikako onakvima kakvim nas greh i zlo čini. To
je univerzalna patrijarhova poruka i odnosi se na sve ljude, bez
obzira na rasu, veru i naciju.
Sveti Sabor SPC i naš novi patrijarh su garant jedinstva naše Crkve
i to jedinstvo nikakve sile ovoga sveta ne mogu ugroziti. Na
arhijerejima naše Crkve je budu istinski pastiri, kao što je to bio
naš sveti patrijarh Pavle, da bi u budućnosti očuvali jedinstvo naše
svetosavske Crkve i produžili njenu misiju na dobro i spasenje našeg
naroda.
U ovom periodu pred našom Crkvom stoje odgovori na velike izazove
našeg vremena među kojima su pitanje očuvanja duhovnog identiteta
našeg naroda u periodu nove globalizacije sveta; pitanje ekologije i
klimatskih promena, kao i pitanja bioetike i eksperimenata sa
ljudskim ćelijama i problemi genetskog inženjeringa uopšte.
Šibenik, 26. 11. 2009.
SKROMNI LjUDI
Sveštenici su, uglavnom skromni ljudi, a njih 400 se vodi i kao
siromašni, pa se nalaze na listi da dobiju državnu socijalnu pomoć.
U inostranstvu, mnogi sveštenici nemaju regulisan status boravka i
rada, pa ni zdravstvenu zaštitu, tako da popadije imaju probleme
kada treba da neguju trudnoću i da se porode.
A vladika Maksim, episkop Zapadno-američke eparhije, na primer, nije
došao na sahranu patrijarha Pavla, jer je u procesu dobijanja
državljanstva i nije smeo fizički da napusti SAD.
POMIRIO BRAĆU
Patrijarh Pavle je vešto izbegao da uvede SPC u politiku, jer je,
kako je govorio, provlačio brod crkve kroz Scile i Haribe, da bi ga
sačuva od različitih uticaja.
Uspeo je da nađe zajednički jezik sa državom, čuvajući pritom punu
autonomnost Crkve. I pazeći da države ne zadobije neke oblike
teokratije. Patrijah Pavle je jedini okupio srpske lidere različitog
političkog mišljenja.
Bio je često u situacijama da posreduje i miri Slobodana Miloševića
i Radovana Karadžića, Biljanu Plavšić i Radovana Karadžića, Ratka
Mladića i Radovana Karadžića, Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića.
|
|
- Patrijarh Pavle je vratio SPC iz zapećka u narod i na društvenu scenu.
Povratio je ugled i uticaj SPC kakav je imala u najboljim periodima svog
postojanja pre Drugog svetskog rata. To je učinjeno tako što je u vreme
njegovog stolovanja donet prvo Zakon o crkvama i verskim zajednicama, a
potom Zakon o restituciji. Prvim aktom se garantuje u članu 7 autonomija SPC,
a drugim aktom joj se vraća oduzeta imovina. Uspeo je da nađe zajednički
jezik sa državom, čuvajući pritom punu autonomnost Crkve. Zahvaljujući
upravo SPC država je na Kosovu i Metohiji zadržala svoje integritet i posle
proglašenja nezavisnosti - tvrdi Jovan Janjić, biograf patrijarha Pavla.
Procene govore da SPC ima oko dva miliona aktivnih vernika na pet
kontinenata sveta. Zbog raspada SFRj danas se većina eparhija SPC nalazi u
inostranstvu, jer ih je u Srbiji samo 14. Oko 3.000 sveštenika i monaških
lica živi i radi u Srbiji.
U Skandinaviji je registrovano 35.000 parohijana, a u SAD oko 45.000 Srba
koji plaćaju godišnji parohijal, dok je u Kanadi registrovano sedam hiljada
familija. Neregistrovanih vernika ima znatno više, jer naši ljudi imaju
običaj da u crkvu idu najčešće o verskim praznicima kao što su Božić i
Vaskrs. Zato u dijaspori i imaju nadimak “božićni Srbi”.
- SPC je postala snažan faktor jedinstva srpskog naroda u balkanskom regionu,
jer su njeno kanonsko područje delovanja Srbija, Crna Gora, Bosna i
Hercegovina i Hrvatska. A delom i Makedonija i Rumunija. Svi ostali prostori
za SPC su srpsko rasejanje, takođe, područje njenog snažnog delovanja.
Zahvaljujući crkvi Srbi u dijaspori su sačuvali svoj nacionalni identitet -
kaže vladika Dositej, koji je nadležan za eparhije SPC od Malte preko
Engleske do Finske.
Sveštenik Đokan Majstorović iz hrama Svetog Save u Njujorku tvrdi da je da
je uloga Njegove svetosti istorijski veoma značajna:
- Zahvaljujući molitvama i mudrosti našeg patrijarha 1992. godine prevaziđen
je dugogodišnji i teški crkveni raskol. SPC u Americi je danas jedinstvena,
kako u liturgijskom, tako i u administrativnom smislu. Spremnija je da
obavlja svoju svetu misiju na ovom delu sveta i da se suprostavi svim
iskušenjima.
Ima, međutim, analitičara religije koji tvrde da crkveni raskol iz 1963. i
dalje tinja. A da crkva nije svuda podjednako aktivna i prisutna.
- Crkva nije dovoljno aktivna među mladima, pogotovo među starima, kao i
intelektualcima, radnicima i nezaposlenima. Svima njima je potreban poseban
verski pristup. To rade druge, takođe, pravoslavne crkve - tvrdi Živica
Tucić.
I da su u samoj crkvi izbile nove podele među sveštenstvom, koje se spori
oko pitanja odnosa prema Vatikanu, oko primene starog i novog kanona, ali i
oko patrijarhovog trona.
- Podele o kojima se poslednjih godina, posebno poslednjih meseci pominju,
jesu značajne, ali ne nepremostive. Neke su plod neznanja, nedovoljnog
poznavanja teme, neke su "klasične". U svim crkvama i u svim vremenima bilo
je onih koji nazvamo revniteljima ili zilotima. I njihov glas treba da se
čuje, međutim, u istoriji crkve oni su gotovo bez izuzetka bili kočničari i
prozvođači konflikata, sumnji, pa i intriga. Vremena su ozbiljna, nema se
vremena za ponovno vođenje starih bitaka smatra Tucić.
Te podele i sporenja se odvijaju tajno i neprimetno, mada se poslednjih
meseci povremeno pretvaraju u pravi elektonski rat, jer se na sajtovima
njihove pristalice svađaju oko toga ko je pravi vladika, a ko nije.
- Osnovni problemi koji ugrožavaju njeno jedinstvo su rušenje vekovnog
bogoslužbenog poretka SPC uprkos nizu odluka sabora od 1968. do 2008, jer
pojedini episkopi menjaju bogoslužbeni poredak pod izgovorom povratka ranoj
Crkvi, preveliko pristajanje na pretenzije Vatikana potpisivanjem Ravenskog
dokumenta 2007. godine, mikropapizam pojedinih episkopa koji ne pošuju
odluke Sabora, izbacivanje pravoslavne dogmatike jednog od najvećih teologa
20. veka oca Justina Popovića na Bogoslovskom fakultetu zarad protivurečna
učenja titularnog mitropolita pergamskog. Jedan episkop je saboru podneo
tužbu u kojoj se traži preispitivanje učenja episkopa Ignjatija, profesora
dogmatike na Bogoslovskom fakultetu SPC. I još uvek nerazrešena pojedina
pitanja u dijaspori, sve veće udaljavanje od Moskovske Patrijaršije, zarad
približavanja Carigradskom patrijarhatu. Sve ovo je u nekim eparhijama SPC u
Srbiji već izazivalo sukobe episkopa, sveštenstva i naroda - javilo nam je
uredništvo sajta "Borba za veru".
Stanje u crkvi pogoršava i borba za crkveni tron, koja je počela još pre
godinu dana i zbog koje se starešine SPC dele na članove bosanskog ili
zapadnog krila i na ostale. Gleda se i politička sklonost vladika i ističe
ko je bio uz SPS i JUL, a ko je danas uz DS.
- Danas je u SPC najaktuelnija podela na pripadnike srpske škole i
pripadnike grčke škole unutar SPC. Srpska škola propoveda svetosavlje i
tradiciju srskog naroda, dok grčka škola propoveda "izvorno pravoslavlje",
pre svetog Save, kanonska pravila otvorenih dveri i autoritet mitropolita
pergamskog Jovana. Ova podela stvara rizik da se u dogledno vreme u SPC, ako
nadjača grčka struja, udaljimo od svetosavlja i tradicije srpskog naroda -
upozorava Janjić.
Na naše pitanje kako sačuvati duhovno i materijalno bogatstvo SPC koje je
narodu ostavio patrijarh Pavle, naši sagovornici odgovaraju:
- Lako, ako vladike budu sledile patrijarhov put, a teško ako za novog
poglavara SPC izaberu vladiku skromnih duhovnih vrednosti.NASTAVLJA
SE… |
| |
| Marko Lopušina |
|
| |
| Rezolucija UN isključila jednostrana rešenja |
| |
Pravni zastupnici Srbije naglasili su u utorak su pred Međunarodnim sudom
pravde da je važećom rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN isključeno bilo
kakvo rešenje statusa Kosova koje nisu prihvatile obe strane i koje nije
odobrio Savet bezbednosti.
U nastavku rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti
Kosova, zamenik šefa delegacije Srbije Saša Obradović ocenio je da
privremene vlasti u Prištini nisu imale ovlašćenje da jednoglasno proglase
nezavisnost Kosova i da su time "bezobzirno prekršile rezoluciju 1244 i
međunarodno pravo".
 Obradović
je naglasio da "kosovski Albanci nisu imali pravo na samoopredeljenje zato
što nisu poseban narod", niti je Kosovo kao pokrajina ispunjavala uslove za
samopredeljenje.
Na kraju izlaganja, Obradović je pozvao Međunarodni sud pravde da oceni da
je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru ove godine bilo
protivno međunarodnom pravu.
Nemački stručnjak za međunarodno pravo Andreas Cimerman, takođe zastupnik
Srbije , podvukao je da rezolucija 1244 "jasno sprečava jednostranu secesiju
Kosova od Srbije".
Ponavljajući da je tom rezolucijom Savet bezbednosti UN "čvrsto podržao
teritorijalni integritet i suverenitet Srbije", Cimerman je naznačio da je
istim dokumentom propisano da će budući status Kosova biti određen "dogovorenim
sporazumom" albanskih lidera i države Srbije uz odobrenje Saveta bezbednosti.
"U međunarodnom pravu ne postoji pravo na jednostranu secesiju", naglasio je
Cimerman, navodeći da je, stoga, deklaracijom o nezavisnosti Kosova
prekršeno međunarodno pravo, rezolucija 1244, kao i institucionalni okvir za
njeno sprovođenje.
Za dogovoreno rešenje budućeg statusa Kosova zalagale su se i SAD i druge
zapadne sile, koje su, međutim, promenile stav i podržale nelegalnu
deklaraciju nezavisnosti Kosova pošto su prethodno sprovele nezakonitu
intervenciju protiv SRJ i Srbije koju nije odobrio Savet bezbednosti UN,
istakao je Cimerman.
Trajnu stabilnost i mir u regionu obezbediće samo dogovoreno rešenje koje je
kao cilj imala rezolucija 1244, a ne postoje razlozi da novi pregovori ne
počnu podstaknuti savetodavnim mišljenjem koje će dati Međunarodni sud
pravde, rekao je Cimerman, podsećajući da je Srbija u pregovorima već nudila
najširu autonomiju Kosovu.
Kao razlog za propast prethodnog pregovaračkog procesa, zastupnik Srbije je
naveo, između ostalog, stav međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija koji
je u jednom intervjuu Srbiju u vezi sa Kosovom nazvao "lopovom",
zanemarujući činjenicu da je vlast Srbije u pokrajini uspostavljena 1913.
Zastupnik Srbije Malkolm Šo naglasio je da "nelegalni akti" poput
proklamacije o nezavisnosti Kosova "ne mogu biti pretvoreni u legalne
političkim odlukama".
Šo je podvukao da nijedna učesnica u raspravi pred Međunarodnim sudom pravde
ne negira ključni značaj principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta
država za današnji međunarodni pravni poredak.
Po rečima Šoa, međunarodna zajednica je do sada bila dosledna u primeni tog
principa ne samo na države, nego i na njhove entitete, kao na primer u
slučaju BiH u kojem je insistirala na njenoj teritorijalnoj celovitosti.
Oko dve trećine država u svetu zbog toga nije priznalo Kosovo kao nezavisnu
državu, a to nisu učinile ni Ujedinjene nacije, zaključio je Šo.
U obrazlaganju stava Srbije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti
Kosova protivno međunarodnom pravu, u haškoj Palati mira učestvovao i
švajcarski profesor međunarodnog prava Marsel Koen.
Na početku rasprave, šef delegacije Srbije Dušan Bataković rekao je da
jednoglasno proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim
pravom, ali i rezolucijom Saveta bezbednosti UN.
Srbija je u 13 sati završila izlaganje svojih argumenata.
"Da li je jednoglasno proglašenje nezavisnosti od strane privremenih
institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi
pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši
rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
Svoje odgovore na to pitanje najvišem sudu UN ponudiće, od 1. do 11.
decembra, predstavnici 28 država i vlasti u Prištini koje su u februaru
prošle godine jednostrano proglasile nezavisnost Kosova.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente, doneti
savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje
savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija,
predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
Od osnivanja 1946. godine Međunarodni sud pravde je do sada dao savetodavno
mišljenje u 25 međudržavnih sporova. |
| |
| |
|
| |
| Brže priznavanje inostranih diploma |
| |
Federalna i provincijske vlade pripremaju sporazum o priznavanju stručnih
diploma stečenih u inostranstvu. Cilj je omogućavanje bolje radne, a samim
tim i životne perspektive, za osobe koje su se obrazovale van Kanade, a ovde
rade na radnim mestima za nekvalifikovane radnike jer njihove diplome ništa
ne vrede.
 Ovaj
sporazum, koji je rezultat premijerskog sastanka u ja-nuaru ove godine, ove
nedelje najavili su ministarka za ljudske resurse Dajan Finli i mini-star za
imigraciju Džejson Kenedi. Deo potrebnih sredstava već je predviđen budžetom
za ovu godinu.
Sprovođenje sporazuma ići će u dve faze. U narednih dvanaest meseci, do
decembra iduće godine, biće uspostavljen sistem za priznavanje diploma u
osam zanimanja, za arhitekte, inženjere, knjigovođe i računovođe, farmaceute,
fizioterapeute, savetnike za odabir zanimanja, laboratorijske tehničare u
zdravstvu i registrovane medicinske sestre. Sledeća faza, u naredne tri
godine, obuhvatiće još šest zanimanja, lekare, zubare, nastavnike za rad sa
decom od obdaništa do 12. razreda, tehničare inženjerskih struka, rentgen
tehničare i patronažne sestre.
Neke od sprovedenih studija pokazale su da zbog nedovoljno efikasnog
postupka priznavanja inostranih diploma pote-ncijalnih radnika, privreda
gubi između 2,4 i 15 milijardi godišnje.
Ministar Kenej uputio je kritike na račun provincijskih lekarskih udruženja,
zamerajući im da odugovlače sa naporima da priznaju lekarske diplome iz
inostranstva. |
| |
| |
|
| |
| Pink Panter pljačka bogate Zagrepčane |
| |
Banda koja pljačka bogate Zagrepčane po svom načinu delovanja verovatno je
stigla iz Bosne i Hercegovine, iako ima naznaka da bi moglo da se radi o "ogranku"
Pink Pantera, poznate srpske bande koja je opljačkala najpoznatije svetske
draguljarnice, piše Jutarnji list.
 Karakteristika provalnika je izrazita drskost, a lopovi se ponekad izlažu
pogibeljnim situacijama, navodi list. Policija,
koja se dugo intenzivno bavi provalnicima, i dalje nema saznanja da lopovi
pre pljačke ukućane uspavaju nekim omamljujućim sredstvom, kako pišu neki
listovi.
U tekstu se ističe da je po-licija rekonstruisala i obrazac koji se
proteklih meseci ponavljao u većini slučajeva, odnosno u 12 do 14 provala.
Navodi se pljačka tokom koje su se provalnici navodno popeli deset metara da
bi došli do balkona i ušli u dnevni boravak. Uzeli su ključeve vozila marke
BMV, odvezli automobil, ali su ga kasnije ostavili na parkingu. Lopovi su
planirali da prodaju vozilo za 4.000 evra.
Jutarnji list piše da se u većini slučajeva radi o nasumce odabranim žrtvama,
a skupoceni automobil parkiran pred kućom i sama kuća su lopovima indikator
da bi provala mogla da se isplati.
Ostalo je stvar rizika ili procene da ukućani ostavljaju otvorena balkonska
vrata, prozore, ne zaključavaju kuću i ne aktiviraju alarm kad su u njoj.
Samo jednom se dogodilo da su bežali glavom bez obzira kad se ukućanka
probudila i zatekla ih, ali oružje nisu upotrebili, navodi Jutarnji list.
Iako provalnici ne ostavljaju otiske, nađeni su korisni tragovi budući da se
kradu uglavnom skupoceni automobili, koji se retko viđaju na ulicama, a
pretpostavlja se i da provalnici rade za automafiju, ističe Jutranji list. |
| |
| |
|
| |
| Tajne Tajgera Vudsa |
| |
Švedski golfer Jesper Parnevik izjavio je da žali što je pre osam godina
upoznao Tajgera Vudsa sa Elin Nordegren i da duguje izvinjenje svojoj
zemljakinji i bivšoj dadilji njegove dece.
 Vuds
je ovih dana dospeo u neočekivanu žižu javnosti nakon što je posle lakše
saobraćajne nesreće na videlo izašla afera sa hostesom iz Njujorka Rejčel
Uhitel, a oglasila se i izvesna konobarica Džejmi Grabs koja tvrdi da je dve
i po godine bila u vezi sa najboljim golferom sveta.
Iako je Vuds izdao saopštenje u kome je istakao da je izneverio porodicu i
da će se truditi da bude bolji muž i otac, Parnevik iskreno žali što ga je
pre osam godina upoznao sa Elin.
"Veoma mi je žao zbog svega. Verovatno smo pomislili da je on bolji momak
nego što zapravo jeste. Trebalo bih da Elin uputim izvinjenje", rekao je
Parnavik kome je Elin Nordegren čuvala decu kada je prvi put upoznala Vudsa.
"Stvar je, naravno, privatne vrste, ali kada ste Tajger Vuds, najbolji i
najbogatiji sportista na svetu, trebalo bi da stavite prst na čelo pre nego
što ovako nešto uradite, a na da to jednostavno uradite kao što kaže "Najki"
u svojoj reklami", rekao je Parnavik aludirajući na brojne sponzore koji već
godinama stoje iza najbogatijeg sportiste sveta.
"Najki", "Žilet" i "Getorejd" saopštili su da ostaju iza Vudsa pošto ih je
raspilavio svojim saopštenjem vezanim za bračne nevolje, a podršku je dobio
i od kolega sa terena koji su konstatvali da se delimično izvukao iz
gluposti i da bi pravim postupcima u budućnosti mogao da u potpunosti
povrati poljuljani kredibilitet. |
| |
| |
|
| |
| 18 miliona evra za Tošića i Ljajića |
| |
Neki su uživali u činjenici da su igrači Partizana dobri za klub sa ostrva,
drugi pak "prozivali" večitog rivala da iz svojih redova nikada nije prodao
igrača "crvenim đavolima". Nemanja Vidić, zvezda tog tima, stigao je via
Rusija.
 Nekoliko meseci kasnije, baš u trenutku kada je Ljajić trebalo da pakuje
kofere, a dok je Tošić odigrao tek 5 utakmica u dresu Mančestera i to ne baš
sa zavidnom minutažom, izgleda da je Spartak odradio sjajan posao. Nemanja
Vidić je došao u Junajted stekavši veliko iskustvo u Rusiji. Tošić i Ljajić
su trebali da, obojica, sa beogradske kaldrme utrče na Old Traford.
Ispostavilo se da to nije lako.
Poslednjih
nekoliko meseci sir Aleks Ferguson je imao mnogo zamerki što na snagu
brzonogog krila rođenog u Zrenjaninu. Tošić je radio duplo. Malo sa timom, i
to drugim, malo u teretani. Naravno da mu je to teško padalo. Na to nije
navikao. Otišao je iz jedne fudbalski lagodne sredine gde prvo naučiš da sve
drugi misle umesto tebe: i kada treniraš, i kada spavaš, i kada jedeš. A u
Engleskoj očekuju da budeš profesionalac.
Da li je i koliko Tošićev (ne)uspeh u dresu crvenih đavola uticao na
Fergusonovo odu-stajanje od Ljajića, teško se može utvrditi. Mnogo razloga
može biti za (ne)očekivano odustajanje od Ljajića. Mančester Junajted se ne
može pohvaliti dobrom finansijskom situacijom, mada u Beogradu tvrde da je
većina novca od tog transfera stigla. Koliko u tome ima mahinacija, opet je
teško utvr-diti, a opasno čak i insinui-rati da postoje! U nekoliko
različitih spomenutih suma, koje se kreću od 9 pa da enormnih 18 miliona
evra, deo je za Tošića, deo za Ljajića. Ali, koliki za koga, znaju samo oni
koji su ih prodali. Od Tošićevih para trebalo je isplatiti i njegov bivši
klub, Zrenjanin, i to sa tačno pola sume. A pola od čega?
Kada je Nemanja Vidić u pi-tanju, dobro za ruski tim i za njega pa i za
Mančester Junajted, nije bilo dobro za Crvenu zvezdu. Beogradski crveno beli
nisu se previše omastili o ovaj transfer. Neko je imao pogrešnu procenu,
potcenio je kvalitete visokog štopera, što je, u poslednje vreme, tako
normalna stvar na Marakani. Nažalost.
Mlađahni Ljajić je nekoliko puta na sva zvona ispraćan u Englesku, gde je
imao obavezu da se javi. Uvek su mediji preno-sili bajke, igrač se vraćao
sa-mouveren i, nažalost, sve više i više ubeđen da je glavna zve-zda! A
koliko nije pokazao je upravo igrama u U21 reprezentaciji, gde je treneru
Dujkoviću i te kako došla glave između ostalog i Ljajićeva sebičnost i
taktički nestašluk.
Sve to, ipak, nisu gresi koji se ne daju ispraviti. Ljajićevi fudbalski
kvaliteti su nesporni i u rukama dobrog trenera, pedagoga i autoriteta on bi
zaista i mogao od nebrušenog dijamanta postati pravi, blistavi dragulj svake
ekipe. Za sve to je potrebno strpljenje i puno rada, što je kamen spoticanja.
Mančester Junajted nema strpljenja, očigledno im treba odmah i sada igrač.
Ljajić se, očigledno, bez dovoljno rada ali sa posebnom hrabrošću u, za
engleske pojmove neprimerenim izjavama, uklopio u prosek koji ne treba
jednom takvom velikanu.
Sada će se naslađivati oni drugi! Smejaće se u lice crno belima da su
pravili račun bez krčmara, prebrojavaće kako su unapred potrošili novce. A o
Ljajiću teško da će bilo ko da brine. Verovatno će ga brzom brzinom
ekspedovati u neki klupčić voljan da plati dovoljno novca koji obezbeđuje
amortizaciju trenutne finansijske krize u Partizanu. Niko se neće zapiti
kako se on oseća, šta misli, i na kraju, zašto se sve ovako desilo. Iako bi
baš ovaj slučaj morao da bude jedna od tema fudbalskih čelnika na brzo
sazvanom sastanku.
Da ne bude samo, nismo mi ništa krivi, sankcionisani smo ničim izazvano...
što je već dugo i predugo specijalno razmišljanje na ovim prostorima. Dok je
tako, teško ćemo izbeći Spartake, CSKA, odakle će Miloš Krasić direktno u
Englesku, ili Standard iz Liježa koji će uskoro Milanu Lanetu Jovanoviću
poželeti srećan put i lep boravak na ostrvu. |
| |
| Milena Ružić |
|
| |
| Koja si krvna grupa? |
| |
 Od krvne grupe zavisi mnogo toga, pa i način ishrane, doživljavanja i
reagovanja u različitim životnim situacijama.
O krvnoj grupi znamo da svaka osoba može primiti krv samo iste krvne grupe.
Znanje o krvnim grupama, međutim, mnogo je složenije, pa tako o njima, na
primer, zavisi i naša ishrana, način na koji doživljavamo i reagujemo u
različitim životnim situacijama.
Za ishranu i teoriju krvnih grupa većina je verovatno čula kad se na tržištu
pojavila knjiga 4 krvne grupe za 4 načina ishrane autora dr. P.J. DoAdamo.
Krvnu grupu nasledili smo od svojih roditelja, roditelji od naših dedova,
što seže daleko u prošlost do naših predaka. Pomoću krvnih grupa pratio se
tok evolucije i kretanje naroda na zemlji.
Antigen - materija koja nas razlikuje
Do
pre stotinak godina transfuzija krvi bila je igra na sreću. Drugim rečima,
oni koji su imali sreće da dobiju odgovarajuću krv preživeli su, a manje sretni
završavali su tragično.
Postoje četiri krvne grupe: 0, A, B i AB. Supstance koje ih međusobno
razlikuju i prema kojima su dobile imena nazivaju se antigeni.
To su mali molekuli na crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) koje organizmu
pomažu u prepoznavanju stranih, za nas štetnih supstanci (antigena) što mogu
biti bakterije, virusi ili neki drugi mikroorganizmi.
Krvna grupa 0
Krvna grupa prvih ljudi koja potiče iz naše pradomovine Afrike. Stara je
više od 50.000 godina, od pojave neandertalaca. Budući da su bili sakupljači,
pretpostavlja se da su se hranili samoniklim biljem, ličinkama i ostacima
strvina u sirovom obliku.
Kasnije, kako su razvili lovačke veštine (pojava kromanjonaca), hranili su
se uglavnom mesom divljači. Istrebljenjem velike divljači u Africi počele su
prve seobe u Aziju i Evropu.
Kako je 0 prva krvna grupa, nije bilo potrebe za razvojem antigena na druge
krvne grupe, pa ih krvna grupa 0 ne poseduje. Osoba krvne grupe 0 može dati
krv svim osobama bilo koje krvne grupe, ali može primiti krv samo krvne
grupe 0 budući da će ostale krvne grupe sa svojim antigenima delovati kao
strane supstance. Hemijski gledano, krvna grupa 0 najjednostavnija je i
sadrži samo šećer fukozu koja je osnova za sve ostale krvne grupe.
Ona je danas najrasprostranjenija krvna grupa i nalazimo je po celom svetu.
Gledajući kroz istoriju, ishrana osoba ove krvne grupe zasniva se na mesu,
ribi, jajima i raznovrsnom povrću.
Krvna grupa A
Seobom ljudskog roda u potrazi za izvorima hrane nova životna okolina
uticala je na prilagođavanje (izmenu) probavnog i imunološkog sastava.
Istrebljenjem velike divljači pojavila se potreba za uzgojem hrane. Zato je
pojava krvne grupe A vezana uz poljoprivrednu, neolitsku revoluciju, kada se
počela sve više jesti hrana biljnog porekla (žitarice).
Krvna grupa A uz fukozu sadrži i šećer N-acetil-galaktozamin koji
predstavlja njen antigen, pa može primati krv grupe 0 i A. Za osobe krvne
grupe A može se reći da su pravi vegetarijanci, kojima šteti konzumiranje
mesa i mlečnih proizvoda.
Danas je procenat ljudi krvne grupe A najveći oko Mediterana, Jadranskog i
Egejskog mora, u Španiji, Turskoj i na Balkanu.
Krvna grupa B
Razvila se između 10 i 35 hiljada godina pr.n.e. na područjima Himalaja.
Hladni predeli uzrokovali su mutaciju i nastanak antigena koji je pružio
novu otpornost. Antigen na fukozi krvne grupe B je D-galaktozamin. Tadašnji
ljudi bili su pastiri nomadi koji su uzgajali stoku.
Međutim, kako su se selili, razvili su poljoprivredu i izrazito napredne
sisteme navodnjavanja i obrade zemlje. Ishrana se zasnivala na mesu, mlečnim
proizvodima i žitaricama, pa se za osobe krvne grupe B može reći da su
svaštojedi.
Narodi Dalekog istoka (Japan, Mongolija, Kina i deo Indije) predstavljaju
najbrojniju skupinu grupe B. Seljenjem azijskih nomada na zapad krvna grupa
B dospela je u većem procentu i do Nemaca i Austrijanaca.
Nastavlja se... |
| |
| |
|
| |
| Ustav kao strip - u slici i reči |
| |
Madagaskar, potresan poslednjih godina nasilnim protestima i burnim debatama,
menjao je ustav nekoliko puta.
Zabrinuta da javnost stoga nije primetila najnovije izmene, vlast te
ostrvske zemlje u Indijskom okeanu, odlučila je da ustavne promene objasni
uz pomoć stripa.
Zvaničnici veruju da je to najbolji način da se prvenstveno mladima objasni
smisao i značaj ustava.
 "Pokušali
smo crtežima da ilustrujemo ustav u kontekstu života mladih ljudi", kaže šef
projekta, Žan Ami Raveloson. Ideja je bila da se zaobiđe pravni i
intelektualni nivo i to pitanje predstavi na nivou svakodnevnog života
običnih ljudi. Glavni junaci stripa su ljudi koji putuju autobusom i usput
pričaju o svojim životima i o tome kako vide budućnost svoje zemlje.
Za većinu stanovnika prestonice Madagaskara - Antananariva - sva njihova
putovanja u posetu prijateljima i porodici u unutrašnjosti počinju na
glavnoj autobuskoj stanici, koja je stoga i početna stanica junaka stripa o
ustavu Madagaskara.
Raveloson navodi da su svi elementi ustava dati kroz misli i razgovore
junaka stripa dok putuju kroz zemlju.
Međutim, u državi u kojoj se ustav menja skoro sa svakom novom vladom,
objasniti te izmene nije baš lak zadatak.
Rad na stripu počeo je krajem prošle godine, ali pre nego što je okončan,
Madagaskar je preživeo vojni udar, te su neki delovi stripa morali da budu
revidirani.
"Mi smo zvanično menjali ustav tri puta, ali je on u stvari do sada
promenjen već pet puta, iako ključni delovi nisu dirani", rekao je Raveloson
za britanski BBC.
Prema njegovim rečima, u izradi stripa pravi izazov je bio da se odrede
tačke koje imaju najveći značaj za život mladih i koje bi mogle da budu
prikazane u slici i reči.
Ilustrovanje ustava bio je problem s kojim je morao da se nosi ilustrator
Patrik Rabohavi.
"Morate da uronite u ustav da bi ste pronašli njegove glavne tačke. Najteže
je ipak bilo te glavne tačke prikazati u slikama", kaže Rabohavi.
Dodaje da je istovremeno morao da preuzme ulogu pravnika kako bi razumeo
samu sadržinu ustava i da se stavi u poziciju onog koji će strip čitati.
Kakogod, dok se na horizontu pomalja još jedna promena ustava Madagaskara,
neki se pitaju da li najviši pravni akt na kome je izgrađena zemlja koristi
samo onima koji imaju moć da ga menjaju.
I dok političari pokušavaju da reše krizu, teško je ubediti obične ljude da
rukovodstvo zemlje radi u korist naroda.
No, nezavisno od toga, cilj ustava u slikama je da se pokrene debata u
javnosti o bitnim političkim pitanjima i da se građanima pomogne da postanu
svesni i bore se za prava koja im pripadaju.
Jedan stanovnik Antananariva pročitao je strip i smatra da on mladim ljudima
pruža šansu da shvate svoja građanaska prava.
"Ne kažem da razumem (ustav) u potpunosti, ali u najmanju ruku shvatam
njegove osnove. I kao građanin, mislim da je to veoma važno jer mi često ne
shvatamo koliko moći zapravo imamo. Dok ne pročitamo ovu knjižicu nećemo to
stvarno saznati", zaključuje on. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
