|
|
Broj 1228, 11. decembar 2009.
| 1001 noć Dubaia |
| |
Vladar Dubaija piše poeziju, jaše konje kroz pustinju i druži se sa
krunisanim glavama, uključujući englesku kraljicu. Mešajući ekstravaganciju
sa beskrajnom ambicijom, on je predvodio meteorski uspon pustinjske države
ali, kako kažu neki posmatrači, pomogao i da se poseje seme tekuće dužničke
krize.
 Šeik Mohamed bin Rašid Al Maktum je pretvorio Dubai u grad-državu koji na
površini odražava liberalizam zapada - ali je to tanki veo preko
konzervativizma i strogih političkih granica.
Piće pored bara, bikini na plaži, disko klubovi i pravljenje para su poruka
Dubaija svetu. Ali tu je tanka crvena linija na pesku: ne dovoditi u pitanje
grandiozne planove vladara, ni temelje na kojima su postavljenji.
Temelji, kako se pokazalo, nisu nafta nego novac drugih ljudi. Mnogo novca.
"U prošlosti, vladaru Dubaija se verovalo u finansijskim pitanjima zato što
je svako mislio da iza stoji nafta", izjavio je agenciji AP specijalista za
Zaliv i energetiku Sajmon Henderson iz vašingtonskog Instituta za
bliskoistočnu politiku. "Odsad će biti drugačije".
Dubai je jedna od sedam visoko autonomnih državica koje čine Ujedinjenje
Arapske Emirate. Dok sedište emirata Abu Dabi ima ogromo naftno bogatstvo,
susedni Dubai ima sasvim malo.
Ipak, ambicija 60-godišnjeg Mohameda otvorila je put težnji da se Dubai na
mapi sveta postavi u istu "ligu" kao London ili Njujork.
Nudeći neverovatne graditeljske planove vladar je neumorno privlačio ulagače,
što je dovelo do preterivanja koja su stvorila prenaduvani špekulativni
balon.
Jedan od najvećih pozajmljivača je bila sama razvojna poluga vlade,
konglomerat Dubai Vorld, koji je ovih dana potresao berze objavom da mora da
odloži vraćanje dela svog duga od 60 milijardi dolara.
Mohamed i njegova vlada su, međutim, odbili da stanu na stranu državne
kompanije, a kada se pokazalo da je Dubai žrtva svetskog ekonomskog potresa,
on je to negirao i nikad nije izašao sa planom oporavka.
Vladar Dubaia je tokom protekle decenije pomno kontrolisao zapanjući
preobražaj grada. Uz ekstravagantne projetke kao što su veštačka ostrva i
blještavi oblakoderi, po gradu su nikle međunarodne škole, multinacionalne
kompanije i luksuzni hoteli.
Kao i njegov islamski grad sa zapadnim izgledom, tako se i Mohamed, čije
lično bogatstvo ceni na 12 milijardi dolara, drži arapskih tradicija dok
stremi modernom.
Gaji kamile i strastan je ljubitelj konja. Vozi specijalni terenski Mercedes
autoputevima emirata. Žalbe svojih podanika sluša na starinski način, na
svom divanu. Ali, redovno dograđuje svoj profil na Fejsbuku i razmenjuje
tvitere sa omladinom.
Privučeni marketinškim veštinama Muhamada, političari, petrolejski tajkuni i
moćni direktori su rado uplovili u razvojni bum Dubaija - ne postavljajći
pitanja. Takođe, i poznate ličnosti iz Evrope i Azije koje su uz medijske
fanfare dolazile u emirat i plaćale za stanove ili vile pre nego što je
gradnja i počela.
Neke multinacionalne firme su Dubai odabrale za svoje sedište gde su
direktori kompanija mogli da se vide uz holivudske zvezde kako što je Šarliz
Teron ili sportske veličine kao što je Tajger Vuds.
Šarmirani Muhamadovim likom i pouzdanjem, ulagači su ulivali milijarde.
Koristeći se jeftinim kreditima, investitori - neki pod kontrolom vlade,
drugi u tesnoj vezi s njom - gradili su čudesna ostrva i oblakodere brzinom
koja je nadmašivala potražnju.
Uprkos ogromne ponude, cene nekretina u Dubaiju su rasle, što je bio samo
odraz dešavanja na poletnom tržištu nekretnina u SAD - pred pucanje balona,
urušavanje cena i izbijanja hipotekarne krize koja je gurnula svet u najtežu
recesiju u proteklih šest decenija.
Kada je svetska kriza zahvatila Dubai, cene nekretnina u emiratu su pale za
50 odsto a jeftini krediti su presušili. To je značilo da će mnogi razvojni
projekti ostati nezavšreni ili da će biti otkazani.
Zvaničnici emirata kažu da vlada neće biti odgovorna za dugove Dubai Vorlda,
a Muhamed ne pokazuje znake da želi da se lično pozabavi problemom. Za sada,
optužio je medije da su naduvali stvar i zaključio da reakcija tržišta
pokazuje "nedostatak razumevanja onoga što se događa u Dubaiju". |
| |
| |
|
| |
| Uslovi putovanja po ukidanju viza |
|
|
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je saopštilo uslove putovanja
građana Srbije nakon ukidanja viznog režima Evropske unije.
Od 19. decembra 2009. godine građanima Republike Srbije više neće biti
potrebna viza za putovanje u 25 članica Evropske unije, kao ni za putovanje
u Island, Norvešku i Švajcarsku, koje nisu članice Evropske unije, ali jesu
deo šengenskog prostora.
 Vize će i dalje biti potrebne za putovanja u Veliku Britaniju i Irsku, koje
su članice Evropske unije, ali nisu deo šengenskog prostora.
Za građane Srbije ukinute su vize za putovanja, u trajanju do ukupno 90 dana
boravka u zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma, i to u periodu od 180
dana.
Početak jednog "bloka" od 180 dana počinje da se računa sa prvim prelaskom
šengenske granice. Nakon proteka 180 dana od dana prvog prelaska še-ngenske
granice, računa se novi period od 180 dana u okviru koga je ponovo moguće
boraviti ukupno 90 dana.
Za građane koji poseduju novi, biometrijski pasoš, ne postoje dodatni
finansijski ili administrativni uslovi za slobodno putovanje u zemnlje
potpisnice Šengenskog sporazuma.
Međutim, i dalje su na snazi uobičajene mere granične kontrole na ulasku u
šengenski prostor, koje inače primenjuju sve države, pa i Srbija, a koje
imaju za cilj da spreče prekogranični kriminal, ilegalne migracije i da
zaštite javni red i mir.
U tom smislu, granične službe država Evropske unije će nastaviti da sprovode
kontrole državljana Srbije, koja pre svega ima za cilj da potvrdi da se u
konkretnom slučaju zaista radi o nameri putovanja na kraći rok, a ne o
nameri da se ostane u šengenskom prostoru duže od 90 dana.
Zbog toga se od građana može tražiti da navedu krajnju destinaciju putovanja,
da pokažu da li imaju dovoljno sredstava za putovanje, bilo u gotovini, bilo
posedovanjem kreditnih kartica ili drugih sredstava plaćanja.
Ne postoji standardni iznos finansijskih sredstava po danu putovanja koji je
potrebno posedovati, i praksa zavisi od države do države. Ukoliko je, na
primer, svrha putovanja turistička poseta, može se tražiti uvid u
rezervaciju hotelskog ili drugog smeštaja.
Ukoliko je razlog učešće na stručnom seminaru, može se tražiti uvid u
pozivno pismo ili spisak registrovanih učesnika seminara, i tome slično.
Ukoliko se putuje u posetu srodnicima ili prijateljima u zemljama
potpisnicama Šengenskog sporazuma, nije potrebno imati formalno garantno
pismo, ali svakako treba biti u mogućnosti da se tačno navedu podaci o osobi
kod koje se putuje, adresa na kojoj će se boraviti i slično.
Pri tome se može pokazati odgovarajući dokument ukoliko se poseduje, poput
pozivnog pisma, ili kopije putne ili druge isprave lica kod koga se putuje.
Posedovanje ovih i sličnih dokumenata nije formalni uslov za ulazak u
šengenski prostor, ali svakako može doprineti da se uobičajena granična
kontrola obavi brže i jednostavnije, naročito imajući u vidu eventualnu
jezičku barijeru pri komunikaciji sa graničnim službenicima.
Važno je naglasiti da granične službe država članica šengenskog prostora
zadržavaju pravo da ne odobre ulazak u zemlju ukoliko procene da osoba
predstavlja pretnju javnom redu i miru, zdravlju ili unutrašnjoj bezbednosti,
ili ako za tom osobom postoji upozorenje da mu se ne odobrava ulazak.
Radi se o pravu graničnih službi koje je i ranije postojalo, koje je važilo
i za osobe kojima je prethodno bila izdata viza. Ovo pravilo ostaje na snazi
i nema veze za ukidanjem viznog režima, budući da predstavlja standardno
postupanje kada je u pitanju granična kotrola.
Ukoliko se putuje motornim vozilom, neophodno je posedovanje međunarodne
vozačke dozvole i međunarodnog osiguranja.
Ukoliko se upravlja tuđim vozilom, potrebno je takođe odgovarajuće
ovlašćenje vlasnika vozila. Radi se o uobičajenim uslovima za odvijanje
međunarodnog drumskog saobraćaja, koji nemaju veze sa ukidanjem viznog
režima.
Takođe, posedovanje putnog zdravstvenog osiguranja nije uslov za putovanje,
ali se svakako preporučuje zbog lične bezbednosti u slučaju potrebe za
medicinskom intervencijom tokom putovanja. Imajući to u vidu, najbolje je
pre putovanja proveriti sa institucijom preko koje građani ostvaruju
zdravstveno osiguranje, o svim uslovima i okolnostima za koje su zdravstveno
osigurani.
Veoma je važno naglasiti da se ukidanjem viza za kratkotrajna putovanja
naših građana u zemlje članice Evropske unije, nisu stekli uslovi za trajni
boravak, nastanjenje i zapošljavanje na teritoriji Evropske unije.
U tom smislu, nezakonit je rad ili boravak u šengenskom prostoru duže od 90
dana bez odgovarajuće nacionalne boravišne ili radne dozvole.
Građani koji nameravaju da zbog zaposlenja ili iz nekog drugog razloga
borave u šengenskom prostoru duže od 90 dana, obavezni su da pre putovanja
podnesu odgovarajući zahtev za dugoročnu vizu ili za dozvolu boravka
ambasadi zemlje u koju žele da idu.
Vize neće biti potrebne građanima Srbije koji poseduju novi, biometrijski
pasoš, a građani koji imaju stari "plavi" pasoš i dalje su u obavezi da
pribave vizu pre putovanja.
Takođe, i pored diplomatske aktivnosti Srbije, u ovom trenutku nije bilo
moguće postići ukidanje viza za građane Srbije sa Kosova i Metohije, kojima
putne isprave izdaje Koordinaciona uprava MUP-a.
Nosiocima putnih isprava izdatih od Koordinacione uprave će stoga i dalje
biti potrebne vize za putovanje u okviru šengenskog prostora. Međutim,
ukidanje viza važi za interno raseljena lica ukoliko poseduju novi,
biometrijski pasoš izdat od Policijske uprave na osnovu mesta boravka. |
| |
| |
|
| |
| POLITIČKA TAMNICA ZA SRBE |
| |
Kada je izbio rat u Bosni zatvor u Zenici je pretvoren u logor za Srbe. To su
učinili Kasim Alić, komadant policijske stanice Nemila, Zijad Alić,
komandant vojne policije i policajac Ramiz Bećirović. Posle isleđivanja, 390
muškaraca izloženo je stravičnoj torturi, mučenju i zastrašivanju. Preko 800
Srba prošlo kroz ovaj kazamat. Danas u zatvoru radi nekolicina muslimana
koji su početkom devedesetih radili u logoru za Srbe.
Glavno pitanje, koje nam se samo nametnulo, prilikom posete najpoznatijoj
balkanskoj kaznionici, bilo je šta to skriva zatvor u Zenici? Jer, na sva
pitanja, koja su naši zatvorski domaćini smatrali nezgodnim, odgovarali su
da su oni novi kadrovi i da ne znaju šta je nekad bilo. Nisu znali čak ni
imena svih 38 srpskih zatvorenika i ko je od njih osuđen za ratne zločine.
Da bismo to otkrili pitali smo supruge zatočenih Srba.
 Dragana Ševo,
desno, novinarka iz Dervente, supruga Milana Ševo, osuđenog u prvom
procesu za ratne zločine na 26 godina robije, često posećuje muža u zatvoru
i svedok je sistematskog progona i ugrožavanja njegovog života kao i drugih
Srba.
- Mom mužu je suđeno 14 puta, da bi napokon umesto ratnih zločina osuđen kao
kriminalac i ubica. To dokazuje da su mu suđenje i robija namešteni iz
političkih razloga. Većina Srba koji robijaju zbog ratnih zločina su žrtve
nameštenih sudskih procesa. To je slučaj i sa Željkom Grbićem iz Dervente i
Gojkom Srdićem iz Bosanskog Petrovca, koji su osuđeni za navodno ubistvo
Saliha Ibrašimovića ispred njegove porodične kuće 22. septembra 1992. u
Bosanskom Petrovcu. Sud u Bihaću je bez dokaza utvrdio da su njih dvojica
jednim metkom ubili čoveka iz nacionalističkih razloga - priča nam Dragana
Ševo. .
- Slična je sudbina i Lazara Stupara iz Sanskog Mosta jer je navodno
učestvovao u odvođenju 27 civila Bošnjaka na prisilan rad. Sva trojica Srba
osuđeni su na po 11, odnosno 15 godina robije. Uz to i Grbić, i Srdić, i
Stupar su u zatvoru Zenica tučeni i toliko zaplašeni da se boje da govore za
medije o svom stradanju.
Prema kazivanju supruga zatočenih Srba, politički proces koji se vodi protiv
njihovih muževa za navodne ratne zločine, svodi se na to da jedan sudija
Nurija Dervišević sa istom porotom u Bihaću donosi presude, koje viši sud u
Sarajevu pobija, pa Bihać opet presuđuje. Da bi na kraju osuđenici bili
poslati u zenički zatvor na odsluženje kazni.
Osuđeni Željko Grbić je Srbin iz Dervente, šumski tehničar i stolar. U
zatvoru izgrađuje drvene kutije i podloge za slike tajne večere. Kako ne
podnosi batine, već godinu i po dana njegova nezaposlena žena Rada, plaća
reket zatvorskim vaspitačima:
- Željko mi je rekao da svakih 15 dana na jedan žiro račun, koji je dobio od
vaspitača, uplaćujem 100 maraka. Pozajmljujem novac od rodbine i prijatelja
da bih spasla muža torture. Čim sam počela sa uplatama batinanje i pretnje
Željku u zatvoru su prestali. A kada su nedavno Željka prebacili u zaštitni
VI paviljon, rekao mi je da više ne plaćam reket njegovim vaspitačima, jer
je sada zaštićen - otkrila nam je Rada Grbić.
Njena komšinica Dragana Ševo nije plaćala reket, ali je zato trpela lične
pretnje smrću i čak kidnapovanjem.
- Mene i kćerku prate zatvorske alije, kako sebe zovu neki muslimani. Da bi
mi stavili do znanja da sam pod prismotrom, u vreme posete mužu u Zenici,
ukrali su mi automobil i mobilni telefon. Kada sam to prijavila policiji,
vraćena su mi moja lična dokumenta i mobilni telefon, što znači da je i
uprava zatvora znala ko mi je i šta ukrao na njihvom parkingu - tvrdi
Dragana Ševo, kojoj je uprava zatvora više puta uskratila posetu mužu Milanu
Ševo bez jasnih objašnjenja.
Obe žene, i Rada Grbić i Dragana Ševo, ubeđene su da zatvor u Zenici nije
Kazneno-popravni zavod, kako se zvanično zove, već kazamat za Srbe.
- Zenički zatvor je politička tamnica za Srbe i islamski kazamat, u kome se
zatvorenici ne prevaspitavaju već muče i kažnjavaju zato što su pravoslavci.
U zatvoru se i službenici, i stražari, i zatvorenici pozdravljaju Alahovim
pozdravom "salam alejkum", što jasno pokazuje da je ovo islamska tamnica za
hrišćane. Uostalom mog muža Milana Ševo u više navrata su tukla braća Rasim
i Nazir Gamić iz Visokog, ali po nalogu zatvorskih mudžehedina. Milan se
nije suprostavljao, jer bi u tom slučaju bio optužen za tuču i izgubio
status dobrog zatvorenika - tvrdi Dragana Ševo.
|
NOŽEM NA ČUVARA
Tenzije su ovde velike. Zatvorenici su razvrstani u tri grupe, u A i
B zoni su oni dobri, a u C zoni su problematični.
Jedan od opasnih zatvorenika Samir K. ostao je bez pogodnosti jer
je, kako kaže, po licu isekao momka zbog koga je i dospeo u zatvor.
Osuđenik Tahir O. je tajno napravljenim nožem posekao svog čuvara po
ruci.
|
|
I objašnjava da je Milan Ševo dobijao batine i u samici, jer bi čuvari
ostavljali ključ spolja, tako da muslimani mogu da je otključaju i uđu da ga
batinaju. A sve je to znao i izgleda odobravao Avdo Gutušić, vaspitač kog
zatvorenici zovu "Tata". Ove reči su nam potvrdili i advokati ali i sveštena
lica koja posćuju zatočene Srbe:
- Na osnovu onoga što nam pričaju osuđeni Srbi i što se vidi u zatvoru vlada
nacionalna i verska diskriminacija prema pravoslavcima. Uprava to demantuje,
ali ponašanja ljudi se vidi da Srbi uz to trpe i psihičku torturu, koja je u
poslednje vreme jača od fizičkog zlostavljanja. Najžalosnije je, međutim, da
vlasti Republike Srpske i Srbije, kao i nevladine organizacije za ljudska
prava uopšte ne reaguju na sve naše dopise o nacionalnoj i verskog
diskriminaciji Srba u zeničkom zatvoru - rekao nam je jedan branilac
zatočenih Srba.
Kada smo sve ove primedbe pokušali da saopštimo jednom vaspitaču u zatvoru
Zenica, on nam je kretko odgovorio:
- Uskoro će sve biti gotovo. Od 2010. godine mi vama dajemo vaše, a vi nama
naše! I neće više biti srpskih tužakanja, jer će svi robijati u Republici
Srpskoj! I gotovo!
OČI U OČI SA ABU HAMZOM
- Želim sa vama da razgovaram u četiri oka. Moram da vam kažem neke
poverljive činjenice, da čuvari ne čuju! Ja nisam taj za kog me
predstavljaju!
Ovo nam je rekao Karaj Kamel bin Ali, najopasniji zatočenik zatvora u Zenici,
kada smo kročili u njegovu ćeliju broj deset. To je mala soba sa krevetom i
stočićem, ali i ćebetom na podu, na kome se Kamel klanjao, jer je upravo
počeo muslimanski verski praznik Bajram.
 Pre nama je stajao maleni i mršavi čovek, krupne glave i ogromnih očiju.
Imao je na sebi teget trenerku, dosta u lošem stanju i skijašku kapu na
glavi sa slovom "D".Kada smo se rukovali šaka mu je bila široka i topla, a
stisak blag. Nasmejao se čim smo mu čestitali Bajram. Čuvari paviljona sa
samicama, u kome je smešten ovaj bosanski mudžahedin poznat po svom ratnom
imenu Abu Hamza, su se potrudili da nam se Karaj Kamel bin Ali poveri.
Odveli su nas u posebnu prostoriju, ali nas nisu ostavili potpuno same, jer
to zbog bezbednosti ne dozvoljavaju pravila zatvora.
- Gospodine Hamza, recite nam zašto ste letos pobegli iz zeničog zatvora?
- Nije istina da sam pobegao. Samo sam izašao na godišnji odmor i nisam se
vratio sedam dana - rekao nam je gledajući nas pravo u oči.
- Članovi uprave zatvora pričaju da je zbog vašeg begstva obusman zaveo
stroge mere bezbednosti i zatvorenicima uskratio pravo da izlaze u grad i
idu svojim kućama u posetu.
- Ni to nije istina. Niko nije kažnjen zbog mene!
- Zamenik upravnika tvrdi da vas ostali zatvorenici mrze i da vam prete
batinama, jer su im zbog vas ukinute mnoge pogodnosti.
- Ne znam ja ništa o tome. Niko mene ne mrzi. Ja sam nevin. Kao Alahov čovek
borim za islamsku svetu zemlju na Balkanu. A to nije zločin - rekao nam je
Abu Hamza, ustao i prekinuo naš razgovor.
Tako nam je propala prilika da čujemo ispovest najopasnijeg stanovnika
zatvora u Zenici. Josip Pojavnik, zamenik direktora je pokušao da nas uteši
pričom, da je njemu Abu Hamza napisao pismo na 15 stranica, ali da u njemu
nema ničeg strogo poverljivog. Za Abu Hamzu zatočeni Srbi tvrde da je jedini
član Al kaide osuđen u Bosni, dok članovi zatvorske uprave govore da je
Karaj Kamel samo običan kriminalac.
- Abu Hamza je u ratu bio jedan od komandanata odreda "El mudžahid", zbog
čega je dobio državljanstvo BiH. U KPZ Zenica izdržava kaznu od tri godine i
deset meseci zatvora zbog nanošenja telesnih povreda članovima porodice
Kovač iz sela Brnjic kod Kaknja. Ranije je osuđen na sedam godina zatvora
zbog ubistva Arapina Abu Velida, dok je u Tunisu, odakle je pobegao u BiH
kažnjen na 12 godina robije - prepričava nam Josip Pojavnik njegov zatvorski
dosije.
Pored toga Abu Hamza je povezivan sa ubistvom zamenika ministra policije
Joze Leutara i planiranja atentata na papu Jovana Pavla Drugog. Ni zamenik
direktora, a ni zatvorski čuvari nisu nam ispričali kako je Abu Hamza
uhvaćen 7. avgusta ove godine u zeničkom naselju u naselju Pehare.
ČOVEK SA 16 IMENA
Karaj Kamel bin Ali je prilikom begstva u Interpolovoj poternici naveden kao
čovek sa 16 imena. Međunarodna policija ga je vodila po imenima Abu Hamza,
Ebu Hamza i Abu Ahmed. Predstavljao se i kao Karaj Kamel bin Alija, Abdelah
Ahmed el-Akil, i Abu Jasir Vasili Ahmed iz Jemena, pa kao Habib Zejtun i
Kamel Bega iz Libije. A bio je i Kamel bin Ali Karaj i Kamel Karaj iz Tunisa,
francuski državljanin Khalid Mourad, irački građanin Rebuar Raza i izvesni
Rašid el-Faiz, ali i samo kao Šaban.
- Islamski teroristi se u zatvoru više bave verom, nego politikom. Imamo čak
i problem sa njima, jer su međusobno posvađani oko toga ko i kako sporovodi
Kuran. Abu Hamza je, na primer, novovernik i traži da ispoveda islam na svoj
način, jer je on iz Tunisa, dok su bosanski Bošnjaci kao tradicionalnisti
protiv njega, pa postoji opasnost da ga i zato napadnu - otkrio nam je
zamenik direktora Josip Pojavnik.
Kad je pobegao Abu Hamzu je tražilo 189 zemalja, članica Interpola, koji je
za njim raspisao narandžastu poternicu. Otkrila ga je bosanska tajna služba
SIPA, jer je prisluškivala Hamzin mobilni telefon, koji je poneo iz zatvora.
- Kada je Karaj Kamel bin Ali vraćen u zatvor kažnjen je zatvaranjem u
samicu na 20 dana. Potom smo mu dali zasebnu ćeliju, da bi mogao da se bavi
svojim verskim poslovima. Ne strepimo od novog begstva, jer je naš zatvor
najbezbedniji na Balkanu. Odavde je pre deset godina pobegao jedan
zatvorenik, a u međuvremenu su se samo nekolicina udaljia, dok su bili na
vikendu. Sve smo ih pohvatali, aneki su s4e sami kasnije vratili - priča nam
Josip Pojavnik i objašnjava da se od 3005 izlazaka zatvorenika napolje, samo
30 štićenika nije vratilo u svoj sivi dom.
Sami čuvari Redžo i Ivan, dok nas vode da vidimo biblioteku sa 10.000 knjiga,
kojoj smo poklonili izdanja "Novosti" i umetničku radionicu, saopštavaju nam
da je KPZ Zenica "jako opasna multietnička sredina". U kaznionici je 583
Bošnjaka, 66 Hrvata i 37 Srba, ali i 30 Roma, osam Albanaca, tri Turčina,
ali i po jedan Šveđanin, Arap, Makedonac. Ovo šaroliko društvo je sukob sa
zakonom doveo među iste zatvorske zidine.
- Trenutno je u begstvu samo šestoro zatvorenika. Stranci koji robijaju u
Zenici, jednostavno nemaju gde da pobegnu. I ako pobegnu za njima tragaju
međunarodne snage, Interpol i bosanska policija. Posebnu pažnju poklanjamo
osuđenima za terorizam i ratne zločine, kojih ima 21 - rekli su nam
zatvorski čuvari i najavili da će uskoro u zatvor na odsluženje kazne da
dođe čuveni bosanski mafijaš Gaši.
U zatvor kazne veće od 20 godina ima 31 zatvorenik. To su uglavnom teroristi
i teški zločinci. Kako se oni osećaju, procedio je jedan od njih, tupo
gledajući u neodređenu točku: "Kosti će ovde da mi istrunu". Čuvari nam nisu
nabrajali koliko u kaznionici ima mudžahedina i terorista Al kaide, jer,
kako rekoše, ne žele da im pridaju medijski značaj, što bi Abu Hamzu, možda,
opet nagnalo da pokuša beg iz zatvora u Zenici. |
| |
| Marko Lopušina |
|
| |
| Rumunija u Hagu osporila nezavisnost Kosova |
| |
Predstavnik Rumunije Bogdan Auresku izložio je juče u Međunarodnom sudu pravde
u Hagu dokaze da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nelegalno.
Auresku je naveo da bi vrlo teške posledice po međunarodni pravni red imalo
prihvatanje stava da međunarodno pravo dozvoljava unilateralnu secesiju,
kako to neki podržavaju, kao i da se princip teritorijalnog integriteta
primenjuje samo među državama.
 Prihvatanje takvog shvatanja bi "značilo da svaka pokrajina, svaki okrug, te
i najmanje selo u svakoj državi, prema međunarodnom pravu imaju dozvolu da
proglase nezavisnost i da im se prizna secesija", ukazao je Auresku.
Naveo je da se takav zaključak ne može prihvatiti jer je zabrana
unilateralne secesije jedan od elemenata očuvanja teritorijalnog integriteta
država, a principi teritorijalnog integriteta i suvereniteta predstavljaju
osnove međunarodnog prava.
Auresku je naglasio da Međunarodni sud pravde "ne treba da odgovori striktno
na pitanje koje je postavila Generalna skupština UN" jer je pravi problem
koji Sud treba da reši to "da li međunarodno pravo dozvoljava ili ne
formiranje nove države putem unilateralne secesije, u okolnostima slučaja
koji se sada razmatra".
Rumunska delegacija je ukazala da deklaracija o nezavisnosti Kosova krši ne
samo međunarodno pravo, već i relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN
koje predviđaju da se konačni statut Kosova zasniva na političkom procesu
pregovora i na sporazumu dve umešane strane.
Bogdan Auresku je podvukao da "Savet bezbednosti nije mogao ni u kojem
slučaju da jednoj državi nametne da prihvati secesiju jednog dela svoje
teritorije, bez sporazuma zainteresovanih strana".
Rumunija čvrsto stoji na stavu da ne prizna jednostranu deklaraciju o
nezavisnosti Kosova jer je nezakonita i krši principe međunarodnog prava.
Bogdan Auresku je bio glavni advokat i šef rumunskog tima u dugotrajnom
sporu pred Međunarodnim sudom pravde sa Ukrajinom o podeli epikontinentalnog
pojasa Crnog mora, posle čega je Rumunija dobila ono što je tražila. |
| |
| |
|
| |
| BIH - Opcije za produžetak mandata stranim
sudijama |
| |
Predstavnici međunarodne zajednice razmatraju opciju prema kojoj bi strane
sudije i tužioci mogli da ostanu kao savetnici u Sudu i Tužilaštvu BiH, što
ne bi zahtevalo da visoki predstavnik nametne odluku o produženju njihovog
mandata nakon 31. decembra, pišu današnje banjalučke "Nezavisne novine".
|
Protest povodom Međunarodnog
dana ljudskih prava
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava juče je ispred zgrade
Visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu održan protest pod nazivom "Hoćemo
vladavinu prava".
Organizatori protesta su predstavnici Foruma mladih
Socijaldemokratske partije (SDP) BiH koji su želeli da upozore na
mogućnost da ne bude produžen mandat međunarodnim sudijama i
tužiocima u Sudu i Tužilaštvu BiH.
"Jedina preostala mogućnost je da visoki predstavnik Valentin Incko
iskoristi bonska ovlaštenja i produži njihov mandat", izjavili su
organizatori skupa.
Oni su istakli da je "vladajuća koalicija učinila sve da se
međunarodne sudije i tužioci proteraju iz BiH", i da sada visoki
predstavnik treba da ih zadrži nametanjem odluke.
"Mi smo sigurni da vi znate kakve će posledice neproduženje mandata
sudijama i tužiocima izazvati u Sudu i Tužilaštvu BiH. Prvenstveno
mislimo da će u tom slučaju Sud i Tužilaštvo BiH ostati nemoćni u
borbi protiv kriminala i korupcije", naveo je Forum mladih u
otvorenom pismu Incku.
Forum smatra da bi u slučaju odlaska međunarodnih sudija i tužilaca,
domaće sudije i tužioci bili nezaštićeni i da bi dospeli pod
svakodnevni politički i drugi pritisak.
|
|
"U toku su konsultacije čiji je cilj pronalaženje najboljeg načina koji će
obezbediti njihov ostanak, ali i izazvati najmanje moguće tenzije u BiH s
obzirom na to da predstavnici Republike Srpske (RS) insistiraju na njihovom
odlasku", kazao je listu sagovornik iz međunarodne zajednice u BiH.
Prema njegovim rečima, postoji više opcija, od one da visoki predstavnik
nametne zakon o produžetku mandata sudija i tužilaca, do mogućnosti da oni
ostanu kao savetnici.
On je dodao da za angažman stranih eksperata kao savetnika pri Sudu i
Tužilaštvu BiH ne treba nikakva odluka, kao i da zemlje koje ih plaćaju mogu
jednostavno nastaviti to da rade.
"Oni bi mogli učestvovati u istragama i procesima, ali ne bi mogli
potpisivati optužnice, što i nije cilj. Cilj je da se pomogne BiH da
uspostavi efikasan sistem pravosuđa", kazao je isti izvor.
Prema njegovim rečima, Rusija je protiv ostanka stranih sudija i tužilaca,
dok su ostale zemlje članice Saveta za sprovođenja mira u BiH za njihov
dalji angažman, ali postoje različite ideje o njihovom daljem statusu.
Premijer RS Milorad Dodik najavio je da će RS organizovati referendum ako
visoki predstavnik u BiH Valentin Incko produži mandat stranim sudijama i
tužiocima u BiH i posle 31. decembra.
Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je da će u RS u
narednom periodu, najverovatnije, biti održana dva referenduma, a jedan od
njih može se očekivati ako visoki predstavnik u narednih desetak dana
nametne odluku o produženju mandata stranim sudijama i tužiocima.
On je kazao da bi se drugi referendum odnosio na priključenje BiH NATO-u. |
| |
| |
|
| |
| Roditelji sa decom pričaju o seksu prekasno |
| |
Odrasli o seksu pričaju često i svuda, ali kao roditelji i dalje o
seksualnosti nerado i prekasno pričaju sa svojom decom. U velikom broju
slučajeva to čine tek pošto se dete već upustilo u seksualne odnose.
 Razgovor o seksu sa decom za većinu roditelja i danas je tabu tema, iako
mladi žele da roditelji sa njima o seksu razgovaraju otvoreno, kao sa
odraslima i bez uvijanja.
Zanimljivo je da bi, uprkos njihovom navodnom strahu od razgovora s
roditeljima, deca zapravo volela da o seksu tj. temama poput kako odbiti
seksualni odnos ili primeniti neki oblik kontrole začeća, uče baš od njih. Jedno američko istraživanje je pokazalo da tri četvrtine dece uzrasta od 11
do 14 godina želi da njihove mame i tate sa njima razgovaraju o ovoj
osetljivoj temi.
U studiji koja je pratila pravovremenost razgovora koji roditelji obave sa
svojom decom na temu seksa, ustanovljeno je da je više od 40 odsto
adolescenata već imalo seksualni odnos, a tek onda razgovaralo i dobilo
praktična objašnjenja svojih roditelja o seksualnosti, kontroli začeća i
seksualno prenosivim bolestima.
Ovaj trend zabrinjava, tvrde stručnjaci, jer tinejdžeri koji razgovaraju sa
svojim roditeljima o seksualnosti imaju veću šansu da se u seksualne odnose
upuste kasnije i praktikuju sigurni seks kad jednom postanu seksualno
aktivni.
Pokazalo se i različito shvatanje razgovora o seksualnosti kod roditelja i
dece.
"Velik broj roditelja mislio je da je o seksu već razgovarao s decom, a deca
se toga uopšte nisu sećala. Roditelji nekad o seksu pričaju tako zamagljeno
i na brzinu jer im je neprijatno i kasnije misle da su sve objasnili deci, a
deca nisu ni shvatila o čemu su to oni govorili", kaže dr. Karen Soren.
Razgovor bi dakle svakako trebalo obaviti ali pažljivo i razložno. Zapravo
se ne radi o jednom razgovoru nego nizu razgovora koji će pratiti razvoj
deteta i biti prikladni za njihov uzrast.
"Dvanaestogodišnjaci gledaju na seks drugačije nego 15-godišnjaci ili
18-godišnjaci", kaže doktorka Soren. "Zato razgovor o seksu mora biti
prilagođen uzrastu, tako da 13-godišnjaku ne morate govoriti o detaljima
kontrole rađanja".
Treba se, dodaje doktorka Soren, koncentrirati na stvari koje dete može da
shvati. Prilike kada se o seksualnosti može započeti spontani razgovor i
brzo preći preko početne nelagode mogu biti scene seksa na TV-u, odlazak kod
lekara u doba puberteta ili kakva vest u novinama.
Istraživanje je pokazalo da većina roditelja koristi upravo teme koje
obrađuju ljubavni filmovi kako bi prvi put sa svojom decom pričali o seksu i
tako probili led.
Mark Šuster, jedan od autora studije objavljene u magazinu "Pedijatriks",
inače šef pedijatrije u Dečijoj bolnici u Bostonu, kaže da rezultati
istraživanja nisu iznenađujući, ali da je dobro imati podatke i "crno na
belo" jer bi se suočeni s njima roditelji mogli lakše "otrezniti" i
razmisliti o važnosti ovih razgovora. |
| |
| |
|
| |
| U Hrvatskoj sve više gladnih |
| |
Na vrata narodnih kuhinja svakoga dana kuca sve više Hrvata. Ljudi se obraćaju
i centrima za socijalni rad, Karitasu, Crkvi, ali ako i išta dobiju, ta će
im pomoć biti kratkog daha.
U Hrvatskoj je siromašna petina stanovnika. Više od 850.000 ljudi je
zvanično tako zavedeno, ali ako se tome dodaju desetine hiljada onih koji
žive tek crtu iznad granice siromaštva, broj najugroženijih doseže milion,
navodi se na sajtu www.net.hr.
 Socijalnu pomoć prima 43.000 ljudi, ove godine je podeljeno više od 60.000
jednokratnih pomoći, a 30.000 ljudi dobija pomoć za podmirenje troškova
stanovanja i ogrev.
"Svi su dužni svima, 'živog' novca ni za lek, preduzetnicima preti propast,
radnicima rad bez prebijene kune, čekanja ili na kraju otkaz. Svakoga dana u
Hrvatskoj 500 ljudi ostaje bez posla", navodi isti izvor.
Ekonomski stručnjaci već godinama upozoravaju da je broj radnika u privredi
jednak broju penzionera i zaposlenih u državnim službama, i da nema spasa
bez promene politike, potsticanja ekonomije i kresanja državnih rashoda.
Sudeći po državnom budžetu za 2010. godinu, promene neće uskoro doći.
Ivica Mudrinić, čelnik Hrvatskog udruženja poslodavaca, kaže da "u trenutku
kada se gube radna mesta i pada izvoz, takav budžet predstavlja kontinuitet
vladine politike". A nastavak takve ekonomske politike, smatra on, dovešće
do gubitka još 40-50.000 radnih mesta.
Stručnjaci prognoziraju da će sledeće godine stopa nezaposlenosti u
Hrvatskoj bita jednaka onoj s kraja 90-ih godina. Istovremeno, država će
nastaviti da "harači" i šalje ministra finansija Ivana Šukera u svet za nove
pozajmice.
Nezaposlenost neumitno raste. U oktobru je bilo registrovano 273.265
nezaposlenih, odnosno 5,4 odsto više nego u septembru i čak 20 odsto više
nego u istom mesecu prošle godine. U tih godinu dana broj nezaposlenih
porastao je za 45.000.
"Situacija će u 2010. godini biti gora nego ove godine kada je kriza udarila
jer pomaka neće biti, neke firme koje su sada na izdisaju, ugasiće se,
zatvaraće se radna mesta. Očekujemo pad proizvodnje i još težu situaciju",
izjavio je za riječki Novi list Svetislav Džale, funkcioner Saveza
samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH).
To je, prema njegovoj oceni, "katastrofa na državnom nivou, a ništa nije
urađeno da se privredi pomogne jer jedino proizvodnja može državu da izvuče
iz sadašnje situacije. No, dok se država zadužuje, proizvodnja je puštena da
propada, a radnici svakoga dana strepe za plate i posao", upozorio je Džale.
Silvano Hrelja, predsednik Hrvatske stranke penzionra, takođe smatra da će
2010. godina biti teža od 2009. On ukazuje na to da neće biti uskladivanja
penzija, da će cene da rastu, kao i nezaposlenost, biće manji priliv
doprinosa za penzije a veći pritisak na budžet.
"Ne vidim nikakve promene u politici vlade koji bi mogao dovesti do razvoja
privrede i zapošljavanja. Vlast koja nas je dovde dovela ne može napraviti
zaokret", smatra Hrelja.
"U 2010. godini svetlo na kraju tunela, o kojem blagoglagoljivo priča
premijerka Jadranka Kosor, nije na vidiku. Siromaštvo će se povećavati,
mnogi radnici ostati bez plata i posla, a najveci promet imaće berze i
centri za socijalnu pomoć", piše Novi list. Iako su mnogi spremni da za sve
nedaće krive globalnu recesiju, na nedavnoj tribini SSSH-a i nemačke
Fondacije "Fridrih Ebert" u Zagrebu čule su se i ocene pojedinih stručnjaka
da je 80 posto krize pruzrokovano greškama napravljenim u Hrvatskoj, a tek
20 odsto prelivanjem svetske krize.
"Hrvatska se sada suočava s istinom - ima veću potrošnju od proizvodnje,
veći uvoz od izvoza, visok spoljni dug, stalno joj se smanjuje konkurentnost,
uništila je industriju koja je bila izgrađena u socijalizmu, a ništa novo
nije stvorila", ocenio je ekonomski stručnjak Ljubo Jurčić. |
| |
| |
|
| |
| Tune gajene kao pilići |
| |
Hiljade tuna, čiji se srebrnasti trbusi napinju od sala, plivaju živahno u
krug, ograđene mrežama u malom zalivu, gutajući hranu dok ne postanu dva
puta teže nego što bi bile na slobodi.
Da li je to budućnost: tune gajene kao pilići?
Kako je zaljubljenost sveta u suši, odnosno sirovu ribu, desetkovala jata
tuna na okeanima, dugoročni napori da se ova riba dubokih mora uzgaja u
bazenima izgleda da daju rezultate. Mada je izazov veliki, mogući profit je
ogroman.
 Do kraja ove godine, jedna firma iz Australije će početi da prodaje male
količine južne plave tune odgajene u ribnjaku. Jedna japanska kompanija,
koja uzgaja više cenjenu pacifičku plavu tunu, nada se da će početi prodaju
2013.
Da li će uzgoj tune u velikim razmerama biti moguć ostaje da se vidi. Tunu
je mnogo teže zauzdati nego masovno gajene losose i račiće. Tuna je velika i
treba joj prostor da pliva. Množi se samo u određenim uslovima.
U nekim eksperimentima, manje od jednog procenta poroda je preživelo. A tune
koje prežive jedu tako mnogo da mogu da unište sve oko sebe.
Većina tuna koje se danas gaje uhvaćene su u moru i stavljene u ribnjake da
se goje. To nije ni od kakve koristi za očuvanje vrste.
Atlantska plava tuna, koja živi u Atlantskom okeanu i Sredozemnom moru,
nestaje takvom brzinom da je Maroko zatražio da se stavi na listu ugroženih
vrsta.
Međunarodna komisija za zaštitu atlantskih tuna nedavno je smanjila
dozvoljenu kvotu za ulov u idućoj godni za oko trećinu - na 13.500 tona, što
su zaštitnici prirodne sredine osudili kao nedovoljno.
Najveća japanska kompanija za morsku hranu, Maruha Ničiro, ima nekoliko
uzgajališta tuna, uključujući jedno u malom zalivu primorskog gradića
Kumanoa, gde ribe žive u mrežama ograđenim sekcijama manjim od fudbalskog
igrališta.
"Godinama su svi verovali da nije moguće uzgajati tunu", izjaviio je
agenciji AP direktor ribnjaka Takaši Kusano koji na tome radi 20 godina.
"Tuna i dalje ostaje tajna".
Japanci pojedu 80 procenata atlantske i pacifičke tune, dve vrste koje
ljubitelji sušija najviše cene. U Japanu ih zovu "hon maguro" što se može
prevesti kao "prava tuna".
Stopa preživljavanja za pacifičku tunu je oko 0,4 odsto od 28 miliona
jajašaca oplođenih tokom ispitivanja na uzgajalištima Maruhe. Napor
japanskog univerziteta Kinki podigao je procenat preživljavanja na šest
odsto.
Brojevi su mali, ali jedna tuna polaže desetine miliona jajašaca a stope
preživlajanja se popravljaju. "Morali smo da rešimo zagonetku zašto naše
ribe uporno umiru", kaže Kusano.
Izučavanje bolesti i prehrambenih navika tuna traje godinama a pokazalo se
da su tune iznenađujuće neotporne na stres, kaže Kusano.
Nekoliko tuna koje je Maruha proizvela treba da polože jajašca iduće godine,
čime će pun životni cilus možda biti zaokružen. Univerzitet Kinki je to već
uradio. Dobio je 40.000 pacifičkih tuna ove godine iz jajašca tune na svojoj
farmi.
Čak i ako prepreke u postizanju punog živtnog ciklusa budu savladane, ostaju
drugi problemi, kao što je nezajažljivi apetit tune. Tuna jede drugu ribu,
što znači da je treba toviti tonama relativno jeftine ribe koja je neophodna
ljudima u zemljama u razvoju.
Odgovor Maruhe je hrana za tune - patentirana pre tri godine i napravljena
od mešavine ribe koju ljudi ne jedu, ulja i hranjivih sastojaka. Nalik je na
braon kobasicu i goji tunu tri puta brže.
Na trpezi - divlja tuna vodi daleko ispred gajene. Ove godine je na ribljoj
pijaci u Tokiju jedna 200 kilograma teška pacifička plava tuna dostigla
rekordnu cenu od 220.000 dolara. Tune iz Maruhnih uzgajališta, teške oko 40
kilograma, dostizale su do 1.100 dolara svaka. |
| |
| |
|
| |
| Sve Tajgerove ljubavnice |
| |
Mediji ne prestaju da izveštavaju o "vanbračnim aktivnostima" najboljeg golf
igrača na svetu.
Posle saobraćajne nesreće prošle nedelje u kojoj je lakše povređen, u
medijima su počele da isplivavaju "prljavštine" iz života čuvenog golfera.
Ispostavilo se da se, neposredno pre incidenta, Tajger posvađao sa svojom
suprugom Elin Nordgren, a povod su bile njegove "vanbračne aktivnosti".
Pojavila se i nova verzija saobraćajnog udesa od 27. novembra u kome je Vuds
povređen. Policajac koji je prvi stigao na mesto nesreće prenosi da je tamo
Vudsa zatekao kako leži na ulici, umotan u ćebe. Pored njega su bila i dva
štapa za golf kojima je njegova supruga razbila zadnji prozor automobila
kako bi iz njega izvukla svog Tajgera.
Komšija koji je prišao Vudsu posle sudara potvrdio je da se sportista gušio
i bio dezorjentisan, a osoblje hitne pomoći moralo je da mu stavi cev u grlo
da bi mogao da diše. Vuds je u bolnicu primljen pod alijasom Vilijam Smit i
mogla je da ga poseti samo supruga.
 A udesu je prethodila bračna svađa oko ljubavnice - ili ljubavnica -
popularnog sportiste.
Golfer se potom supruzi javno izvinio zbog toga što je "izneverio porodicu".
Kako to obično biva krenule su i šale pa je tako Dejvid Leterman je u svom
šou-programu uzviknuo: "Više vojnika za Avganistan? Bolje ih pošaljite u
kuću Tajgera Vudsa!"
Međutim, problemi Vudsa se nastavljaju pošto je pre neko veče, zbog bolova u
stomaku u bolnicu prebačena i njegova tašta koja je tek pre neki dan iz
Švedske došla u SAD.
U međuvremenu se medijima, jedna za drugom prijavilo desetak devojaka koje
tvrde da su bile ljubavnice najbolje plaćenog sportiste sveta i
najuspešnijeg igrača golfa svih vremena.
Ljubavnica broj jedan je Rejčel Jutel (34), zgodna hostesa iz Njujorka za
koju upućeni tvrde da je prostitutka iz visokih krugova. Upravo njene poruke
je Elin našla u suprugovom telefonu pre nego što je uzela palicu za golf...
Hostesa je ispričala prijateljima da je Tajger uzimao lek protiv nesanice da
bi imao što strasniji seks. "Znate da je seks luđi na 'ambijenu', uđete u
taj fazon. Imali smo ludi seks," rekla je 34-godišnjakinja.
Čini se da je to poslednje što ćemo čuti od navodne Vudsove ljubavnice, jer
je ona prvo najavila konferenciju za štampu a zatim je naglo otkazala.
Mediji spekulišu da su je pozvali Tajgerovi ljudi koji su joj ponudili
milion dolara da 'ne doliva ulje na vatru'.
|
Spasite Tajgera
Na internetu se pojavio veliki broj igrica u kojima Elin prebija
supruga Tajgera Vudsa. U jednoj od njih, igrač mora da pomogne
Tajgeru da pobegne od pobesnele supruge. Zadatak je da u "kadilaku"
na autoputu izbegnete što više prepreka ili će vas u suprotnom stići
Elin i premlatiti palicom za golf.
|
|
Ljubavnica broj dva je Džejmi Grabs (24), pričljiva konobarica koja tvrdi da
ima preko 300 SMS-ova i audio poruka koje joj je Vuds poslao.
Džejmi je predala magazinu US Vikli poruke koje joj je slao Tajger Vuds dok
su navodno bili u vezi. Ona tvrdi da je afera trajala 31 mesec, u toku kojih
su imali seks oko 20 puta.
Džejmi ističe da su, uprkos neredovnim intimnim odnosima, bili veoma prisni,
što dokazuje stotine SMS-ova i nekoliko vrućih slika, koje potkrepljuju
njenu priču. Konobarica tvrdi da je Tajgera upoznala 2007. godine i da je on
ubeđivao da će tiho i tajno zauvek ostati zajedno. Džejmi dodaje da je
golfer zvao nekoliko dana pre udesa i rekao joj da se ne javlja na pozive sa
njegovog broja, jer mu žena proverava mobilni telefon. Grubsova je otkrila i
da su prvi put imali seks u San Dijegu, kada je Tajger zamolio da ode, jer
voli da spava sam. Inače, portal TMZ objavio je nedavno fotografije na
kojima je Vuds u prisnom razgovoru sa nepoznatom dugonogom brinetom.
Ljubavnica broj tri je Kalila Mokin (27), menadžerka jednog kluba u Las
Vegasu, koja je s "tigrom" bila u vezi dve godine. Upoznali su se dok je
bila hostesa u hotelu Miraž, piše britanski San. Ona je nedavno izabrana na
31. mesto liste najuticajnijih osoba u Las Vegasu.
Džejmi Džangers je 26-godišnji model i četvrta devojka koja se u medijima
pojavila kao ljubavnica Tajgera Vudsa. Sundej Miror prenosi da je slavni
golfer imao 18 mesečnu aferu sa atraktivnom plavušom, koju je započeo samo
devet meseci pošto se venčao sa Elin. Upoznali su se na jednoj žurci u
hotelu Bellagio u Las Vegasu i isto veče završili u njegovom hotelskom
apartmanu.
Osim što je Vuds varao svoju ženu, i Džejmi je varala verenika Dereka, kom
se pohvalila da je upoznala golfersku zvezdu.
Sa Džejmi Džangers američki mediji došli su do Kori Rist, devojke koja je
navodno Tajgeru Vudsu ljubavnica broj šest. 31-godišnja Kori upoznala je
golfera prošle godine u Njujorku. Oni su se viđali redovno, tvrdi izvor za
Sun, a Vuds je tajno dolazio da vidi svoju ljubavnicu. Tajger bi iznajmio
veliki apartman, a neko bi za Kori uzeo jednu od susednih soba, dodao je
izvor.
Sledeća i najza-nimljivija, jer je u pitanju zvezda filmova za odrasle, Holi
Sampson. Atraktivna plavuša karijeru je započela glumeći u soft porn
filmovima "Mog prvog učitelja seksa" i "Donji veš ili propast", da bi se
kasnije proslavila pod imenom Nikolet Foster u fetiš filmovima sa vezivanjem.
36-godišnjakinja je sedma lepotica koja se pominje kao Vudsova ljubavnica, a
prema izvorima, par je imao aferu još 2004., pre nego što se golfer oženio.
Holi je još u maju ove godine jednoj onlajn radio stanici ispričala da je
spavala sa Vudsom. Tada niko nije obraćao pažnju, ali sada svakako hoće,
rekao je izvor za Sun.
Neimenovana 26-godišnja kelnerica je osma devojka sa kojom se spanđao
golferski Kazanova Vuds. Iako niko nije saznao njeno ime, svi mediji preneli
su izjave njenog predstavnika Majkla O'Kina, koji tvrdi da je Vuds sa njom
imao ozbiljnu vezu, a ne seks aferu. O'Kin je izjavio za Njujork Post da je
Vuds upoznao devojku 2004., dok je još bio veren sa sadašnjom ženom Elin.
Anonimna ljubavnica tada je radila u klubu 'Roksi', blizu njegove kuće u
Orlandu. Njena veza nije bila na jedno veče. Bila je ozbiljna, i za to
postoje brojni svedoci iz ove zajednice. Ona zna detalje o njegovom životu,
njegove navike, naveo je O'Kin.
Kako to obično biva, uporedo sa vestima o preverama, pojavile su se i priče
o tome da Elin namerava da traži razvod, kao i spekulacije koliko bi Tajgera
moglo da košta bračno neverstvo i one se kreću od 20 pa čak do 300 miliona
dolara.
Procene su da je golfer u karijeri zaradio više od milijardu dolara, ali je,
kao i svi bogataši, pre ženidbe potpisao predbračni ugovor.
Iako su detalji predbračnog ugovora i dalje u domenu nagađanja, dobro
obavešteni izvori tvrde da je njime predviđeno da Elin dobije maksimalno 20
miliona dolara.
Priča se i da advokati bračnog para pregovaraju o "dizanju cene", kako bi se
uzburkane strasti donekle stišale. Jedna od verzija je i da će plavokosa
šveđanka u slučaju razvoda pokušati da ospori predbračni ugovor i od suda
zatraži da podeli imovinu.
Uzimajući u obzir koliko je Vuds zaradio od 2004. godine, od kada je u braku,
Nordgrenova bi na taj način posle razvoda mogla da dobije čak 300 miliona
dolara.
To bi bila najveća suma koju je, prilikom razvoda, dobila žena nekog
sportiste. Do sada je "rekorderka" bila bivša supruga Majkla Džordana,
Huanita, koja je dobila 150 miliona dolara. Ipak, i dalje postoji nada da će
Elin preći preko indiskrecije svog supruga. Tajger joj je, navodno, ponudio
pet miliona dolara za "oprost greha"... Par ima dvogodišnju ćerku Sem i
desetomesečnog sina Čarlija.
Trenutno stanje je da je Vuds ostao bez žene Elin jer se manekenka iselila
se iz zajedničke kuće u Vindermereu vredne 2.6 miliona dolara, preneli su
američki mediji.
Ona je za sada u kući koja se nalazi u neposrednoj blizini zajedničke, što
ukazuje da bi mogla i da se vrati. Tome se očigledno nadaju i golfer i
njegov PR, koji se trude da zataškaju njegov rastanak sa suprugom.
Elin je izdržala oko nedelju dana javnog ponižavanja tokom kog se saznalo da
jeimao čak desetak ljubavnica kao i da je zavistan od sedativa. |
| |
| M.M. |
|
| |
| Pazite se, pošast huliganizma se širi! |
| |
Fudbal u Srbiji već duže vreme prilično posrće. Dobri rezultati reprezentacije
u ovom kvalifikacionom ciklusu nisu opravdano dovoljni da povrate poljuljano
poverenje navijača u domaće klubove.
Plasman na SP su izborili igrači koji se disciplini uče po belom svetu, pred
nekom tuđom publikom koja i te kako ume da ih ceni.
 Na
našim stadionima prepušteni smo osrednjoj, staromodnoj igri koja se svodi na
puko otaljavanje utakmica.
Nekoliko svetlih momenata, dobrih igara koje obećavaju su ono što i dalje
drži tih nekoliko hiljada najvernijih na stadionu Crvene zvezde, skoro duplo
manje na JNA a svi ostali zajedno ne bi popunili ni jug beogradske Marakane.
Kao najveće opravdanje neodlaska na stadione "foteljaši", navijači koji
udobno vikend provode uživajući u engleskom, italijanskom, a ukoliko su
srećnici pa njihova kablovska ima preplatu na eksluzivnog vlasnika prava,
španskom fudbalu, navode huligane.
Ruku na srce, ako je suditi po medijama i taznim propagandama koje pune
novine, u pravu su. Uroš Mišić, momak koji je iz čiste obesti oprljio
neuniformisanog policajca na severu stadina Crvene zvezde, podseća nas da je
na tribinama opasno već mesecima, koliko i traje suđenje, pa žalbe, pa
suđenje, pa opet žalbe i tako u krug.
Posmatrano sa strane, nikako nemojte ići na stadione, jer tamo vas čekaju
neki razuzdani sa bakljama koji će vas ni krive ni dužne napasti.
Istina je, naravno, negde između onoga što tvrde mediji, posebno oni
tvrdokorni, kojima su se navijači iz nekog razloga zamerili, i onoga što
tvrde fanovi. Ali, stadioni su bezbedna mesta.
Bila bi još bezbednija da organi koji su zaduženi za red i mir u narodu
reaguju onako kako treba. Na nedavno održanom derbiju dok nije planula i
deseta vatrica na jugu, a gomile polomljenih stolica na atletskoj stazi
počela da liči na dolinu Nila i piramide, policija nije reagovala.
A i onda je samo zveckala pancirima i punom opremom, među navijače nisu ušli.
Da li su nekoga uhapsili, ne zna se, jer to nije važno. Ako i jesu, ti isti
izgrednici će koliko već na sledećem derbiju opet lomiti i paliti. Tuđe!
Da je sreće, ne bi im bilo dozvoljeno da uđu ne samo na stadion Crvene
zvezde, nego u bilo koji sportski objekat. Obeleženi kao huligani bili bi
izopšteni iz navijačkog života!
Kazna, međutim, nije mimoišla predsednika Tadića, ministarku za sport i još
nekolicinu koji su uredno prijavljeni što su uz šampanjac, a javno, pred
kamerama, proslavljali plasman Srbije na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Istog
momenta su prijavljeni, pokrenut je postupak koji je odmah i do suda stigao,
iako to i nije praksa sa svim ostalim huliganima. Da se razumemo, po zakonu,
strogo posmatrano, alkohol na sportskoj priredbi je istovetni greh kao i
huliganstvo. Nema veze što je razlog za slavlje bio nešto veliko, nešto što
znači celoj naciji. I nema veze što je u pitanju i sam predsednik.
Takva doslednost u primeni Zakona o sportu, i sprečavanju nasilja na
sportskim priredbama je licemerna! Graniči se sa bezobrazlukom. Da su
iskorenili sve huligane, da je na utakmicama bez ikakvih izgreda, da su svi
koji slome i štiklu na ruiniranim stadionima uredno privedeni i evidentirani,
a zatim i zakonski "obrađeni", pa hajde. Ovako, utisak je da su iskoristili
medijsku kampanju da promovišu svoju efikasnost, koja je selektivna do
krajnjih granica.
Ruku na srce, da je po zakonu, i Tadić bi ubuduće, zajedno sa ostalim
huliganima, trebao da gleda utakmice uredno sedeći u najbližoj stanici
milicije, daleko od stadiona. Ako su već hteli tako... |
| |
| Milena Ružić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
