SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1227, 04. decembar 2009.

Fijasko vakcinacije protiv novog gripa
Vakcinacija protiv novog gripa tipa A (H1N1) u Hrvatskoj je doživela fijasko ove nedeelje jer se tokom prepodnevne smene po ambulanti u proseku vakcinisalo do troje, a u mnogim ordinacijama nijedna osoba, piše riječki Novi list. Razlog slabog odziva treba tražiti i u tome što, za vakcinisanje protiv virusa H1N1, pacijent mora da potpiše pristanak što kod sezonske vakcine nije bila praksa, navodi list. U Imunološkom zavodu to su objasnili boljom evidencijom vakcinisanih osoba i eventualnih slučajeva nuspojava. Porodična lekarka Josipa Rodić kaže da je dobila deset flašica vakcina protiv novog gripa, od kojih svaka sadrži po deset doza, ali da još nije vakcinisala nijednog pacijenta. Ona je, kako piše Novi list, preporučila svojim pacijentima koji su hronični bolesnici, da se vakcinišu, ali smatra da je nisu poslušali najverovatnije zbog pristanka koji moraju da potpišu. Većina lekara veruje da su ljudi uplašeni. Protiv potpisivanja pristanka na vakcinisaje pobunilo se i Udruženje hrvatskih pacijenata. Predsednik Udruženja Marijo Drlje je rekao da su se u tom udruženju nadali vakcinisanju, ali da ih je "sada sve više strah, jer potpisom preuzimaju odgovornost". Novi list ističe da stručnjaci i dalje pozivaju na vakcinisanje protiv gripa od kojeg je u Hrvatskoj, prema poslednjem izveštaju od prošle nedelje, umrlo 11 osoba. Prvih 140.000 doza koje su stigle u Hrvatsku je rezervisano za hronične bolesnike od astme i hroničnog bronhitisa, za trudnice u drugom i trećem tromesečju, za decu s hroničnim bolestima od šest meseci do tri godine i za ekstremno gojazne osobe. Vakcinisanje protiv novog gripa u Hrvatskoj je počelo prošlog petka u zavodima za javno zdravstvo, a u ponedeljak i u domovima zdravlja.

Treća žrtva virusa H1N1 u BiH
Muškarac iz Sarajeva (39) preminuo je od posledica novog gripa, potvrdila je bolnica Koševo u Sarajevu. Stanje tog bolesnika je danima bilo izuzetno teško, on je bio gojazan i nije imao hronična oboljenja, kazala je Biljana Jandrić, predstavnica Bolnice. To je treća osoba koja je u BiH preminula od posledica novog gripa. Prva žrtva je bio 40-godišnji muškarac iz Mostara, a druga žrtva bila je žena koja je u subotu preminula na putu iz Goražda prema bolnici u Sarajevu. Na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu je 21 osoba, od kojih je stanje dve teško.

U Hrvatskoj 19 osoba umrlo od novog gripa
U Hrvatskoj je do sada 19 ljudi umrlo od novog gripa A(H1N1), saopštilo je u sredu Ministrastvo zdravlja. Ministarstvo je u nedeljnom izveštaju o tome navelo da je u Hrvatsku stiglo dodatnih 60.000 doza vakcina protiv novog gripa. Na preporuku Službe za epidemiologiju Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, odlučeno je da se prošire rizične grupe i da se vakcinišu svi koji imaju hronične bolesti, a stariji su od šest meseci. U rizičnu grupu spadaju i trudnice u drugom i trećem tromesečju, ekstremno gojazni, a prioritetno se vakcinišu i zdravstveni radnici. Tokom proteklih sedam dana registrovano je 11.209 obolelih, a od pojave virusa ukupno 37.805. Od toga je 37.000 ljudi grip prebolelo bez komplikacija, navelo je Ministarstvo koje je ponovo pozvalo sve građane koji spadaju u rizične grupe da se vakcinišu. Vakcinisanje protiv novog gripa u Hrvatskoj je počelo prošlog petka, ali za sada nije bilo velikog interesovanja iako je vakcinisanje besplatno.

Prvi smrtni slučaj od novog gripa u Crnoj Gori
U Crnoj Gori je registrovan prvi smrtni slučaj od novog gripa, saopštio je danas Institut za javno zdravlje. Od posledica novog gripa je 30. novembra preminuo muškarac star 65 godina iz Podgorice. On je u Klinički centar Crne Gore primljen tog dana sa otežanim disanjem, povišenom temperaturom, jezom, drhtavicom i malaksalošću, piše u saopštenju. Dodaje se da je konstatovana upala pluća te da je preminuli bio dugogodišnji dijabetičar i srčani bolesnik. U Crnoj Gori je potvrđeno 119 slučajeva obolevanja od novog gripa, većinom jesenas. Sumnja se da su obolele još 74 osobe, a 34 su imale simptome slične novom gripu. Institut za javno zdravlje je saopštio i da je u poslednjoj nedelji novembra zabeležen značajan porast broja obolelih sa simptomima sličnim gripu i sa akutnim respiratornim infekcijama. Prve vakcine protiv novog gripa očekuju se sredinom decembra.

Dve osnovne škole privremeno zatvorene
Dve osnovne škole u Budvi su privremeno zatvorene zbog širenja novog virusa gripa A (H1N1), saopštila je opština. Do ponedeljka su zatvorene osnovne škole "Stefan Mitrov Ljubiša" i Druga osnovna škola. U te dve škole su do sada virusom A (H1N1) zaražena 44 učenika. U 90 odsto potvrđenih slučajeva, bolest je blaga i oboleli se leče kod kuće, piše u saopštenju.

Makedonija i Kosovo potpisali sporazum o saradnji policija
Ministri unutrašnjih poslova Kosova i Makedonije, Zenun Pajaziti i Gordana Jankulovska, potpisali su juče u Prištini sporazum o policijskoj saradnji. Današnji sporazum je prvi sporazum Makedonije i Kosova posle uspostavljanja diplomatskih odnosa. Dvoje ministara ocenilo je da je ovo početak potpisivanja sporazuma i u drugim oblastima. Zahvaljujući Vladi Makedonije na podršsci nezavisnosti i demokratizaciji Kosova, Pajaziti je, kako je saopšteno, ocenio da potpisivanje sporazuma otvara vrata saradnji i u drugim oblastima. Jankulovska je ocenila da je potpisivanje sporazuma s Vladom Kosova izraz prijateljstva koje postoji između dve zemlje i da će doprineti produbljivanju odnosa dva suseda. Odgvarajući na pitanje novinara da li će Makedonija, sada kada je ušla na "belu šengensku listu" uvesti vize za građane Kosova, Jankulovska je odgovorila da se o tom pitanju nije razgovaralo na sednici Vlade.

Liderima BiH predstavljen modifikovan paket ustavnih promena
Zamenik američkog državnog sekretara u BiH Džejms Stajnberg ponudio je u sredu liderima sedam stranaka u BiH modifikovan predlog ustavnih promena, izjavio je na Palama visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. On je rekao da bi domaći politički lideri trebalo da se izjasne da li je modifikovani predlog ustavnih reformi za njih prihvatljiv ili u njemu treba nešto menjati, dodajući da bi do kraja meseca trebalo da bude poznata "konačna ocena butmirskog procesa". Upitan šta će se desiti ako domaći političari ne postignu dogovor u vezi sa ponuđenim ustavnim rešenjima, Incko je kazao da je će konačnu ocenu dati zamenik američkog državnog sekretara i šef švedske diplomatije Karl Bilt. Govoreći o izveštaju o stanju u BiH, koji je nedavno podneo pred Savetom bezbednosti UN, visoki predstavnik je kazao da je izveštaj verno predstavio situaciju u zemlji.

Milorad Dodik: Bez pritisaka na razgovoru s Stajnbergom
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio u sredu da na sastanku sa zamenikom američkog državnog sekretara Džejmsom Stajnbergom u Sarajevu nije bilo nikakvih pritisaka. Dodik je rekao da je u razgovoru naglašeno da SAD žele da pomognu BiH, ali da je sva odgovornost za stanje u zemlji na domaćim političarima. "Takav okvir možemo da prihvatimo i dobro sam razumeo da je stvar domaćih političkih lidera svaka vrsta dogovora. Nije bilo nikakvog paketa niti principa 'uzmi ili ostavi'. Nije bilo nikakvih pritisaka i to je veoma relaksirajuće", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci. Prema njegovim rečima, na sastanku je prvenstveno razgovarano o tome kako izaći iz pat pozicije u kojoj se nalazi BiH, pitanjima u vezi sa OHR-om, bezviznom režimu sa EU, kao i o mogućim ustavnim promenama. Dodik tvrdi da je Stajnberg izneo jasan stav da svaka odluka o BiH mora da bude rezultat dogovora domaćih političara i da SAD neće ništa nametati, ali da su spremne da pomognu BiH da bi se došlo do rešenja. Lider SNSD-a smatra da je Dejtonski sporazum okvir koji nudi kompromisno rešenje za strane u BiH, ali je ocenio da pojedini političari traže radikalnije ustavne promene od onih koje su potrebne da bi se Ustav BiH uskladio sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Posle Dodika, na sastanak sa Stajnbergom i državnim sekretarom švedskog Ministarstva inostranih poslova Larsom Valundom stigao je lider Stranke za BiH Haris Silajdžić.

Bramerc zabrinut zbog nestalih hrvatskih dokumenata
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izrazio je juče pred Savetom bezbednosti UN zabrinutost što Hrvatska još nije u Hag dostavila tražene vojne dokumente iz operacije Oluja, ključne za suđenje generalu Anti Gotovini. "Centralno pitanje koje izaziva zabrinutost i dalje ostaje naš zahtev, koji nije rešen, da se pronađu i učine dostupnim ključni vojni dokumenti u vezi sa operacijom Oluja 1995", rekao je Bramerc podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti u Njujorku. Haško tužilaštvo od Hrvatske traži, između ostalog, artiljerijske dnevnike i planove za dejstva po Kninu i drugim gradovima u Kninskoj krajini tokom Oluje, 4. i 5. avgusta 1995. General Gotovina, zajedno sa generalima Ivanom Čermakom i Mladenom Markačom, optužen je za progon srpskog stanovništva i druge zločine nad civlima tokom i posle Oluje, uključujući i prekomerno i neselektivno granatiranje Knina i drugih gradova. Napominjući da hrvatske vlasti od poslednjeg njegovog izveštaja u junu nisu napravile pomak u istrazi o nestanku tih dokumenata, Bramerc je pozdravio odluku premijerke Jadranke Kosor da u oktobru formira radnu grupu čiji je cilj da dokumente pronađe. "Izveštaj te radne grupe koji sam dobio ove nedelje je od pomoći za otkrivanje nedostataka administrativne istrage i za određivanje istražnih koraka koje valja preduzeti", naznačio je Bramerc. Prema tekstu govora objavljenom u Hagu, glavni tužilač je upozorio da se dalja sveobuhvatna i verodostojna istraga "mora hitno preduzeti", kako bi se nestali dokumenti pronašli. Rasprava o istrazi koju Hrvatska sprovodi o nestalim dokumentima zakazana je pred Haškim tribunalom za 16. decembar.

Nedovoljno potpisa za referendum o arbitraži
Građanska inicijativa "More je kopno" saopštila je da je do sada prikupljeno 200.000 potpisa za referendum o arbitražnom sporazumu o hrvatsko-slovenačkom razgraničenju, što je nedovoljno za raspisivanje refenduma. Za raspisivanje referenduma potrebno je prikupiti 10 odsto potpisa od ukupnog broja birača, što je oko 450.000. U dve nedelje, koliko je trajalo potpisivanje peticije, najviše potpisa prikupljeno je u Zagrebu i Zagrebačkoj županiji i to oko 100.000, rečeno je na konferenciji za novinare inicijative "More je kopno". Koordinator Ivica Relković najavio je nastavak pravne borbe pred Ustavnim sudom, zbog toga što je sporazum o arbitraži u Hrvatskom saboru izglasan dok je trajalo prikupljanje potpisa. Prema njegovim rečima, to je demoralisalo građane što je uticalo na krajni rezultat te akcije. Prema inicijativi, građani bi se referendumu izjasnili jesu li za to da se u celosti odbaci potpisani Sporazum o arbitraži, odnosno da se spor ne može rešavati na ad hoc sudovima nego isključivo na Međunarodnom sudu za pravo mora u Hamburgu i Međunarodnom sudu pravde UN u Hagu. Sporazum o arbitraži, kojim se međunarodnom sudu prepušta rešavanje graničnog problema između Hrvatske i Slovenije, potpisali su 4. novembra u Stokholmu premijeri Jadranka Kosor i Borut Pahor.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"