|
|
Broj 1228, 11. decembar 2009.
| Objedinjena taksa u Ontariju postala realnost |
| |
U Ontariju je, u okviru šire debate o budžetskom zakonu, većinom glasova od 56
za i 29 protiv, usvojeno objedinjavanje provincijskog i federalnog poreza,
HST, koje će po nekim prognozama, doneti povećanje cena otprilike svakog
petog artikala.
 Objedinjeni
porez u iznosu od 13 odsto, počeće da se obračunava 1. jula naredne godine i
predstavljaće kombinaciju između provincijske prodajne takse, PST, od osam
odsto sa federalnih, GST, pet odsto. Sada će se porez plaćati i na neke
artikle koji su bili izuzeti iz PST-a, poput vitamina i domaćeg
avio-saobraćaja, na primer. Provincija će, da bi smanjila opterećenje kućnih
budžeta, ponuditi određene olakšice i izuzeća.
Ovim zakonom obuhvaćeno je i smanjivanje poreza na korporativne i lične
prihode, koje počinje da se primenjuje od 1. januara, kao i jednokratno
oslobađanje do maksimalnog iznosa od hiljadu dolara za pojedine kategorije.
Neke ankete pokazuju da oko tri četvrtine građana ne odobrava ovaj potez
provincijske vlade.
Poslanici opozicionih Konzervativne stranke i NDP-a takođe su bili protiv
uvođenja HST-a, smatrajući ga dodatnim nametom na porodice i srednju klasu.
 Poglavice
starosedelaca najavili su veliki protest, uz blokadu puteva i ometanje
saobraćaja, kao i posebne pravne mere, jer posle donošenja ovog akta
pripadnici Prvih naroda više neće biti oslobođeni od provincijskog poreza na
prodaju. Oni smatraju da su provincijske vlasti povredile njihovo pravo na
suverenost i svoju zakonsku obavezu time što nisu konsultovale predstavnike
Prvih naroda o pitanjima koja zadiru u njihova prava i privilegije.
Sa druge strane, pak, ekonomisti smatraju da je objedinjavanje poreza potez
koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta i većoj konkurentnosti
provincije na tržištu, jer je povoljan za preduzetnike. I ministar finansija
Dvajt Dankan navodi da bi zahvaljujući poreskim reformama u narednoj
deceniji moglo biti stvoreno oko 600 hiljada novih radnih mesta.
Pored Ontarija, još četiri provincije, Kvebek, Nju Brunsvik, Nova Skošija i
Njufaundlend i Labrador uvele su objedinjeni porez, a Britanska Kolumbija
razmatra tu opciju.
Donji dom federalnog Parlamenta u sredu je ubedljivom većinom usvojio
harmonizovanje poreza za Ontario i Britansku Kolumbiju. Konzervativci,
liberalni i poslanici Bloka Kvebekva saglasili su se sa uvođenjem
objedinjenog poreza, dok su poslanici NDP-a bili protiv.
Sporazumom između Ontarija i Otave garantuje se da iznos ovog poreza neće
biti povećan bar do 2012. godine. |
| |
| |
|
| |
| Najtoplija decenija od kad se beleže
temperature |
| |
Tokom održavanja konferencije o klimatskim promenama u Kopenhagenu, Svetska
meteorološka organizacija podnela je izveštaj koji potvrđuje da je ova
decenija najverovatnije najtoplija, a da godina na izmaku spada u pet
najtoplijih od sredine devetnaestog veka naovamo, tačnije od kada se beleže
vremenski podaci.
Efekti ovog povećanja temperature primećuju se već godinama unazad. Arktički
led topi se već tri decenije, ali je u periodu između 2007. i 2009. godine
to bilo značajno povećano u odnosu na ranija godišta.
U Kanadi su, krajem jula ove godine, u Vankuveru i Viktoriji zabeležene
rekordno visoke temperature. Takođe, u Ontariju je bilo rekordno mnogo
tornada, u kojima je stradalo više ljudi nego ikada ranije. U protekloj
deceniji broj lavina je skoro udvostručen, a najgore je bilo 2002-2003.
godine.
Efekti zagrevanja na krajnjem severu toliko su izraženi da je Meri Simon,
lider vodeće inuitske organizacije, izjavila da bi oni trebalo da dobijaju
deo od svih sredstava koja se daju kao pomoć razvijenijim zemljama i onima u
razvoju, za prilagođavanje klimatskim promenama. Zemlje Komonvelta podržale
su ideju o specijalnom fondu za pomoć siromašnijim zemljama, a i u
Kopenhagenu se javila slična ideja. |
| |
| |
|
| |
| Apel kanadskih reprezentativaca u zimskim
sportovima |
| |
Sportisti, učesnici Zimskih olimpijskih igara traže od premijera Stivena
Harpera da Kanada preuzme konstruktivniju ulogu na međunarodnom skupu o
klimatskim promenama, koji se upravo održava u Kopenhagenu.
U pismu upućenom premijeru, preko dvadeset potpisanih sportista naglašava da
je veoma primetan uticaj klimatskih promena na sportove kojima se oni bave,
i da zbog toga ne žele da stoje po strani, već da se uključe, svesni da
rešenja postoje. Ukoliko se okleva, ističu reprezentativci, dovodi se u
pitanje bavljenje olimpijskim sportovima, ali i omiljene zimske aktivnosti
poput ribolova u ledu i igranja hokeja na zaleđenim jezerima i rekama.
Sportisti kažu da u Kopenhagenu Kanada ima mogućnost da sa ostalim zemljama
učestvuje u stvaranju sporazuma koji će nas sve zaštititi od klimatskih
promena i garantovati dalje bavljenje zimskim sportovima. |
| |
| |
|
| |
| Zbog smeštajnih kapaciteta i obezbeđenja |
| |
Samit G-20 ipak neće biti održan u Hantsvilu, već u Torontu, a promenu je
saopštio sam premijer Stiven Harper, tokom azijske turneje.
Zvanična najava ove promene lokacije skupa lidera dvadeset najrazvijenijih
zemalja sveta bila je na konferenciji za štampu u Seulu, Južna Koreja, na
kojoj je i južnokorejski predsednik Li Munk-bak najavio da će se drugi,
novembarski, samit iste grupe zemalja održati u Seulu.
Septembra meseca je na samitu u Pitsburgu odlučeno da ubuduće G-20 bude
vodeće međunarodno telo za ekonomska pitanja umesto G-8.
 Kanadski
zvaničnici ranije su najavljivali da će samit G-20 biti održan u Hantsvilu,
no to očigledno nije moguće zbog brojnosti delegacija i izuzetnih mera
bezbednosti. Računa se, naime, da za samit dvadesetorice treba obezbediti
oko deset hiljada hotelskih soba (Hantsvil ima kapacitet tek negde oko
hiljadu) i najviši stepen obezbeđenja za više od 30 delegacija na visokom
međunarodnom nivou.
Po sadašnjim saznanjima, Hantsvil će ipak biti domaćin skupa G-8, koji će,
kao uvod u skup G-20, biti održan nekoliko dana ranije.
Federalna vlada već je ulo-žila oko jedanaest miliona dolara za tamošnju
infrastrukturu, tako da sada nije jasno da li će i Torontu biti dodeljena
neka sredstva.
Predsednik Asocijacije hotela regiona Toronto Teni Mandel smatra da će samit
biti izuzetan podstrek hotelijerstvu, ali i gradu i regiji. On procenjuje da
će u vreme odr-žavanja skupa biti ostvareno do 50 hiljada noćenja, a nikako
ne treba zanemariti ni hranu, piće i ostalu vanpansionsku potrošnju za goste
grada.
Mandel kaže da pitanje obezbeđenja nije nikakva novina za torontske
hotelijere, koji su svakodnevno u prilici da ugoste važne goste svih profila
i ispune njihove raznorodne zahteve, uključujući i one koji se tiču jakog
obezbeđenja. |
| |
| |
|
| |
| Guvernerka Žan otvara Paraolimpijske igre |
| |
Federalna vlada potvrdila je da će generalna guvernerka Mišel Žan, pored
Zimskih olimpijskih igara, otvoriti i Paraolimpijske igre u Vankuveru 2010.
godine.
Još u junu je premijer Stiven Harper saopštio da će guvernerka Žan otvoriti
najveću manifestaciju zimskog sporta u februaru, nakon što je kra-ljica
Elizabeta II rekla da neće biti u stanju da ona to lično učini. Budući da je
guvernerka kraljičin predstavnik u Kanadi, to je značilo da će otvaranje
Olimpijskih igara biti povereno gospođi Žan.
Olimpijske igre biće održane u Vankuveru i Visleru od 12-28. februara, dok
će Paraolimpijske biti od 12-21. marta. |
| |
| |
|
| |
| Efekati Harperove azijske turneje |
| |
Jedan od efekata posete premijera Stivena Harpera Kini, u okviru pospešivanja
trgovinske saradnje, je i ukidanje zabrane uvoza kanadske junetine u
Hongkong.
 Ova
zabrana bila je uvedena pre šest godina i mogla bi kanadskim farmerima
doneti 60 miliona dolara godišnje.
Interesantno je da u Hongkongu živi više od 225 hiljada Kanađana, koji
uglavnom rade za Rojal banku, Riserč in Moušn, Menjulajf, ili neku od
trgovinskih kompanija koje rade na unapređivanju trgovinskih odnosa između
Kanade i Kine.
Hongkong i Kanada potpisali su i sporazum o mobilnosti mladih. On se odnosi
na mlade između 18 i 30 godina starosti, koji od marta iduće godine dobijaju
šansu da u drugoj zemlji radi do godinu dana. |
| |
| |
|
| |
| Alergijske reakcije veoma retke |
| |
Nacionalna Agencija za javno zdravlje saopštila je da je, od početka
vakcinacije, u zemlji ukupno 48 osoba do sada imalo ozbiljne alergijske
reakcije na vakcinu protiv svinjskog gripa.
U prošlonedeljnom izveštaju o kontroli sporovođenja imunizacije, utvrđeno je
da je do 20. novembra prijavljeno 2.574 reakcije na vakcinu u provincijama i
teritorijama, od toga 135 ozbiljnije, dok se kod 48 osoba javila
anafilaktička reakcija. Jedan osoba iz Kvebeka, u osmoj deceniji, preminula
je od posledica jakog alrgijskog šoka.
Kada se uzme u obzir broj vakcinisanih osoba, podaci govore da se kod sto
hiljada doza vakcine javlja svega 0,39 ozbiljnih reakcija, odnosno 21 slučaj
bilo kakvih neželjenih efekata na 100 hiljada isporučenih vakcina.
Sve vakcine proizvodi GlaksoSmitKlajn, u svom pogonu u St-Foju, Kvebek.
Jedna isporuka morala je biti vraćena, jer je ustanovljeno da je u toj
seriji bila već učestalost neželjenih reakcija. Nadležni još uvek ispituju
zašto je došlo do toga.
U Ontariju je svega svaki treći stanovnik primio vakcinu protiv gripa tipa A
H1N1, iako je cilj bio da preko dve trećine bude vakcinisano. Naglašava se
da će imunizacija biti nastavljena, jer sezona gripa još uvek nije završena.
Od aprila naovamo, u provinciji je 106 osoba preminulo od svinjskog gripa.
Poređenja radi, obično se godišnje prijavi oko devet hiljada obolelih od
sezonskog gripa, pri čemu u oko pet stotina slučajeva ishod biva fatalan. |
| |
| |
|
| |
| Prisvojio tuđu loto-premiju od 5,7 miliona
dolara |
| |
Jedan vlasnik male prodavnice sa uplatnim mestom za loto iz Toronta priznao je
pred sudom da je prisvojio i naplatio tuđu premiju od 5,7 miliona dolara.
Hafiz Malik (62) je mušteriji koja je na lutrijskoj mašini u njegovoj
prodavnici proverila (na drugom mestu) uplaćeni tiket rekao da nije dobila
ništa, iako je odmah video da tiket vredi milione.
 Mušterija
nije posumnjala, Malik je sačekao sedam meseci i naplatio dobitak u sedištu
Ontarijske lutrijske korporacije u Torontu.
Nedugo potom, još u februaru 2005, zatvorio je radnju u kojoj je godinama
radio, kupio kuću vrednu milion dolara, luksuzna kola i počeo lagodan život.
Međutim, četiri žene koje su godinama igrale iste brojeve, baš one koji su
lažnom dobitniku doneli milione, posumnjale su da nešto nije u redu.
Prevarant je uhapšen pre dve godine, zaplenjena mu je kuća i sve nekretnine
i blokiran račun u banci.
Kanadski mediji objavljuju i da je Ontarijska lutrijska korporacija
isplatila premiju kvartetu pravih dobitnica. Svaka od njih dobila je po 1,6
miliona dolara, uključujući skoro 200.000 dolara kamate.
Hafiz Malik, koji ima dvojno državljanstvo Kanade i Pakistana, braniće se sa
slobode, a presuda se očekuje u proleće iduće godine.
Njegov slučaj nije jedini te vrste u Ontariju i, uopšte, Kanadi. Čitava
afera sumnjivih i lažnih dobitnika izbila je još pre dve-tri godine.
Javljaju se oštećeni dobitnici, policija istražuje, a u sve se uključio i
ombudsman za zaštitu prava građana Ontarija.
Po dostupnim podacima, tokom minulih 13 godina, gotovo 200 miliona dolara
naplatili su vlasnici radnji koje prodaju lutrijske tikete ili članovi
njihovih porodica.
Među njima, naravno, ima i stvarnih dobitnika, ali je Ontarijska lutrijska
korporacija svim prodavcima lutrije iz predostrožnosti zabranila da kupuju
tikete "sami od sebe".
Uvedena je i obaveza svakog igrača da se, pre provere, potpiše na uplaćenom
listiću.
U Ontariju ima više od 10.000 lutrijskuih prodajnih mesta, a na svakom se
može proveriti da li je uplaćeni tiket dobitni ili ne.
Osim mnogobrojnih "greba", najpopularnije su loto igre 6 od 49 i donedavno
"super 7", koga je ove jeseni nasledio "loto maks".
Rekordna loto premija u istoriji Kanade (54,3 miliona dolara) izvučena je u
zapadnoj provinciji Alberta 2005. godine, ali je nju tada podelilo 17
grupnih igrača - radnika na naftonosnim poljima koji su igrali loto 6/49.
Prema podacima Asocijacije za igre na sreću, u tom sektoru radi 270.000
ljudi, a prihod prelazi 15 milijardi dolara godišnje. |
| |
| |
|
| |
| Ko je prijatelj ambasadora Džejkobsona? |
| |
 Prošle
nedelje je američki ambasador u Kanadi Dejvid Džejkobson, rekao članovima
Trgovačke komore u Vankuveru da bi mogao u februaru tu da dovede svog
prijatelja.
Treba ipak reći da Džejkobson nije dao nikakve preciznije informacije, a u
američkom konzulatu nisu mogli da potvrde pretpostavke ko bi to mogao da
bude.
Ipak, prvo ime na koje se pomisli je američki predsednik Barak Obama, pošto
je poznato da je Džejkobson njegov lični prijatelj i da je član tima za
predsedničku kampanju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
